Jump to content

Pomoc za projekat stana


el_ninho

Recommended Posts

Cipelarnik sa katancem ispred ulaznih vrata... :))

 

:lol:

 

Ne kažem da će biti loše. Kvadratura garantuje komfor. Navikne se čovek i zavoli svaki prostor. Ja bih ipak apelovao da čovek angažuje nekog stručnog, dok je momenat, ta investicija će da se vrati sigurno kroz dugogodišnje zadovoljstvo, a da me izvinete, mislim da je to najbitnije i da nema cenu.

Kako god bilo, neka je srećan novi stan. :)

Link to comment
Share on other sites

Spajanje dva stana, bez da im se promeni sruktura, rezultuje totalnim apsurdima.

Koliko god želeo da tvoji prijatelji misle da si faca, da riba koju privedeš podigne vlažnost vazduha tik nakon što je kročila u hodnik, 4 sobe, sa ovakvim dnevnim boravkom, ti neće pomoći u tome. Ona u stanu od 115 kvadrata očekuje veliki... dnevni boravak. U ovako sprčenom dnevnom boravku ona će se osećati kao Republika Srpska u okviru BiH, iznerviraće se, pozvaće taksi i otići. A za rođendan će ti poštom poslati gaće veličine S. To nikako ne smeš sebi da priuštiš.

 

Šalu na stranu, mislim da ti nije potrebna ova soba pored dnevne. Imaš sasvim dovoljno soba, čak i u slučaju da imaš veliku porodicu, trenutna "radna soba" može da posluži kao druga dečija soba. Izbacivanjem te sobe dobićeš zoniran stan, uz sasvim solidnu komotnost.

 

blabla.jpg

 

napomena : Ovaj predlog predstavlja ono što bih ja (verovatno) uradio da sam na mestu člana međ' rajom poznatog kao El Njinjo. Ovaj predlog ne predstavlja odgovor na njegove zahteve nego moj lični (i trenutni) stav, te se unapred ograđujem od milion puta viđene priče "mi ovde nemamo leba da jedemo a ti bi besplatan savet".

 

 

Link to comment
Share on other sites

Па како да имају 'леба када имаш архитектуру у Београду,Нишу и Новом Саду. Избаце годишње инжењера архитектуре довољно за СФРЈ.

 

Критеријуми на факултетима пали. На Грађевинском факултету у Сарајеву 1990. године 1. годину уписало скоро 200 студената. На другу 1991. године прешло 18, и са понављачима било једно 40-ак на 2. години.

 

На архитектури нешто мало боља пролазност била.

 

Ја још нисам чуо да је неко ко је уписао архитектуру у Новом Саду нпр. прије 5-6-7 година исту није и завршио.

 

И нормално резултат је хиперпродукција кадрова.

 

О томе нису размишљали када су уписивали факултет,па сада сви други криви што посла има колико има...а и њих...

Link to comment
Share on other sites

Па како да имају 'леба када имаш архитектуру у Београду,Нишу и Новом Саду. Избаце годишње инжењера архитектуре довољно за СФРЈ.

 

Критеријуми на факултетима пали. На Грађевинском факултету у Сарајеву 1990. године 1. годину уписало скоро 200 студената. На другу 1991. године прешло 18, и са понављачима било једно 40-ак на 2. години.

 

На архитектури нешто мало боља пролазност била.

 

Ја још нисам чуо да је неко ко је уписао архитектуру у Новом Саду нпр. прије 5-6-7 година исту није и завршио.

 

И нормално резултат је хиперпродукција кадрова.

 

О томе нису размишљали када су уписивали факултет,па сада сви други криви што посла има колико има...а и њих...

 

To tebe sve ne treba da brine. Radice onaj ko zna najbolje. Ipak nije ovo prodaja paradajza. Kao sto svaki proizvod ima svoju ciljnu grupu, kao sto kupac moze da kupi jugo, stojadina, tako moze i BMW, alfu, Audi. Kolko' para tolko' muzike. Nece ni jedan srpski/sarajevski arhitekta da ugrozi Fostera, Nouvela ili Kolhaasa. Ali ako je neko skromnog talenta, i ako mu je iskljucivo cilj da radi na srpskom trzistu i za domace investitore, nema cemu mnogo da se nada.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...