Jump to content

Nighshell Bass gitara V2


Angel_of_Dark
 Share

Recommended Posts

Evo, kako sam vec nagovestio u prethodnom threadu (TOPIC IZRADE DRVENOG INSTRUMENTA), pocinjem sa izradom nove bass gitare. Forma ostaje nepromenjena, jer sam sasvim zadovoljan ergonomijom. Razlika o dnosu na prvi bass ce prvenstveno biti u materialima, i ovaj bass koji zapocinejm sada ce biti prvi u citavoj seriji razlicitih kombinacija. Bas ce biti prvenstveno izradjen uz pomoc kompozita sa grafitnim vlaknima i drveta. Za sada pravim modele (delove) koji ce biti osnova za pravljenje kalupa. Napravicu tri kalupa, jedan za vrat, jedan za donji deo tela, i jedan za gornji deo tela. Gornji i donji deo tela su polovicni, tj, donja polovina tela, a top ce biti po obicaju, neka kombinacija egzoticnih drva.

Model sam poceo da pravim danas od medijapana, forma je isecena, ivice oborene (medijapan je mnogo laksi za modelovanje od javora, te mi je bilo potrebno mnogo manje vremena da oblikujem telo, oko sat vremena). Nakon toga je usledilo gitovanje sa gitom u spreju. Ono sluzi da zatvori sitne pore koje su tipicne za medijapan. akon toga ce uslediti fino smirglanje i eventualno dodatno gitovanje. Nakon toga lakiranje i finalizacija do savrsenog sjaja. Ovaj model se nakon impregniranja voskom koristi za pravljenje kalupa od kompozita staklenih vlakana i poliestera. Kalup se zatim koristi za izlivanje modela od grafitnih vlakana. Citav proces, nakon izrade kalupa, pojednostavljuje izradu gitara, i omogucuje mi laksu produkciju u seriji. Za izradu svakog dela ce biti potrebno oko par dana. Model tela cu koristiti takodje za izradu gitara, ili 5-6 zicanih basova.

 

nightshellv21.jpg

Textil od grafitnih vlakana

 

nightshellv22.jpg

Model od medijapana

 

 

nightshellv23.jpg

Model nakon prskanja tecnog gita

Link to comment
Share on other sites

svaka chas'

samo pichi :)

 

( jedino shto ja ne znam dal' bih mogao da pravim 2 ista basa ( shto se oblika tiche )) ((( a imam jedan sa telom od medijapana :rolleyes: :D ))

Dizajn nije samo spoljna forma. Iako je forma identicna, ovaj instrument ce imati drukcije karakteristike. Pocevsi od toga da materijali nisu isti, i ima tu puno da se radi na kombinaciji materijala, i na samom projektovanju. Takodje , proces izrade je potpuno drugaciji od izrade instrumenta u drvetu. Ono sto zelim da napravim je savrseni instrument (mada je to dosta subjektivno), a do rezultata u dizajnu se dolazi samo pazljivom evolucijom proizvoda. Ovaj bass ce imati neke deodatne opcije, prvenstveno u tehnoloskom delu dizajna. Takodje, eestetika modernog materiajala je drukcija od estetike drveta. Glupo mi je da pravim novu formu, kada ova funkcionise, i sa vremenom ce biti sigurno izmenjena, ali uz pomoc malih detalja, malih evolucija sa funkcionalne strane... Ove basove i dalje vidim kao prototipe, a primarna ideja u ovom trenutku je: napraviti komercijalno vredan proizvod koji je spreman da ide u 'serijsku' (pod znacima navoda, jer ce uvek ostati hand-made proizvod) proizvodnju.

 

nightshellv24.jpg

Nakon gitovanja, presao sam na smirglanje, zatim na lakiranje transparentnim poliakrilikom. Zatim je povrsina dodatno izsmirglana, skidajuci sve nepravilnosti. Nakon lakiranja (5 slojeva poliakrilnog laka), povrsina podeseca na povrsinu pomorandze, i sve sitne nepravilnosti je potrebno doterati. To sam uradio uz pomoc smirglanja na mokro (smirgl papir od 1000), a zatim se preko toga prelazi abrazivnom pastom, koja vraca potpuni sjaj. U ovom stadijumu,povrsina medijapana podseca na plastiku, i sam model je spreman za pripreme pravljenja kalupa koji ce se koristiti za serijsku proizvodju.

Link to comment
Share on other sites

  • 5 weeks later...

Trujte slobodno :P Meni je ddrago ako neko prati sta se radi.

Ejndzl brate, meni se plache kad prochitam koje sve materijale koristish Aj ponesi parchence karbona u Srbiju kad krenesh, da ga uramim

Ehehe, vazi, nije problem. A sto se tice materijala, i ovde nije lako naci sve materijale. Nesto narucujem iz USA, nesto iz UK, i nesto iz italije. odavno sam hteo da probam da radim sa grafitnim vlaknima, ali je bilo jako tesko nabaviti. Na svu srecu, nedavno su otvorili neki shop ovde u italiji, pa sam napokon uspeo da narucim tu tkaninu. Sto je najlepse, cena je sasvim razumna (35 eura po m2) sto je stvarno dzabe ( obicno su cene trocifrene za istu kolicinu).

Evo, poceo sam da radim sa njima, i moram da kazem da je materijal fenomenalan i jako lak za rad. Tkanina je izuzetno tanka i fleksibilna (nije poput staklenih vlakana koja su dosta gruba) pa je laka za oblikovanje.

Prvobitna ideja je bila da koristim kalup za pravljenje gitare, ali sam nakon probe odustao od te verzije izrade. Imao sam dosta problema, jer sam koristio staklena vlakna i poliestersku smolu. smola koju sam koristio je bila previse agresivna i uspela je da istopi lak i git koji je prekrivao povrsinu (to se ne desava sa svim poliesterskim smolama). Kalup sam uspeo da odlepim bez problema, ali zbog agresivnosti smole, povrsina nije savrsena kao kod originalnog modela, i jednostavno nije vise bilo svrhe da koristim taj kalup.

Zato sam isprobao novi pristup:

Uzeo sam model, i jednostavno sam ga prelepio sa grafinim vlaknima. naravno, narucio sam novu smolu, ovaj put epoksidnu kristal smolu, visoke transparentnosti, i dugog pot life-a (pot life je termin koji definise koliko je vremena potrebno da se smola stvrdne do trenutka kada nije vise moguce raditi normalno. sto je duzi pot life, to je cvrsca katalizirana smola, i manje se zagreva). Takodje, epoksidna smola je bolja od poliesterske, zato sto je tvrdja, i zato sto hemijski agensi ne uticu na nju.

Proces je sledeci: model se sa cetkicom premaze, nakon toga se preko njega postavi grafitno vlakno, i to se ponovo premaze, tj. natopi smolom. Debljina smole i grafitne tkanine na ovaj nacin je oko 1mm, sto ne utice znacajno na formu. Nakon prvog premaza, saceka se da se smola stvrdne, ali ne potpuno (24 sata je potrebno da se smola stvrdne kompletno, ali je moguce obradjivati je vec nakon 12-14 sati), zatim se citava povrsina malo izsmirgla, da bi se skinule vece neravnine (koje nastaju jer se na anekim mestima dlacice grafitnog vlakna izdignu, i naprave se sitne neravnine). Inace, vazno je napomenuti da je povrsina posle prvog premazivanja neravna, tj, vidi se i oseca se tekstura grafinih vlakana. Ono sto jee bitno je da je ta textura uniformna, i da nema nekih vecih neravnina.

Znaci, nakon prvog susenja, koristi se jedan drugi tip epoksidnee smole, koji se zove GEL COAT EPOXY. Gel coat je smola koja ima konzistenciju gela, i viskozitet koji cini da se sve povrsine same ravnaju. Takode, premaz Gel coata je dosta deblji, i moguce je postici vece debljine i na vertikalnim povrsinama. Prvi put ga koristim, i moram da kazem da je stvarno fenomenalan za rad. Nakon premazivanja je edovoljno sacekati desetak minuta, i povrsina postaje glatka i uniformna.

Evo i par slicica nakon prvog gel coata:

carbonnightshell2.th.jpg

carbonnightshell1.th.jpg

 

Nakon ovoga ce uslediti dodatno smirglanje i ravnanje povrsine, a nakon sklapanja citave gitare, jos jedan prelaz gel coata.

Link to comment
Share on other sites

Angel ti si moj idol!!

Ja se bakcem i pravim svashta, vazim za Grunfa, ali ovo je egzotika.

Hteo sam proletos da uradim neke reklame u carbonu za sajam, ali sam odustao jer nisam stigao da uradim na cnc-u kalup. Jesi li razmislio da napravish cistu karbon varijantu , sa vakumiranim vlaknima. Mada bi to mozda poremetilo balans cele gitare,jel da? Shuplja forma mozda i nije reshenje u ovom slucaju. Video sam ne nekim forumima da te krajeve koji se vide kod tebe mozesh da podvijesh sa folijama i tako dobijesh zaobljenu formu bez prekida u tkanju. Cisto vizuelno mozda lepsha tehnika.

Anyway, snalazish se ti tu bolje od svih, jedva cekam da vidim nastavak radova.

Stvarno, svaka cast na skill-u, rare..:)

 

Link to comment
Share on other sites

Angel, svaka cash.. retko zalazim u ovaj deo al mi je jako drago shto sam ipak doshao...

Reci mi koliko slojeva grafitnog platna stavljash i kolika je cvrstina? Kad bi hteo da napravim neki deo koji mora da bude i cvrst (haubu npr. za kola..) koliko bi slojeva platna trebalo? Dali u opshte ima smisla stavljati vishe slojeva platna, dali to povecava cvrstinu?

Link to comment
Share on other sites

kako sam ja kao shatro prvi odgovorni sa sektor dizajna gde radim a radimo sa ovim materijalima, carbon fiber, fiberglass, ...... stampanje plastike......dosta sam nauchio o svojstvima materijala ali ne mogu da kazem da ga poznajem bash bash 100%, ali znam da povecavanje broja slojeva povecava otpornost i chvrstinu, ali smanjuje elastichnost(jer su ovi materijali jako elastichni) sad zavisi sta ti tachno terba. Mi sad od toga radimo najvishe lampe...ali ti ako mi postavish tachno pitanje ja cu ti odgovoriti u najkracem mogucem roku....jer pazi ima razlichita tezina materijala, jer platno moze ici sta znam nekih 150 pa do 400, 500 i nadalje sad broj slojeva ti zavisi i od tezine, sto je teze platno manje stavljash slojeva...sad zavisi sa hocesh da uradish zavisi ti i broj slojeva koji diktira tezina platna.....kao sto rekoh postavi mi tachno pitanje pa cu probati da nadjem odgovor.

sad za haubu od kola, morao bi da napravish kalup koji ti je najlakshe da napravish od tvoje haube tako ce sigurno ono sto stampash u njemu biti isto kao otisak od koga si napravio kalup. kalup mora da bude mnogo deblji i cvrsci od otiska a radi se od istog materijala samo sto se izmedju slojeva stavlja neka vrsta sundjera koji se natapa smolom kao i materijal koja mu daje mnogo vecu cvrstinu...u sustini nije to bash tako jednostavno uzmesh platno ishamarash smolom i vozi...proces je dosta gud i kosta mnogo ako pravish samo jednu haubu jer na kalup ide mnogo materijala...koji dosta kosta.

Sta god da te interesuje baci pitanje pa cemo probati svi zajedno da odgovorimo

pozdrav

Link to comment
Share on other sites

Ma samo informativno pitam.. Nemam para za takve akcije... Zanimalo me jer sam video neki auto ceo u carbonfiber-u. Pa me zanima kako i koliko slojeva se stavlja ako treba da ima crvstinu metalne shkoljke na autu.. Pa sam kao primer dao haubu.. Mislim u opshte, kako se to odredjuje u odnosu na neki materijal koji bi trebalo zameniti...

A to shto kazesh za pojedinacni komad ne znam dali moze ovako kao shto angel radi da se preko necega izvice pa mozda naknadno da se doda iznutra josh par slojeva? To bi bilo malo vece, slazem se, ali to je par milimetara samo... Jer ne isplati se, svakako da se izvlaci kalup sa samo jedan komad... Mada mozda moze od nekih jeftinih materijala? Ono kao samo sloj do toga sa cega se skida oblik da je kako valja a onda preko toga od nekih jeftinih materijala... Pada mi na pamet recimo cak i gips ili pur-pena.. Samo da drzi oblik tog kalupa....

Link to comment
Share on other sites

Che moze kalup od gipsa, letvica i gaze koja mu dodje kao neki armirani deo.

Letvice kao armatura + rucke sa kojima manipulishesh odlivkom. Najveci problem je napraviti homogen odlivak. Znaci bez vazduha i sl.

Za staklo plastiku se radi valjkom kao i shto je Angel radio sa carbonom i epoksidom, ali ona prava cvrstina se dobije samo vakumiranjem i pecnicom.

+ treba napraviti pozitiv ,negativ i ojacanja za eventualno nosace( rupe sa zadebljanim delovima+slojeva). Prave kod nas neke rakete i chuda,motore valjda u aero klubu od carbona. Problem kod kalupa je i metod razdvajanja pozitiva i negativa, tu je sva caka oko finalnog izgleda.

U Subotici BArkovic radi sa carbonom oklope za trke SP, tanki su par mm, neverovatno kako su lagani.

Link to comment
Share on other sites

Postoje dva razlicita pristupa, kao sto rece gvozden, a to je rad sa kompozitima (epoksidne smole, carbon tkanina) ili rad sa cistim karbonom (u vakumskim pecima). Rad sa karbonom u vakumskim pecima je cisto industrijski, i dosta je razlicit u nameni i funkciji. Obicno se radi iskljucivo na prefabrikatima i strukturalnim osnovama, tj. na profilima (shipke, lajsne, cevi) i ravne ploce. Za ovakav pristup su potrebne peci koje tope grafitno vlakno, i ne koristi se nikakvo vezivo u vidu poliestera ili epoxida. Sta se pravi ovakvim postupkom? Pa pretezno osnove, recimo ram za bicikl ili motor (tj, osnove rama koje se posle povezuju sa kompozitima), izduvna cev na motorima (jer ovako obradjen grafit ima isusetnu otpornost na visokim temperaturama). Kako rekoh, ovako obradjen karbon se moze naci samo u formi prefabrikata, narucis cev odredjenog dijametra, ili profil.. itd. Ovakvim postupkom neces nikada praviti forme koje su malo zahtevnije.

Proces koji koristim ja se najvise koristi u auto industriji, a pogotovo kod prototipa koji se prave u malim serijama.

Recimo, kod nas u firmi se projektuje cesto za Ferrari (F1), i cesto je potrebno brzo izbaciti model, jer je potrebno iz dana u dan izmeniti formu nekog dela formule.

Da odgovorim Che-u:

Debljina zavisi najvise od toga cemu je namenjen deo. Ako se radi o strukturalnim elementima, projektovanje je dosta komplikovano, i ide se na varijabilne debljine, od 1 sloja, 4 ili vise, razlicitih tipova tkanine (svaki tip tkanine ima razlicite karakteristike)

-unidirecionalne tkanine (paralelna vlakna) - sluze kod delova vece duzine, koji moraju da se savijaju po duzini, ali ne moraju da podnesu velike sile rotacije (torque), tj. podnose jednodimenzionalnu silu savijanja.

-twill wave (tkanina koju ja koristim) - strukturalna tkanina koja dobro podnosi povrsinski napon, tj. deformaciju u svim pravcima.

-twill wave hose (u obliku creva-konopca koji se navlaci kao carapa na strukturalne konstrukcije, i podnosi dobro torque sile, odlican je recimo za strukturu bicikla.

itd...

Nacini pravljena su ili uz pomoc kalupa, ili kao sto sam ja na kraju pravio, direktno pozitiv. Ovaj zadnji nacin je najbrrzi i koristi si kada je potrebno dizajnirati delove brzo. Recimo, kod formule bi napravili deo u pur-peni, oblikovali bi ga brzo uz pomoc spahtle, smirgle.. i nakon toga presvukli grafitom. Jednomk kada se grafit stvrdne, unutra se sipa aceton koji jednostavno izgrize penu, i ostane samo skoljka.

Kod kompleksnijih formi, koriste se napredni softweri, mi recimo koristimo Catia sa Composite modulom, koji racuna izvodljivost modela na osnovu tkanina, i njegovu strukturalnu jacinu (moguce je virtuelno simulirati fizike gotovog modela). Recimo, nedavno smo radili bas zanimljiv projekat lomljenja kompozitne kacige, jer je kod kacige bitno da moze da se slomi, ali po odredjenim pravilima, tj, odredjenim savovima, ali samo pod odredjenom silom udara.

Link to comment
Share on other sites

  • 3 months later...

@angel

ajd plz reci kako da se domognem carbona , recimo 80x20 cm u 2mm? ili josh bolje koliko koshta platno i smola u setu kod tebe. Treba mi za komandnu tablu od camca. Radio sam neke satove u prohromu i neku elektroniku pa bi sad to da ubacim u tablu. Idealno bi bilo ako je raw materijal da napravim neki fancy oblik , kao Cris craftovi ili Fletcher camci. Izvinte za off, camci su droga...sha da vam kazem..

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Ako vam iz konstruktivnih ili težinskih razloga ne treba karbon, već samo iz estetskih, ne trošite se bespotrebno, bolje upotrebite staklena platna u crnoj boji koja izgledaju kao karbon, (a ima ih i u drugim bojama) i proćiće te višestruko jevtinije. Na žalost i to za sada samo u inostranstvu...

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
 Share

×
×
  • Create New...