"Kiksevi"

[Verasenj]

Podsetila me je ova tema na raspravu koja se duže vreme vodi oko indijskog grada Čandigara.

 

Ukratko: grad je projektovan "od nule", sa ciljem da bude izraz nove, moderne Indije. Glavni projektant je bio Le Korbizije, koji je projektovao kako velike, društvene zgrade, tako i privatne vile, a bavio se i urbanističkim rešenjem i, ako se ne varam, skulpturama koje su postavljene u parkovima.

 

Dosta dobrih razmišljanja na tu temu ovde i ovde (nastavak).

 

Normalno, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, što je bio neka vrsta perioda preporoda Indije, projekat je uglavnom dočekan sa oduševljenjem. Međutim, već osamdesetih godina, posle solidnog perioda "eksploatacije takvog koncepta" javljaju se ozbiljne primedbe, npr:

 

In his book "Urban Planning in the Third World. The Chandigarh Experience" (1982), Madhu Sarin ... presents Le Corbusier as proud and arrogant, more focused on applying the CIAM abstract models than to address the specific problems of the Indian population for which the city was designed. He accuses Le Corbusier of having rejected previous studies have favored a formalistic and aesthetic conception, without social or cultural considerations. Sarin explains in detail the numerous contradictions presented in the model, such as the system of land tenure, the informal occupation of peripheral sectors and the incompatibility problems of commercial and housing uses, which mainly affect the poorest.

In a similar vein, Ravi Kalia in his book "Chandigarh, The making of an Indian city" (1987), states that Chandigarh was a city "designed, but not planned", because it focused on the physical-spatial design of its urban fabric, but not considered issues such as productivity, reducing social tensions, economic integration of social classes and regional integration.

I must agree with Sarin on something, that Chandigarh is a city for the car, and walking around, especially in summer, is a torture. The Capitol monumental area is so far from the center that its access is often difficult for the city's population. Furthermore, although the physical structure of the city has remained, the original approach of separation of functions has proved unhelpful and unsuitable to Indian culture, and as a consequence in many parts of the city the original use has been varied, incorporating, for example, open markets.

 

Poslednjih nekoliko godina indijski arhitekti apeluju na međunarodnu zajednicu i UNESCO da očuvaju Čandigar, jer je grad - napušten. Odnosno, par velikih zgrada je postalo preskupo za održavanje, i, uopšte, stiče se utisak da sam grad ne funkcioniše onako kako je prvobitno bilo zamišljeno.

 

Puno rasprava se vodi na temu socijalne uloge arhitekture, mada, čini mi se, arhitekture i urbanizma u manjim razmerama. Ovakav projekat, iako možda nije potpuni promašaj, daje na uvid neka dragocena saznanja o društvu i kako se ono ponaša kada pokušava da se ukalupi u nečiju viziju.

[GAF_Marija]

Ovo me je podsetilo na pricu jednog profesora iz Spanije koji je smatrao da arhitekta koji projektuje mora jako dobro poznavati kulturu, potrebe, navike onih koji zive na tom podneblju. U skladu sa tim najbolje je da arhitekta bude iz te zemlje/grada u kome se nesto radi ili da provede odredjeno vreme na tim prostorima i upozna se bolje sa zemljom/gradom. Ovo ima jako puno smisla jer potpuno se razlikuje recimo Amerikanac i Indijac ili Svajcarac i Indijac kao sto je bio slucaj sa Le Korzbijeom. Prvo Indija je mnogoljudna zemlja i tamo je saobracaj potpuno drugacije uredjen nego u Evropi itd. Ima tu mnogo stvari koje se razlikuju a koje ne samo Le Korbizje vec verovatno bilo koji arhitekta sa drugog podneblja ne bi mogao da dobro da razume ako se time prethodno podrobno ne pozabavi. I to je ona prica starhitekata i ne uklapanja u kontekst ( a kontekst je siroki pojam, ne podrazumevam pod tim da izgleda kao kolac ako je poslasticara vec mnogo sire, mnodo dublje ). I to je ta neka glupost koja je proizasla iz brzog nacina zivljenja odnosno svaki posao ako moze za juce da se uradi. Meni nije jasno zasto i kuda svi zure? Jel ce sutra nesto biti bolje i drugacije nego danas ili sta.

 

A sta mi mozemo uraditi povodom toga. Mozemo se truditi da radimo kvalitetno, da ne budemo copy/paste da nam nisu bitne samo pare vec da se radi iz srca i duse. To ce sigurno biti nagradjeno od onih koji prepoznaju kvalitet. A onda ces ti koji si kvalitetan biti preporucen da radis ovome ili onome i posle nekog vremena mocices nesto i fino da naplatis. I ja smatram da je naplata na kilo besmislena ali tome se isto moze stati na put. Mozda ces morati malo bedno da zivis, neces imati para za Majorke trange frange ali ces makar dati minimalan doprinos struci i mestu u kome se ti objekti nalaze. Ne moze nista preko noci i ne moze se zmuriti na jedno oko. Ovamo kao svi smo protiv copy/paste a onda kada bi ti neko platio za isto ti malo zazmuris i kazes ma samo jos ovog puta. Uvek je potrebna velika zrtva da bi se nesto postiglo, tako je oduvek bilo.

[istankov]

Ovo me je podsetilo na pricu jednog profesora iz Spanije koji je smatrao da arhitekta koji projektuje mora jako dobro poznavati kulturu, potrebe, navike onih koji zive na tom podneblju. U skladu sa tim najbolje je da arhitekta bude iz te zemlje/grada u kome se nesto radi ili da provede odredjeno vreme na tim prostorima i upozna se bolje sa zemljom/gradom. Ovo ima jako puno smisla jer potpuno se razlikuje recimo Amerikanac i Indijac ili Svajcarac i Indijac kao sto je bio slucaj sa Le Korzbijeom. Prvo Indija je mnogoljudna zemlja i tamo je saobracaj potpuno drugacije uredjen nego u Evropi itd. Ima tu mnogo stvari koje se razlikuju a koje ne samo Le Korbizje vec verovatno bilo koji arhitekta sa drugog podneblja ne bi mogao da dobro da razume ako se time prethodno podrobno ne pozabavi. I to je ona prica starhitekata i ne uklapanja u kontekst ( a kontekst je siroki pojam, ne podrazumevam pod tim da izgleda kao kolac ako je poslasticara vec mnogo sire, mnodo dublje ). I to je ta neka glupost koja je proizasla iz brzog nacina zivljenja odnosno svaki posao ako moze za juce da se uradi. Meni nije jasno zasto i kuda svi zure? Jel ce sutra nesto biti bolje i drugacije nego danas ili sta.

 

Ček, Marija ti si na grafak.ni.ac.co.yu? (dobro de, .rs. moja prva email adresa je bila s ovoliko tačkica)

 

Jesi li zatekla grafit pored vrata, onaj čuveni "ja i Miroslav smo pederi, jebemo se u zdrav mozak"?

 

E taj Miroslav je na prvom obraćanju brucošima generacije '94 izjavio nešto slično ovome: "Poštovane kolege, vi ste ovde došli da naučite ništa i da vas ne poštuju jer će vas svaki vaš otac / djede nipodaštavati - rečenicom "kakav si ti to stručnjak, ni jedna kuća koju sam ja sagradio nije do sada pala"

 

I čovjek je bio u pravu...

 

Dočekao sam da to vidim u praksi, a na vreme sam shvatio da gradjevina nije za mene jer bih do sada bio u Toponici (prim. aut. "Laza" - za vas sa sjevera) garant zbog nervoze i problema sa investitorima i radnicima...

 

A sta mi mozemo uraditi povodom toga. Mozemo se truditi da radimo kvalitetno, da ne budemo copy/paste da nam nisu bitne samo pare vec da se radi iz srca i duse.

 

Pliz ne lupaj. Radi se isključivo za pare, i ne radi se iz srca i duše nego isključivo i osnovno, prvo i poslednje PARE, NOVCI, DJENGE, MANI ... Nema tante za kukuriku.

 

Ono što je problem je što investitoru (u bilo kom poslu, arhitektura, gradjevina, fotografija, dizajn, automehaničar, bravar) ne znamo da objasnimo zašto je A skuplje od B u startu i zbog čega A a ne B i što baš to A mora da bude A, jer ako uzmeš i napraviš B koliko god da se to nekome svidjalo - ne može jer će posle x vremena da dodje na to da je A - A a ne B.

 

To je nešto što ni jedan jebeni tehnički i umjetnički fakultet na prostoru srbocrnokroabosnodonije nikada nije naučio ni jednog studenta - da vrednuje sebe, več nipodaštavanjem od strane "profesora" dolaziš u situaciju da razmišljaš "a šta će meni sve ovo"

 

To ce sigurno biti nagradjeno od onih koji prepoznaju kvalitet. A onda ces ti koji si kvalitetan biti preporucen da radis ovome ili onome i posle nekog vremena mocices nesto i fino da naplatis. I ja smatram da je naplata na kilo besmislena ali tome se isto moze stati na put. Mozda ces morati malo bedno da zivis, neces imati para za Majorke trange frange ali ces makar dati minimalan doprinos struci i mestu u kome se ti objekti nalaze. Ne moze nista preko noci i ne moze se zmuriti na jedno oko. Ovamo kao svi smo protiv copy/paste a onda kada bi ti neko platio za isto ti malo zazmuris i kazes ma samo jos ovog puta. Uvek je potrebna velika zrtva da bi se nesto postiglo, tako je oduvek bilo.

 

Žali bože izgubljenog vremena jadnih studenata ako ih ovako učiš.

 

Prva stvar koju će moja djeca da uče je ekonomija - srednja ekonomska škola. Posle šta hoćeš. Jer da bude osakaćen u mozgu za saznanje i osećaj kako se vrednuje nešto i kako se radi biznis - jok jok.

 

Možeš da budeš najbolji stručnjak i znalac a ako to ne znaš da pretvoriš u materijalnu dobit - goljo si i budala u koga prstom upiru.

 

E baš zato postoje razni "Pinkovi" i "hotel Avala" a kvalitetni ljudi su ubijeni u pojam "napucanim renderima" a niko ih nikada nije naučio "mastore djenge su -> TU!"

 

(jer sujeta profesora je woooooooooooooooho!)

 

(i ne odnosi se ovo samo na arhitekturu, odnosi se na zadnjih 20 - 25 godina svih struka u srbocrno... da ne nabrajam sve ovdašnje ... prostore ...)

[okmijun]

....

Dočekao sam da to vidim u praksi, a na vreme sam shvatio da gradjevina nije za mene jer bih do sada bio u Toponici (prim. aut. "Laza" - za vas sa sjevera) garant zbog nervoze i problema sa investitorima i radnicima...

...

 

A sta radis, cime se bavis?

Okvirno, makar, zanima me bas.

....

Meni ovo mesto deluje vrlo lepo....

 

http://www.spbtoponica.rs/

 

a i ministarka dolazi u posetu!

 

....

....

(jer sujeta profesora je woooooooooooooooho!)

 

(i ne odnosi se ovo samo na arhitekturu, odnosi se na zadnjih 20 - 25 godina svih struka u srbocrno... da ne nabrajam sve ovdašnje ... prostore ...)

 

Samo se nadaj da je sujeta, to je osobina koju covek jos i moze da drzi pod kontrolom, iza svega je bila svesna ciljana namera da niko nista ne nauci, a da se za asistentski i buduci prof kadar ostave genetski dupelisci!

Univerzitetsko utvrdjenje, koje donosi tezge kod mire markovic i kod karica u moskvi, se mora braniti svim sredstvima!!!

 

* - 90ih, sad su mira markovic i karici transformisali u neka druga lica, upalite TV

[istankov]

@okmijun - www.old.istankov.com

[GAF_Marija]

@istankov

 

Imas pravo na svoje misljenje ali nemas pravo da me vredjas. Zamolila bih ti da mi se ne obracas na taj nacin. Ja nikoga ne ucim kako treba da ide kroz zivot, ja samo iskazujem svoje misljenje. Ko se slaze sa njim , drago mi je ko ne srecan mu put, dovidjenja. Apsolutno nema razloga da se nivo razgovora spusti na prepucavanje.

[istankov]

Ma sve ok bre, nego ne vidim šta te vredja? "lupati" misliiiiiiiiiiiim :) peace :)

 

A najgora stvar je što sam pobrkao da si asistent...

[kizo]

...

Prva stvar koju će moja djeca da uče je ekonomija - srednja ekonomska škola. Posle šta hoćeš. Jer da bude osakaćen u mozgu za saznanje i osećaj kako se vrednuje nešto i kako se radi biznis - jok jok.

...

al ces da ih usrecis. Bolje im nabavi tezgu pa da posle skole prodaju, preprodaju i sl.

 

Moj dobri drug je davno davno rekao pred dete stavljam, loptu, reket i knjigu ako slucajno podje prema knjizi .... ;)

[Verasenj]

Veliki broj tekstova i razmišljanja na temu arhitektonskih i urbanističkih "promašaja" (mada, čini mi se, više u smislu socijalne uloge arhitekture i urbanističke celovitosti delova gradova i samih gradova) može se naći na sajtuFailed architecture.

 

U tekstu The New Wave: Drifting Towards the Shores of Simplification postoji jedan pasus koji me je podsetio na raspravu iz ove teme:

 

But just as Borgen shows us a deeper emancipatory struggle between public career and private care, what could be the underlying stream in contemporary architecture that sustains this New Wave? What makes those young offices drift towards the shores of simplification?

 

At the core of the problem we might find the canonization of concept and image, in a world where architecture – from third-year study projects to world-class international competitions – is mainly judged by their one-liner concept and fancy renders. In an architecture scene where the admiration of Koolhaas became so BIG, that we don’t see that a concept without its genius is just an empty shell. Resulting in a tsunami of jaw-dropping images that will never be built, or even worse, will be built in China exactly as in that fancy image. This is what Sam Jacob in a recent column calls ‘a stream of Photoshopped incontinence’ (Dezeen 2013). A push-and-pull architecture that is easily explained but hardly ever built; a story of social engagement that sells like hot cakes but melts like snow. Last December, William Curtis coined the term ‘Viagra Urbanism’, showing in the case of London’s high-rise how hollowed out concepts and seductive images can become a caricature of themselves:

 

http://failedarchitecture.com/2013/02/the-.../#ixzz2f46T7WgJ

 

U tekstu se govori i o tome da arhitektura, pokušavajući da prati i uklopi se u finansijsku krizu poslednjih godina, dolazi, zapravo, do svojevrsnog apsurda i počinje da prodaje ideje koje samo na papiru imaju poruke o 'održivosti (sustainability)', dok je u praksi situacija drugačija:

 

Most known by BIG’s bombastic pseudo-intellectual phrases like ‘Utopian Pragmatism’, ‘Architectural Evolution’ and ‘Hedonistic Sustainability’, the general attitude of the group is that of a positivist and pragmatic approach to design. A New Pragmatism that is often needed in difficult financial times, but sometimes runs the danger of rubbing a little too close to commercialization, cheap marketing tricks and a non-critical attitude towards clients. Too often it becomes a cardboard-thick layer of social engagement and sustainable greenness, quickly designed by an army of interns. What is pragmatism and conceptualism worth when it ends up in over-simplified images like the VEJLE housing project? When public space is reduced to pushing the sloped roof down to the ground floor? When sustainability means skiing from a power plant?

 

http://failedarchitecture.com/2013/02/the-.../#ixzz2f48OG100

 

S obzirom da nijedan investitor na svetu ne želi da potroši više para nego što je apsolutno neophodno, i ako se uzme u obzir primedba iz teksta da se prodaje ideja (te, stoga, veoma veliki deo novca odlazi na PR i marketing te ideje), možda i ne čudi što ostane malo para za dodatne 'konsultacije' i dolazi do situacija kao što je death ray neboder Vinjolija (kome to nije prva zgrada koja stvara 'smrtonosne zrake', btw.).

 

Imam utisak da se Švabe još uvek dobro drže po tom pitanju, kakvi su precizni detaljisti.

[pailhead]

Na fakultetima su gotovo prestale da se gledaju osnove, funkcija, veza sa kontextom. Uradi dobar render, napucaj ga i uradi kako ti kažu asistenti i imaš visoku ocenu. Pričam o fakultetima u ovom brlogu koji ne bi trebali da budu reper za bilo šta u svetu, ali nažalost to mi je iskustvo pa to mogu da podelim.

 

 

 

 

Koja si ti generacija? Mene samo sto nisu terali da klecim na kukuruzu kad sam doneo render, a nije to tako davno bilo.

 

 

 

Inace za zgradu, znao sam za Gerijev muzej, tako da me bas cudi da je neki idiot napravio arhimedesovo ogledalo. Opet, ne cudi me da je gomila ahritekata, koja pravi gomilu para po engleskoj, i ciji su egoi do nebesa, uspeli ovo da urade.