Jump to content

Dve fotke


nkls
 Share

Recommended Posts

meni licno se dopadaju tvoje fotografije, odnosno ono sto radis.

zamjerka svemu tome bi bila, ako se moze reci, i ako sam u pravu, tvoj licni pecat svemu tome.

Dakle, fotke su sto se tice kadrova, tehnike i ostalog po meni skroz ok, a i dopadaju mi se motivi koje fotkas, ali mi je to sve nekako uniformisano, nekako nema tebe tu. kao da su slike nekoga drugog uslikane tvojom rukom

Link to comment
Share on other sites

tarik zanimljivo :)) i hvala.

 

prva stvar:

npr. ove dve slike su meni.... nemam reči koju radost sam osetio npr. kada sam uslikao prvu. hteo sam da odmah idem kući i da pogledam na monitoru. neviđeni adrenalin, ali stvarno. u prevodu: sreća, sreća -radost.

 

druga stvar:

 

ova druga fotka nosi neverovatnu atmosferu u mojim očima. ovo što je rumun napisao, to sam i ja hteo da kažem. deluje kao fotka starih majstora, kao da sam je video već u nekim udžbenicima.

 

prolazio sam tuda i video ljude kako skupljaju ostali kukuruz koji je ostao na zemlji od traktora (pretpostavljam da je traktor) i bez kamere sam osetio nešto što ne mogu da osetim u gradu. neki miran osećaj, video sam ljude kako rade, skupljaju za svinje verovatno, da se prehrane. samim tim što sam prisustvovao toj jednoj situaciji je bilo dovoljno, no ja sam fotograf i hteo sam to da zabeležim. budući da je daleko od beograda, i ovaj čovek na biciklu mi je fascinantan. znači, samo sam ja sa bajsom bio tu, ušao u njivu sa istim, a u radijusu od 5km nema nikog, a kamoli na bajsu. i on se našao tu kao i ja, fenomenalno :))

 

još o drugoj fotki... kad sam bio u os. škl. i kad sam imao srpskohrvatski i onu čitanku. postojale su ovakve slike i mogao sam svih 45min. u zadnjoj klupi da sedim i gledam je i maštam. uglavnom su bile ovako crno-bele sa običnim motivom, ali mene su vodile u razmišljanju i opuštanju. i sama ta čitanka je nosila (papir i kvalitet) neku sivu atmosferu, siromašnu.

 

možda ovo ništa tebi-vama ne znači, ali meni je....

 

 

lični pečat:

 

verovatno ga nemam ili imam samo što nije došao do izražaja. te stare fotke (ne mora da su poznati, čak ne znam ni jednog poznatog-ne poznatog fotografa koji ovako fotka, u naše vreme) mene iskreno rade baš dobro. taj stari neki fazon. od savremene fotke napraviti nešto što je bilo pre. jer ono što je pre, to je i sada, ništa se nije promenilo u tom smislu. vratiš prošlost u sadašnjost, tako nešto. znači, jedan sasvim običan, jednostavan motiv predstaviti u sadašnjosti.

 

da rezimiram:

 

prija mi. i verovatno (oće-neće) će se u budućnosti ako budem i dalje napaljen na fotografiju, iskristalisati se sve. sve mi je sada interesantno. možda spoj ovoga sa unutrašnjim osećajem će već doneti nešto.

 

 

venturecx hvala :)

Link to comment
Share on other sites

Dobra je druga, uz opasku da bih voleo da si se našao malo okoso (ispred ili iza) od čoveka sa džakom. Da drvo ode više u stranu.

 

Prva... Ne znam... Devojčica je simpatična, možda je samo ona bila dovljna za dobru fotku.

Ili da je malo šire.

Link to comment
Share on other sites

zamjerka svemu tome bi bila, ako se moze reci, i ako sam u pravu, tvoj licni pecat svemu tome.

 

 

Lični pečat...tako lako je izgovoriti te dve reči, a nemerljivo teško stići do njih! Trideset godina se bavim slikarstvom i upravo sam u jeku preispitivanja, čitaj traženja ličnog pečata. Šta misliš da stotinak fotki iza nekog od nas, koje vezuje nešto zajedničko, smemo nazvati ličnim pečatom? Gledaj na to ovako: zamisli ceo stvaralački put kao levak položen na zemlju širom stranom...lagano se uspinjemo njime, ponekad se i vraćamo, lutamo, ali u svakom slučaju težimo da se popnemo. I kako nam uspe da odemo malo više, a on sve uži i uži, ostavili smo iza sebe mnogo toga što ne može gore ili ne treba. I svakim danom i godinom tako...otresamo viškove, ponekad sa žalom, ali tako mora. A ono što preostaje je sve jasnije i pročišćenije. Jednog dana nađemo se na nekom svom vrhu sa nečim kristalno čistim, jasnim i dobrim u rukama.I svi nas hvale kako imamo sebe, svoj stil i pečat, a samo mi znamo koliko su u pravu stari kinezi koji kažu: onaj ko je pogodio u centar, sve drugo je promašio!

 

 

Obe fotke su dobre, prvu bih nazvao: Požuri polako

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
 Share

×
×
  • Create New...