Jump to content

Izolacija poda


Tatjana

Recommended Posts

Pozdrav!

Nedavno sam dobila novog kolegu na poslu. Inače radimo u malom projektnom birou (stambeni objekti)

Uglavnom, do sad sam uvijek stavljala kao izolaciju u podu stiropor (EPS 100) sa nosivošću od 100kN/m2.

Iskreno malo mi je taj podatak o nosivosti prevelik za stambene objekte gdje je korisni teret za proračun 3kn/m2 ako još dodam stalni teret od estriha i završnog sloja, mislim da ne prelazi 5kn/m2.

Novi kolega je puko od smijeha kad sam mu rekla za EPS a pogotovo još što ga stavljam u kupaoni. Po njegovom stiropor trune ako se izlaže vodi.

Njegovo rješenje mineralna vuna u svakom pogledu.

Malo sam tražila po netu, našla isto tvrde ploče od kamene vune koje imaju istu svrhu ko i stiropor. Jedina razlika koju sam vidjela je ta da je vuna deklarirna na nosivost do 10kN/m2 što mi se čini nekako "normalnije".

Ne znam sad ni sama koga vraga da radim...i šta da stavim.

Koja je uopće razlika između dva materijala. Jedino što se odmah vidi je razlika u faktor otpora difuziji vodene pare. Mineralna vuna ima 1 a stiropor oko 50.

AKo gledam taj podatak znači da ta vuna dopušta prolazak vodene pare a samim time onda se i vlaži. To bi trabala smanjit njena toplinsko izolatorska svojstva, tako da je meni to minus za vunu...a možda i krivo govorim...

Link to comment
Share on other sites

Pozdrav!

Nedavno sam dobila novog kolegu na poslu. Inače radimo u malom projektnom birou (stambeni objekti)

Uglavnom, do sad sam uvijek stavljala kao izolaciju u podu stiropor (EPS 100) sa nosivošću od 100kN/m2.

Iskreno malo mi je taj podatak o nosivosti prevelik za stambene objekte gdje je korisni teret za proračun 3kn/m2 ako još dodam stalni teret od estriha i završnog sloja, mislim da ne prelazi 5kn/m2.

...

 

Verovatno znaš, ali samo da spomenem kako bismo pričali o istim veličinama: 1kN je približno 100 kg što se uzima kao težina 1 čoveka. 3 kN/m2 je veličina korisnog opterećenja za stambene objekte, ali obrati pažnju: to je opterećenje za proračun konstruktivnih elemenata zgrada! Dakle, za neka lokalna opterećenja te veličine NE VAŽE! Nažalost, mnogih stvari kod nas u standardima i propisima nema, ali može se pretpostaviti da će u nekoj stambenoj prostoriji biti neki veći i teži ormar koji se oslanja na 4 (relativno tanka) nogara, pa će onda opterećenje na mestu oslanjanja biti daleko iznad tih 3 kN/m2.

Drugo što moram da pomenem je da se taj "sloj termoizolacije" samo delimično koristi kao termoizolacija, a da je (čak mnogo češće) u ulozi zvučne izolacije. Ovde se moram osvrnuti na opasku (GAF_Marija) o "hladnom podu u kupatilima" - da, to se najčešće sreće kod nas u stambenoj izgradnji i to samo zato što "inženjeri" (namerno pod navodnicima) ne znaju kako da reše problem hidroizolacije i visine podova (prelaz kupatilo-hodnik) kada im tu "upadne" i dodatni sloj od 2-5 cm.

Kupatilo je prostorija gde je ovakav sloj napotrebniji - potrebna je i dobra zvučna izolacija, a pogotovu toplotna, jer se velika količina vlage prebrzo kondenzuje na hladnim površinama... Opet, što se nosivosti TI sloja tiče, morala bi biti veća od tih 3 kN/m2 svakako (tuš kabina na četiri metalna nogara i čovek u njoj: to je od 160kg/(4 nogara)=40/4cm2=10kg/1cm2=10kN/m2 !!!). Naravno, ne prenosi se to opterećenje DIREKTNO na TI sloj već preko cementne košuljice i (obično) keramičkih pločica, pa se površina oslanjanja od 4 cm2 sigurno može značajno povećati, otprilike na 14x14 cm=196 cm2, pa bi bilo: 10kg/196cm2= 510 kg/m2 = 5 kN/m2... Otprilike...

 

Novi kolega je puko od smijeha kad sam mu rekla za EPS a pogotovo još što ga stavljam u kupaoni. Po njegovom stiropor trune ako se izlaže vodi.

 

Priceless!!! A verovatno misli i da mineralna vuna dobija na zvuko i termoizolacionim svojstvima kada voda prodre u nju!?

A hidroizolacija? Šta ona treba da radi? Ili se, kao što je kod već pomenutih "inženjera" ona postavlja ispod TI, odmah na AB ploču?

 

Njegovo rješenje mineralna vuna u svakom pogledu.

Malo sam tražila po netu, našla isto tvrde ploče od kamene vune koje imaju istu svrhu ko i stiropor. Jedina razlika koju sam vidjela je ta da je vuna deklarirna na nosivost do 10kN/m2 što mi se čini nekako "normalnije".

Ne znam sad ni sama koga vraga da radim...i šta da stavim.

Koja je uopće razlika između dva materijala. Jedino što se odmah vidi je razlika u faktor otpora difuziji vodene pare. Mineralna vuna ima 1 a stiropor oko 50.

AKo gledam taj podatak znači da ta vuna dopušta prolazak vodene pare a samim time onda se i vlaži. To bi trabala smanjit njena toplinsko izolatorska svojstva, tako da je meni to minus za vunu...a možda i krivo govorim...

 

Tako je, navažnija i najvidljivija razlika je sposobnost difuzije vodene pare kroz matarijal. Shodno tome, logično bi bilo koristiti materijal sa što većom parodifuznošću tamo gde je to potrebno (recimo fasade, tj. ono što svi ovde nazivaju "DEMIT" fasadama i uglavnom ih NE rade mineralnom vunom već stiroporom, a trebalo bi obrnuto).

Ne vidim čemu parodifuznost kod podova (naročito u kupatilima) jer vodena para ide "na gore" a u "običnim" prostorijama to ne želimo jer bi ovlažile podne obloge (parket), dok u kupatilima ta para tek treba da naiđe na HI pa parodifuznost nema svrhe.

 

Pozdrav, Pedja

Link to comment
Share on other sites

Priceless!!! A verovatno misli i da mineralna vuna dobija na zvuko i termoizolacionim svojstvima kada voda prodre u nju!?

A hidroizolacija? Šta ona treba da radi? Ili se, kao što je kod već pomenutih "inženjera" ona postavlja ispod TI, odmah na AB ploču?

 

 

 

Tako je, navažnija i najvidljivija razlika je sposobnost difuzije vodene pare kroz matarijal. Shodno tome, logično bi bilo koristiti materijal sa što većom parodifuznošću tamo gde je to potrebno (recimo fasade, tj. ono što svi ovde nazivaju "DEMIT" fasadama i uglavnom ih NE rade mineralnom vunom već stiroporom, a trebalo bi obrnuto).

Ne vidim čemu parodifuznost kod podova (naročito u kupatilima) jer vodena para ide "na gore" a u "običnim" prostorijama to ne želimo jer bi ovlažile podne obloge (parket), dok u kupatilima ta para tek treba da naiđe na HI pa parodifuznost nema svrhe.

 

Pozdrav, Pedja

 

 

Nije mi jasan ovaj deo price: "(recimo fasade, tj. ono što svi ovde nazivaju "DEMIT" fasadama i uglavnom ih NE rade mineralnom vunom već stiroporom, a trebalo bi obrnuto)"

 

Dakle, zar stiropor nema upravo vecu parodifuznošću (50) od mineralne vune (1)? Dakle koristimo stiropor! Zašto kažeš da bi upravo trebalo suprotno, koristiti mineralnu vunu umesto stiropora na fasadama?

Link to comment
Share on other sites

Nije mi jasan ovaj deo price: "(recimo fasade, tj. ono što svi ovde nazivaju "DEMIT" fasadama i uglavnom ih NE rade mineralnom vunom već stiroporom, a trebalo bi obrnuto)"

 

Dakle, zar stiropor nema upravo vecu parodifuznošću (50) od mineralne vune (1)? Dakle koristimo stiropor! Zašto kažeš da bi upravo trebalo suprotno, koristiti mineralnu vunu umesto stiropora na fasadama?

 

Stiropor ima veći koeficijent otpora difuziji vodene pare!!!

Uzmi u ruke komad stiropora i komad mineralne vune pa će ti odmah biti jasno koji od ta dva materijala lakše propušta vodenu paru.

Link to comment
Share on other sites

Драги Пеђа,

 

Да фасаде не треба да имају изолацију од стиропора вјероватно би то неко до сада забранио. Овдје се можемо данима натезати шта је боље из овог и оног разлога,али гледано из перпсективе некога ко треба за најмање пара да направи прихватљиво изолован објекат - стиропор је можда и даље број један рјешење. Првенствено мислим на вишепородичнме стамбене објекте без посебних затјева за изгледом фасаде (стакло,алуминијум,итд.).

 

Иста ствар и код пода - има боље од бољег али опет ''цијена набавке и уградње-постигнуто-зарађено'' чини га прилично супериорним.

 

Ја ето нисам био у Швајцарској никада али сигуран сам да и тамо има доста инвеститора који желе да уложе што мање а зараде што више и управо ово раде,и при томе задовоље све стандарде.И управо то траже од инжењера различитих профила који учествују у изради документације за објекат - најрационалније рјешење.

 

Што се тиче изoлације у купатилу ствари стоје овако: углавном се цијеви канализације постављају по патосу па их треба прекрити глазуром од цемента (естрих). Додавање ТИ има за посљедицу:

- или смањење естриха што опет прави проблем код постављања плочица на поду и заштите цијеви,

- или повећање дебљине пода у купатилу за дебљину изолације.

 

Ја сам,гдје сам се питао,то рјешавао тако што преко хидроизолације,која ето замисли је ишла директно на бетонску плочу,постваљао макар 1 цм стирпопра што је представљало неки компромис да има каква таква ТИ а да се не одрази на горе поменуто.

Пошто ти рече да имаш боље рјешење, ето подијели га са нама као што сам ја подијело са тобом и осталима неко своје искуство.

 

Поздрав са брдовитог Балкана

Link to comment
Share on other sites

Meni su plocice hladne pa hladne, ako je prostor po nekoj pretpostavci ispod grejan pa ne treba neka posebna izolacija, ne moras stavljati nista, a ako hoces malo da ugrejes pod postavis podno grejanje na struju. TI tu bas nesto ne znaci a slojevi su nezgodni.

U starim zgradama su ab plocu u kupatilu i na terasi izvodili malo nize, to olaksava ove stvari.

 

Sto se tice Demita, kad nama uvale staru tehnologiju proizvodnje stiropora, onda ce ga proglasiti zabranjenim. Svakako skuplje i bolje resenje su: SIMPROLIT blokovi, TERMO blokovi, YTONG blokovi, trska, i tvrdopresovana vuna. Naravno ova resenja su paropropusna.

Link to comment
Share on other sites

Dobro rečeno!

Uhvati stiropor u ruku i za par sekundi ti je ruka vlažna. S druge strane vuna u ruci ne stvara nikakav "znoj".

Al opet taj podatak o paropropusnosti stiropor vs. mineralna vuna na fasadama prilikom izrade proračuna difuzije vodene pare nikad ne rezultira drastičnim razlikama (nikad ne dolazi do pojave kondenzata u TI sloju). npr. slojevi blok opeka+TI sloj (5cm) + završna obrada 0,5cm.

Dali sam dobro razumjela to oko paropropsunosti i slučaj pojave kondenzata u sloju TI?... dakle ukoliko dođe do pojave kondenzata vuna upija vlagu čime se ona širi sa mjesta nastanka i time zahvaća veće područje izolacije čime joj se smanjuje TI moć. Mislim da to nije slučaj kod stiropora pošto se kaže da stiropor ne upija vlagu ali tu onda prijeti opasnost od smrzavanja i pucanja.

 

p.s. kakva je vaše iskusto u rješavanju izolacije u kupaonicama

Link to comment
Share on other sites

Zaboravila sam pitat, jel možda definirana neka maximalna debljina sloja izolacije koja može da ide u podove?

Nisam osobno nikad stavljala više od 8cm...nekima se i to činilo puno, ali bilo je u pitanju podno grijanje na ploči prizmelja.

Hvala :-)

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...
Opet, što se nosivosti TI sloja tiče, morala bi biti veća od tih 3 kN/m2 svakako (tuš kabina na četiri metalna nogara i čovek u njoj: to je od 160kg/(4 nogara)=40/4cm2=10kg/1cm2=10kN/m2 !!!). Naravno, ne prenosi se to opterećenje DIREKTNO na TI sloj već preko cementne košuljice i (obično) keramičkih pločica, pa se površina oslanjanja od 4 cm2 sigurno može značajno povećati, otprilike na 14x14 cm=196 cm2, pa bi bilo: 10kg/196cm2= 510 kg/m2 = 5 kN/m2... Otprilike...

 

 

Ne znam šta da kažem al moj dragi kolega je našao ovu temu i sad pišem u njegovo ime.

Ispala sam naravno totalna glupača <_<

Pretvorba jedinca baš nije bila točna.

Onih 10kg/cm2 je 1000kN/m2. To bio bio direktan tlak da se tuš kabina osloni na stiropor. Slažemo se da bi ga probilo sigurno.

Kao što si i reko on je ispod podne obloge i ispod estriha. Neka je površina koja ga tlači tada cca. 196cm2 (14x14cm) tada je to pritisak od 40kg/196cm2=0,20kg/cm2=2N/cm2=20kN/m2.

A sad ono što mog kolegu zeza je to što njegov tervol TPT ima nosivost do 10kN/m2.

Ovo me sad totalno sve zbunilo.

Po ovoj matematici ako pretpostavimo da čovjek teži 100kg nek stoji na jednoj nozi i nek je površina kojom se oslanja na pod cca (150cm2), to je tlak od 66kN/m2. Nosivost njegovog trevola je 10kn/m2

Kolega tvrdi da je skako po njemu i da se nije udubio ni trunke :huh:

Link to comment
Share on other sites

Ovo je glupo trambunjanje!

Mislim da ovdje treba razikovat koncentirano opterećenje i površinsko.

Ako gledamo nosivost Tervola TPT od 10 kN/m2 , to bi značilo ko da se preko njega zalije još jedan betonska ploča od 40cm. Tada on dostiže svoju graničnu čvrstoću.

Ove priče o lokalnom opterećenju po meni ne prolaze.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...