Toskana

[marinowski]

.

 

 

Toskana

(potraga za pogledom), maj 2009.

 

 

/ za nestrpljive, ključne reči: Toskana, masline, med, Macelleria, Siena, James Bond, Harley Davidson, matura, Firenca, Pienza, savršeni pejzaž /

 

Toskana je veća nego što smo očekivali. Obići sve što smo planirali u roku pet dana koliko smo nameravali ostati je nemoguća misija, a da usput još i uživamo. Nameravali smo obići Firencu i Sienu, usput još neke intresantne stvari, i uživati u predivnim pejzažima na koje utiče i formira čovek.

 

Pronaći smeštaj je bilo lako preko booking.com-a, izlistaju se smeštaji oko Firence u radiusu od 30km, nađe se nešto lepo i rustikalno, a last minute pred sezonu spusti cenu za dve trećine. I tako smo se našli u predivnom hotelčiću u okolini Firence u području Chianti.

 

 

Slika 1.

 

Bio je samo jedan mali "problem": hotelčić je bio toliko lep, okružen maslinjacima od kojih su domaćini proizvodili svoje maslinovo ulje, da nismo imali želju ni da krenemo negde izvan njega i njegovog okruženja.

 

 

Slika 2.

 

Prelepi citrusi, tišina, miris maslinovog ulja koji se razleže po čitavom imanju, zujanje pčela, dobro vino, ruže na sve strane ...

 

 

Slika 3.

 

Čak je i stari mlin za proizvodnju maslinovog ulja renoviran i pretvoren u prostor u kojem se posluživao doručak. Jednostavno predivno.

 

 

Slika 4.

 

 

Slika 5.

 

Svejedno, ima toliko toga za videti, pa smo se morali odlučiti krenuti dalje.

 

 

Slika 6.

 

Patrizia, naša ljubazna domaćica nas je pitala gde ćemo ići prvo, odgovorio sam: naravno, u Macelleriu Cechini (mesaru Čekini) u gradu koji je bio 30km udaljen od hotela. Ona je jako pocrvenela i pitala nas: kako ste čuli za njega???

 

Antica Macelleria Cecchini

 

Panzano je malo mestašce u Chiantiu koje se ne ističe od ostalih malih mirnih mesta u kojima se retko šta dešava: stara jezgra, obične kuće, mala crkvica, dakle, ništa neobično. No, ovo mesto je poznato po tome što tu živi najpoznatiji mesar u Italiji, a moguće i u čitavom svetu, Dario Cecchini.

 

 

Slika 7.

 

Zamislite mesaru koja je zapravo muzej tuskanske kuhinje i kulture, u kojem mesar recituje Dantea i peva Verdija, nazdravlja vinom goste i možete jesti i piti koliko Vas je volja. Vino i hranu poslužuje njegova žena.

 

 

Slika 8.

 

Kada smo mi bili (dakle debelo pred sezonu) u mesari je bilo troje Japanaca, petoro njih iz Los Angelesa i mi iz Srbije. Ispostavilo se da je kuvar Japanac. Kako dan odmiče, gužva je sve veća, dešavanja sve luđa i sve se čini kao da je u pitanju kontrolisani haos. Neretko u goste dođu muzičari, gudački kvarteti, dešavaju se spontani koncerti ispred radnje ...

 

 

Slika 9.

 

Naravno, Dario se čitavo vreme bavi onim što najbolje zna: seče meso i priprema specijalitete za pultom. Okolo su postavljeni novinski članci o njemu iz čitavog sveta, telegrami zahvale od Jacka Nicholsona ...

 

 

Slika 10.

 

Kada smo se te večeri vratili, Patrizia nas je pitala kako je bilo i da li smo bili zadovoljni ... Naravno da smo bili zadovoljni, ali me je interesovalo: kako je Dario postao toliko poznat? Morao je nekako početi ...

 

 

Slika 11.

 

Siena

 

Siena je predivan starinski grad uglavnom crvenkastih građevina sa predivnom gradskom jezgrom i trgom koji je građen nekoliko stotina godina i na kojem se održavaju čuvene konjske trke dva puta godišnje, u julu i avgustu. Tu je snimana uvodna akciona scena iz najnovijeg filma o Jamesu Bondu.

 

 

Slika 12.

 

Naravno da nismo očekivali da ćemo videti konjske trke (pošto je bio maj), niti da ćemo sresti Jamesa Bonda, ali takođe nismo očekivali da će nas na ulazu dočekati nekoliko stotina Harley Davidson motora. Harleyjevci su išli po Italiji, i odlučili svratiti u Sienu.

 

 

Slika 13.

 

Čitav grad je bukvalno bio okupiran krupnim ljudima u koži, poznatoj ikonografiji bajkera. Naravno da je pride išla i mlada mršava devojka, takođe u koži. Bilo je još nešto što nismo očekivali: maturanti su proslavljali poslednji dan škole.

 

 

Slika 14.

 

Zamislite mešavinu bajkera i maturanata. Maturanti su bili živopisno obučeni, prelepljivali su ulice trakama, zezali prolaznike, čitav grad je bio njihov, čitav svet je bio njihov! Razumeo sam to potpuno, i ja sam tako mislio kada sam proslavljao svoju maturu. Sve je bilo moguće.

 

 

Slika 15.

 

Jedino sam se pitao koliko je to opterećujuće živeti tako blizu tradicije. Da li je to prednost ili nije? Koliko je teško slikati trg (kao što ovi studenti to rade) koji je već naslikan toliko puta od tolikog broja umetnika?

 

 

Slika 16.

 

Trg je još par minuta bio miran, dok ga nije okupirala buka tada već polugolih maturanata koji su ispijali Chianti. Naravno da je bilo živopisno posmatrati razuzdanu mladež (a kada će biti ako neće taj dan?) koji se mešaju sa tolikom količinom bajkera. Nisam hteo da ih fotografišem, ne zato što nisam smeo, nego neke stvari treba ostaviti samo za sećanje, u sećanju na matursko popodne i veče.

 

 

San Gimignano

 

Za razliku od Siene, San Gimignano je bio posve miran. Uobičajene scene starosedeoca koji pričaju u centru grada i turista. Sam Gimignano je poznat po svojim kulama i kažu da je predivan noću. Nismo se vratili da to pogledamo.

 

 

Slika 17.

 

Iako je Chianti, crno vino, apsolutna referenca za ovaj region, u San Gimignanu su se usudili da proizvode Vernacciu, odlično belo vino, koje svakako preporučujem.

 

 

Slika 18.

 

Firenca

 

Šta reći o Firenci a da se već ne zna? Naravno da sve vrvi od turista, gužva je neopisiva. Za vreme drugog svetskog rada porušeni su svi mostovi, jedino se ovaj nisu usudili dirati, zbog svoje lepote. Na tom mostu su uglavnom samo zlatare.

 

 

Slika 19.

 

Iako smo već bili umorni, nismo odoleli da se popnemo skroz visoko u kulu, da posmatramo nebrojene crkve i katedrale u okolini. Treba li reći da je bila gužva?

 

 

Slika 20.

 

 

Slika 21.

 

 

Slika 22.

 

Unutrašnjost katedrale je, naravno, fantastična, ali nema mirnoću katedrale, više liči na atmosferu željezničke stanice zbog žamora.

 

 

Slika 23.

 

Uličnih performera ima jako mnogo, na svakom koraku. Često ih fotografišem i dajem im novac, najviše zato što ih razumem, i ja sam bio ulični svirač u Zagrebu, Budimpešti i Berlinu za vreme srednje škole. Kapiram koliko je teško izaći na ulicu i zarađivati na taj način.

 

 

Slika 24.

 

Čitav grad kao da je podređen turizmu. Interesantno, nema niti jednog drveta u gradu. Za zelenilo se treba popeti u divno oblikovan ogroman vrt koji je smešten na brdašcu. Za jelo preporučujem odličan firentinski biftek, koji je zapravo T-bone steak pozamašne debljine (od 5-8 cm!!). Naravno da sam ga jeo skroz krvavog.

 

 

Slika 25.

 

Ovo nije original David, nego kopija. Njegove proporcije nisu pravilne, ali se čini da jesu, kada ga gledamo od dole, tada izgleda totalno skladno.

 

 

Slika 26.

 

 

Slika 27.

 

Opet scena koja budi asocijacije o tradiciji. Da li je to najbolje što znamo? Da ispred velikana stanemo ofarbani u zlatno i čekamo da nam neko nešto baci. Ako su naši preci ostavili u nasleđe srž kulture, jer moderni svet je počeo sa Renesansom, pitao sam se šta mi ostavljamo našim potomcima u nasleđe?

 

 

Slika 28.

 

Ima ipak nešto što ostavljamo: mir (nadamo se), telekomunikacije, svetsku povezanost ... a treba brinuti i o pejzažima.

 

Kulturni pejzaži

 

Hteo sam da nađem predivne pejzaže i da ih fotografišem, ali moram priznati da nisam baš bio najzadovoljniji sa pejzažima u Chiantiju. Jesu to neprekledni vinogradi na blagim padinama, ali nije to onaj savršeni pejzaž koji očekujem. Za takve pejzaže je trebalo otići 100km na jug.

 

 

Slika 29.

 

 

Slika 30.

 

Put do tamo je takođe divan, pun sitnih detalja i pažnje, kao da je održavanje pejzaža lepim deo nasleđa i nešto sasvim zdravorazumski.

 

 

Slika 31.

 

 

Slika 32.

 

Kada se počnu pojavljivati ti čuveni pejzaži jednostavno znate da ste tamo. I to nije par pogleda koji su lepi, nego su to kilometri, kilometri i kilometri očuvane i održavane lepote! Najlepši pejzaži su između mesta Pienza i San Quirico d'Orcia.

 

 

Slika 33.

 

Fotografa ima kao u priči, kao i opreme, Leice, Hasselbladi, čitave grupe fotografa koji fotografišu isti prizor, sa razlogom: jednostavno je predivno.

 

Bagno Vignoni

 

Usput smo svratili u Bagno Vignoni, mesto koje umesto glavnog trga ima ogroman bazen termalne vode.

 

 

Slika 34.

 

Jedan od razloga zašto smo došli u ovaj grad je taj što je tu sniman jedan od mojih omiljenih filmova, Nostalghia od Tarkovskog. Ko prati filmove, pretpostavljam da prepoznaje da je moj avatar iz ovog filma. Zamislite kada imate čudan osećaj da ste tu već bili, nakon više puta pogledanog filma.

 

 

Slika 35.

 

Pienza

 

Ako išta volim, to je kada uskočim sebi u usta i oduševim se sa nečim prema čemu sam bio skeptičan. Pienza je jedno od tih mesta. Kada je biskup iz ovog mesta proglašen Papom, naredio je da se čitavo selo sruši (!) i da se izgradi renesansni arhitektonski dragulj na brdašcu.

 

 

Slika 36.

 

Pienza je poznata i po Pecorino siru. Sasvim dovoljno razloga da odlučimo posetiti ovaj grad.

 

 

Slika 37.

 

Pienza nas je jednostavno oduševila. Divne uličice ispunjene svežim cvećem, razdragani ljudi koji sede na terasama, biciklisti koji fićukaju vesele pesme koje odzvanjaju mirnim ulicama, ljudi koji se sa osmehom pozdravljaju, mirnoća samo takva ... Kada bi sledeći put išli u Toskanu (a nadam se da hoćemo), ovo bi bila odlična startna pozicija za njeno dalje istraživanje.

 

 

Slika 38.

 

Najlepše od svega je, ipak, pogled sa zidina Pienze. To je taj pejzaž koji sam želeo da vidim. Ono što želite da Vam se ureže u glavu i da tamo ostane zauvek. Zamislite kojom mirnoćom ispunjavaju sledeći prizori koji stanovnici Pienze mogu da gledaju svaki dan.

 

 

Slika 39.

 

 

Slika 40.

 

 

Slika 41.

 

Da li preporučujem Toskanu? Apsolutno. Ima toliko lepote i toliko je fotogenična da sam siguran da ću je poželeti videti još više puta.

 

Pročitao sam ono što sam napisao, čini se da je dosta subjektivno i lično, ali, da li uopšte možemo govoriti o drugome, a ne pričati (i) o sebi?

 

Mislim da ne.

 

 

 

/

 

Nikši, za njegova buduća putovanja

 

 

 

 

[STELLANOVA]

Fantasticno!

 

Ziveo sam u Perudji godinu dana i izmedju ostalih mesta obisao i Toskanu i mogu ti reci da je sve napisano tacno i dosta objektivno :)

 

Steta sto niste videli trke konja, to je prica za sebe i zahteva posebnu i obimnu reportazu :)

 

Jos jednom bravo!

[ajfile]

Nisam čitao, al da kažem za slike da su u rasponu od dobre do prelepe :)

 

[igors]

Sjajna reportaza kao sto si nas i navikao do sada :)

[4LeafClover]

Sve sjajnije od sjajnijeg :) ! Bas si me obradovao pricom i fotkama :) ! PozZ :) !!!

[-=: soNic :=-]

"ekstra" što bi rekli mladi

[McBain]

Kao i uvek odlicno. Uzivam da citam tvoje reportaze.

[ilicn]

odlicno, sigurno se pripremis super pred put gde i sta

[coyot]

Odlicna reportaza i odlicne fotografije. Uzivao sam citajuci reportazu

[Machiavelli]

Ma nemam reci. Hvala ti!

[Lexus]

Jaooooo... jebeni teletabilend :) Fantazija, pricu nisam stigao da procitam ali fotke su sjajne. Moram otici tamo da ebe otza :)

 

 

[@work]

^Da stvarno, i ja se zahvaljujem na ovoj predivnoj reportazi.

[Hornet]

Reportaža je ono što se od nje očekuje.

Lagan ali odličan tekst uz dobar izbor odličnih fotografija.

Svaka čast!

[StORM48]

Još jedna u nizu Igorovih majstorija.

 

I nisu u pitanju samo fotke, zbog kojih je nemoguće ne poželeti da tamo i lično odete, nego i sam tekst deluje kao izvrsno osmišljena naracija koja bez nekih naročitih izmena može biti pročitana u kultim emisijama tipa "Put vina".

 

Marinowski, ostao sam bez reči... OPET!

 

Svaka čast!

 

Pozdrav

[momcilog]

ma bravo ti ga! Zavidim ti na pogledu, fotografiji i dozivljaju! Sto kaze lexus da ebe otza mora se otici! :)

[Darkos]

Eh, koje je uživanje čitati/gledati ovakve reportaže... hvala! :)

[marinowski]

Hehehe, jeste teletabilend, kada ga otkriješ :))

 

Hvala svima na komentarima :)

 

Jeste bitno da se pripremite kada idete na neku lokaciju, ali neke stvari se otrgnu kontroli. Npr. ulaz u Firencu traje više od sat, makar kolika je gužva. Mislili smo da "skočimo" do Pize, ali nema šanse, put do tamo je predug i dosadan.

 

Takođe, najlepše je kada stvari krenu neočekivanim tokovima, ne samo zbog fotografija, nego i zbog samih dešavanja koja se ne fotografišu. A tako je bilo (i) ovaj put.

 

Naravno da nisu sve fotografije sjajne, dosta njih je tu samo da upotpuni priču, ali na to ste već navikli.

 

Preporučujem svima da postavljaju svoje reportaže na DZ, prvenstveno zato što je to dobra uspomena na put koji ste obavili. Takođe, ove reportaže su uticajnije nego što mislite ...

 

Hvala još jednom :)

 

 

[silicon]

Kako se ti samo dobro pripremiš. I kako umeš da uživaš u životnim sokovima. A tek kako da opišeš. I uz sve to, fantastično da fotografišeš!

 

Bravo i hvala!

[Dusko Jovic]

Ohohooo, odlično! Ovo vredi obići, definitivno.

[Luka Ban]

Kamen, kaldrma, pa opet kamen, pa kultivisana polja... pejzaz reduciran samo na najbolje, za fotografa. Pride i desavanja, matura, bajkeri... jos samo da su bile i maskare... Ja bih tu definitivno zaboravio suprugu, i vratio se u hotelsku sobu za godinu dve. Dana.

[Steve]

Sjajno, hvala! :)

[gizmo]

Kako se ja svaki put odusevljavam tvojim reportazama...sav se rastopim i dobijem neopisivu zelju da odmah sednem u kola i krenem tamo :)

Hvala ti!

[nesharm]

Bravo!

[Alexey]

Hvala jos jednom :) .

[phantom]

Teksta bez :)