Jump to content

ШВРЋК


mr.sch
 Share

Recommended Posts

Попут Расела који је пао са Кроува, изазван легендом о именовању зле машине из Одисеје, провртих пре пар година један тест, и... ОНО се јавило!

sch0010.jpg
Шта ли ће на све ово рећи 128 "бинарних" чланова Зоне:
(3intuit, 6ar, balka, barka, bolkonski, Bone, boo, busu38, carlitos, che444, cisco, civi, cole, Cuchulainn, danedral, danen, davidov, Deadox, drnenadm, dzeriho, Dzon Vejn, fg_team, FleksoNilPeterF3000, floradesign, funtel, galeb, glumacglumac, gui-guru, Hehi, herox85, HuLsH, Jeremyn, kiklop79, King Shone, kresa, lecha, 'Mic, miniatura, mladjaniX, mrtwisteryu, munje, Nazg_ul, necone, nedan, neje77, [neks], nekula777, nelic, nelle, NeMiLose, nenad.s, nenad.xi, nenad92, nenad1912, nenadbg, nenadh, NenadMar, NenadMit, nenadn, nenadness, nenadsm, Nenad Stojanovic, nenad_pet78, nenenenad, nesa89gr, nesabass, nesaKG, nesa mika, Nesh82, Nesh83, Nesha, nesha056, neshadeath, NESHOKV, neskeks, nesonjacc, Nesso, nessokv, nex999, Nezla, nimreklame, nmaric, nnd.crc, nnisavic, nno, noname, omnispacer, panzer, pela, pepi, phoenix_design, pobesneli Super-Mario, pyost, ®ajko, rale88, redspy, RED_TRAKTOR, RJofVFX, RUSHezine, SANJAR72, sapic, sator koji hoda, ScheGuevara, Seasky foto, Sh0ne, shone75pa, shoneris, shonest, shonetow2, Shonnne, shonsy, shoxMeister, Sone, sonecu, sonello, spaceart07, staletic, stavrov, tataleka, tesovicn, TheHacker, tuturututu, vidak, vili, vnesha, vukela, watson i ajkula, x-mas)
... или су делови програма гигантског компјутера званог Земља?
Link to comment
Share on other sites

  • Replies 2.4k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

И, као почасни гост на подужој листи чланова, истоимени професор, маг сајберспејса (док исти још није ни постојао) геометрије и перспективе - укрштао је праве, увртао равни, кривоизводио површине, продирао, пројектовао, обарао и конструисао разна чуда, што рукама, што лењиром у ваздуху. И, премда ВР кациге нису биле подељене нетрепћућем гледалаштву, сви су се осећали дужни да уложе макар симболични напор у сагледавању те нове димензије чудеса.

 

sch0011.jpg
сведочење једног посматрача, из хипнотисаног гледалишча
Link to comment
Share on other sites

пар његових "зен" поука, које излазе ван оквира предавања:

* * *
"Сенка коју бацимо, тамнија је од сопствене"
"Све што знамо је лако, све што не знамо - тешко"
"Није довољно гледати из једног угла, на основу искуства, да би одредили форму"

* * *

sch0012.jpg
стари, неприхваћени предлог плаката за најпознатији словеначки андрграунд панк фестивал No Border Jam (синс 1992)
Link to comment
Share on other sites

То ми звучи као реторичко питање? Кад нисам пронашао Грујине изјаве онлајн, помислих да је довољна лепа реч о њему, а интервјуисаног има по часописима, чак и у Пешчанику (ДЛ)... па сад, нека свако за себе извлачи закључке о лику и делу. Шта сада ради, и где је, након 6 година... стварно немам појма, није ме занимало.

 

Но, кад смо већ код Новог Амстердама, ево основе једног стана, која ми је допадљива и на графички начин, онако, да се увећана окачи на зид, као постер или слика. Нажалост, немам фотографије ентеријера а ни име архитекте.

w0009.jpg
Link to comment
Share on other sites

У наставцима следи одломак из аутобиографије Џеки Чена I'm Jackie Chan: My Life In Action, објављене у часопису Details, 1998 (тада је имао само 44 године) - као клинци смо волели да га гледамо у филмовима, да би данас пука симпатија прерасла у поштовање. Срећан (окаснели) рођендан, легендо.

 

Stojim na nebu, na krovu tornja od stakla i čelika u Roterdamu, u Holandiji. Dvadeset jedan sprat vazduha deli me od betonskog pločnika. Spremam se da skočim. Moji kaskaderi mi kažu da je skok bezbedan - pa, ne baš bezbedan, ali možda manje nego smrtonosan. Naravno, oni su pokušali skok samo sa šesnaestog sprata. Ja sam odlučio da vratolomiju povećam za još pet spratova. Nekoliko sekundi uzbuđenja više pred kamerama. Nekoliko krikova više iz publike koja žudi za adrenalinom.

Umoran sam. Srce mi je teško kao kamen. Moje telo vrišti na mene zbog svih štrapaca kojima sam ga izlagao u poslednjih četrdeset godina. Kroz glavu mi proleće misao: Je li ovaj skok zaista neophodan? Ali odgovor je tu istog časa kad sam sebi postavio pitanje: da. Jer ovaj skok je specijalan. Nije samo zbog fanova, kritičara i boljeg mesta na listama koje se prave prema prihodu na blagajnama. Radim to za čoveka koji mi je omogućio da danas stojim ovde.

Ovaj skok je za mog učitelja.

 

sch0013.jpg
Link to comment
Share on other sites

BILO JEDNOM U HONGKONGU

( аутобиографија Џеки Чена 1/10 )

Čim smo prošli kroz vrata, učitelj Yu je pozdravio moju majku i oca, obavio mi ruku oko ramena i uveo me u foaje. "Dobro došao, Kong-sang. Nadamo se da ćeš uživati u boravku ovde."

"Smem li stvarno da ostanem, tata?" upitao sam još ne verujući u svoju sreću.

"Dokle god želiš", odgovorio je on.

Na stolu je bio svitak papira. Moj otac ga je uzeo, a mati je gledala preko njegovog ramena. "Mislim da je sve u redu, gospodine i gospođo Chan", rekao je učitelj. "Ovo je standardni ugovor. Čim potpišete, preuzimam svu odgovornost za dečaka. Hraniću ga, odevati, obezbeđivati smeštaj o svom trošku i pružiti mu najbolju obuku na svetu u veštini kojoj nema ravne: veštini kineske opere."

Moj otac je seo. Ja sam odšetao do police s oružjem. "Možda će postati čak i zvezda", osmehnuo se učitelj kad sam izvukao jedan mač i izmahnuo njime iznad glave.

"Ovde piše da dečaka možete disciplinovati čak i do smrti!" izustila je moja majka drhtavim glasom.

"Da, disciplina je duša naše veštine."

"Čuj", obratio mi se otac i prekinuo me u igri. "Koliko želiš da ostaneš ovde? Možeš ostati pet, sedam godina..."

"Zauvek!" viknuo sam.

Majčini zglavci su pobeleli, tako je stegla očevu ruku. "Najduži rok je deset godina", rekao je učitelj, uzeo pero i ispisao broj na zamotuljku. Otac se potpisao na dnu. Ugovor je bio sačinjen. Tad to nisam shvatao, ali od tog dana bio sam vlasništvo Kineske dramske akademije i učitelja Yu Jim-Yuena.

Imao sam sedam godina.

 

 

sch0014.jpg

Аух, кад ли је пре прошло десет година - од ових грозомортриполуцинација, са мутираним рођаком вамилије Адамсових?

Link to comment
Share on other sites

PRIJEM U PORODICU

( аутобиографија Џеки Чена 2/10 )

"Kad ćeš se vratiti, tata?" upitao sam se dok smo se autobusom vozili kroz krivudave ulice. Lice mu je bilo ozbiljno i nepokretno, kao maska. "Mogućno je da te neću videti vrlo dugo", rekao je. Bio sam suviše mali da razumem ideju prolaznosti vremena. Da li misli na nedelje? Mesece? Godine? Mati me je uhvatila za ruku. "Tvoj otac ide da radi u Australiji, preko okeana, da jednog dana može da ti donese stvari koje voliš."

Činilo mi se da je pogodba poštena - moj otac odlazi da bi doneo lepe stvari.

"Kong-sang", oslovio me je on mojim pravim imenom, "ti si sad veliki dečak, dovoljno velik da se staraš o sebi. Znam da ćemo se ponositi tobom."

Tupo sam klimnuo glavom. Bilo je vreme da se vratim u Akademiju - i u svoj novi život.

Mada sam bio novi učenik, prema meni su se ponašali kao prema počasnom gostu. U vreme obeda sedeo sam kraj učitelja i imao pravo da biram jela, koja su zatim išla od ruke do ruke. Ali, pošto su me nekoliko dana mazili kao princa, sinulo mi je da deca sve manje razgovaraju sa mnom. Izjutra, dok su drugi učenici odlazili da vežbaju, nastavljao sam da spavam. Dok su oni radili bolne vežbe istezanja i do krajnjih granica snage trenirali kung fu i akrobacije, ja sam se igrao sam. Ponekad sam se priključivao njihovim vežbama - ali samo na koji minut, a onda sam počinjao da se smejem i gubio interesovanje.

Šestog dana boravka u Akademiji našao sam se u kujni s ostatkom zaliha koje mi je ostavila mama, vrećicom oraha u ljusci. Nisam video ni tučak ni malj. Razočarano sam počeo da udaram po stolu dok se vrećica nije pocepala. Koštunjavi plodovi rasuli su se po podu, a neki su se otkotrljali iza frižidera. Jauknuo sam i počeo da ih skupljam, a jednu ruku zavukao sam iza frižidera. Posle minut ili dva neko me je zgrabio za pantalone. Bio je to učitelj, a iza njega je stajao veliki brat, Yuen Lung. Bio je tu i Yuen Tai, koji se zlobno kezio.

"Vidite, učitelju", rekao je ovaj poslednji. "Kazao sam vam da se on igra utikačem za struju."

"Ne, nisam, samo sam hteo da dohvatim orahe!" viknuo sam.

"Trebalo je da držiš ruke u džepovima, novi dečko", kezio se Yuen Lung.

Učitelj me je odvukao u salu za vežbanje. Bio sam preplašen. Stari simpatični učitelj potpuno se promenio. Lice mu je bilo ljutito i hladno. Odjednom mi se pričinilo da vidim izraz očevog lica pre nego što bi me kaznio. "Kong-sang, ti voliš da grickaš između obroka, je li?" upitao je učitelj. Klimnuo sam, a onda odmahnuo glavom, ne znajući koja će me reakcija spasti.

"Mislim da je vreme za jiajiang mien", kazao je on i dao znak Yuen Tingu. Jiajiang mien je vrlo začinjeno jelo od testa, koje se sprema s mesom i služi hladno. Ostala deca skupila su se oko nas u širokom krugu i cerila se. Yuen Ting se vratio s tankim prutom od ratana.

Učitelj me je oborio na pod i naredio mi da legnem potrbuške. Osetio sam da mi grubo svlači pantalone do kolena. Onda fijuk i udarac. Vrisnuo sam. Žestok udarac prutom bio je bolniji od očeve šake, pa i od kožnog kaiša - najbolniji koji sam ikad dobio. A posle svakog razdirućeg zamaha prutom sledile su nove paklene muke dok nisam promukao, a zadnjica mi je gotovo obamrla od bola. Plakao sam i dozivao oca i majku da me vode. Želeo sam da se vratim kući. "Ćut!" grmnuo je učitelj, oznojen od napora. "Ako nećeš još jednu porciju!"

Zanemeo sam. Sutra izjutra učitelj me je odveo u salu i zvanično me predstavio ostalim učenicima. "Ovo je naš novi đak", rekao je svečano. "Došao je kod nas kao Chan Kong-sang, ali kao član naše porodice mora da dobije novo ime. Molim vas, pozdravite svog novog brata, Yuen Loa."

Učenici su me okružili, stiskali mi mišice, pljeskali me po ramenu i hvatali za ruke. Postao sam jedan od njih. Tako su me primili u klub.

 

 

sch0015.jpg

на тему закомпликованије (puzzle yourself) географије, у последњих двадесетак година

 

Link to comment
Share on other sites

KRVAVI TRENING

( аутобиографија Џеки Чена 3/10 )

Brzo sam naučio da pažljivo gledam drugu decu. Kad bi oni ustali, ustajao sam i ja. Ako bi seli, sedao sam i ja. Ponavljao sam sve što su govorili. Polako sam se navikao na režim. Najveći brat budio nas je u pet sati izjutra. Peli smo se na krov. Što smo tiše mogli, da ne uznemiravamo komšije, pretrčavali smo nekoliko krugova po krovu. Posle trčanja išli smo na doručak. Nije bilo vremena za odlazak u kupatilo jer je učitelj imao teoriju da ako nekom od nas treba toalet, to znači da nismo vežbali dovoljno oštro.

Doručak je jedva zasluživao da se nazove obrokom. Dobijali smo po zdelu u kojoj se nalazio congee, žitka kaša od pirinča. Onda su počinjale vežbe, koje su trajale po pet-šest sati: zagrevanje, rad nogu, borilačke veštine i akrobatika, sve jedno za drugim u sali Akademije.

Najteži deo obuke bile su gimnastičke vežbe u vazduhu, koje kineskoj operi daju vizuelnu raskoš. Skokovi s letenjem i prebacivanjem preko glave učeni su i uvežbavani bez zaštitne mreže ili pribora za kačenje, koji bi sprečio povredu u slučaju pada. Gledajući druge kako s lakoćom i elegantno izvode teške gimnastičke figure, poželeo sam da i ja to uradim. Učitelj, zadovoljan mojim oduševljenjem, pozvao je Yuen Tinga i Yuen Lunga da me nauče.

Oni su me bez upozorenja dograbili oko struka i prevrnuli. Prostorija se okrenula oko mene, a glava mi je bila suviše blizu poda.

"Sledeći put zabaci glavu nazad", rekao je najveći brat. "Moraš da ukrutiš vrat", dodao je drugi. A onda su mi kazali da pokušam sam. Bila je to cela lekcija koju sam dobio za ovaj opasni manevar. Posle niza padova uspeo sam da se nezgrapno dočekam na noge, ali pre toga dobro sam se ugruvao. U odnosu na neke druge, još sam prošao jeftino.

Jednog dana neki mlađi učenik seo je dok smo vežbali kolutove. Ranije tog jutra tiho se požalio najvećem bratu da ima vrtoglavicu. Ali učitelj nije hteo da čuje izvinjenja. Na povrede ili na bolest on je gledao kao na zabušavanje. Po njegovom mišljenju, ako ste mogli da se krećete, mogli ste i da letite - i samo povredu koja bi vas obogaljila uvažavao je kao razlog za poštedu.

"Zašto sediš, dečko?" upitao je ledenim glasom, punim prezira. "Napravi tuce letećih kolutova i biće ti bolje." Učiteljev predlog bio je ravan zapovesti, pa je dečak protrljao glavu i pokušao da napravi tražene figure u vazduhu. Posle dva nesigurna skoka pao je u stranu, udario glavom o oštri ugao jednog stola i onesvešćen srušio se na pod. Svi smo ga užasnuto gledali. Krv je curila iz rane na njegovoj slepoočnici. Nije se micao.

Umesto da pozove bolnicu, učitelj je rekao: "Yuen Ting, donesi mi torbu."

Učitelj je iz torbe izvadio nekoliko listova duvana i privio ih na ranu da zaustavi krvarenje. "Sklonite ga u stranu", naredio je starijoj braći i Yuen Lung i Yuen Tai digli su dečaka i smestili ga kraj zida. Vežbanje je nastavljeno kao i obično.

Četiri sata kasnije dečak se osvestio jaučući jer ga je glava bolela. "Učitelju, on je budan", rekao je Yuen Ting. "Ti si spavao dok su drugi radili", kazao je učitelj. "Posle ručka pokazaćeš nam šta može da uradi osoba koja se dobro odmorila."

 

 

sch0017.jpg

нови врстићи од прстићи - укрстићи, срастићи и постићи да ићи, брстићи, велики порастићи и нас сустићи

 

sch0018.jpg

Link to comment
Share on other sites

I ta vie želi da čuje od najtvrđe publike koja potuje tvoj rad, kad već odavno sve zna ?

Svaki rad ima neponovljiv mek :) (jbga, potrefilo se tako, ta da se radi)... i jedino to ostaje je nadanje da ih ima u visokoj rezoluciji i da će ih tampati kad+tad i napraviti izložbu.

Eto...

 

"Pozdrav i potovanje!"

 

:)

Link to comment
Share on other sites

PREŽIVETI DAN

( аутобиографија Џеки Чена 4/10 )

Ručak u školi bio je obilniji od doručka, sa supom, čiji su glavni sastojci bili tofu i zeleniš, s pirinčem i ribom kao glavnim jelom. Posle jela konačno su nam dozvoljavali da odemo u kupatilo. Zatim smo prelazili na najvažniji i bolniji deo treninga: vežbe savitljivosti. Izvođači u operi moraju da izvode potpunu špagu, kako horizontalnu (na tlu), tako vertikalnu (držeći jednu nogu visoko iznad glave). Najgore je bilo ako niste mogli da napravite potpunu špagu. Učitelj je slao najvećeg brata da pritiskuje vaše telo nadole dok vam se ne bi učinilo da vam zglobovi pucaju. A ako najveći brat to nije mogao sam, zvao je starije učenike i oni su vam razvlačili noge dok vas je on gurao iz sve snage. Nisu pomagali ni kuknjava ni vrisci - na kraju ste morali da uradite špagu.

Posle špagi vežbali smo stoj na rukama. Izvođač u kineskoj operi mora da se na rukama oseća isto tako sigurno kao na nogama. Učitelj je odredio da učenici moraju da stoje na rukama najmanje pola sata neprekidno. Posle petnaest minuta ruke su nam trnule, krv je jurila u glavu i tukla u slepoočnicama, stomak nam se prevrtao. Ali najmanje pomeranje nekog uda donosilo je kaznu prutom od ratana - a teško onome ko bi se usudio da padne!

Onda bi došla večera, koja je bila obilnija verzija ručka. Pošto bi sudovi bili odneti, učitelj je odlazio da se kocka ili da poseti prijatelje, a mi smo dugačkim hodnikom išli u veliku sobu sa stolovima i stolicama. Kad sam prvi put ušao tamo, nisam mogao da sakrijem razočaranje. Bila je to učionica! Nije mi smetalo da vežbam dok se ne srušim od umora - ali učenje! To je bilo više nego što sam mogao da podnesem. Srećom, nisam tako mislio samo ja. Praktično, jedino smo naučili da kažemo: "Dobar dan, nastavniče!" Posle toga časovi su se pretvarali u haos.

Ponekad bi nas izveli iz kruga Akademije i sretali smo učenike i učenice u školskim uniformama, uredno odevene dečake i devojčice, koji su se smejali našoj otrcanoj odeći. Ali nismo im zavideli mada su nas zadirkivali. Nismo mogli ni da zamislimo da idemo u normalnu školu, da sedimo na časovima i bubamo. Naš život svodio se na preživljavanje. Ako nas učitelj ne bi udario, taj dan je bio vrlo dobar.

 

 

sch0019.jpg

О, поШтовање! Скидам шеШир! Без околиШања, молим - на ћаскању смо, ту нема устезања

 

Кад кажем ћаскање, мислим на отвореност концепта; и што се теме тиче, а и мене - ко год има неко запажање, питање, нешто га занима, или би да подели доживљај и утиске са осталима... слободно. Изгласали сте "ON", па не може много у "OFF" да се оде. Било би лепо да попричамо овде, али ми не смета ни да водим монологе, докле год мислим да имам шта да (по)кажем, а онда ћу сам угасити светло. Одломке туђих писанија ћу постављати и због опозиције, да се не досађују. :)

Link to comment
Share on other sites

TEŠKA VREMENA

( аутобиографија Џеки Чена 5/10 )

Školski režim bio je jednostavan. Učitelj je verovao u tri stvari: disciplinu, rad i poredak. Udarci prutom uvodili su disciplinu. Rad je bio dnevna zapovest. A poredak se ogledao u strogom lancu komandovanja. Na vrhu je bio učitelj. Druga u rangu bila je njegova žena, madam. Ispod nje nalazili su se instruktori. Na samom dnu lestvice bili su učenici. Sistem starešinstva protezao se i na učenike. Glavnu reč imao je najveći brat - učenik s najdužim stažom u školi, dok je najmanji brat, to jest, najnoviji učenik, morao da sluša sve ostale.

Ovaj poredak nikad i ni u kakvoj prilici nije doveden u pitanje. Kad bi vam neko viši po starešinstvu rekao da nešto uradite, ispunjavali ste bez pogovora. A kad bi naredbu izdao učitelj, znalo se - gde on okom, tu vi skokom. Poredak je održavan tako što je svako ko bi se ogrešio o režim dobijao batine, ili prutom od učitelja, ili pesnicom od učenika. Redosled za stolom bio je u skladu s hijerarhijom i jela su išla od učitelja do najmanjeg brata. Čim sam postao "zvanični" član škole, premešten sam s povlašćenog mesta pored učitelja na najdalji kraj stola. S očajanjem sam gledao kako jela s mesom ili ribom prolaze kroz mnoge ruke i sve se više smanjuju. Dok bi stigla do mene, ostala bi tek neka kost ili komadić masnoće.

Bila su to teška vremena za dečaka koji je voleo da jede. Ali najgori dani u mom životu počeli su kad je Yuen Lung unapređen u najvećeg brata. Lung je bio tiranin i jedan od najboljih boraca u školi. Kad je on nadgledao trening, i najsitniju grešku kažnjavao je gvozdenom pesnicom... ako nije imao učiteljev prut, a u tom slučaju izmahivao je iz sve snage. Van sale u kojoj smo trenirali bio je još gori. Tražio je da mu dajemo poklone kao najvećem bratu i mlatio je svakoga ko bi mu pružio otpor. Ako bi mu se dopao neki deo vaše odeće, samo bi rekao: "Lepa majica...". A sutradan nosio ju je on. Ali ni stalna pretnja batinama nije mogla da slomi duh buntovništva. Bar ne kod dečaka kao što sam bio ja.

Jednog dana učitelj se pojavio s posetiocima. "Ovo je naša sala za vežbanje", rekao je važno. "A ovo su učenici". Posetioci su bili jedan mladi par sa švrćom, koji je očigledno bio uplašen. Kad je par seo, dečak, manji čak i od mene prilikom stupanja u Akademiju, pobegao je u mamino krilo. Znali smo šta se dešava i nismo mogli da sakrijemo osmehe. Stiglo je novo meso.

"Neka svi pozdrave najnovijeg člana naše porodice!" zahtevao je učitelj sa širokim osmehom. Dečak je preplakao veći deo prepodneva i cvilio da mu se roditelji vrate. Video sam kako Yuen Tung i Yuen Tai izmenjuju značajne poglede. Posle ručka vratili smo se treningu. Vežbali smo kolutove i akrobacije. Švrća je sedeo sam i zadivljeno posmatrao šta radimo. Ulovio sam njegov pogled i dao mu znak glavom da dođe i proba. On je stidljivo pokrio lice, ali iskušenje je bilo preveliko. Posle nekoliko minuta sramežljivo mi je prišao i cimnuo me za košulju. Dok je Yuen Lung izvodio složeni niz skokova s prevrtanjem preko glave, ja sam objasnio dečku kako se pravi kolut.

"Hoću da probam", rekao je. "Ja to mogu". "Nije baš lako", uzvratio sam sećajuči se svojih prvih trapavih pokušaja. Novi dečak je napunio pluća vazduhom, uzeo zalet i napravio gotovo savršen kolut. Učitelj ga je začuđeno pogledao. Ostali su pozeleneli od zavisti. A Yuen Lung je bio preneražen. Ostatak dana dečak je više puta dokazao da je rođeni akrobata.

"Svi treba da učite na primeru ovog dečaka!" viknuo je učitelj. "Jedan dan obuke i mogao bi maltene da nastupa u operi". Zatim je prekinuo trening i odveo dečaka na čaj i kolačiće.

Yuen Lung je zgrabio Yuen Taia za ruku: "Taj mali se pravi važan!" viknuo je. Yuen Tai je klimnuo glavom. "Neće dugo". Otišli su zajedno planirajuči kako da se osvete švrći. A ja sam odlučio da im to ne dozvolim.

 

 

sch0020.jpg

када самилост, сажаљење, обзир, пажљивост и брига нестану међу људима - животиње прве плате данак

Link to comment
Share on other sites

... Аух, кад ли је пре прошло десет година - од ових грозомортриполуцинација, са мутираним рођаком вамилије Адамсових?

 

Moz' biti da su to poze iz "Thingure VENERIS" :P

 

thing.jpg

 

Keep walking!

Link to comment
Share on other sites

Алудираш ли се ти то на: Mogens Toft - Figurae Veneris, ljubavni položaji u 50 c/b slika, 1970 g., Binoza/Zagreb, 140 strana?

Некада обавезан приручник (тактичке употребе пешадијског наоружања) у кућама/становима младих интелектуалаца,

уједно штиво најближе ономе што публику у одрастању највише занима. У данашњем веб хаосу делује као перформанс.

:rolleyes:

 

sch0021.jpg

јес' вала, рука/шака је увек веома инспиративна, ем је испред нас, расположена за позирање, ем уме свашта да уради.

Link to comment
Share on other sites

PESNICE VELIKOG BRATA

( аутобиографија Џеки Чена 6/10 )

Posle večere učitelj i madam su otišli u posetu prijateljima. Kad je novi dečko doneo svoju malu vreću u skladište gde smo čuvali svoje privatne stvari, ona dvojica došunjala su se za njim kao par plaćenih ubica. Yuen Tai je zagradio prolaz. Yuen Lung je zgrabio žrtvu s leđa. Dečak je zacvileo.

"Zaveži", naredio mu je Yuen Lung. "To smo samo mi, tvoja velika braća. Nemaš čega da se plašiš ako nam ukažeš poštovanje... Je li tako, Yuen Tai?"

"Da, veliki brate", iscerio se drugi siledžija.

Dečak je zaplakao, ali najveći brat ga je protresao. "Da dokažeš da nas poštuješ, moraš nam nešto pokloniti".

"N... nemam ništa."

"Svako ima nešto", rekao je Yuen Tai.

Baš kad je Yuen Lung digao pesnicu da ga na tradicionalan način kazni za nepoštovanje starijih, ja sam se provukao ispod ruke koju je ispružio Yuen Tai da bi blokirao prolaz kroz vrata. Ušao sam u tesno skladište.

"Šta hoćeš, Nosonjo?" upitao je Yuen Lung. "Ovo te se ne tiče". Veliki brat je uobičajio da me zove Nosonja. Moram priznati da mi je taj uvredljivi nadimak odgovarao, ne samo zato što imam poveliki nos, nego i zbog navike da ga guram tamo gde ne treba. "Ne diraj ga, veliki brate", rekao sam. "Učitelj će se uskoro vratiti, a ti znaš da se nova deca ne maltretiraju."

Ma koliko da je mrzeo što mora da me posluša, Yuen Lung je znao da sam u pravu. Smrknuto je pustio dečaka. Yuen Tai nije hteo da popusti tek tako. "Šta ti zamišljaš, ko si, mali brate?" planuo je. "Tornjaj se napolje da te ne šutnem u dupe."

"Hteo si da kažeš da ćeš me poljubiti u dupe?" upitao sam. Bez opomene Yuen Tai me je udario po licu i suze su mi grunule na oči. Nisam smeo da mu vratim udarac - to je bilo protiv pravila. Ali ništa me nije sprečavalo da upotrebim jezik. "Jebi se, govnaru!" rekao sam. Ne verujući sopstvenim ušima Yuen Tai me je ponovo udario. "Šta si rekao?" "Jebi se!" Još jedan udarac. Krv mi je potekla niz bradu. On je nastavio da me udara. Ja sam nastavio da ponavljam. Lice mi je oteklo od modrica. "Jebi se. Jebi se. Jebi se."

Kad se učitelj pojavio u skladištu, krv mi je tekla iz usta i nosa, vilica mi je bila otečena kao u veverice, a još sam ošamućeno mrmljao sebi u bradu: "Jebi se". "Stoj!" viknuo je učitelj i Yuen Tai se trgnuo iz transa. "Šta se to događa ovde, do đavola?" Pogledao sam Yuen Taia, koji se iznenada uplašio. "Imali smo neslaganje", odgovorio sam. Učitelj je prenosio pogled s Yuen Taia, na čijem licu nije bilo ni ogrebotine, na mene. Moja odeća bila je sva krvava, a lice katastrofalno udešeno. "Neslaganje", ponovio je. Onda se okrenuo i pošao ka vratima. "Ako ijednog od vas opet zateknem otečena lica ili s jednom ogrebotinom, ubiću vas!" zapretio je. "Kako iko može da glumi s okrvavljenim licem?"

Nisam znao čak ni kako se taj dečak zove. A nisam imao prilike ni da to čujem sve dok dve-tri nedelje kasnije nije primio svoju tradicionalnu porciju jiajiang miena. A posle toga, više nije ni bilo važno, jer je dobio novo ime koje je zamenilo staro: Yuen Biao, naš najnoviji mali brat.

 

 

sch0022.jpg
Link to comment
Share on other sites

mr.sch:

Алудираш ли се ти то на: Mogens Toft - Figurae Veneris, ljubavni položaji u 50 c/b slika, 1970 g., Binoza/Zagreb, 140 strana?

 

Priznaj da si ih izvukao sa neke police i prepisao ovo! Sumnjam da se secas svega do u detalje? Ili mozda gresim? :lol:

 

p.s. moz' biti da je bas to izdanje. Ne secam se bas..

 

slika-FIGURE-VENERIS-u-100-slika-u-boji-80255v160h120.jpg

Link to comment
Share on other sites

У поверењу, држим их испод јастука - тако се градиво најтеже заборавља, а и надохват руке је да се подсетиш ако негде запне :D Видим да ти ипак имаш друго издање, па ако имаш дупликате неких сличица, може се џорамо, или на тапкање (прим.прир. - дечија игра са сличицама, не преводи се као "spanking" на енг.), па коме се посрећи, носи све... :blush:

 

sch0023.jpg

Link to comment
Share on other sites

POGLED U BUDUĆNOST

( аутобиографија Џеки Чена 7/10 )

Jednog dana učitelj nam je rekao da neće biti popodnevnih vežbi. Umesto toga ćemo izaći. Izlazak! Bila je to velika novost. Uzbuđeno smo žagorili i nagađali kuda idemo. Stigli smo na stanicu baš na vreme da uhvatimo dvospratni autobus. Učitelj nas nije čak ni opomenuo kad smo spiralnim stepenicama jurnuli u gornju kabinu busa. "Double-decker" se najzad zaustavio, a mi smo izašli i zastali s nevericom. Pred nama je bio zabavni park Lai Yuen. Jesmo li umrli i otišli na nebo? "Ne zijajte!" zarežao je najveći brat terajući nas kao čopor iza učitelja. Očigledno, nisu nas doveli da se igramo i vozikamo. Zbunjeno smo pratili učitelja do velike, živopisno dekorisane zgrade, pred kojom su se muškarci i žene tiskali za ulaznice. Bila je to kineska opera, a iz mračne unutrašnjosti dopirali su zvuci štimovanja instrumenata.

Čovek na kapiji mahnuo nam je da prođemo i pozdravio učitelja kao starog znanca. "To su, dakle, vaši učenici, učitelju Yu. Reklo bi se da obećavaju."

"To ćemo tek videti", osmehnuo se učitelj. Ljudi su posedali na klupe, zavesa se razmakla i začula se muzika: drhtavi jecaji gudačkih instrumenata, praćeni odsečnim ritmom bubnjeva i drugih udaraljki. Iznenada, binu je preplavio vihor tekstila i blistavog metala dok su izvođači inscenirali uvodnu numeru velike bitke.

Mi smo te pokrete uvežbavali mesecima, bili smo upućeni u tajne pozorišnog šminkanja i umeli smo da modulišemo glas. Ipak, prvi put smo te veštine videli primenjene na sceni. Dok sam posmatrao zaneta lica u publici, mislio sam: Vredelo je. Shvatio sam da više od svega želim da ja budem tamo na bini i da slušam aplauz i bodrenje upućeno meni. U svima nama predstava je izazvala veliko uzbuđenje. Videli smo svoju budućnost, tako živu, glasnu i stvarnu. To smo jeli, pili i sanjali. Za to smo živeli.

 

 

sch0024.jpg

Ах, тај Мејтрикс! Сентинелски модел од пре седам година, са пресмијешно малим екраном.

 

Link to comment
Share on other sites

Баш лепо да се још неком свиџа. Нажалост, није преведена код нас; све ово што ћете прочитати овде, објављено је у (прет)последњем броју XZ магазина, као превод из октобарског Details-a. Није још пиратизована, а има је на Амазону (hard/soft) па можда нека половна варијанта (проверити и на eBay-у), ако читање енглеског није препрека уживању.

 

sch0025.jpg

Наравно да има "дебео" разлог, зашто овако нешто (за носталгичаре) није никада угледало светло дана, у већој серији.

 

sch0026.jpg

Још давних скичуљичака, можда би било интересантно покушати опет нешто слично, али са мултитач великим екраном?

 

sch0027.jpg

Док још није било ни помена о ајФону, играх се мишљу, како би изгледао Епл мобилни, кад би га једног дана направили.

Link to comment
Share on other sites

KRALJ POZORIŠTA

( аутобиографија Џеки Чена 8/10 )

Sledećih nekoliko godina proteklo je relativno mirno. Nastavili smo da učimo i s vremena na vreme odlazili smo u pozorište, gde smo gledali kako veterani oživljavaju drevne priče. Porasli smo i ojačali. Moja majka, koja me je redovno posećivala u Akademiji, odselila se u Australiju kod oca. Akademija je postala moj pravi dom, a braća i sestre iz opere bili su moja porodica više no iko drugi. Najzad, jedne večeri, učitelj nam se obratio za stolom.

"Učenici, vežbao sam vas godinama i vaše veštine postale su gotovo prihvatljive", rekao je on. To je bilo nešto najbliže pohvali što se moglo čuti od njega. "Ali vi niste učili da biste zadovoljili mene", dodao je. Ćutke smo se zgledali. Ovo je za nas bilo novost. "Vaš cilj je mnogo viši i kritičari će biti stroži", nastavio je učitelj. "To je publika! Jer kad pogrešite preda mnom, možete biti kažnjeni, ali kad pogrešite pred njima, brukate sebe, brukate školu i njenog učitelja."

Uskoro sam počeo probe za svoju prvu glavnu ulogu: zvezdu operske predstave koja je izvođena samo u specijalnim prilikama, kao što su svadbe i rođendani. Bila je to spektakularno razmetljiva uloga i uživao sam pripremajući je jer su svi ostali članovi trupe bili moji potčinjeni - čak i najveći brat i Yuen Tai bili su samo vojnici u mojoj vojsci.

Kad je došao dan predstave, učitelj mi je rekao da ne budem nervozan: da sam dobro pripremljen za svoj debi. To nije morao da kaže. Tako sam se uživeo u lik da sam iza bine uzvišenim pokretima davao znake slugama da mi donesu plašt i krunu.

A onda je nastupio moj veliki čas. Izašao sam na scenu, obasjanu svetlošću. Zapevao sam i publika je oduševljeno reagovala. Naredio sam vojsci da juriša i braća i sestre ispunili su komandu. Na moj zahtev: "Stoj!" poslušno su stali i uzviknuli kao jedan: "Da, gospodaru."

Izvršio sam smotru i klanjali su se preda mnom. Pozdravljali su mene, kralja pozorišta. Što god bih uradio, publika mi je aplaudirala. Bio sam zvezda! Slučajno sam skrenuo pogled i video učitelja kako stoji pored kulisa, s prutom u ruci i izrazom negodovanja na licu.

Gde sam pogrešio ? Odjednom, nisam želeo da napustim scenu. Ali nisam mogao da izbegnem neizbežno. Pošto sam otpevao poslednju notu, moja vojska je odjahala u sumrak i zavesa je pala. "Dođi ovamo, Yuen Lo", rekao je učitelj.

"Ispruži ruke, šake nagore!" I onda mi je dao pet bolnih udaraca prutom. "Učitelju, šta sam pogrešio?" upitao sam plačno. "Ništa", odgovorio je on. "Bio si vrlo dobar. Ali želim da ovo zapamtiš zauvek: bez obzira na to koliko si dobro nešto izveo, nikad ne smeš da se uobraziš".

 

 

sch0028.jpg
Link to comment
Share on other sites

Ију, па не спавају сви на часу! Седи Трунксићу, ево петице за крај године :) Да знаш да је могуће то што си рекао, ко не верује има овде мали ПДФ, у простопроширеном издању. Но, са друге стране, који би од савременика Васиних читао оригинал на енглеском, и разумео прочитано? Не сећам се одакле сам преписао, али је вероватно било тако потписано. Лепо примећено, ту сам да одговарам на питања, примедбе... а можда и кривично :rolleyes:

 

А сад нешто из Политикиног Забавника (непознат број)

Историјат „soma cube", запремине коцке, („сома" је античка мера за запремину течности или житарица) почиње 1936. године у једној универзитетској учионици. У њој млади Данац Пит Хајн прати предавање из квантне физике које држи велики немачки научник Вернер Хајсенберг. Када је Хајсенберг почео да прича о једној великој соби подељеној на мноштво коцака, у Питу Хајну, који није само научник, него и песник, филозоф и маштар, рађа се једна невероватна претпоставка. Ако узмемо све неправилне форме које се састоје од највише четири коцке и повежемо их на исправан начин, можемо добити већу коцку. Али, шта се подразумева под „неправилном формом"?

 

w0011.jpg

Пит Хајн под термином неправилна форма подразумева удубљену фигуру (обрнуто ћирилично слово "г") на којој се кроз две тачке може повући линија што се налази ван фигуре (искључујући ивице). Постоји само седам могућности да се направе неправилне форме са највише 4 коцкице. Које? Само форма „а" је направљена од три коцке, док је осталих шест направљено од по четири коцке. Све у свему, користе се З3 = 27 коцака. Са ових седам форми стварно је могуће направити већу коцку. Како? Да бисте одговорили, морате да направите моделе од коцкастог папира. Тако ћете сазнати у чему се састоји генијалност Хајнове идеје.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
 Share


×
×
  • Create New...