Prostorne resetke i njihov potencijal u arhitekturi

[djole85]

Na Arhitektonskom fakultetu u Nishu, kao jedna od izbornih tema za doktorske studije, pominje se:

 

"prostorne resetke i njihov potencijal u arhitekturi"

 

Ova mi je bila najiteresantija, sve ostale su bas bezveze, a i pravo da vam kazem, mentori su profesori sa kojima nisam bas u najboljim odnosima :).

Malo sam istrazivao i doso do ovih podataka:

 

Sa gradjevinskog (dakle inzenjerskog aspekta) ove konstrukcije su lake, stede materijal, jednostavne za sklapanje i rasturanje, lake za transport, mogu da premoste velike raspone sa malo oslonaca i tako dalje.

 

Ali ono sto mene interesuje je arhitektnoski aspekat prostornih resetki. Dakle iz ovog dela za sada mi pada na pamet samo ovo:

 

1. One daju formu objektu - oblikuju ga, odnosno mogu da budu nosioci forme

2. Imam takodje ideju da upotrebim prostornu resetku na mom objektu, kao hi-tek element. Odosno, da upotrebim prostornu resetku (kao konstruktivni element) u vidu ornamenta da bih prikazao moje arhitektonsko vidjenje objekta.

 

Eto samo mi to pada na pamet.

 

Da li Vi mozda imate neki savet, sta je jos potencijal prostornih resetki?

 

 

 

Hvala svima na pomoci i savet. Bilo kakav odogovor je dobro dosao.

Hvala jos jednom.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Space_frame

[GAF_Marija]

Pa njihova osnovna funkcija je da se pomocu njih moze resiti i kontrukcija i izgled objekta ... sta ces vise :)

mislim da im se moze pripisati i uloga spregova protiv vetra odnosno da apsolutno mogu da izdrze udare vetra ...

 

koja jos funkcija moze da bude?krovni pokrivac nije ali je zato krovni nosac,za fasade se vidis koriste,idi tim nekim redom pa vidi da li moze da se koristi i za sta ...

evo jedno odlicnog sajta ako vec nisi imao prilike da ga sam nadjes http://www.triodetic.com/WhoWeAre.htm

 

evo i ove slike gde se koristi za nadstresnicu http://de.wikipedia.org/w/index.php?title=...=20061117205359

[Ji 4Tze]

Probaj nađi neku literaturu od profesora Nestorovića, on je vodio predmet "Prostorne strukture" na BG arhitetkturi.

U trećoj godini smo na predmetu Konstruktivni sistemi imali njegovu knjigu, koliko se sećam, lepo je opisano i to između ostalog.

 

Kakav je njihov potencijal... Gde god ti treba savladavanje velikog raspona sa malo tačaka oslonca, koriste se prostorne rešetke.

Sa inžinjerskog aspekta, ako tako to krstiš, teške su za proizvodnju jer zahtevaju vrhunsku kontrolu kvaliteta a u našoj kriminalnoj sredini (po tom pitanju) potpuno nemoguće.

[Bukinjo]

Ne mogu da zamislim doktorske u Nisu :lol: .

 

Inace, slazem se sa kolegom iznad.

U principu, nesto mi je neocekivano da pitas ovakvo pitanje a da pritom kreces na postdiplomske...

 

evo mali koment tj pitanje na ovo?

 

2. Imam takodje ideju da upotrebim prostornu resetku na mom objektu, kao hi-tek element. Odosno, da upotrebim prostornu resetku (kao konstruktivni element) u vidu ornamenta da bih prikazao moje arhitektonsko vidjenje objekta.

 

kakve veze ima hitek sa ornamentom u ovom slucaju? Ornament je nesto sto je dodato naknadno i nema samo po sebi funkcionalnu vrednost osim estetske, sto znaci da je suprotan od onog sto predstavlja resetka sama po sebi.

Dakle, sta ornament, sta hajtek?

 

evo jedan c/p sa wikipedie na temu ornamenta

 

Uloga ornamenta je čisto estetska i ne utiče stvarno na strukturu samog predmeta. Upravo zbog toga moderna umetnost odbacuje ornament, smatrajući ga sa stanovišta sinteze forme, funkcije i strukture suvišnim.

 

 

ja bih probao da se bavim novim metodama parametricke arhitekture kojom se generisu 3d strukture nalik resetkama....

 

Pozdrav

[djole85]

Hvala svima na odgovorima.

Hvala za linkove Marija, zaista su korisni.

Imam od Nestorovica "Konstruktivni sistemi" 2000. godine izdata knjiga. I zaista je najbolja na nasem trzistu sto se tice opisa svih mogucih konstruktivnih sistema. Ali sto se tice prostornih resetki, vrlo slabo jer je opisao samo osnove istih. Rec je vecinom o ravnim prostornim resetkama sa tetrahedronima (piramida sa kvadratom kao osnovom) kao dvoslojnih, ili jednoslojnih resetki (trougao ili kvadrat kao modul).

 

 

Mozete li ovo malo da mi pojasnite:

 

ja bih probao da se bavim novim metodama parametricke arhitekture kojom se generisu 3d strukture nalik resetkama....

 

Pozdrav

 

[Ji 4Tze]

wow, nisam ni obratio pažnju da su u pitanju doktorske studije...

 

Probaj kontaktiraj gorepomenutog profesora Nestorovića, siguran sam da će ti bar malo izaći u susret, ne znam gde se sad nalazi na faxu (ako je još tamo) ali probaj.

[GAF_Marija]

kad krenete sa tim vredjanjem prosto mi se smuci,kako neki ljudi vole da ponizavaju to je neverovatno ...

[Емануил]

I posle se covek pita sto ovaj podforum nije malo zivlji.Ja volim da je pratim i studiram arhitekturu,ali da mi neko prica da ima ovako sebeljubivih arhitekata ne bih vjerovao.Mada rece moj profa da uglavnom buduce arhitekte pate od viska sujete,pa da se pazimo.:)

 

Znaci covjek je dosao,izadjite mu u susret ako mozete,ako ne bez busanja :D

 

Forumi i sluze da oni sa malo manje znanja nesto nauce...

[Ji 4Tze]

djole, snađe li se nekako?

google mora da pomogne, to je ipak moderna inženjerija.

"space frames", a potraži i po nekom od sajtova proizvođača na koji ćeš naleteti, tu je najbolje opisan potencijal (po principu svaki ciga svog konja hvali)

[sky]

meni jedino smeta tezak sarkazam u kritikama...

ali ne i poenta,

jako je tragicno da ovako zvuce pitanja nekoga ko je na doktorskim studijama...

 

[djole85]

Izvinjavam se na kasnom odgovoru, privatni problemi.

 

Mislim da se nisam razumeo bas najbolje sa pojedincima.

Moje pitanje "Mozete li ovo malo da mi pojasnite" se odnosilo na pojasnjenje nacina na koji bi mogo da se bavim parametrickom arhitekturom, ali kao potencijala za razvoj, ispitivanje ili poboljsanje prostornih resetki.

 

Istrazivanje potencijala parametricke arhitekture u oblasti prostornih resetki moze biti primenjeno samo na samu formu resetke (odnosno njen pokrivac). Nikako na samu konstrukciju resetke. Zna se staticki najstabilniji sistem je trougao i od njega napravljen poluoktaedar. Eventualno cetvorougaonik (dakle kvadrat, pravougaonik, romb i slicno) i petougaonik. I to je to! Nema tu velike filozofije, svaka se forma pokrivaca moze postici sa ovim elementarnim slikama.

Bilo kakvo odsupanje konstrukcije od ovih elemenata, za rezultat ima postizanje neracionalnih i losih resenja kao sto je ovog ovde.

 

Covek je napravio parametricku studiju prostornih resetki. Napravio 2d mrezu jednoslojne resetke u Rhinu, pomocu Grasshoppera je promenom parametara koordinata tacaka krive dobio novu formu. Koja zaista po mom misljenju dopadljivo izgleda, ali koja nema blage veze sa optimizacijom ove resetke. Estetskaa optimizacija je postignuta, ali se ona mora i realizovati. Ako izuzmemo da ce imati jedno 3 oluka koja ce morati da vodi po tom krovu da bi resio problem "dzepova" koje je napravio, odnosno ako predpostavimo da moze da okrene konsktrukciju za 180 stepeni, pa da dzepovi dodju gore; opet mu ostaje problem napona i deformacija. Naponi u ovako nasumice izlelujavim stapovima su, 2, 3 puta veci, o pomeranjima cvorova i ugibu da i ne govorimo. E onda je on ubacio to lepo u Solid works, i uradio optimizaciju sistema. Uzeo covek lepo i pomerao cvorice levo desno, i na osnovu smanjivanja napona u stapovima, i smanjivanja deformacija, on optimizovao sistem - sad je bolji.

Ovo je blago receno, optimizacija njegovog neoptimizovanog sistema.

Arhitektura nije nesto apstraktno, vec nesto sto se moze (odnosno cemu treba teziti da moze) materijalizovati. Kao takva, podleze zakonima i pravilima prirode i inzenjerestva. Dakle ja kao arhitekta ne odbacujem onu estetsku, onu "lepsu" stranu ove nauke, ali pokusavam da kazem da tu nema mnogo potencijala, kad je rec o prostornim resetkama. Odnosno ima, ali u ovom pravcu:

 

Primena ovakve vrste arhitekture (parametricke) moze biti samo donekle u domenu forme prostorne resetke, odosno njenog omotaca. A zatim primeniti osnovne principe projektovanja prostornih resetki.

 

Povrsinu kreirate u Rhinu, preko Grasshoppera modifikujete u neku novu formu. I zatim na datu povrsinu primenite neki od sistema prostornih resetki. Evo ja sam za jednoslojnu sa trougaonim modulom (i to cak vrlo gustim do maksimalno 1,4x1,5x1.7m, sto je mnogo manje od preporuka, dakle zeleo sam krucu konstrukciju) dobio takve velike deformacije, da su stapovi morali da budu 139x2,3mm (14cm precnik stapa na samo 19x11m raspona !!!), pa vi procenite kako sad ta "estetska optimatizacija" deluje:

 

 

Kreiranje necega moze imati smisao samo do neke granice do koje ono sto ste zamislili, bude i moguce izvesti na taj ili priblizano slican nacin. Medjutim ako to znaci, da primera radi: neka konstrukcija od celika ili aluminijuma, koju ste zamislili kao elegantnu, treba da izgleda kao mreza balvana od drveta, sto je u ovom mom primeru slicaju, onda tu nema ni L od lakoce i elegantnosti resetkastih sistema. Nema tu optimizacije.

 

Za petougaoni ili kvadratni modul ne vredi ni probati, jer je krutost na savijanje defitivno manja.

A evo sta se dobija primenom dvoslojne, sacinjene od poluoktaedra. Konstrukcija je vise nego duplo elegantnija, sa gornjim pojasom 51x10, dijagonale 51x5,6 i donjim 48x6.3.

 

 

Ali na kraju tu nema bog zna kakve optimizacije! Dakle ja sam samo primenio osnovne principe i pravila projektovanja prostornih resetki na moju inovativnu formu. Odnosno, jedino sto je ovde novo jeste forma prostorne resetke, odnosno oblik nastao njenim pokrivanjem. I to je to. Samo sam ponovio ono sto je vec poznato na mojoj formi. A to nije optimizacija, niti potencijal za razvoj, ispitivanje ili poboljsanje prostornih resetki. To jeste potencijal, ali za razvoj samog pokrivaca - forme prostorne resetke. U tom slucaju bi naslov doktorskog rada treba da glasi "forma i njen potencijal u arhitekturi, primenom metoda parametricke arhitekture" a ne "prostorne resetke i njihov potencijal, primenom metoda parametricke arhitekture"!

 

 

Dakle, ukoliko ste voljni Bukinjo, mozete li mi malo pojasniti na sta ste mislili kad ste spomenuli "ja bih probao da se bavim novim metodama parametricke arhitekture kojom se generisu 3d strukture nalik resetkama...."

 

Hvala unpred, i zahvalan sam na dosadasnjim savetima.

 

P.S.

 

Gospodine sky, u potpunosti se slazem sa Vama.

Cak bih dodao, da da ste i Vi u neku ruku sarkasticni jer ja ne videh Vas savet vezan za problematiku u ovoj temi. Ali zato vidim da ste pomno istrazivali nacin na koji postavljam pitanja.

Ne odmazite ljudima ako im ne mozete pomoci.

 

Zivi bili.

[Bukinjo]

Pozdrav,

ne moramo da persiramo, opusteno je ovde :).

 

Ja se nisam preterano bavio time, ali mi je bila zanimljiva metoda generisanja prostornih resetki tom tehnikom, a za samu statiku pojma nemam, time se ne bavim, nisam na tom smeru, pa necu da pricam ono gde mi nije mesto :).

[djole85]

Da budem sad ja malo sarkastican: "svi junaci nikom ponikose".

 

Ovo se naravno ne odnosi na sve, daleko bilo, zahvalan sam pojedincima na odgovorima.

 

Steta sto obrisaste odgovor doticnog gospodina iz Abu Dabija. Bas me je interesovalo njegovo misljenje, o ovoj temi, ali avaj, "lako je zboriti, al' je tesko tvoriti".

[sky]

Gospodine sky, u potpunosti se slazem sa Vama.

 

Znaci slazemo se da je tragicno da ovako zvuce pitanja nekoga sa doktorskih studija?

 

 

 

[djole85]

Slazemo se oko sarkazma.

 

Vrlo interesanto, ni nakon par dana, nemate nikakav komenatar na ovo:

 

... jer ja ne videh Vas savet vezan za problematiku u ovoj temi

 

 

 

[GAF_Marija]

Apsolutno se slazem sa tim da kreativnost mora imati potporu i u konstruktivnom smislu,sto se na mnogim fakultetima arhitekture zanemaruje i onda se ljudi hvataju za glavu kada zavrse fakultet i krenu u praksi da primenjuju steceno znanje.Jesu uzasno dosadni,naporni ... ti kontruktivni predmeti ali osoba koja je prosla kroz njih stekne neki osecaj vezan za napone,deformacije koje se javljaju i samim tim dimenzije kontrukcije pa na taj nacin kada projektuje bilo koji objekat on negde u glavi ima da li to moze,koliko ce materijala tu trebati,koliko ce to kostati i na taj nacin investitoru da projekat koji je izvodljiv, za razliku od projekata gde se gleda samo estetika,da to budu neobicne forme a nemaju pojma kako se izvode i da na kraju kada to prodje kroz statiku dobije potpuno drugaciji izgled kao na ovom primeru koji je dao Djole85.

Sve u svemu prostorne resetke su vrlo zanimljive i svojom strukturom daju vrlo specifican izgled ali kao sto je djole85 pokazao,mora se voditi racuna o deformacijama koje se javljaju kako bi smo uopste dobili zeljeni izgled.U svakom slucaju o prostornim resetkama se na GAF-u u Nisu na osnovnim studijama malo uci,za stari program samo kroz predmet Konstruktivni sistemi tako da je veliki plus sto postoji kao tema na doktorskim jer je definitivno sistem koji se cesto koristi na objektima sirom sveta.

[djole85]

Slazem se.

Hvala na savetima i sve najbolje.

[cili]

Prof Nestorović radi na AF Beograd i to na doktorskim studijima.

Možda će biti od koristi pogledati ovaj sajt

[Lucas]

nestor bi sigurno mogao da ti pomogne. poceo bih od karte za bg - i konsultacija sa covekom. mozda i da potrazis budjevca sa gradjevine u bgu - navodno je dobar.

 

potencijal prostorne resetke... znas ne znam... tema zvuci vise kao seminarski rad nego kao doktorski. naravno - nisi ti zbog toga kriv, ali nekako..... kao da ima uvod - prostorna resetka - i zakljucak - potencijal :P

 

da li ti mislis da ta tema moze uopste da se razvije - na tehnolosko unapredjavanje resetke kao sistema? s obzirom da je ona u stvari kao sistem na nivou spajalice za papir (prokleto jednostavna :))

 

ofkors glubo bi bilo analizirati primere primena resetki...

 

ovo sto je budja rekao - meni zvuci kao odgovor na potencijal... ofk pored grashoppera ti nemas sta tu da trazis.

 

hehe srecno sa temom :D

 

 

a sta ti kaze profesor?

[Bukinjo]

mnogo je tesko (citaj besmisleno), doktorirati ne nekom fakultetu gde je kadar koji ima dr titulu istu dobio na vrlo sumnjiv nacin, i na sumnjiivim institucijama.

 

Nema bre ljudi kod nas nesto materijala, jedva kod nas u BG-u na arh, a kamo li u Nisu.

 

Ne moze od tebe da napravi neko doktoranta kada ni sam nije to.

 

Pozdrav

[djole85]

Hvala cili na linku i savetu. Koristim vec domaci Tower, svi programi za odredjivanje uticaja i dimenzionisanje su vise manje isti - rade na principu metode konacnih elemenata. S tim sto Tower radi (pored Eurocoda i DIN-a) i sa JUS standardima.

 

Nestorovicu sam poslao email jos kad mi je "Ji 4Tze" predlozio, ali nema odgovora do danas. Verovatno cu morati licno do njega, medjutim trenutno ne mogu zbog obaveza.

 

Budjevac (ali Dragan, tata, ne sin) je zaista dobar, imam zadnja dva njegova izdanja metalnih konstrukcija - Osnovi proracuna i konstruisanja, i u zgradarstvu), mada je i on dao samo osnove prostornih resetki, nista vise od Nestorovica.

 

Jednostavno rec je o oblasti koja svoj puni zamah dozivljava tek razvojem racunara, zbog velike staticke neodredjenosti. Zato nema domace literature vezane za problematiku istih. Tako da se slazem sa Bukinjom.

 

 

 

Sto ne znaci da nema strane literature vezanu za ovu oblast.