Jump to content
Xane

kako da ... u Revitu

Recommended Posts

Da otvorimo jedinstveni thread ... o svemu što nas muči da ne otvaramo stalno nove poruke

Da budem prvi ...

 

Da li može da visinska kota, u osnovi i preseku, ima i apsolutnu i relativnu vrednost i ako može kako ili bar putokaz

 

poz

Share this post


Link to post
Share on other sites
Da otvorimo jedinstveni thread ... o svemu što nas muči da ne otvaramo stalno nove poruke

Da budem prvi ...

 

Da li može da visinska kota, u osnovi i preseku, ima i apsolutnu i relativnu vrednost i ako može kako ili bar putokaz

 

poz

 

Probao (više puta), tražio po tutorijalima i forumima i na kraju zaključio - ne može! Bar ne tako direktno.

 

Zašto? Po mom mišljenju zato što to onima preko bare ne treba - oni to drugačije obeležavaju. Pogledajte samo ostale grupe oznaka (annotation families), zar baš da nigde u svetu ne obeležavaju otvore (prozore, vrata) bar slično kao mi?

 

Ono što se može uraditi je da se napravi dva tipa Spot Elevations: Target (Project) koja očitava projektne visine (relativno u odnosu na projektno ±0,00) i koja ima odgovarajuću oznaku, i Target (Shared) koja očitava apsolutne visine (bez oznake i u drugom fontu kako bi se razlikovale od prve).

Tako se Spot Elevations postavlja dva puta, ali jednom sa prvim i jednom sa drugim tipom.

post-8281-1260219614_thumb.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dotle sam i ja dosao ali bi hteo bolje, nekako postavljenje dva puta nije mi sistemsko resenje ... probacu jos malo da bunarim ...

Pogledajte samo ostale grupe oznaka (annotation families), zar baš da nigde u svetu ne obeležavaju otvore (prozore, vrata) bar slično kao mi?

Kakve muke imas sa ostalim annotation-ima ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Dotle sam i ja dosao ali bi hteo bolje, nekako postavljenje dva puta nije mi sistemsko resenje ... probacu jos malo da bunarim ...

 

Kakve muke imas sa ostalim annotation-ima ?

 

 

Nisu baš nerešivi (mada neki i jesu), već se od Autodeska serviraju gomile familija "prilagođene" (cvrc!) velikom broju zemalja, a u stvari je 99% prekopirano ono što je za Ameriku...

 

Primer (1) je recimo nemogućnost dubinskog kotiranja fasada (nemoguće, a onaj sistem izmeriš pa nacrtaš dubinsku kotu u BIM - neću ni da komentarišem)

 

Primer (2) je da nigde nema (u pomenutim familijama) doterane oznake za prozore i vrata. Dobro, može se napraviti, ali neće biti da samo mi tako obeležavamo otvore.

 

Primer (3) je nemogućnost normalnog (za naš deo sveta) obeležavanje slojeva u zidovima i međuspratnim konstrukcijama, koji je, opet, posledica glupavo odrađenog rada sa textom...

 

Ima i dalje... Recimo prilikom doterivanja stila kotiranja, probaj da približiš kotni text kotnoj liniji - može, ali ako hoćeš da se kotna linija vidi moraš da staviš transparentan kotni text, što ima za posledicu da se takav kotni text neće videti od šrafure...

Ok, treba naći font koji odgovara takvim potrebama (u mom slučaju: da je condensed, thin i, najvađnije, da ima veoma malu marginu sa svih strana), ali ja eto, ne uspevam da ga nađem...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

jedno banalno pitanje - kako da selektujem, sa prozorom, elemente na jednom nivou ali da pritom ne izaberem i one direktno ispod?

Share this post


Link to post
Share on other sites
jedno banalno pitanje - kako da selektujem, sa prozorom, elemente na jednom nivou ali da pritom ne izaberem i one direktno ispod?

 

Prozorom, ili drugačije - svejedno, bitno je da u View Properties (VP sa tastature, ili desni taster miša u pogledu osnove pa na dnu kontekst menija) pod Underlay postaviš None.

Ovo naravno važi pod uslovom da ti je View Range postavljen tako da vidiš samo od potrebnog nivoa naviše.

Tako nećeš imati prikazane elemente "ispod" i nećeš moći da ih selektuješ

Share this post


Link to post
Share on other sites

Osim toga VP->View Range ->View depth

 

plane treba da ti bude associated to current level

 

Po defaultu jeste tako... ali ako si se igrao svakakva iznenađenja su moguća...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Osim toga VP->View Range ->View depth

 

plane treba da ti bude associated to current level

 

Po defaultu jeste tako... ali ako si se igrao svakakva iznenađenja su moguća...

 

Pa napisao sam u prethodnoj poruci:

 

Prozorom, ili drugačije - svejedno, bitno je da u View Properties (VP sa tastature, ili desni taster miša u pogledu osnove pa na dnu kontekst menija) pod Underlay postaviš None.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovo naravno važi pod uslovom da ti je View Range postavljen tako da vidiš samo od potrebnog nivoa naviše.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tako nećeš imati prikazane elemente "ispod" i nećeš moći da ih selektuješ

Share this post


Link to post
Share on other sites
Nisu baš nerešivi (mada neki i jesu), već se od Autodeska serviraju gomile familija "prilagođene" (cvrc!) velikom broju zemalja, a u stvari je 99% prekopirano ono što je za Ameriku...

Ovo je za ocekivati, nemoj da te to jedi ...

 

Primer (1) je recimo nemogućnost dubinskog kotiranja fasada

Ovo je minus, bez previše rasprave. Tu mozda moze da se postavi pitanje o svrsi dubinskih kota, mozda je to visak koji mi radimo, informativno je ali da li je neophodno kad vec imas osnovu i gradis prema osnovi ... odnosno konstrukciji ?

 

Primer (2) je da nigde nema (u pomenutim familijama) doterane oznake za prozore i vrata. Dobro, može se napraviti, ali neće biti da samo mi tako obeležavamo otvore.

Evropa radi kao mi ali to je stvar template, neuzimaj njihov za moranje ...

 

Necemo moci u evropu sa dubinskim kotama ...

 

Primer (3) je nemogućnost normalnog (za naš deo sveta) obeležavanje slojeva u zidovima i međuspratnim konstrukcijama, koji je, opet, posledica glupavo odrađenog rada sa textom...

Ja sam to resio tagovanjem materijala ... dok nesmislim nesto bolje ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pedja... Moraju oba uslova da budu zadovoljena. Underlay je potpuno odvojen i nikako ne utice na View range.

 

Testiraj.

 

 

 

Pa napisao sam u prethodnoj poruci:

 

Prozorom, ili drugačije - svejedno, bitno je da u View Properties (VP sa tastature, ili desni taster miša u pogledu osnove pa na dnu kontekst menija) pod Underlay postaviš None.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovo naravno važi pod uslovom da ti je View Range postavljen tako da vidiš samo od potrebnog nivoa naviše.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tako nećeš imati prikazane elemente "ispod" i nećeš moći da ih selektuješ

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ovo je za ocekivati, nemoj da te to jedi ...

 

CITAT (Pedja.Ch @ Dec 8 2009, 13:25) *

Primer (1) je recimo nemogućnost dubinskog kotiranja fasada

 

Ovo je minus, bez previše rasprave. Tu mozda moze da se postavi pitanje o svrsi dubinskih kota, mozda je to visak koji mi radimo, informativno je ali da li je neophodno kad vec imas osnovu i gradis prema osnovi ... odnosno konstrukciji ?

 

Zamisli projekat (može i samo) fasade na kojoj se javljaju ispupčenja/udubljenja nezavisno od konstrukcije, samo u fasadnim slojevima, i to u visini od +1,7 m do +2,2 m na svakom (ili ponekom) spratu i to između dva prozora u sredini fasade...

Gde će se to videti u osnovi?

Korišćenje Plan Region u ovom slučaju ne bi mnogo pojasnilo crtež.

 

CITAT (Pedja.Ch @ Dec 8 2009, 13:25) *

Primer (2) je da nigde nema (u pomenutim familijama) doterane oznake za prozore i vrata. Dobro, može se napraviti, ali neće biti da samo mi tako obeležavamo otvore.

 

Evropa radi kao mi ali to je stvar template, neuzimaj njihov za moranje ...

 

Necemo moci u evropu sa dubinskim kotama ...

 

Dubinske kote ne smatram MORANJEM, ali mislim da je glupo da BIM program poput REVITa to nema, jer je zid 3d objekat čija je površina u izgledima isto što i površina ploče u osnovama, dakle...

Očigledno u Autodesku tako ne misle.

 

CITAT (Pedja.Ch @ Dec 8 2009, 13:25) *

Primer (3) je nemogućnost normalnog (za naš deo sveta) obeležavanje slojeva u zidovima i međuspratnim konstrukcijama, koji je, opet, posledica glupavo odrađenog rada sa textom...

 

Ja sam to resio tagovanjem materijala ... dok nesmislim nesto bolje ...

 

Može i tako, ali tada moraš da modeliraš svaki sloj, dakle u presecima ćeš imati gomilu bespotrebnih linija, na nepoželjnim mestima, tj. biće ti zacrnjena mesta koja nisu bitna.

U razmeri 1:50 presek međuspratne konstrukcije kao što je ova:

- Laminat 1 cm

- cem. koš. 5 cm

- tvrdi tervol 2 cm

- LMT Fert 16+4 cm

- produžni malter 1,5 cm

po meni ne treba modelovati tako da se vidi svaki sloj, već samo FERT konstrukciju, a ostalo dati u opisima.

 

Zasada se služim familijom Generic Annotations gde je text u stvari Label sa desetak redova (za svaki sloj po jedan)

Problema sa ovim ima više:

- Nema mogućnosti Align za text u REVITu

- Velike margine oko texta (koje je u ovom slučaju nužno netrensparentan) uslovljavaju da je vrlo teško postaviti prvu vertikalnu liniju (broj 1 na priloženom crtežu)

- primitivna primena Leader-a za Annotations u REVITu - moguće je postaviti Leader, ali sa max 2 segmenta, što samo po sebi onemogućava upotrebu u situacijama kao što je ona sa oznakom 2 na crtežu.

Zato koristim Deteil Lines i "nabadam" im mesto uz text kako bi se videle na odštampanom materijalu (kada ih dovoljno približim textu n ekranu se i ne vide)

post-8281-1260357223_thumb.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Problem sa dubinskim kotama je cisto geometrijske prirode. Da bi ti softver dao dubinske kote mora da ima neki kooridnatni pocetak. Samim time svakom softveru je tesko da barata sa neogranicenim brojem 0 u prostoru. Sa podovima je to mnogo lakse... nema ih n tezi beskonacno. Zna se gde je pocetak. Probaj cisto geometrijski (ne sa aspekta profesije i tvoje potrebe) da smislis sistem u kojem bi n ravni koje su paralelne (a mozda i nisu) bile jodnoznacno određene i zadovoljavale BIM uslov bidirekcionalne asocijativnosti. Prosto receno suvise je komplikovano. Neophodna su ti 4 kooridnatna pocetka za fasade (tj, zamisli sta bi bilo sa Pentagonom... Imao bi bar 15 kooridantnih pocetaka za fasade), 1 koordinatni pocetak za obejkat i kooridantni sistem u koji ces da postavis kompletan objekat. Ovime ne branim Revit. Isti problem ima i ArchiCAD. Branim programere koji pisu softver.

 

 

Vezano za text. U Subscription extension-u imas text editor koji je mnogo bolji od ovoga sto je inicijalno u Revitu. Skoro da je isti kao MS Word... Korisit njega za valike tekstove.

 

Ovo sto ti radis sa oznakama međuspratne konstrukcije direktno urnise ideju BIM-a. Ideja je da na jednom mestu izmeniš materijal i da samim time svi opisi vezani za taj materijal budu automatski usklađeni. Opisujuću slojeve materijal u text boxu... napuštaš koncept.

 

Eto toliko...

 

 

Zamisli projekat (može i samo) fasade na kojoj se javljaju ispupčenja/udubljenja nezavisno od konstrukcije, samo u fasadnim slojevima, i to u visini od +1,7 m do +2,2 m na svakom (ili ponekom) spratu i to između dva prozora u sredini fasade...

Gde će se to videti u osnovi?

Korišćenje Plan Region u ovom slučaju ne bi mnogo pojasnilo crtež.

 

 

 

Dubinske kote ne smatram MORANJEM, ali mislim da je glupo da BIM program poput REVITa to nema, jer je zid 3d objekat čija je površina u izgledima isto što i površina ploče u osnovama, dakle...

Očigledno u Autodesku tako ne misle.

 

 

 

Može i tako, ali tada moraš da modeliraš svaki sloj, dakle u presecima ćeš imati gomilu bespotrebnih linija, na nepoželjnim mestima, tj. biće ti zacrnjena mesta koja nisu bitna.

U razmeri 1:50 presek međuspratne konstrukcije kao što je ova:

- Laminat 1 cm

- cem. koš. 5 cm

- tvrdi tervol 2 cm

- LMT Fert 16+4 cm

- produžni malter 1,5 cm

po meni ne treba modelovati tako da se vidi svaki sloj, već samo FERT konstrukciju, a ostalo dati u opisima.

 

Zasada se služim familijom Generic Annotations gde je text u stvari Label sa desetak redova (za svaki sloj po jedan)

Problema sa ovim ima više:

- Nema mogućnosti Align za text u REVITu

- Velike margine oko texta (koje je u ovom slučaju nužno netrensparentan) uslovljavaju da je vrlo teško postaviti prvu vertikalnu liniju (broj 1 na priloženom crtežu)

- primitivna primena Leader-a za Annotations u REVITu - moguće je postaviti Leader, ali sa max 2 segmenta, što samo po sebi onemogućava upotrebu u situacijama kao što je ona sa oznakom 2 na crtežu.

Zato koristim Deteil Lines i "nabadam" im mesto uz text kako bi se videle na odštampanom materijalu (kada ih dovoljno približim textu n ekranu se i ne vide)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Problem sa dubinskim kotama je cisto geometrijske prirode. Da bi ti softver dao dubinske kote mora da ima neki kooridnatni pocetak. Samim time svakom softveru je tesko da barata sa neogranicenim brojem 0 u prostoru. Sa podovima je to mnogo lakse... nema ih n tezi beskonacno. Zna se gde je pocetak. Probaj cisto geometrijski (ne sa aspekta profesije i tvoje potrebe) da smislis sistem u kojem bi n ravni koje su paralelne (a mozda i nisu) bile jodnoznacno određene i zadovoljavale BIM uslov bidirekcionalne asocijativnosti. Prosto receno suvise je komplikovano. Neophodna su ti 4 kooridnatna pocetka za fasade (tj, zamisli sta bi bilo sa Pentagonom... Imao bi bar 15 kooridantnih pocetaka za fasade), 1 koordinatni pocetak za obejkat i kooridantni sistem u koji ces da postavis kompletan objekat. Ovime ne branim Revit. Isti problem ima i ArchiCAD. Branim programere koji pisu softver.

 

 

Vezano za text. U Subscription extension-u imas text editor koji je mnogo bolji od ovoga sto je inicijalno u Revitu. Skoro da je isti kao MS Word... Korisit njega za valike tekstove.

 

Ovo sto ti radis sa oznakama međuspratne konstrukcije direktno urnise ideju BIM-a. Ideja je da na jednom mestu izmeniš materijal i da samim time svi opisi vezani za taj materijal budu automatski usklađeni. Opisujuću slojeve materijal u text boxu... napuštaš koncept.

 

Eto toliko...

 

Pa i ima koordinatni početak (apsolutni) - zar nisu za sve tačke definisana istok-zapad-sever-jug rastojanja od koordinatnog početka? Da li bi se to rastojanje onda moglo pročitati i sa neke tačke na fasadi? Da li bi se za svaku fasadu (ma koliko da ih ima) mogao definisati (od strane korisnika) pravac (istok, zapad, seve, jug i ugao otklona od njih) i definisati RELATVNA NULA u tom pravcu? Da li bi SVAKA tačka na jednoj ravni fasade trebalo da ima istu koordinatu (time i RELATIVNU) u to pravcu? Vidiš, nije baš tako komplikovano. I da, zvučiš BAŠ kao da braniš Autodesk (tj. programere REVITa).

Ovo da bi bilo 15 koordinatnih sistema ni logički (a tek matematički!!) ne stoji jer je sve to 1 (JEDAN) koordinatni sistem i nešto transponovanja... Dakle sva obračunavanja se vrše u JEDNOM osnovnom koordinatnom sistemu, a onda se po potrebi koordinate tačke prikazuju u odnosu na neku drugu tačku.

 

 

Subscription extensions bih koristio kad bih mogao da dođem do toga. Ipak, ne verujem da bi rešio pomenuti problem, je je kvaka u tome kako REVIT uopšte tretira TEXT (vrlo grubo), a ne kako editovati text

 

Slažem se da je (samo) textualno opisivanje slojeva umesto njihovog modeliranja napuštanje BIM koncepta (promenom slojeva ploče neće mi se automatski promeniti text koji ih opisuje, a obratno da ne pomnjem). S druge strane, tih slojeva i ima SAMO u opisima, pa... A vratimo se i na priču oko onoga ŠTA TREBA (SE ISPLATI) MODELIRATI i brzo ćemo zaključiti da broj eksera u drvenoj rešetki nećemo dobiti tako što ćemo svaki prikazati u modelu rešetke i REVIT potom sve u tablicama sam izračuna (i obratno), već, verovatnije tako što ćemo izračunati (nezavisno od REVITa) broj eksera u određenom čvoru, pa množiti...

Dok ovo pišem potpuno sam svestan da bi BIM koncept bio sasvim zadovoljen samo potpunim modeliranjem (i ja bih to voleo), ali dotle ima još mnogo da se napreduje u tom pravcu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Slažem se da je (samo) textualno opisivanje slojeva umesto njihovog modeliranja napuštanje BIM koncepta (promenom slojeva ploče neće mi se automatski promeniti text koji ih opisuje, a obratno da ne pomnjem). S druge strane, tih slojeva i ima SAMO u opisima, pa... A vratimo se i na priču oko onoga ŠTA TREBA (SE ISPLATI) MODELIRATI i brzo ćemo zaključiti da broj eksera u drvenoj rešetki nećemo dobiti tako što ćemo svaki prikazati u modelu rešetke i REVIT potom sve u tablicama sam izračuna (i obratno), već, verovatnije tako što ćemo izračunati (nezavisno od REVITa) broj eksera u određenom čvoru, pa množiti...

Dok ovo pišem potpuno sam svestan da bi BIM koncept bio sasvim zadovoljen samo potpunim modeliranjem (i ja bih to voleo), ali dotle ima još mnogo da se napreduje u tom pravcu.

 

Ovo vazi za sav BIM ...

 

Koliko detaljno i sta modelujes zavisi od toga za sta ti treba model. Ako je "samo" arhitektonski, grubo pravilo je da se modeluje sve sto bi se inace videlo na 1:50. Ako model treba da se koristi i za izvodjenje, dakle takozvani "gradjevinski", kao i za predmer, predracun i planiranje (4D i 5D) onda treba modelovati SVE sto je potrebno. Eksere u spojevima vec ne, to se resava receptima ili kako se vec ta stvar zove u 4/5D softveru koji cita tvoj model.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ovo vazi za sav BIM ...

 

Koliko detaljno i sta modelujes zavisi od toga za sta ti treba model. Ako je "samo" arhitektonski, grubo pravilo je da se modeluje sve sto bi se inace videlo na 1:50. Ako model treba da se koristi i za izvodjenje, dakle takozvani "gradjevinski", kao i za predmer, predracun i planiranje (4D i 5D) onda treba modelovati SVE sto je potrebno. Eksere u spojevima vec ne, to se resava receptima ili kako se vec ta stvar zove u 4/5D softveru koji cita tvoj model.

 

Saglasan (kao i sa AI_Revitom). U opštem slučaju DA, ali u praksi o svakom pojedinačnom slučaju treba razmisliti da li se isplati ovako (sa modeliranjem slojeva) ili onako (samo sa opisima).

 

Kada se radi samo o razmeri mislim da nema dileme: u 1:50 sve to ne treba modelirati.

 

E kod predmera i predračuna mora se uzeti u obzir i vrsta objekta, tj. koliko i kakvih elemenata treba na taj način modelirati i da li SAMO zbog slojeva u predmeru ili bi bilo važno da se nešto od toga stvarno i vidi...

 

Moje je mišljenje da u ovdašnjem zgradarstvu (uglavnom serklažna gradnja, eventualno skeletna samo zato što je spratnost malo veća, ili treba smestiti garaže u suteren) gde se na jednom objektu pojavljuje tek nekoliko vrsta obrada podova i zidova, a bitna je tek njihova količina, jer će do realizacije (a bogami i u toku nje) investitior promeniti mnogo toga (u materijalima najviše) jednostavno ne isplati modelirati slojeve (bar ne sve) ploča i zidova. Krupnije elemente da (npr. obloge fasadnih zidova - ostalo ne. Količine sa mogu relativno lako dobiti iz tablica površina prostorija (podova i zidova)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja jedino kalkulisem oko nivoa modela oko nekih sitnih stvari, male opsivke kojih uvek ima na sve strane ili cudni join-ovi ali kad je u pitanju konstrukcija i arhitektura tu je sve u full-u, pogotovo zidovi i podovi, mislim da je uopste besmisleno raspravljati. Napravi se template sa 10 podova i 15 zidova (ovo je ipak Srbija) i nerazmisljas (za to treba cirka 10min.), eventualno smanjim detaljnost u prikazu. Ionako mu isto dođe da li postavim pod sa 5 slojeva ili sa jednom.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ja jedino kalkulisem oko nivoa modela oko nekih sitnih stvari, male opsivke kojih uvek ima na sve strane ili cudni join-ovi ali kad je u pitanju konstrukcija i arhitektura tu je sve u full-u, pogotovo zidovi i podovi, mislim da je uopste besmisleno raspravljati. Napravi se template sa 10 podova i 15 zidova (ovo je ipak Srbija) i nerazmisljas (za to treba cirka 10min.), eventualno smanjim detaljnost u prikazu. Ionako mu isto dođe da li postavim pod sa 5 slojeva ili sa jednom.

 

Ma dobro, svako prema onome šta mu treba... Mi odlutasmo (kao i obično) od teme - nevažno za šta upotrebljavam Label Text smatram da je vrlo traljavo odrađen i to mi jako smeta

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kao što rekoh... u prethodnom postu. Isti problem imaju i ArchiCAD i Revit. Za Microstation, NEMAM POJMA. NE branim Autodesk nego SVE programere sličnih softvera.

 

Sto se tice tvoje price o "malo transponovanja" bojim se da si malo pogresio. Unutar Revita imas 2 kooridnatna sistema. Jedan je Apsolutni (Shared) a drugi je Lokalni koordinatni sistem tj (Project). Ti sada pokusavas da mi kazes da je lokalni koordinatni sistem jako lako transponovati u novih n koordiantnih sistema. Moja 2 pitanja su prilicno jednostavna:

 

Kako ces ih zvati?

Kako ces odrediti X, Y tačke početka svakog koorinadnog sistema (ne zaboravi da su transponovani!)?

 

Koliko ja znam označavanje fasade ide tako što korisnik odabere jednu liniju fasade (obično onu koja je na građevinskoj liniji) nju proglasi 0 pa na osnovu nje se označavaju ostale dubine. Iz navedenog sledi: Ako imas 15 fasada imas i 15 koorinatnih pocetaka.

 

Ti danasa u Revitu mozes da oznacis sve fasade u odnosu na jedan od navedenih koorinatnih sistema, ali to nikoga ne zadovoljava.

 

Ako gresim neka me isprave stariji..

 

Pozdrav

 

 

Pa i ima koordinatni početak (apsolutni) - zar nisu za sve tačke definisana istok-zapad-sever-jug rastojanja od koordinatnog početka? Da li bi se to rastojanje onda moglo pročitati i sa neke tačke na fasadi? Da li bi se za svaku fasadu (ma koliko da ih ima) mogao definisati (od strane korisnika) pravac (istok, zapad, seve, jug i ugao otklona od njih) i definisati RELATVNA NULA u tom pravcu? Da li bi SVAKA tačka na jednoj ravni fasade trebalo da ima istu koordinatu (time i RELATIVNU) u to pravcu? Vidiš, nije baš tako komplikovano. I da, zvučiš BAŠ kao da braniš Autodesk (tj. programere REVITa).

Ovo da bi bilo 15 koordinatnih sistema ni logički (a tek matematički!!) ne stoji jer je sve to 1 (JEDAN) koordinatni sistem i nešto transponovanja... Dakle sva obračunavanja se vrše u JEDNOM osnovnom koordinatnom sistemu, a onda se po potrebi koordinate tačke prikazuju u odnosu na neku drugu tačku.

 

 

Subscription extensions bih koristio kad bih mogao da dođem do toga. Ipak, ne verujem da bi rešio pomenuti problem, je je kvaka u tome kako REVIT uopšte tretira TEXT (vrlo grubo), a ne kako editovati text

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Kao što rekoh... u prethodnom postu. Isti problem imaju i ArchiCAD i Revit. Za Microstation, NEMAM POJMA. NE branim Autodesk nego SVE programere sličnih softvera.

 

Sto se tice tvoje price o "malo transponovanja" bojim se da si malo pogresio. Unutar Revita imas 2 kooridnatna sistema. Jedan je Apsolutni (Shared) a drugi je Lokalni koordinatni sistem tj (Project). Ti sada pokusavas da mi kazes da je lokalni koordinatni sistem jako lako transponovati u novih n koordiantnih sistema. Moja 2 pitanja su prilicno jednostavna:

 

Kako ces ih zvati?

Kako ces odrediti X, Y tačke početka svakog koorinadnog sistema (ne zaboravi da su transponovani!)?

 

Koliko ja znam označavanje fasade ide tako što korisnik odabere jednu liniju fasade (obično onu koja je na građevinskoj liniji) nju proglasi 0 pa na osnovu nje se označavaju ostale dubine. Iz navedenog sledi: Ako imas 15 fasada imas i 15 koorinatnih pocetaka.

 

Ti danasa u Revitu mozes da oznacis sve fasade u odnosu na jedan od navedenih koorinatnih sistema, ali to nikoga ne zadovoljava.

 

Ako gresim neka me isprave stariji..

 

Pozdrav

 

Nisam programer (ali zamalo - nekada daaaaavno sam završio srednju matematičku - programiranje je bio samo jedan od 7 matematičkih predmeta), ali bih ovaj algoritam čak i ja uradio.

 

Dakle, mogu ih (te nove koordinatne početke) zvati Pera, Mika, Laza... A može i O1, O2, O3...O999. Nihove položaje u odnosu na neku referentnu tačku (u ovom slučaju u ravni, mada je u prostoru isto) određivale bi koordinate (XO1 , YO1), (XO2, YO2)...(XO999, YO999). Koordinate neke tečke u odnosu na koordinatni početak O1, mogli bi obelešiti sa (O1x1, O1y1)...(O1x56,O1y56), itd. Valjda je jasno da se svaka tačka relativno lako može orijentisati u odnosu na bilo koju drugu u poznatom prostoru (ovde je prostor koji razmatramo poznat jer je veća definisan u nekom Apsolutnom ili Lokalnom koordinatnom sistemu).

Izbor programera bi se sveo na to da li da sva izračunavanja obavlja u Apsolutnom koordinatnom sistemu, a da pri prezentovanju rezultata koordinate prebaci u neki od lokalnih koordinatnih sistema, ili da potrebne koordinate odmah transponuje i nad njima onda izvršava potrebne operacije.

 

Znam da je zamorno, ali prosto moram da nastavim...

 

Kod slučaja sa fasadama javlja se još jedna promenljiva, a to je ugao u odnosu na neku referentnu (Apsolutnu) X osu. Znači uvodimo alfa1, alfa2, alfa3...alfa999.

 

Ne vidim zašto je problem da izborom (neke) ravni (neke) od fasada definišem novi lokani koordinatni početak On, gde bi nova lokalna X osa bila upravna na ravan te fasade (pošto je ravan fasade već definisana u REVITu, to bi trebalo da je trivijalan problem). Da li je teško "meriti" rastojanja po toj X osi u odnosu na On?

 

Po mom viđenju problem i nije u ovoj matematici, već u tome da REVIT ravan fasade ne vidi (ili bolje rečeno ne tretira) kao ravan - koordinate dobijaš samo po ivicama fasade

 

So, ponavljam, BANALAN problem, koji Autodesk ne rešava jer ih zabole - njima (projektantima odande) to ne treba, a i još uvek pali ta fora "ne bi tako trebalo da se radi". Uostalom, pogledaj kao primer odnos prema projektovanju stepeništa - dok je sve široko - radi, a čim uđeš u ove naše (mislim na ovu stranu okeana) uslove počinje igranka sa rektifikacijama, malim prostorom između stepenišnih krakova, strelicu moraš ručno da crtaš (to je sigurno po BIM logici, zar ne?)...

 

Da rezimiram: da, na moju veliku žalost grešiš.

Na moju još veću žalost, verovatno sam i stariji...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jel ste radili klasicne drvene krovove, ja tek sad imam tako nesto.

Kako to izvodite, sa "beam system" ili ima neka druga caka. Predpostavljam da neradite to sa nekom od dodatnih aplikacija.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Jel ste radili klasicne drvene krovove, ja tek sad imam tako nesto.

Kako to izvodite, sa "beam system" ili ima neka druga caka. Predpostavljam da neradite to sa nekom od dodatnih aplikacija.

 

Tako bi bilo najlakše, bar prema onome što sam video od tih "dodatnih aplikacija". Nažalost, nisam uspeo da je nabavim... :(

 

Zato drvenu krovnu konstrukciju radim u osnovi pomoću Line Based familije, a u preseku (ako je potrebno) docrtavam...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Srecna i Srpska Nova!!

 

Nego da se vratim na temu - Kako da u Revitu dobijem/napravim vrata sa tagom koji, kao sto je kod nas praksa, sadrzi tip vrata a ne broj vrata?

 

i josh jedno pitanje/problem - nacrtao sam, na pocetku rada, sistem osa na nivou 1. I one su se videle lepo sve do nivoa 3. Nakon toga, kopirao sam nivo 3, josh tri puta iznad njega, jer se radi o identichnoj organizaciji, ali u tim novim nivoima ne vidim ose uopste. kada kliknem na nivou 1, na osu i pokusam da iskoristim opciju propagate view, medju opcijama se ne pojavljuju UOPSTE nivoi iznad 3ceg. Kako da mi se ose vide na svim nivoima?

 

3ce i poslednje pitanje - kako bi ste odradili onaj valoviti, beli deo fasade na Avenue hotelu u Barseloni (toyo ito) - http://blog.paradizo.com/wp-content/upload...e-barcelona.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...