Jump to content

Preporučen color settings za PS


Recommended Posts

Pozdrav,

Vidim da dosta ljudi, uključujući i mene muče slični problemi pa ako je neko voljan da kaže nešto više o color settingsu u PS-u.

Dakle da li koristite neki od ponuđenih settingsa ili sami definišete Working space Polices i sl...

Link to post
Share on other sites

mene je vec vise smorilo... bre svaka druga slika koju dobijem ima razlicit color setings... ne znam zasto Adobe nije zakljucao kao difolt jedan setings a da samo adv users mogu da menjaju (da su malo sakrili) ovako svako podesava svoju i imamo milion istih...

 

mislim, znam i pozitivne i negativne strane setingsa... ali smara vec...

Link to post
Share on other sites
mene je vec vise smorilo... bre svaka druga slika koju dobijem ima razlicit color setings... ne znam zasto Adobe nije zakljucao kao difolt jedan setings a da samo adv users mogu da menjaju (da su malo sakrili) ovako svako podesava svoju i imamo milion istih...

 

mislim, znam i pozitivne i negativne strane setingsa... ali smara vec...

 

Opet cu ja: "Tamo gde sam ja radio kratko", bilo je color management off za svaki primljen fajl. Ako mislis na fajlove za stampu dobijene od klijenata.

Link to post
Share on other sites
Za CMYK - nije ni toliko bitno.

 

!SLAP naravno da je bitno, naravno, radi sto realnijeg prikaza ako nemash tonski atlas kod sebe, savremenije stamparije preporucuju EUROSCALE COATED V2 plus desurate colors na nekih 10% ;)

Link to post
Share on other sites

Bitno je samo u slučaju kada dobiješ kolor profil štamparije u kojoj štampaš to što radiš, što se kod nas dešava u 1% slučajeva. Kolor profil ti, najprostije rečeno, predstavlja interpretaciju i definisanje boja brojevima, da bi RIP znao kako da ih pročita, tj. da bi ih pročitao onako kako si ti to zamislio. Ali to sve zahteva usklađene profile od ulaza do izlaza, što podrazumeva tebe, studio za filmovanje ili CTP ili DI i štampariju, što se ne dešava. Jedino što ćeš dobiti je da baja koji radi impoziciju u štampariji pretvori tvoj profil u onaj koji on misli da treba, tako da nemaš ništa od toga, na stranu što mogu nastati problemi sa plejsovanim slikama kod kojih je slučajno zaostao neki treći profil, pa da ti dve nominalno iste boje u dokumentu izgledaju različito.

 

A ništa ti ne vredi Euroscale Coated ako se štampa recimo na Uncoated papiru. To se sve razlikuje od slučaja do slučaja, i samo ako si odlično upućen u mogućnosti štamparije gde radiš posao isplati se stavljati predefinisane profile.

Link to post
Share on other sites

Pa, imam nesto i da dodam na sve ove vrlo korisne informacije :-)

 

Najbitnije je da za kolorni prostor RGB-a izaberes

- COLORMATCH (dizajniran tako da se ZAISTA maximalno poklapa sa CMYK kolornim prostorom)

- ili ADOBE RGB (1998) kome gama boja obuhvata i boje specificne za web.

 

U sustini nije bitno koji, najbolje pitaj stampare (ako uopste znaju da ti odgovore na pitanje :-)

Vrlo je bitan DOT GAIN. Kod klasicne komercijalne stampe na kvalitetnijim papirima nije preveliki ali kod manje kvalitetnijih papira je znatno veci. Zbog toga su sve stampane stvari OBAVEZNO bar za nijansu tamnije od onih na ekranu.

 

I evo vrlo dobar fazon:

Ako u Edit-Color Settings-Advanced Mode ukljucis opciju na dnu ekrana

DESATURATE MONITOR COLORS BY (obicno stoji 20% sto je sasvim OK) moci ces da koristis komandu VIEW-PROOF COLORS koji ce (ako ti je monitor kalibrisan) VEOMA VERNO pokazati kako ce tvoj rad izaci u stampi. Pre ovoga upotrebi komandu ispod nje VIEW-GAMUT WARNING koja ce ti oznaciti koje boje na slici izlaze iz CMYK game boja.

 

Jos nesto vrlo bitno a malo poznato. Kod klasicne komercijalne stampe (300dpi) sve sto je svetlije od 5% crne NECE UOPSTE biti stampano tj. bice belo i slicno tome sve sto je tamnije od 95% crne bice CRNO!!! To znaci da gubis vrlo svetle i vrlo tamne detalje. Kod novinske hartije procenti idu cak do 20%!!!

Da bi izbegao da ti se detalji izgube, koristi info paletu i gledaj da li kolicina boje pada ispod kriticne vrednosti. Ako pada, idi u IMAGE-ADJUSTMENT-LEVELS na skroz donjoj skali pomeri crnu da bude siva ili belu da bude svetlo siva, pa opet gledaj u Info paletu.

Nije jednostavno, nadam se da ces se snaci.

Link to post
Share on other sites
U sustini nije bitno koji, najbolje pitaj stampare (ako uopste znaju da ti odgovore na pitanje :-)

Vrlo je bitan DOT GAIN. Kod klasicne komercijalne stampe na kvalitetnijim papirima nije preveliki ali kod manje kvalitetnijih papira je znatno veci. Zbog toga su sve stampane stvari OBAVEZNO bar za nijansu tamnije od onih na ekranu.

 

Ovaj... kad bih pitao stampare, mislim da bi me bledo gledali, posto 99,9% stampara nema pojma sta je color settings :D

A ako si mislio na pripremase u stampariji onda je to druga stvar. :)

 

Ako moz` da mi objasnis sta je klasicna komercijalna stampa ? :)

 

@all

I bilo bi lepo kad bi vec jednom poceli da razdvajamo tehnike stampe posto vidim da vecina ovde ima dodira sa offsetom, a zaboravlja da to nije i jedina tehnika stampe. U prevodu odredjena pravila i podesavanja ne piju vodu za svaku vrstu stampe.

 

Dakle, dodjosmo konacno i do famoznog dot gain-a. :D

1. Nemaju sve tehnike stampe isti dot gain.

2. Svaka stamparska masina ima drugaciji dot gain. U teoriji trebalo bi da se odradi kalibracija stamparske masine, znaci ono... stampas "klinove", meris spektrofotometrom vrednosti, i na osnovu njih pravis krivu u photoshopu.

 

Ova treca recenica koju je naveo jovbranko je malko klimava i opet recimo ne vazi u flekso stampi gde se kod konvencionalne metode razvijanja polimera u stampi javlja znatan dot gain (u zavisnosti od tvrdoce ploca, rastera, i jos milijun razloga), dok se recimo kod CTP to flexo plate radi dot gain "u plus".

 

Jos nesto vrlo bitno a malo poznato. Kod klasicne komercijalne stampe (300dpi) sve sto je svetlije od 5% crne NECE UOPSTE biti stampano tj. bice belo i slicno tome sve sto je tamnije od 95% crne bice CRNO!!! To znaci da gubis vrlo svetle i vrlo tamne detalje. Kod novinske hartije procenti idu cak do 20%!!!

 

Evo jos jedna stavka koja recimo ne vazi u flekso stampi (a cini mi se da vazi i za letterpress, ali nisam 100% siguran).

Donja granica rastera koji je moguce odstampati u tehnici visoke stampe je 2% konvencionalnom metodom (ispiranje polimera), toliko dozvoljavaju ploce, a recimo kod CTP to flexo plate je 1%.

Dakle ova gornja izjava stoji mozda za offset, mada verujem, da sa novim CTP i CTPress masinama, naravno na kvalitetnom materijalu moze takodje da se postigne 1%.

Link to post
Share on other sites

Ofset je po difoltu finija štampa od fleksa (manja tačka), tako da nikakvih problema nema sa postizanjem najfinijih rastera (naravno, zavisi od znanja majstora, kvalitetne ekspozicije ploča - mada majstori često idu na sigurno i preeksponiraju ploču da ne bi toniralo, pa ubiju fini raster - i mašine). Tako da nikako ne stoji ona priča o manje od 5 i više od 95%, uostalom, nigde ne postoje čvrsta pravila. U zavisnosti od uslova u štamparijama u kojima sam radio, puštao sam recimo ferlaufe do 1-2% za ofset i 3-4% za flekso, čisto sigurnosti radi, ali opet - to zavisi od slučaja do slučaja.

 

2Bone - ajde skupljaj one materijale pa da lepimo :)

Link to post
Share on other sites

Ne bih se slozio da shtampa najcheshcxe izgleda tamnije nego na monitoru. Naprotiv. Meni se to pokazalo u mnogo sluchajeva. Monitor mi je iskalibrisan prema publikumu, jer oni koriste spktrofotometar. E sad kad shtampam, kao shto sam pre neki dan u nekoj drugoj, ne tako kvalitetnoj shtampariji print je drastichno svetliji. A zashto? Zato shto se majstori boje (ne u smislu da farbaju jedan drugog u erotskom naboju, vec ih je strah) da nagaze boju da im ne bi apcigovalo i onda im je rezon bolje svetlije nego apcigovano.

Link to post
Share on other sites

Kapiram da se govori o idealnim slučajevima ili bar blizu toga, međutim praksa pokazuje da kada dođe u štampu nema veze ni vaša kalibracija, ni Color Settings u Photoshopu ni bilo šta drugo. Na kvalitet štampe više uticaja ima da li je majstor "dobio" sinoć od žene, da li je puk'o na kladionici, da li ga vlasnik štamparije požuruje (čuveno "ma, izdandari to")... sve daleko više nego Color Settings.

 

Štampao sam skoro monografiju na 120 strana kolor, tiraž 800, odem u štampariju i kažem im da ću da odobrim svaki tabak. Svaki put su me zvali kada su puštali novi tabak, sredimo ga, odobrim a onda "majstor" odvrne na maximum i ne smem da kažem na šta liči zadnji tabak - nema veze sa onim što sam odobrio. Pri tom, imaju vrlo dobru mašinu. Ispostavilo se da su hteli da odšampaju sve za vikend (iako je rok bio 2 nedelje) da bi u ponedeljak moglu da ubace neki časopis.

 

U ozbiljnim štamparijama, koliko znam takvih postoji jedna i po u Srbiji, stvar je za bolja, ali obično klijenti ne mogu da shvate zašto su oni "toliko skupi".

 

Sve što ja hoću da kažem je da ne obrađate puno pažnje na Color Setting i kalibracije ako štampate u Srbiji. Ali, hajde, prihvatam da "ćaskamo" onako "teoretski".... ko zna, možda se jednog dana nešto i promeni.

Link to post
Share on other sites

Pa možda nije loša ideja da jendom napišemo i neki štamparski rečnik (pri tom mislim i na štampu i na pripremu) - čisto da ljudi koji počinju da rade pripremu ne blenu kada pričaju sa štamparom kada počne da izgovara čuvene švapse reči ili im urednik kaže da poveća forzec ili da leva margina bude 2 cicera :) Sećam se kako je meni bilo kada sam počinjao, mada je tada bilo mnogo više "old school" urednika.

Link to post
Share on other sites

Taman sam se navikao da pričam na nemačkom, i onda skrenem u agencijske vode.

 

Inače, mogli bi kao bottom line da stavimo ovo što je Bluesman rekao - ja sam još bio blag, ali suština je da ti u ovoj zemlji nije potreban color management. Eventualno CMYK ton karta, da budeš miran pred sobom.

Link to post
Share on other sites
Nije mi jasno kako to ne chujesh maltene svakodnevno, kada se bavish pripremom?

 

Zato sto ovde pricaju grcki i engleski... :)

 

Slazem se sa bluesman-om sto se tice "stamparevih potencijala", i fala lepo nagledao sam se svakakvih gluposti koje mi ni u snu nisu padale na pamet da je moguce uraditi, ali negde se mora povuci linija, a ta linija sigurno nece biti u mom office-u. Hocu da kazem, ako se i bude trazila greska, trazice se direktno na masini i u tom delu procesa, jer naravno da je najlakse reci: "E, lose su ti ploce, aj` ponovo"... aham... vazi prijatelju...

Zapushavanje usta stamparu pocinje sa time da imas konstastan i uvek isti workflow. Pa nek` se majstor na masini cheshe zasto mu chepi raster ili uporno pokusava da stampa sa razredjivacem P356 boju... <_>

Link to post
Share on other sites

To je moguće samo ako su ti gazde strendžeri i imaš ceo workflow u firmi, bez uslužnih varijanti sa strane.

 

Mene su majstori mesecima zajebavali za klišee, na unutrašnjoj strani koverte koja se tonira izlazile su pravilne štrafte. 6 meseci mi je bilo potrebno da objasnim šefovima da je nemoguće da mi svaki kliše ima pravilne štrafte na istom mestu, i da treba da obrate pažnju na raster valjak i majstore. Kada im je to došlo iz dupeta u glavu, ja sam već bio u drugoj firmi, gde nisam udisao isparenja Solvita.

Link to post
Share on other sites
To je moguće samo ako su ti gazde strendžeri i imaš ceo workflow u firmi, bez uslužnih varijanti sa strane.

 

Mene su majstori mesecima zajebavali za klišee, na unutrašnjoj strani koverte koja se tonira izlazile su pravilne štrafte. 6 meseci mi je bilo potrebno da objasnim šefovima da je nemoguće da mi svaki kliše ima pravilne štrafte na istom mestu, i da treba da obrate pažnju na raster valjak i majstore. Kada im je to došlo iz dupeta u glavu, ja sam već bio u drugoj firmi, gde nisam udisao isparenja Solvita.

 

 

:lol: :lol: :lol: :lol: :lol:

Paz` kad neeeeveeeeerujeeeeeem :D

 

Btw ima i domacih, moja ex firma je jedan primer, al` u pravu si na prste se mogu izbrojati... :(

Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...