Jump to content
shonetow

Udruzenje Grafickih Dizajnera

Recommended Posts

Pa satnica od 2.84e je percipirana vrednost tvog mesecnog posla. To je vitalan koeficijent u ovakvoj racunici. Ja sam to u mom postu naveo kroz primer pripreme za stampu, gde je ciljni prihod nekih 500e (kada bih na primer stalno pravio takve kese kao u primeru, fascikle, vizitke i ostalu sitnuriju iskljucivo za ofset; ovo ne ukljucuje i dizajn). Realan broj sati u radnom mesecu je 176 sati, pa prostom deobom dodjes do 500/176=2.84.

 

Ako smatras da je to cifra koju bi ocekivao kada bi neprekidno radio web design + development (sto je nerealno, a i radi se o dve odvojene discipline, znaci vec si se podcenio), onda ti ne treba nikakva formula da bi dosao do cifre od 410e. Mislim, ipak si radio 15 dana, zar ne? A to nije pola meseca (ne racunaj vikende), vec 3/4 (3 puta po pet radnih dana) + imao si fiksni trosak od 70e, koji moras vratiti nazad, ako se ne varam?

 

Anyway, moja formula se odnosi na fina izracunavanja, kada razmatras vise razlicitih disciplina na istom poslu ili kada dajes ponudu boljem i losijem klijentu. Mora da postoji neka razlika, pretpostavljam? Nije isto ako si radio posao koji ukljucuje dizajn i development, ili samo dizajn.. Isto tako nije isto ako klijent zahteva da zavrsis za 6 dana -- a tebi realno treba 10. Onda moras da sedis oko 14 sati dnevno umesto 8. Sigurno neces biti zadovoljan takvim tempom rada i naplatices unapred svaki prekovremeni sat dodatno, nekih 30% recimo. Koliko se menja cena? Imaces u tom slucaju 8x6 standardnih sati + (14-8)x6 prekovremenih koji vrede 130%.

 

To ces napisati ovako: 1 * 8 * 6 + 1.3 * (14 - 8) * 6 = 48 + 46.8 = 94.8 i ovaj broj ces pomnoziti sa koeficijentom percipirane vrednosti sata (npr. 2.84e)

 

Da si radio normalno desetak dana, broj efektivnih sati bi spao na 8x10, odnosno 80, pa bi citav posao klijenta izasao jeftinije za 40-tak evra.

 

Ako ti klijent znaci (zbog toga sto ti odgovara iz nekog razloga), spustices mu cenu za, recimo, 20% i doci do cene od 215e u onoj ubrzanoj varijanti.

 

-----

Anyway, kao sto sam vec rekao, jako je vazno da se pozicioniras sa koeficijentom po satu u odnosu na druge ljude u tvojoj bransi. To je dobra polazna osnova, a tu cenu je lako nabudziti jednom kada se uveris da si bolji od ostalih ili imas neku drugu prednost. Na drugoj strani, verovatno zelis da tvoje cene budu ujedno i konkurentne. Onda malo spustis loptu. Pre ili kasnije ces steci vrlo jasnu sliku o tome koliko vredi ono sto radis, zato sto ta vrednost prakticno zavisi od sledecih stvari:

- vreme koje si potrosio u radu

- vreme koje si potrosio ranije da bi uopste mogao to da radis

- sredstva/oprema koju posedujes a koja su neophodna za taj posao

- kontakti/saradnici koji ti ubrzavaju posao (ali i dele sa tobom zaradu)

- kvalitet tvog rada u odnosu na druge (aplikacija novih saznanja o tehnologijama ili umetnosti, vizija, ili jednostavno bolja prezentacija tvog rada -- sve utice na ovaj faktor)

- tvoja licna reputacija (to moze biti subjektivan parametar u zavisnosti od klijenta)

- reputacija klijenta ili prioritet konkretnog posla (ono sto je vazno tebi u tom poslu)

- predvidjanje posla, korekcije, prosirivanje posla, kasnjenja od strane klijenta ili tvoja kasnjenja, ostala cimanja i logistika i organizacija posla uopste

- tvoji materijalni troskovi, nastali direktno zbog rada (taxi, diskovi, hrana, sve sto se ne bi dogodilo da posla nije ni bilo)

- konkurentnost i trziste uopste

- ostale okolnosti

 

Kada znas ovo, posle je lako. Ljudi koji cesto ponavljaju odredjene poslove za iste klijente cesto uzimaju u obzir samo vreme (jer je to u kontinualnim poslovima jedina varijabla koju treba uzeti u obzir), ali kada se promene posao ili klijent, menja se i cenovna politika. Upravo zbog toga sto je nemoguce znati sve sa ovog gornjeg spiska nije lose imati kakav-takav okvirni cenovnik pri ruci. Razlog je jednostavan, da bi ustedeo na vremenu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Upravo si dao još gomilu dokaza u prilog priče da je standardni cenovnik priča bez veze. Bolje da si uradio nešto i zaradio za ovo vreme koje si potrošio dok si napisao ove "teorije" :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Kada znas ovo, posle je lako. Ljudi koji cesto ponavljaju odredjene poslove za iste klijente cesto uzimaju u obzir samo vreme (jer je to u kontinualnim poslovima jedina varijabla koju treba uzeti u obzir), ali kada se promene posao ili klijent, menja se i cenovna politika. Upravo zbog toga sto je nemoguce znati sve sa ovog gornjeg spiska nije lose imati kakav-takav okvirni cenovnik pri ruci. Razlog je jednostavan, da bi ustedeo na vremenu.
Svaka teorija je starija od praxe.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uf, syndrome, covece... Uzmi da pises neku knjigu :D

 

Sta bi ja dodao vezano za cenovnike...

 

Ako bi odlucio da napisem spisak stvari sta obuhvata moj opseg znanja, imam utisak da bi se poprilicno razgranao. I obicna vizit karta, moze da bude komplikovana, a moze da bude i jednostavna. Mozda bi po tome ipak najbolje imati satnicu, pa nju odredjivati po vrsti poslova (da li je grafika ili web).

 

A mozda je najbolje varijanta: SVE PO 85 (ali €) :D Pa onda kvalitet odredjujes po ceni...

 

Mozda bi za sada ipak bilo bolje da se usredsredimo na osnivanje, a? Jer bi na 7. stranici vec bilo pitanje kako da se zatvori udruzenje :)

 

Ako tako nesto funkcionise u drugim (naprednijim) zemljama, onda ce i kod nas...

 

Malo sam umoran...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iskomplikovali ste stvar.. Poenta je da svi koji smatraju da pripadaju odredjenom soju dizajnera (da ne kazem rejtingu) olaksaju sebi zivot time sto ce nuditi genericke stvari po generickim cenama. Onda je lako proceniti eventualna odstupanja posla od onog generickog i proporcionalno odstupiti i cenom. Nema smaranja i nema pod/precenjivanja u vecini slucajeva.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hmmm... ok. Slazem se i verujem ti jer se vidi da imas dosta iskustva. Hajde onda da napravimo listu poslova. Evo ja sam na primer dobio ponudu da uradim neku prezentaciju na disku koja bi sadrzala sledece: 1 dugme: instalacija Acrobat Reader-a, 2 dugme: otvara pdf knjigu od 500 strana koju ja moram da pripremi tako da funkcionise da sadrzaj bude vodi do stranice i to... 3 (i poslednje) dugme: kontakt. Stvarno nisam imao slican posao i uopste ne znam koliko da naplatim, jer ne znam koliko cu se cimati. I u kakvu bi to kategoriju vi svrstali?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prvi deo posla je autorun, koji realno moze da se zavrsi sa nekim od onih Autorun Builder-a (ubi me sad kako se tacno zove jedan od najboljih utilityja na tu temu).. Vrednost: 60e.

 

Drugi deo posla je priprema knjige od 500 strana. To je prilicno nedefinisano. O kakvom se poslu radi tacno? Suv tekst, slike+tekst, slike+tekst+ne-znam-kakav-dizajn, mozda je slog kao u IT literaturi (sa referencama, indeks tabelom, blabla), da li radis korice, ima li kolora, visejezicnost.... Jebote, nista nisi rekao. Nije ni cudo sto ne znas da naplatis.

Share this post


Link to post
Share on other sites

^^ Aha, sorry skapirao sam. Ti ne radis knjigu -- samo sadrzaj.. Ma i za to postoji softver, samo ga treba iskopati. Neki PDF builder. A jel' knjiga vec u PDF-u?

 

Kako god ovo bi trebalo svrstati u kategoriju softverske podrske. Tu realno nema nikakve specificne kreativnosti. A vala ni dizajna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ah... nemoj tako... :D moram da dizajniram 3 dugmeta :)

pa istina da nema dizajna, a knjiga je u PDF-u.

Ne bitno... (sve po 85)

 

Vratimo se na temu. Zanima me lista?

Share this post


Link to post
Share on other sites

lista poslova... pa da racunamo i da dodajemo cene. Jel tako nesto planiramo ili sam nacisto odlepio? Cenovnik... krenemo redom, pa mozemo da granamo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nego manimo se praznih prica i recite mi kako se pocinje sa organizacijom?

Sta je sve potrebno da bi se napravilo udruzenje?

 

 

Mislim da je za udruzenje prvo potrebno definisati problem i sagledati ga sa svih strana. Bilo koje telo, formalno, koje ima za zadatak da odobri ili ne dizajn, je pre svega podlozno korupciji i manipulaciji. Prvo i osnovno je : ko bi bio taj koji odredjuje sta valja a sta ne? Ako je to dizajner ili komisija sastavljena od dizajnera, imaju sukob interesa, a sa druge strane to je opet njihov licni stav. Sa tim se nije igrati, to je davanje velike moci grupi ljudi, za koju sam siguran da bi bila zloupotrebljena, kao sto je to uostalom sa filmskim fondom. A, ako su u komisiji laici to miu dodje kao klijenti pre klijenata, znaci jos jedna prepreka.

 

Neformalna udruzenja, nasuprot tome, nemaju nikakva ovlascenja i onda postaju klubovi za jadikovku, a to ne sluzi nicem.

 

Trziste, koje bi trebalo da bude filter kvaliteta i prirodni regulator je odraz drustva u kome zivimo, pa zato i imamo ovu situaciju gde svako ko ima pare diktira i dizajn, po pravilu forsiraju neki svoj nakazni stil.

 

Tu dolazi i pitanje prijema u udruzenje, ako postoji nacin da se formira. Ko je kvalifikovan, a ko ne, ko i sa kojim autoritetom odredjuje ko ispunjava uslove za prijem, i uostalom koji su to uslovi. Samo obrazovanje odavno vise nije dovoljno da bude filter i to dokazuje svetska praksa, a i to bi bilo jako restriktivno i svelo bi se opet na formalne uslove. Ako je to portfolio, onda dizajner na pocetku karijere nema ni osnovni uslov, a samim tim ne moze ni da krene. Postavljanje bilo kog uslova bi, kao restrikcija, vratila stvari u '70-ete i pocetak '80-tih, kad je bila potrebna dozvola da se nesto uradi, sto je u suprotnosti sa potrebom da se kroz rad stigne do kvaliteta.

 

Cak i ako bi propisana cena rada bila propisana kao minimum, ko bi mogao da to kontrolise? Uvek bi moglo da se zaobidje udruzenje jer svako je slobodan za slobodnu pogodbu, pa opet udruzenje gubi smisao. Ni dizajneri ni klijenti ne bi bili obavezni da se drze propisa. Sta bi radili ljudi koji se bore da prezive? Da odbiju, makar i mizerno placen posao zarad lojalnosti udruzenju, sto je vec bilo pomenuto.

 

Kad bi, uprkos svemu, i postojalo udruzenje, da li bi agencije, kao najveci korisnici postovali bilo kakvu konvenciju? Svojim uticajem mogu da formiraju bilo koju situaciju. Mozda bi i imalo nekog efekta mada sumnjam.

 

Svestan sam da ovo zvuci pesimisticki i da ne ostavlja bas neki prostor za popravku kroz udruzenje, za koje bih najvise voleo da postoji i da je u stanju da resava probleme.

 

Mislim da bi deo resenja problema bilo da se napravi udruzenje sirokog tipa koje bi podrzavalo sve vrste aktivnosti i radilo na dizanju svesti o znacaju samog dizajna kroz svoje aktivnosti i da bi time, eventualno , moglo da utice na poboljsanje. Mozda zvuci kao hipi komuna, al iz svega gore navedenog ja ne vidim nacin na koji bi se resili svi ti problemi a da se ne naprave novi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

uhh,

tek sad sam video da su sve ove teme debelo apsolvirane, nisam pratio, slucajno sam uleteo na sam kraj.

 

sad sam procitao sve od pocetka. zvinte na meandriranju,

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da ono sto nam treba je takva organizacija, koja ce zakonom da stoji iza svega sto bude uradjeno. Da se na nju pozivamo. Da bude to dizajnerska inspekcija, otkud znam... Da ljudi znaju za nju kao i za trzisnu inspekciju, da je poznata svima, a ne samo članovima...

 

- Zašto, kume, ne udariš crveno-roze reklamu od 6 metara na ovaj tvoj mali kiosk?

- Bi ja, ali će mi o'ma jebat' mater ovi iz UDS-a.

 

(you know what I mean)

Share this post


Link to post
Share on other sites

pazite ovako. udruzenja vec postoje, lepo su osmisljena ali ne funkcionisu kako treba. to vam dodje nesto kao komunizam sve lepo a od toga samo glavonje imaju vajde. elem problem danasnjih udruzenja jeste u tome sto nisu objektivna. Sta to znaci. U komisiji takvih udruzenja postoje takozvani strucni timovi koji odlucuju da li je dizajner koji konkurise dovoljno strucan. To se radi odprilike ovako> podneses prijavu za konkurs, poneses sa sobom najbolje radove. tada komisija pregleda sve to i prihvati zahtev ili odbije. tu opet imamo neku vrstu sablona. ukusi se razlikuju i oni su relativna stvar. postoje clanovi komisije koji imaju 50 godina i koji ne mogu da svare neku pricu oko modernog dizajna, pa zbog toga i otpada mnogo kvalitetnih dizjnera.

 

Mislim da biste trebali da odete na pristaniste ispod kalemegdana na dorcolu. tu je otvorena jedna nova galerija posvecena dizajnu. trenutno je na postavci zbirka odbacenih resenja. Fantasticni radovi koji nisu prihvaceni bas iz razloga sto klijent pokusava da dizajnira ili pomisli kako ima sestrica koji zna da radi na kompjuteru (igra igrice), pa ce sve on to njemu da uradi za jednu bugarsku imitaciju milka cokolade.

 

Ja sam primera radi, radio imidz jedne firme, knjigu standarda i nacin primene resenja iz knjige standarda. I nakon 3 meseca rada kada sam sve predao meni klijent kaze> e a sta mislis da promenimo boje vidis kako ova tamno plava dobro cuci na ovoj srebrnoj pozadini mog sata (nesto kao rucni sat bugarskog dizajna i rumunske izrade)

Share this post


Link to post
Share on other sites
...Ko je kvalifikovan, a ko ne, ko i sa kojim autoritetom odredjuje ko ispunjava uslove za prijem, i uostalom koji su to uslovi. Samo obrazovanje odavno vise nije dovoljno da bude filter i to dokazuje svetska praksa, a i to bi bilo jako restriktivno i svelo bi se opet na formalne uslove. Ako je to portfolio, onda dizajner na pocetku karijere nema ni osnovni uslov, a samim tim ne moze ni da krene. Postavljanje bilo kog uslova bi, kao restrikcija, vratila stvari u '70-ete i pocetak '80-tih, kad je bila potrebna dozvola da se nesto uradi, sto je u suprotnosti sa potrebom da se kroz rad stigne do kvaliteta...

 

Pazi, bilo je više razgovora na tu temu (ne samo dizajn, već grafika uopšte), i svi su završavani sa sličnim pesimizmom... Svaka organizacija mora da ima uravno/koordinaciono/regulatorno telo... Ko bi ti ljudi bili? Ljudi u ovoj zemlji su nažalost prepotentni i netrpeljivi, pa bi odmah bilo prepirke i/ili bojkota od strane "zakinutih"...

 

Ako bi u vrhu organizacije bili mlađi ljudi, odmah bi se oni sa više godina "staža" našli ugroženi... Ako bi u vrhu bili stariji, postoji realan rizik od konvencionalnosti i/ili limitiranih pogleda na dizajn...

Što ne znači da od toga treba odustati! U grafiku (pa i u dizajn kao sastavni deo) treba uneti nekog reda.

 

Možda bi rešenje bilo da se uprava menja na godišnjem nivou, uz glasanje članova?

Kandidate mora da predloži grupa od minimalno X članova?

 

Mislim da takva organizacija ne sme samo da napravi cenovnik usluga i da podeli članske karte, već mora da poduči potencijalne članove kako se dizajn prodaje i brani, kao i da dizajn nije baš u potpunosti anarhična kategorija, već da ima određene smernice...

Što se tiče dizajnera na početku karijere, nigde takve nećeš naći u udruženjima. Ipak mora da stvori neki portfolio, da je u stanju da "nametne" i odbrani svoj rad pred klijentom... I u svetu imaš gomilu dizajnera koji nisu za udruženje i sve beneficije koje takvo članstvo podrazumeva (standardizovane uslove autorskih ugovora, cenovnike i sl.)

Možda bi ideja bila da se takvi prijave za članstvo, da se njihov rad prati par godina, pa da se nakon određenog perioda može konkurisati za punopravno članstvo u udruženju?

 

Obrazovanje ne treba potcenjivati, obzirom da ni u jednoj profesiji ne možeš da se nazoveš profesionalcem samo na osnovu entuzijazma... Iako sam kod kuće napravio policu pre par dana, sigurno nisam postao profi stolar :) Budimo ozbiljni...

 

A što se tiče različitih "dizajn policija", to nigde ne postoji, pa ne treba ni ovde ići u krajnosti (čemu smo inače skloni :) )

Bez obzira moderan ili klasičan (ili avangardan) ipak postoje neki okviri koji dele dizajn od entuzijazma :)

Delom je stvar ukusa, ali ne u potpunosti... Veoma brzo bi klijenti, upoznati sa postulatima udruženja dizajnera i garancijama kvaliteta koje ono nudi, usmerili fokus ka njemu, dok bi gomila kućnih "dizajnera" zubotehničkog smera ipak morala da se odluči za neko drugo uhlebljenje...

 

Peace...

Share this post


Link to post
Share on other sites

u svetu trziste pokazuje ko je dobar a ko ne

mi mozda polako idemo ka tome ali jos uvek je ono

druze brate prijatelju imal nesto imam nesto

Share this post


Link to post
Share on other sites

a nece moci tako da se zavrsi... ne dam bre!... evo sad ce godina od pocetka ove teme, a isti covek koji je zapoceo, se smorio, obesio brke i pristao da ga i dalje zulja isti kamen u cipeli... ili je amputirao nogu? gde se polomio tocak? na cenovniku? ...ma daj! ocigledno nam cene rada variraju, sto je i prirodno, ali ne verujem da je problem nepremostiv... ovako smo se i dokazali kao bezbojna utopisticna gomila preklapaca koji imaju sta da kazu PROTIV... a kako bi onda bilo da napravimo grupu koja ima sta da kaze ZA... mora od necega da se krene (mislim naravno na udruzenje koje ovde pokusavamo da ozivimo)... i mislim da je nakakav cenovnik dobar pocetak... a posto naravno svako ima svoju cenu rada mozda nije lose resenje da cenovnik bude u nakakvim bodovima koji se mnoze sa koeficijentom koji sam za sebe odedjujes... ovo nije cenovnik koji ces da stavis pred klijenta, pa ona da racuna... ja pokusavam samo da ozivim nesto sto je ovde zapocelo kao divna ideja, koja u pravnom i formalnom smislu ne mora da nastane jos 5 godina, a ugasilo se zato sto nemamo cenovnik... pa hajde da ga napravimo... makar prepisali ovah hrvatski... kazem,neka ovo udruzenje jos 5 godina bude u formi drugara koj radi isti posao, a eto sve sto rade i naplate se stavlja na neku vagicu, pa da vidimo gde smo...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
This topic is now closed to further replies.

×
×
  • Create New...