Test: Sigma 55-200 F/4-5.6 DC

[crnamrlja]

Mladen Mitrinović [clan DZ: Photodjo] testirao je za Vas popularan teleobjektiv srednje klase - Sigma 55-200 f4-5.6 DC. Veoma povoljna cena i nadprosečne optičke osobine čine ga odličnom kupovinom.

 

 

 

Konstrukcija i oznake:

Sigma 55-200 je najjeftiniji objektiv iz Sigmine ponude teleobjektiva. Odlično se nadopunjuje sa kit objektivima koje proizvodjači isporučuju uz svoje DSlr aparate,a koji su najčešće raspona 18-55. Inače i kod ovog objektiva kao i kod 18-50/2.8 Sigma je malo “slagala“ po pitanju raspona. Svi programi za obradu fotografija koji mogu da prikažu EXIF (podaci o snimljenoj fotografiji) prijavljuju da je objektiv 56-200, a u praksi je isti malo kraći od 200mm, reklo bi se da je jedno 180mm, tako da ukupno gledano ovo je 56-180mm objektiv, odnosno 84-270mm ekvivalentno punom formatu. Veoma je kompaktan jer je dizajniran tako da pokriva senzor veličine APS-C formata koji je 1.5 puta manji od senzora punog formata (oznaka DC u nazivu objektiva), tako da su mu dimenzije manje kao i težina nego što je slučaj kod Sigme 70-300 koja je Full Frame objektiv.

 

Objektiv je solidne kostrukcije, a kao i sve druge serije modernih Sigminih objektiva ima karakterističan finiš koji pruža “tekstilni” osjećaj. Ima dva prstena, za zumiranje i manuelno fokusiranje. Prvi je manji i nalazi se bliže tijelu. Zumiranje je prilično mekano, međutim posle određenog vremena korišćenja presten dosta olabavi tako da tubus objektiva počne sam da se izvlači pri nošenju aparata oko vrata. Verzija za Canon aparate ima prekidač za zaključavanje zum prstena, što je korisno pri transportu, upravo da se tubus ne bi izvlačio.

 

Na prstenu za manuelni fokus se nalazi skala udaljenosti, a isti se okreće veoma lagano, što je jedna od mana ovog objektiva, mada to u praksi i nije toliko bitno jer će sa ovim objektivom rijetko ko manuelno fokusirati.

 

Uz objektiv se dobija i zonerica koja je vrlo efikasna kada u kadru imamo jak izvor svjetla ili kada jako svjetlo dolazi iskosa, mada i bez nje objektiv je izuzetno otporan na flare (neželjeni odsjaji u kadru).

 

Prednji dio objektiv se izvlači tokom zumiranja, a takođe se i rotira prilikom fokusiranja, tako da je upotreba polarizacionog filtra otežana.

 

 

Čvrstina objektiva je generalno dobra uzimajući u obzir cijenu istog,mada se ne može porediti sa skupljim i kvalitetnijim objektivima.

 

Verzija za Canon aparate ima ugrađen autofokusni motor,koji je na žalost vrlo spor. Verzija sa Nikon,Pentax i Sony/Minolta bajonetom fokusira uz pomoć motora u tijelu aparata.

 

Objektiv smo testirali na Nikonu D70 i autofokus je bio prilično brži nego na Canon tijelima sa ovim objektivom.

 

Takođe, fokus je bio izuzetno precizan na svim žižnim daljinama.

 

Optičke osobine:

Sigma 55-200 pruža sasvim solidne optičke mogućnosti. Rezolucija i oštrina su slabi kada je blenda skroz otvorena, ali već zatvaranjem na f/5.6 postaju dobri da bi se najveći kvalitet postigao na otvorima blende između f/7.1 i F/13. Na manjim blendama od f/13 postaje primjetan gubitak rezolucije i oštrine zbog difrakcije. Vrlo mala bačvasta distorzija je primjetna na najširem položaju objektiva od 56mm, da bi na dalje polako nestajala i pri kraju raspona prerasla u blagu jastučastu distorziju. U principu distorzije su teško primjetne u praksi.

 

Test fotografije i ceo tekst pogledajte OVDE