Oštrina fontova

[||NeX||]

Evo sada sam gledao prezentaciju od Simon Waterfall na http://www.typovideo.de/ i ponovo se čudim kako postignu da budu onako slova jasna, čista i oštra.

 

Ima li neka fora sa pozadinom, outline-om ili prelazom? Kako to postići?

[kobayashi]

sto se tice stampe teksta, ima par fazona.

prvo, Acrobat cesto stampa ocajno jer rasterizaciju odradi drajver, i to poprilicno lose (posto Acrobat cesto po default-u na obicnom laseru favorizuje brzinu u odnosu na kvalitet.

U nekim slucajevima kod nekih stampaca pomaze opcija "print page as image" ili kako se vec zove...

 

Meni je stampa mnogo bolja kad je radim iz GhostScript-a, i to iz PS fajla, mada je i iz PDF-a bolja nego kad se radi iz Acrobat-a... Jeste da je sporije, ali je kvalitetnije.

Od kad sam to prokuzio, sav paus za stampariju radim iz GhostScript-a...

 

Sto se tice stampe rastera, za dobar kvalitet na ozbiljnijim uredjajima (pa i na kucnom inkjet-u) potreban ti je dobar RIP, ako nemas hardverski instaliraj softversku verziju nekog od popularnih programa koji su opisani ovde:

http://www.wide-format-printers.org/EFI_po...M_Oynx_RIP.html

Koliko vidim, dosta hvale posterjet, ali jos nisam nasao neku verziju koja je 'spala sa kamiona'.

[||NeX||]

Ja nisam mislio na štampu, nego na digitalnu izradu, kako uopšte napraviti (nacrtati) da izgleda onako oštro?

[jovbranko]

"Oštrina fontova" je ne tako jednostavan problem. 3 bitna faktora utiču na ovu osobinu pisma:

- na to se mora misliti još u toku dizajna pisma

- na to se mora misliti kod primene pisma

- zavisi i od programa u kome se radi dizajn

 

Najveći problem je kod prikaza teksta (slova) ali i dizajna uopšte na ekranu monitora, TV-a, projektorima i uličnim displejima. Glavni problem je veličina pixela. On je daleko veći nego veličina rasterske tačke u štampi. Zbog toga je u štampi ovo daleko manji problem. Tek kod gradacija slova ispod 10 pt ovo postaje ozbiljan problem.

 

Uzrok slabe oštrine ili zamućenosti ivica, da tako kažem, kod prikaza na raznim vrstama ekrana i displeja leži u 2 razloga:

- ozbiljan problem je kad je linija ili detalj sitniji od pixel-a.

- manje ozbiljan problem je ANTIALIJASING

 

Prvi problem može da se reši na manje-više zadovoljavajući način izborom odgovarajućeg pisma koje ima vrlo malo, ili nema uopšte linije sitnije od pixel-a. Recimo, Black ili Extra Black pisma ne pate od ovog problema. Međutim kaligrafska pisma, pogotovo tankih poteza, po pravilu pate od ovih problema.

Dobro je ako dizajner još u toku samog dizajna ima ovaj problem na umu. Ovaj problem se nije pojavio samo u skorije vreme, prvi put je primećen kada su matrični štampači počeli da se koriste za štampu. Prvi matrični štampači su bili 9-iglični, što je vrlo krupna rasterska tačka. Neka pisma, kao CHARTER su dizajnirana specijalno za matrične štampače, tj. da čitljivost i kod štampe na matričnim štampačima bude zadovoljavajuća. Naravno, ovaj problem se intenzivirao sa ulaskom kompjutera u sve veći broj ljudskih delatnosti. Zbog toga su dizajneri i firme koje se bave dizajnom pisma počeli više da obraćaju paznju na to. Pogotovo od kad je internet postao izuzetno popularan medijum komunikacije jer se sva komunikacija odvija gledajući u monitor kompjutera.

Verdana i Georgija su pisma koja su prva Microsoft-ova pisma koja su nastala specifično imajući na umu web, tj. prikaz na monitorima. Prepoznajući sve veći značaj interneta, Microsoft pokreće projekat CORE FONTS FOR THE WEB '96. godine. Sa željom da definiše skup pisama specifično namenjenih web-u koji će dizajnerima, ipak dati, kakvu-takvu, bazu pisama koju mogu da koriste u web dizajnu. Pisma koja su razvili u tom pravcu su:

Andale Mono, Arial, Comic Sans, Courier New, već pomenute Georgia i Verdana, Impact, Times New Roman, Trebuchet MS, Webdings.

 

Međutim, projekat biva prekinut 2002 godine, kako kažu zbog čestih kršenja EULA-e...

 

Na sreću, Microsoft ipak nastavlja da razvija pisma u tom smislu bez obzira na to što je projekat prekinut. Sa Vista-om i Office 2007 dolazi tzv. CLEARTYPE COLLECTION:

Calibri, Cambria, Candara, Consolas, Constantia, Corbel.

koji su takođe razvijani prvenstveno za web.

 

I druge firme koje prave, otkupljuju i prodaju pisma ohrabruju dizajnere da dizajniraju pisma baš za web.

 

Dakle, prvi problem se može rešiti samo izborom pisma koje je nije problematično za prikaz na ekranu monitora. To ne moraju biti samo ova pisma ali je bitno da pismo zadovoljava sledeće kriterijume:

- nema tanke linije

- nema mnogo ili uopšte nema ukrasa (znači, sigurnije je koristiti sans serifna pisma)

- ima visoku liniju kurenta

- ima široka mala slova

(ovo dvoje, drugim rečima znači, krupna mala slova, s obzirom da malih slova u tekstu ima daleko više od velikih)

- veći razmak između slova (špaciju)

- veće beline u samim slovima

- jasno naglašene razlike između sličnih slova

 

 

Antialijasing

 

Antialijasing je algoritam koji ublažava kontrast na ivicama objekata. Preterano, tj. neprirodno oštre ivice su pogotovo kod vektorske grafike, a tu spadaju i fontovi. Ali, naravno, bitan je i kod rasterske grafike, pogotovo kod izrade fotomanipulacija i fotomontaža.

Uglavnom, antialijasing može, po potrebi, da se isključi, ili kod nekih programa koji imaju više algoritama za antialijasing da se promeni algoritam, ne bi li se dobili što bolji rezultati.

 

Kod Photoshop-a i Flash-a, recimo, algoritam može i da se menja i da se isključi. Kod Photoshop-a su to opcije:

None, Crisp, Sharp, Strong, Smooth u Character paleti

 

A kod Flash-a imaju logičnija imena:

Bitmap text (no antialiasing), Antialiasing for readability, Antialiasing for animation i Custom gde je moguće sam podešavati debljinu linija i oštrinu ivica.

 

Međutim, web browseri ne podržavaju algoritme za antialiasing. Zbog toga, jedini način da se pouzdano kontorliše oštrina ivica se svodi na sledeće:

- birati neki od web fontova (najbolji način)

- koristiti flash za ispisivanje teksta (.swf fajl)

- koristiti Photoshop za ispisivanje teksta i to snimiti kao sliku (obično ne kao .jpg, već .gif ili .png)

 

Na konkretnom sajtu, problem je rešen na prvi način, izborom odgovarajućeg pisma. Koristili su Lucida Grand ili Lucida Sans, ukoliko na kompjuteru nije dostupan prvi. Lucida je odlično pismo za web, a ima je na dosta Windows i MacOS platformi. Recimo, tekst koji je ispisan na BSD (Blue Screen of Death) je ispisan baš Lucidom, a jedan rez Lucide Sans dolazi sa MacOS X ako se ne varam.

 

 

Nadam se da je ovo pomoglo malo.

Ne bi bilo loše da još neko doda nešto ako ima i da se tema stavi u lepljive, s obzirom na to da je čitljivost pisama na web-u vrlo bitan problem.

 

Pozdrav.

[RaideR]

Hvala puno na ovom tekstu, vrlo korisno! :)

[jovbranko]

Nema na čemu.

 

Nego, evo sad ga ponovo pogledah i vidim da ga treba doraditi, ima nedorečenosti... <_<

Haj' za neki dan kad nađem vremena, malo ću ga doterati.

 

Pozdrav.