Studio projekat 3 - Urbana obnova, Kosancicev venac

[pailhead]

DISCLAIMER

 

Ovo je rezultat dvonedeljnog rada jednog studenta, bez ikakvih uputa, komentara, kritike i saveta od strane nastavnika. Mnogo sam lose prosao sa ovim studiom, i pravo je cudo da sam uopste zavrsio projekat. Jedine konsultacije i upute sam dobio od dvoje urbanista iz UZ, ali sam jedva to uspeo da pretocim na predmet. Glavni problem je bio sto su zahtevali da do detalja resim sve objekte koje sam predlozio (sve etaze) te zbog toga sam recimo morao da izbacim hotel, i da se ogranicim na sadrzaje koji su lako resivi.

 

Stoga molim, uzmite u obzir ovo kad komentarisete, jer nisam izneo neprikosnoveno resenje za palestinsko/kosancica venacki problem koji je aktuelan decenijama, niti kazem da je ovo moje najbolje urbanisticko resenje ikada. Molim bez zajedljivih komentara i zlonamerne kritike, jer vala tesko bi mi palo s obzirom na iskustvo sa predmetom...

 

Dosta sam napisao o projektu, dosta toga stoji u analizama, dosta toga nisam stigao da uradim, pitajte sta vam nije jasno.

 

 

 

ANALIZA

 

 

 

 

 

Ovde je prikaz malo isforsiran, odnosno manje bih upotrebljavao karte a više bih pisao, ali nije moglo tako. Studije koje sam imao prilike da vidim, mahom se oslanjaju na tekst, jako malo karti se prikazuje.

 

[saobracaj]

 

Počeo bih od najočiglednijeg, saobraćaja. Kroz ovo područje prolazi Karađorđeva ulica, koja je preko dana veoma prometna, i služi kao jedina veza autoputa, sa stovarištima i industrijskom zonom na dorćolskom priobalju. Deo saobraćaja iz karađorđeve obilazi ceo poligon i nastavlja ka Brankovom mostu, a potez od Pariske ka brankovom mostu je takođe bitna saobraćajna vena.

 

Odlučio sam da ne pravim bilo kakve intervencije na saobraćaju jer je situacija veoma komplikovana. Nove saobraćajnice ne mogu da uvodim, iako bi pomogle u ideji formiranja zatvorenih blokova, jer jednostavno ne mogu da prevaziđu visinske razlike na jako maloj razdaljini. Lombard ulica u San Francisku je najpoznatiji primer jedne veoma strme ulice (ali nije najstrmija, postoji još možda par ulica baš u samom gradu ali nisu ni blizu tako atraktivne poput ovog poteza ulice Lombard), ali i takvo rešenje bi bilo teško primenjivo u ovom slučaju.

 

Problem velikog prometa iz pariske ka brankovom mostu se ne može rešiti na ovom poligonu.

 

Problem Karađorđeve ulice ne treba da postane problem urbanizma, već urbanizam treba da postane problem Karađorđevoj ulici.

Moj stav je da rešavanjem priobalja diktiram uslove razvitka saobraćaja i konačnog izmeštanja industrijske zone koja je trenutno zarobljena u Urbanom Beogradu. Opšti trend silaska Beograda na reke, kao i sadržaj koji se planira govori da ovaj tranzitni saobraćaj u nekoj budućnosti neće predstavljati problem.

 

Spomenuo sam da je popularno rešenje bilo ukopavanje Karađorđeve ulice. Meni ovo pre svega ne deluje kao smislena opcija ni sa praktičnog stanovišta, a narušilo bi sam izgled, koncept, zamisao, Karađorđeve ulice, koja je jedna od prvih planski rešenih (ili zamišljenih) ulica u Beogradu. Te, umesto da pravim zagušljivi tunel, radije bih napravio još jednu Nemanjinu ili Miloševu, jer smatram da je to bila i prvobitna ideja kada su ove ulice planirane.

 

Takođe nije mi jasno ni kako bi tunel bio izveden s obzirom na blizinu reke i zaštićene objekte duž ove ulice.

 

Sa druge strane, postavljanje nekog mosta ili pasarele, mislim da bi bilo kontraproduktivno. Išao sam u OŠ Branislav Nušić koja se sastojala iz male i velike škole i ulica koja ih je delila stalno je predstavljala bezbednostni problem. Stoga su napravili most koji spaja dve strane ulice, međutim, stepenište je bilo toliko strmo, a most tako visok da niko skoro nije prelazio preko njega, te se većinom prelazila ulica. Međutim, semafor je usled mosta bio uklonjen, te su se automobili samo još više zaletali.

 

 

 

[fizička struktura]

 

Na području se nalaze mnogi zaštićeni objekta od različitog značaja, koji se moraju uzeti u obzir i otežavaju posao usled veoma nepravilne fizičke strukture. Na osnovu onoga što sam naučio do sada iz urbanizma, zaključio sam da je ovde mnogo toga započeto, ali retko šta je dovršeno, što je i razumljivo, kad se uzme u obzir istorijska paralela.

 

Tako recimo postojeći objekti izrazito variraju u visinama i volumenu. Vidimo mnogo dvostrano orijentisanih objekata, sa slepim fasadama koje su očigledno namenjene blokovskoj konfiguraciji (svi postojeći objekti na karađorđevoj ulici su orijentisani ka reci, i ka unutrašnjosti bloka).

 

Na ovom poligonu može se jasno izdvojiti jedna celina Karađorđeve ulice - početak na samom severu, definiše jednu tačku, a brankov most drugu. Ono što sam primetio na te dve tačke su relativno velike spratne visine. Sa severa ovaj niz se nastavlja (uprkos padu terena), dok sa južne strane taj niz počinje sa dva veoma atraktivna i značajna objekta, ali se ubrzo i prekida, što nekim nižim objetima, što praznim placevima. Između, sporadično se pojavljuju viši objekti.

 

Na drugom, višem nivou, u pariskoj ulici srećemo i neke anomalije. Švedska ambasada je manji objekat, sa sve četiri fasade potpuno okružena sopstvenim dvorištem.

 

Dva objekta između švedske ambasade i instituta su većih razmera, atraktivni i značajni, i zajedno čine polovinu bloka, jer su orijentisani na tri strane.

 

Institut je problematična stavka, i može se nazvati potpunom anomalijom na ovom području. Objekat je od izuzetnog značaja, velikih je razmera, zaklanja vizure, nalazi se na padini - komplikovanom terenu, i ima sve četiri fasade. Kao takav, strogo diktira uslove razvijanja svoje neposredne okoline.

 

Što se tiče strukture u sam Kosančićev Venac se nisam upuštao, ono što je bilo bitno je prepoznavanje platoa-vidikovca na kosančićevom vencu, na osnovu koga sam odredio svoj segment rada.

 

[istorija]

 

Ovo je možda najkomplikovaniji aspekt ovog područja, ujedno i najopširniji. Ne mogu o svemu tome da pišem ali spomenuću ono što je meni bilo bitno. KV je srce građanskog Beograda. Susrećemo mnoge istorijske slojeve, od Rimskih nalazišta, pa do Narodne Biblioteke. Neki od najznačajnijih objekata ovog grada nalazimo na ovom području. Područje je bitno i za kulturni, a bogme, i nacionalni identitet ove zemlje/države/naroda.

 

Ono za šta sam se ja vezao je sam urbanizam ovog područja, koji se ogleda kroz recimo sam fenomenen venca (zavojita ulica, KV, Obilićev Venac) i planski rešavane ulice poput Karađorđeve (kneza miloša, nemanjina).

 

 

 

 

REŠENJE

 

 

Rešenje je vrlo jednostavno i postupno. U analizi sam identifikovao neke prepreke, kao i neke repere, i rešenja sam dao u njihovoj funkciji.

 

Počeo sam sa anomalijama, odnosno prvo sa zgradom švedske ambasade. Kao što rekoh, ona se sama nameće kao blok, te sam morao da formiram prodore oko nje. Odlučio sam u ovom slučaju da to budu jedne velike stepenice koje spajaju parisku i karađ. i osim što daju prostora ambasadi, formiraju novi zatvoreni blok.

 

Zatim, i sa druge strane ambasade, formirao sam, odnosno, zatvorio još jedan blok, jednom uzanom trostrano orijentisanom zgradom. Između je mogla možda da se nađe i bašta odnosno, nije moralo da bude prodora ali sam se odlučio za ovo zbog pada terena, i raskrsnice koja se tu nalazi.

 

Dalje sam definisao početak velikih stepeništa, slobodnostojećim objektom koji daje ravnotežu institutu i zgradi austrijske ambasade.

 

Nakon toga sam se posvetio Karađorđevoj ulici. Kad se uzme u obzir sve ono što sam napisao u analizama, zaključio sam da se ovde ne sme puno intervenisati. Ulični front je očigledno započeo formiranje, te umesto da izmišljam nešto novo i da ga narušavam, odlučio sam da ga dovršim. Uzeo sam početak segmenta koji sam u analizi prepoznao, i na osnovu toga odredio spratnu visinu tog fronta.

 

Bitno je spomenuti gde sam se zaustavio sa rešenjem, i postavio nove uslove za dalji razvoj. Već sam rekao da sam na nivou KV prepoznao plato na dnu ulice Kralja Petra. S obzirom na veličinu i orijentaciju instituta, kao i na visine objekata ispred patrijaršije (i do p+4) odlučio sam da taj nivo ostavim čist i da se jednostavno nadovežem na već postojeći plato.

 

Na nivou Karađorđeve, reper je zgrada akademije. Objekat je od značaja, velik je, ali zapušten. Takođe, dosta je nizak. Njegovu slepu fasadu sam iskoristio za formiranje prodora/bloka, te sam kao u slučaju kod švedske ambasade, dodao objekat uz njega.

 

Ovaj prodor ima veoma izražen pad, odnosno skok terena, jer je manja razdaljina na kojoj se dešava, a visinska razlika među najvećim na području. Stepeništa bi zauzela jako puno mesta, te sam se odlučio da napravim objekat za vertikalnu komunikaciju - kulu, u kojoj se nalaze stepenice, kao i liftovi.

 

 

Ideju za terase mi je dala sama terasa instituta. Bilo kakvo rešavanje mi se činilo nepraktičnim (u prvobitnim rešenjima sam dao među trakt, koji jie bio na većem nivou), usled pada terena, insolacije i sl. Stoga sam odlučio da sledeći blok rešim atrijumski, i da teren pridržim objektom. Objekat naravno nije širok i jednostrano je orijentisan. Iznad njega se formira terasa, koju želim da aktiviram lokalima (restorani, kafići).

 

Još jedan bitan razlog za terasu je ponovo švedska ambasada, i dva objekta pored stepeništa. Ispred njih se mora formirati prodor. Nije mi bilo logično da taj prodor prekinem kod velikog stepeništa, jer je nešto slično potrebno i u podnožju instituta. A opet, da dižem visoke objekte na tom nivou i da pravim još jedan zaklon, nije mi delovalo kao dobra ideja.

 

 

Veliko stepenište je institucija za sebe, te sam želeo da ga načinim monumentalnijim. Ideja je bila da se formiraju mala odmorišta koja bi se ozelenila.

 

Na kraju, došao sam do jednog bloka koji sam odredio za malo monumentalniji objekat. To je Muzej Grada Beograda, i taj objekat sam razradio.

 

 

 

 

MUZEJ GRADA BEOGRADA

 

 

O ovome ću sutra pisati, mada sve se mahom vidi iz projekta. Objekat je ukopan u teren i ima atrijum. Prostorije koje ne zahtevaju dnevno svetlo grupisao sam u tom delu koji je ukopan. Prostorije kojima je potrebno dnevno svetlo (kancelarije, administracija, radionica, biblioteka) stavio sam na više etaže.

 

TRODIOMENZIONALNI PRIKAZ PODRUČJA SA INTERVENCIJOM

 

 

 

 

[Ole Pajkkonen]

SVAKA ČAST

sve si odradio po JUS-u nemam reči

ali si se raspisao, pa ako budem raspoložen da ovo sve iščitam (jednog dana),

možda ti i nešto malo konstruktivnije napišem

za sad SVE POHVALE ZA DETALjNOST I TRUD

[dobrikovic]

Sve pohvale za prezentaciju i 3d narocito. Ja bih dodao nazive objekata koje spominjes na neku osnovu jer je ovako malo teze prepoznati o cemu pricas ako nisi detaljno upoznat sa okruzenjem ali ok.

 

Sto se koncepta tice pozdravljam zadrzavanje blokovske strukture i fasadnog fronta do reke tj. Karadjordjeve, kao i pesacke koridore ka reci. Tu bih malo razradio sam silaz do vode sa nekim rampama eventualno lift-uspinjacama za starije, decu i invalide ali ok nisi imao vremena.

E sad resenje platoa/terase koji je i najatraktivniji deo na lokaciji koji si predlozio ima jednu manu a to je da se ne nalazi na pesackom koridoru i ne povezuje znacajnije urbane tacke sto bi moglo uticati na manju posecenost ali je to sad malo za diskusiju, medjutim pogled koji bi ljudi na platou imali bio bi usmeren ka zadnjim stranama fasade blokova koje cesto nisu izgledne zbog instalacija i sl. a i objekti bi zaklanjali pogled na samu obalu pa mozda i reku.

Sto se tice objekta muzeja on je po svojoj tipologiji zatvoren u sebe zbog velike potrebe za izlozbenim povrsinama-zidovima, bezbednosti i sl. Stirling je lepo resio ovo sa rampama koje prolaze kroz objekat kao i staklenim povrsinama iznad kojih prolazi pasarela. Hocu da kazem da bi ovako rigidan blok mozda zatvorio prostor i umrtvio "velika stepanista" umesto da napravi kvalitetan prostor ili mesto okupljanja kao stepenice na trgu Sv. Marka. Imam utisak one male stepenaste ulicice sto ide od Zelenjaka do Ekonomskog faxa.

 

Cini mi se da je na svim predmetima urbanizma obim i detaljnost posla koji se traze na vezbama za malo vreme problem.

[pailhead]

Na plakatu sa analizama postoje dve karte koje objasnjavaju o kom delu grada se radi, i identifikuju neke poznate objekte kako bi jos blize ukazalo na lokaciju. Svo vreme sam se mucio sa kolicinom informacija koja se mora naci na kartama, dobio sam neko suludo uputstvo, koje je bilo nemoguce ispuniti, pa sam morao sam da se snalazim.

 

 

Nego, sto se tice komunikacije izmedju KV i karadjordjeve, dosta sam se dvoumio kako to da resim. Mislio sam da zalepim neke liftove uz objekte, ali nisam bas bio siguran kako se to izvodi i da li je uopste preporucljivo. Objekat "kula" bi imao panoramski lift i stepenista. Mislio da bi ljudi mahom odatle prilazili, jer ne znam kako neko moze da se nadje na pocetku karadjordjeve a da nije sišao odozgo (ispod kalemegdana nema ni trotoara). Onda opet, ako neko dodje do ovih stepeništa, sam potez karađorđeva-pariska od donje tačke stepeništa do gornje bi služio kao jedna velika rampa, a uspinjače mi nešto ne deluju preterano praktično, ipak nije to baš tolika razlika.

 

 

Što se tiče pešačkog koridora. Možda si u pravu, ali ipak je za diskusiju. Spomenuo sam da bi priobalje trebalo da postane pristupna tačka, i posećena stanica za rečni turizam. To bi značilo veliki priliv turista, baš tu, kod beton hale. Zato sam malo (grubo) rešio i potez između reke i karađorđeve, i usmerio ljude ka stepenicama. Jedino mi je krivo što mi nisu dozvolili da negde ubacim i hotel, ali eto imam muzej, i knez mihajlova, odnosno centar beograda su iznad ove lokacije, što znači da ako neko dođe u Beograd rekom, siđe upravo tu kod beton hale, mora proći kroz moj blok, odnosno preko moje terase, da bi došli do centra Beograda.

 

Druga ideja, ali za nju stvarno nemam dobru podlogu je, poslovni ljudi - pauza za ručak. Ubacio sam dosta poslovnih objekata u ovu oblast, a ponelo me je iskustvo iz Amerike. U SF-u, na svako malo naiđeš na neki park, ili neki trg ispred nekog poslovnog kompleksa, gde možeš da sedneš i da ručaš, negde su to baš restorani, negde klupe, negde je to beton, negde jednostavno sedneš na travu. Tako sam i ja mislio ovo da uredim, dosta zelenila, popločanja, klupa, i restorana, odnosno bašti uz samu ivicu terase (kod instituta).

 

Jedino, oko čega stvarno nisam siguran je visina tog fronta. Moraću da proverim te vizure, zapravo, hteo sam da napravim malo detaljnije rendere sa terase, da se vidi ta ideja, reka u pozadini, terasa, i bašte restorana u prvom planu, ali nisam stigao. Rekoh, bitan koncept mi je bio da izravnam taj front, a za to sam uzeo najviše zgrade u ulici, ali možda bih ipak treba da se snizim ka terasi, pa da se vratim na visinu od nje.

 

 

 

Inače, stvarno sam loše prošao na ovom predmetu. Rekoh već, divno je čudo što sam uopšte i završio. Nijednom mi niko ništa nije rekao šta da ispravljam, šta da menjam, niti šta je dobro. Asistent mi je rekla doduše jednu stvar, a to je da nije tu da samnom radi, da mi kaže šta nije u redu, da mi kaže šta je u redu, da kaže šta da ispravim, šta da zadržim, da mi bilo šta objašnjava...

 

A maltene, na svakom vežbanju, komunikacija između mene i nastavnog kadra se svela na jednostrano vikanje i larmu. Scena - ja ćutim, cela sala gleda u nas, i redom se prvo demonstratorka istresa, pa zatim asistent, a na kraju je čak i profesorka.

 

Dobijao sam stalno neki mali broj poena na preliminarnim predajama/kolokvijumima, bez ikakvog obrazloženja, iako sam recimo temeljno uradio analizu (kolege su me čak zbog toga pohvalile), iako sam imao sve što je bilo potrebno za te predaje. Na kraju sam se maltene borio za šesticu, a ceo semestar sam radio pod pritiskom da ću pasti predmet ma šta god uradio.

 

:(

[dobrikovic]

Vidis to sa hotelom mi izgleda interesantno. Oni stave dosta sadrzaja u prizemlje a i pristaniste je blizu kao i pogled koji bi imali gosti. Sto se tice lifta to moze biti neki tip zicare ali nije neka visinska razlika pa je mozda i lift kula ok.

[pailhead]

Pa nije preterana razlika, ali je nakli skok, te uspinjače i žičare bi ionako više naginjale ka vertikali, odnosno liftu. Šta znam, ne mogu da tvrdim da je ovo idealno rešenje, ovo je moj predlog koji sam podržao nekim argumentima, ali možda postoji daleko bolje rešenje.

 

Hotel je ovde neophodan... Prva ideja je bila da imam stepenasto rešene traktove, u pravcu karađorđeve, a da se između formiraju zelene površine, hotel bi se u tom slučaju našao gde je sada muzej. Ali avaj...

[Urbanista]

Pail zna moje mišljenje ;)

[pailhead]

Nisam bas siguran u to, slobodno ga podeli i sa drugima.

[xia]

Meni sve ovo deluje vrlo ok. Nisam se udubljivala (malo mi je sitno) al vidim da rad ima sve potrebne segmente. Deluje čitljivo i studiozno.

 

I šta kežeš Mira Milaković ti rekla da ona nije tu da ti bilo šta objašnjava??? :blink:

Kako su neki ljudi došli do pozicija na kojima su i kako pri tom taj posao obavljaju, nemam reči. <_<

[pailhead]

Ne samo to, već i sve ono pored toga (istaknuto crvenom bojom). A pre te izjave, jedino što mi je pričala je bila grdnja (da upotrebim blažu reč) zbog protivpožarnih prilaza, dok su ostali studenti radili svašta, a nisu morali da brinu o tome.

 

 

A šta ti nije jasno? Kakav fakultet, takvi i ljudi.

[Urbanista]

 

Pail,

prvo, moram da priznam da si nam dao suviše iscrpan prikaz, a nisam uspeo da shvatim da li imaš nekih nedoumica ili ti treba neka pomoć?

 

Pretpostavljam da si predao ovaj rad?

 

Ono što sam prvo primetio jeste oblikovno rešenje. Ne zameri ali mislim da si dosta promašio čak osnovne principe u obnovi jednog starog jezgra.

 

Dobro je što si hteo da oformiš blokovski front ivičnom gradnjom ali nisi smeo da zakloniš panoramu, odnosno vizuru ka FLU i Sabornoj crkvi. Naročito sa objektima 1 i 2.

 

Ovde vidimo da je ovaj blok - megablok i da ga svakako treba razbiti, prepoloviti kako bi se uklopio u okolnoj matrici i "teksturi" Kosančićevog venca. Horizontalna podela objekta 1 je diskutabilna. Čemu ova "zubčasta" forma u pet podela izražene simetrije? Suviše je nametljiva i može da ugrozi ambijent.

 

Objekti 1 i 7 ne moraju da postoje, mogao si da postaviš javni gradski prostor koji bi bio oformljen sa 2, 3, 4, 5 i 6.

 

5 - skandal (izvini, iskren sam)

 

6 si morao - dobro je.

 

7 i 1 - definitivno suvišni.

 

2 - suviše usamljena, bez konteksta, a ovo preko puta - optimistički, kao da treba da se nastavi ta visina (može da ostane).

 

I pogledaj zgradu Kapetanije kako je jadna ispred ove Look at me strukture, a to nije obnova.

 

Najbitnija stvar kod urbane obnove jeste popuniti prostor sadržajima kako bi zaživeo. Stara jezgra mogu izumreti bez toga. Forma je osetljiva stvar.

 

Šteta što se ne poznajemo jer vidim da te ovo ipak interesuje, da si išao u Zavod i trudio se - da sam znao, rado bih ti pomogao i ukazao na stvari koje bi ti kasnije bile od koristi. Mislim da ti shvatanje prostora u većem smislu za sada ne leži. Fali ti osećaj za urbanističke razmere.

 

 

Primetio sam da si se više skoncentrisao na arhitektonsko rešenje segmenta. To je velika greška. Primarno je na ovom predmetu rešiti urbanističku problematiku, a to ti nedostaje.

 

Funkcije su u redu, to je - to. Najlakše je naklepati ove funkcije koje su više postala fraza na fakultetu ali dobro.

 

Čudi me da su ti u UZ davali savete za konstrukcije itd.

Ne mogu to da shvatim?

 

1 - trebao si da ga razbiješ ili da ostaviš prazno, otvorenog prostora nikad dosta - naročito u centru!

 

2 - kula? Trebao si da iskoristiš ovaj zeleni front ispred njega (van tvog područja)

 

4 - Čemu? Prigušio je FLU bespotrebno i sakrio unutrašnjost bloka.

 

5 - daj mi render, molim te, sa crkve na njega - pogledaj kako viri od postojećeg venca?

 

6 - Dobar ali i ovaj bih razbio

 

Još jedna velika greška jeste što obnavljaš jedan segment bez okruženja. Kako ti ruka na papiru nije ni malo odstupila od ovog područja? Kako si mogao da se skoncentrišeš samo na saobraćajni blok, pa ni makac dalje?

 

Zašto si "intrudovao" teren? Zašto mu se nisi prilagodio?

 

Ja bih umesto ove kule (2) prihvatio ovaj zeleni pojas ka istoku, celom širinom, a ne ovako tačkasto.

 

5 bih u osnovi isto ali smeta mi ova zubčasta forma po vertikali. Oformio bih venac sa postojećim objektom.

 

Čitao sam, sve je to lepo ali meni malo smeta oblikovno rešenje.

 

Nema svoj kontekst, ne uklapa se, ne diše u prostoru, nema matricu, geometriju...

 

Svakako si mogao da staviš uspinjače - ionako su nadomak ovoga postojale. Za vreme kralja...

[pailhead]

 

Pail,

prvo, moram da priznam da si nam dao suviše iscrpan prikaz, a nisam uspeo da shvatim da li imaš nekih nedoumica ili ti treba neka pomoć?

 

Pretpostavljam da si predao ovaj rad?

 

 

 

Predao, ali to nema veze. Zelim da cujem komentare i kritiku, od kojih bi nesto mogao da iskoristim da prepravim ovaj rad, ili mozda da bolje uradim neki sledeci.

 

 

 

Dobro je što si hteo da oformiš blokovski front ivičnom gradnjom ali nisi smeo da zakloniš panoramu, odnosno vizuru ka FLU i Sabornoj crkvi. Naročito sa objektima 1 i 2.

 

Objekat 2 je prozracna komunikaciona kula. Vise je rupa/isecak terena nego sto je objekat. U njoj se nalazi panoramski lift i stepeniste, a ogradjeno je staklom. Ne zaklanja nista vise nego sto bi zaklonio trotoar na KV, ili sam teren.

 

Odakle sam zaklonio vizuru ka FLU? Sa reke mi se čini da nisam, sa Ušća takođe ne, a iz same karađorđeve ili eventualno sa setališta, i prizeman objekat bi praktično zaklonio tu vizuru zar ne? Teško bih bio u stanju da formiram ulični front, da mi je to bilo najmerodavnije u radu. Između ostalog, u analizi sam napisao da smatram da tom objektu tu nije mesto, te da pored dominacije na terenu, neću da mu dozvolim da dominira nad ostatkom rada.

 

 

Ovde vidimo da je ovaj blok - megablok i da ga svakako treba razbiti, prepoloviti kako bi se uklopio u okolnoj matrici i "teksturi" Kosančićevog venca. Horizontalna podela objekta 1 je diskutabilna. Čemu ova "zubčasta" forma u pet podela izražene simetrije? Suviše je nametljiva i može da ugrozi ambijent.

 

"Zubčasta" forma je takva zato što sam hteo da prepustim tu terasu do samog fronta, a opet da zadržim linije fronta u svakoj osi. Terasa se pruža do same Karađorđeve ulice dok je objekti probijaju na određenim mestima kako bi se zadržao front. Hteo sam da se uklopim u matricu naselja, ali ne baš samog Kosančićevog Venca, jer se on nalazi ipak malo dalje od mog segmenta, i na potpuno drugom nivou. Gledao sam "teksturu" Karađorđeve ulice, a tu je sve bilo namenjeno jednom megabloku, ili jednom megafrontu, ja sam se na to samo nadovezao.

 

Usitnjavanje bloka bi značilo da bih morao da usitnim blok i dalje u toj ulici, a to ne bi imalo apsolutno nikakvog smisla jer je bliže mostu teren je u strahovitom padu, visinska razlika je jos veca, a zgrade u KV su zbijene te ne postoji mogućnost za komunikaciju. Ne vidim smisao pravljenja prodora.

 

 

Objekti 1 i 7 ne moraju da postoje, mogao si da postaviš javni gradski prostor koji bi bio oformljen sa 2, 3, 4, 5 i 6.

 

7 je muzej grada beograda, mora da postoji :), oko njega mi se formira rad. Analizom sam došao do zaključka da moram da ubacim hotel i muzej. Hotel nisam mogao jer sam morao sam da ga projektujem i time sam bio hendikepiran jer su na drugim rešenjima radili timovi studenata a ja sam radio sam, samim tim drugi radovi su imali više rešenih objekata. Ja sam želeo da hotel dam samo kao predlog, ali to nije moglo.

 

1 mije potrebno zbog terase i fronta. Moja ideja je bila da javni gradski prostor formiram na međunivou, ne u rupi na nivou Karađorđeve. Uostalom, smatrao sam da bi to bilo besmisleno pored obimnog prostora koji postoji na samom priobalju.

 

Ovako sam iskoristio priobalje za javni prostor na nivou karađorđeve, svoju terasu na međunivou, i nadovezao se na postojeci gore na KV. Rešavao sam problem po nivoima, što je, smatram, nametnula konfiguracija terena.

 

 

5 - skandal (izvini, iskren sam)

 

:blink:

 

Kad već ovako komentarišeš, mogao bi da daš neko (opširnije) obrazloženje. Objasnio sam u analizama i u konceptu kako sam došao do tog objekta. Maltene je u pitanju matematička formula. Morao sam da formiram blok, kako drugačije da ga formiram nego da stavim najužu moguću zgradu, uz slepu fasadu dva postojeća objekta?

 

 

 

2 - suviše usamljena, bez konteksta, a ovo preko puta - optimistički, kao da treba da se nastavi ta visina (može da ostane).

 

Pisao ja gore, to je kula, nije objekat, već isečak terena.

 

I pogledaj zgradu Kapetanije kako je jadna ispred ove Look at me strukture, a to nije obnova.

 

Ovo je jedan od problema KV, a ima ih mnogo zato ova oblast stoji zapuštena, a problem se rešava kao da je palestinsko pitanje. Zgrada kapetanije je u svakom slučaju van svakog konteksta, ako sad i ona mora da se uzme u obzir, i da bude merodavna, i da se sve podredi njoj... :mellow: ne znam, jednostavno ne mogu da završim ovu rečenicu. Meni bi bilo naporno i dosadno da u tom slučaju tražim rešenje.

 

Najbitnija stvar kod urbane obnove jeste popuniti prostor sadržajima kako bi zaživeo. Stara jezgra mogu izumreti bez toga. Forma je osetljiva stvar.

 

 

U mom slučaju je to boemska četvrt. Mnogo restorana i kafića na terasi, pogodno za priliv turista, muzej, i jedino što fali da bi moj koncept bio kompetan i što planiram da ubacim naknadno, je hotel.

 

 

 

Šteta što se ne poznajemo jer vidim da te ovo ipak interesuje, da si išao u Zavod i trudio se - da sam znao, rado bih ti pomogao i ukazao na stvari koje bi ti kasnije bile od koristi. Mislim da ti shvatanje prostora u većem smislu za sada ne leži. Fali ti osećaj za urbanističke razmere.

 

 

"Ipak interesuje"? :mellow:

[Urbanista]

Smorili smo ljude... :blink:

[pailhead]

?

 

Obrazlozio sam svoj rad dodatno, i odgovorio na tvoja pitanja.

[Urbanista]

Mislim da sam rekao svoje mišljenje. Dozvoli da budem malo "grublji".

 

Urbanizam shvataš suviše "sitničarski".

Poput zubara - popravljaš zub koji je pokvaren, a ostale ne gledaš...

 

Rešenje ti ne odiše nekim urbanističkim okvirom, bez konteksta je, bez priče.

 

Sve si posmatrao zasebno: ovde fali ovo, ovde ono, ovo ću da popunim...

 

I, da ponovim, kako ti ruka bar malo nije odstupila od "područja rada" koji si uzeo?

Lokacija ti je bar 4 puta veća nego što si radio, a nimalo nisi odstupio od granice koju si sâm zacrtao?

 

Ne radi se tako.

Mora da dela sa okruženjem, da se uklopi, da bude deo njega...

[pailhead]

Imao sam problem sa vremenom. Radio sam studio svega dva meseca, i to pored ostalih predmeta. Nastavnici su mi trazili da nacrtam sve sto sam predlozio tako da sam i u ovom slucaju morao da resim 20 objekata, sto jednostavno nisam stigao. Da sam isao dalje, ne bih stigoa ni ovo da zavrsim.

 

Tako da mozemo reci da je podrucje koje sam uzeo da radim, sam blok muzeja, a da mi je ruka odstupila od toga toliko da sam resio sve ovo ostalo. Na KV nisam hteo da zalazim jer je dosta toga zasticeno, i nisam znao sta tu da trazim, karađorđevu nisam dirao iz razloga koje sam dao u analizi pa mi je samim tim to bila nametnuta granica, a rešavao sam priobalje.

 

Mada ne razumem šta misliš pod "lokacija" kako 4 puta veća? Jel misliš na muzej u odnosu na ovo okruženje koje sam sâm zacrtao, ili misliš na granicu rešeno/postojeće?

 

 

I nejasno mi je malo to oko uklapanja, zar se nisam uklopio formiranjem fronta, poštovanjem visina i sl? Zar se nisam uklopio zatvaranjem blokova koji su zatvoreni i u okolini, zar nisam ispoštovao KV time što nisam narušavao vizure i gradio objekte gore (osim kule)?

 

*edit*

 

Slobodno ti budi grublji, samo kod mene moraš da budeš i strpljiv jer slabo razumem neke stvari pa se mora opširno objašnjavati :)

[Urbanista]

"Analiza područja" ti je bar 4 puta veća od "područja rada" - kako si nazvao na prvom plakatu, a nisi zalazio.

 

Trebao si da zalaziš u KV - to je poenta urbane obnove, nema veze što je zaštićeno, ti bi ga oplemenio - ne bi ga ugrozio.

 

Karađorđeva je ključna jer upravo nju i kej treba povezati sa gornjim gradom i centrom.

 

U urbanizmu nema nametnutih granica (pogotovo na studijama), obuhvata se što šire područje, ako ne oblikovno onda bar funkcionalno.

 

Kako si rešavao priobalje? Nisam te razumeo?

 

I nejasno mi je malo to oko uklapanja, zar se nisam uklopio formiranjem fronta, poštovanjem visina i sl? Zar se nisam uklopio zatvaranjem blokova koji su zatvoreni i u okolini, zar nisam ispoštovao KV time što nisam narušavao vizure i gradio objekte gore (osim kule)?

 

Formirao si front ali se gabaritima ne uklapa. Previsok je i napadan, zaklanja FLU i čak se njegov venac vidi i sa ulice kod Saborne crkve. Prati konture Kapetanije ali je megalomanski kloniran, suviše ga guta. Bojim se da jesi narušio vizure, prvenstveno na FLU i Sabornu crkvu.

 

PS. Nema problema što moram opširno da ti objašnjavam, nisam ja toliki stručnjak u urbanizmu pa da znam sve, samo hoću da ti ukažem na neke, rekao bih, osnovne stvari.

 

Poenta urbane obnove jeste da ne narušavaš postojeći ambijent već da ga skromnije oplemeniš (oblikovno), a što više obogatiš funkcijama kako bi zaživeo jer zbog toga i radiimo obnove. "Stare vizure" ne smeš nikako da "pobeđuješ" ili zaklanjaš novim objektima.

[pailhead]

Razumem ja to, ali mislim da se bas ne odnosi na ovaj rad. Ovo je jedna od glavnih vizura o kojima ti pricas, ako sam ja dobro razumeo.

 

Slikano sa KV.

 

[pailhead]

Ovo je isto to iz Каrađorđeve.

 

 

 

Želim to da uzmem u obzir, ali jednostavno ne mogu da shvatim kako se ovo odnosi na situaciju. Saborna crkva je zaklonjena u svakom pogledu, blokom gde se nalazi patrijaršija, ergo šta god ja uradio 20 metara ispod toga, neće uticati.

 

FLU (institut?) je relativna stvar. Kako se gleda, njega ne mogu da ne zaklonim osim ako ne stavim prizeman objekat, ili ravnu ploču.

[Urbanista]

Pa upravo sam ti ranije govorio da ga ostaviš kao otvoreni javni gradski prostor oformljen FLU i novim minimalnim frontom - "pločom" kao što kažeš.

 

Ta ploča ne bi bila dosadna, bila bi u više nivoa, imala bi, recimo, ukopane prostorije i pratila bi morfologiju terena.

 

Front treba do postoji ali ne te visine nego znatno niže, veštije urađeno...

 

Spolja gledano, kod Saborne se najviše vrednuje njena neobarokna kupola i to je dovoljno da se ne naruši.

 

Jel vidiš kako je značajna istočna fasada FLU?

Zamisli da je sakriješ?

[pailhead]

"Analiza područja" ti je bar 4 puta veća od "područja rada" - kako si nazvao na prvom plakatu, a nisi zalazio.

 

Trebao si da zalaziš u KV - to je poenta urbane obnove, nema veze što je zaštićeno, ti bi ga oplemenio - ne bi ga ugrozio.

 

Karađorđeva je ključna jer upravo nju i kej treba povezati sa gornjim gradom i centrom.

 

U urbanizmu nema nametnutih granica (pogotovo na studijama), obuhvata se što šire područje, ako ne oblikovno onda bar funkcionalno.

 

Kako si rešavao priobalje? Nisam te razumeo?

 

Pa nije baš tako. Analiza područja obuhvata moje područje, odnosno odnosi se na ono što je izdvojeno kao "segment rada". Crvena granica je čak u neku ruku moja slobodna interpretacija, taj okvir se čini mi se obrađivao na predmetu, mada su neki radovi izašli van njega. Ovo ne znači da je sve tu rešavano, već da se tu negde izabere segment, da ne bi neko uzeo da radi novi beograd, ili zvezdaru recimo, kad je tema priobalje, KV i sl.

 

Dakle, analiza je relevantna samo za ono što sam isprojektovao, ne baš za celo područje. Da sam radio samu beton halu, imao bih drugačiju analizu i naravno drugačiji odgovor na nju. Da sam radio Karađorđevu iza Brankovog mosta, bila bi drugačija analiza.

 

 

Ja sam se odlučio za taj određeni segment, do kog sam došao analizom. Video sam da je tu najpogodnije mesto za intervenciju јеr nema zaštićenih objekata, koji su razbacani po širem području. Zatim sam odredio sadržaj, i odlučio da radim muzej, ali sam na kraju formirao njegov blok, kako sam postupno objasnio na drugom plakatu. Dakle odstupio sam ja dosta od granica, daleko više nego što je bilo potrebno.

 

 

Ali po tvojoj logici mogao sam ceo Beograd da rešim. :D

[Urbanista]

Ali po tvojoj logici mogao sam ceo Beograd da rešim. :D

 

Pa, moraće neko! :D

 

Neverovatno kako si mogao da iskoristiš ravan krov beton hale (kao pešački) i nadovežeš se čak do Saborne, to bi bilo odlično!

 

Ovo je moja stara ideja ali je nisam primenio na zvaničnim, studentskim radovima...

[pailhead]

Pa upravo sam ti ranije govorio da ga ostaviš kao otvoreni javni gradski prostor oformljen FLU i novim minimalnim frontom - "pločom" kao što kažeš.

 

Ta ploča ne bi bila dosadna, bila bi u više nivoa, imala bi, recimo, ukopane prostorije i pratila bi morfologiju terena.

 

Front treba do postoji ali ne te visine nego znatno niže, veštije urađeno...

 

Spolja gledano, kod Saborne se najviše vrednuje njena neobarokna kupola i to je dovoljno da se ne naruši.

 

Jel vidiš kako je značajna istočna fasada FLU?

Zamisli da je sakriješ?

 

 

Ali kako,

 

ne razumem te.

 

Crkvu nisam uopšte zaklonio, pročitaj visinske kote na situaciji i videćeš koliko je visok front.

 

Što se tiče fasade, to je obična fasada jedne administrativne zgrade, al ajde ako je toliko bitna... Kad kažeš vizura, na šta tačno misliš?

 

Sa ušća se sve to vidi bez obzira na moj objekat.

Sa Karađorđeve i priobalja, možda je zaklonjeno, ali to je pitanje stava. Ja sam hteo tu da ubacim objekat, bilo kakav objekat (i znatno niži) bi znatno narušio te vizure o kojima pričaš.

 

Sa svoje terase, koja je javni gradski prostor, znatno veći nego bilo šta što bih dobio na neki drugi način, sve te vizure su očuvane.

 

 

Da uklonim te vrhove, ostavio bih terasu osiromašenu za sadržaj, jer bi onda vrh te zgrade postao deo tog javnog prostora, ali bi bio odvojen od životne linije terase koja bi ostala na drugom kraju. Ako bih kojim slučajem spustio ceo front, osakatio bih terasu, i narušio bih ceo koncept.

[Urbanista]

Pa ne mora da postoji terasa na ravnom krovu, moguće je napraviti preklopljene platoe...

 

Ne znam. Ja ne bih ovu megastrukturu ovako i to je to.

 

Razmisli o principu "do nothing" koji je jako popularan na specifičnim slučajevima i uradiš samo teren interesantnijim i povežeš ga ravnim krovom Beton hale?

 

Ne mora da se uvek grade objekti ovih dimenzija. Mogao si da radiš arhitekturu nekog ukopanog ili uguranog u teren...

[neu3no]

Protetika. I to doslovno. Tamo su ostale rupe još od drugog svetskog rata. Odličan posao. Ali moraću da isčitam sve ovo. Samo sam bacio pogled na rešenja.