Jump to content

CTP SISTEMI


MrBig

Recommended Posts

Dakle...

 

 

Postoji više mogućih podela CtP sistema, ali sada ću dati podelu prema izvorima svetla, tj. delu spektra koji emituju, i neke njihove specifičnosti...

 

Tako imamo uređaje sa izvorom svetla u sledećim delovima spektra:

 

Ultraljubičastom (UV)

Plavom (Violet)

Infra crvenom (termalni)

 

Generalno, da bi neki fizičko-hemijski sistem otpočeo sa promenom, u njega treba dovesti neku vrstu energije. U prva dva slučaja u pitanju je svetlosna (energija fotona), u trećem termalna.

 

Na samom hemizmu se neću zadržavati, obzirom da je suvoparna teorija, već na praktičnim stvarima.

 

Ideja UV CtP sistema je korišćenje klasičnih diazo ofset ploča za CtP, obzirom da su one senzibilizirane za UV deo spektra. Do skora jedini izvor svetla za ove CtP sisteme je bio UV lampa, što je loše rešenje. Uv lampe postepeno menjaju intenzitet svetla, što se negativno odražava na kvalitet osvetljavanja, ako znamo da je ekspozicija proizvod intenziteta svetla i vremena osvetljavanja. BasysPrint je, da bi dobio upotrebljive UV CtP sisteme po pitanju brzine osvetljavanja, uveo sisteme sa dve UV lampe. Problem kod ovakvih sistema je bio usaglašavanje intenziteta obe lampe u sistemu. Takođe, zbog tipa konstrukcije, ovaj sistem je osetljiv na promenljivu debljinu ploče, pri čemu se zbog promene fokusa javljaju pomenute linije na pločama. Tipično imaju nisku rezoluciju, uz osvetljavanje i viših linijatura rastera...

Ovakvi sistemi traže visoko osetljive diazo ploče, kakvih obično nema na našem tržištu, ili čak negativ ploče, zbog bržeg osvetljavanja.

Ploče se u štampi ponašaju normalno, kao i godinama do sada...

Pojavile su se i UV laserske diode, što ponovo aktualizuje UV CtP sisteme, sa trenutnom manom daleko više cene...

 

 

 

Prvi Violet CtP sistemi su imali snagu laserske diode od 5 mW, i osvetljavali su srebro-halogene ploče. Kopirni sloj je praktično istog sastava kao film, što ih čini izrazito osetljivim na svetlo.

Rad pri zaštitnom svetlu. Srebro u kopirnom sloju je oleofobno, tako da se ploča mora posebno tretirati da bi prihvatala boju (posebna gumiarabika i aditivi sredstva za vlaženje). Mana je i visoka cena ploča, kao i velika potrošnja hemije...

Trenutno aktuelni sistemi obično imaju diode od 60 mW, i koriste foto-polimerne ploče. Ploče se u štampi dobro ponašaju, trpe veće tiraže, ali imaju nižu rezoluciju, a zbog određenih faktora (predgrevanje pre razvijanja i neravnomerna distribucija toplote kroz sloj) imaju i lošiju ponovljivost i konzistentnost. Naredne generacije će sigurno biti sve kvalitetnije...

Ploče se mogu preeksponirati i podeksponirati, a tačka ima Halo, tj. relativno meku ivicu...

 

 

 

Termalni sistemi isporučuju daleko više energije na površinu ploče nego prethodni sistemi.

Tipične energije se kreću od 120 mJ pa sve preko 500 mJ, kod ablativnih sistema.

Ploče prve generacije su se zasnivale na osvetljavanju štampajućih elemenata, pri čemu je u njima otpočinjala polimerizacija, koja se završavala u fazi predgrevanja ploče pre razvijanja. Tako su štampajući elementi postajali otporni na razvijač. Mana je skupa oprema i složeniji tehnološki postupak, a prednost visok kvalitet ploče.

Kod druge generacije, osvetljavaju se neštampajuće površine, pri čemu dolazi do oštećenja sloja. Takav sloj je osetljiviji na razvijač od neosvetljenog, i princip se zasniva na razlici u brzini rastvaranja osvetljenih i neosvetljenih površina. Prednost je niža cena opreme i jednostavniji postupak, ali mana je velika osetljivost na poremećaje u razvijanju...

Nije potrebno zaštitno svetlo pri radu sa ovim sistemom. Ploče se ne mogu pod- i preeksponirati, reakcija je skoro binarna. Ivica ovakve rasterske tačke je strma, što daje kontrastniji i kontrolisaniji otisak.

 

Kod ablativnih termalnih sistema, laser velike snage fizički razara kopirni sloj na ploči, a otpadna prašina i gasovi se ekstrahuju i filtriraju. Ploče se ispiraju vodom, ili razvijaju na štamparskoj mašini.

 

 

 

U poslednje vreme su aktuelni Chemical Free i Processles sistemi, jer je utvrđeno da je najveći problem svih CtP sistema hemijsko razvijanje.

Lider i začetnik u termalnoj Chemical Free i Processles tehnologiji je bio Presstek, a od skora Agfa i Kodak imaju svoje Chemical Free i Processles (ili makar Simple Process) sisteme. Fuji takođe ima najavu, kako Processles termalnih, tako i violet ploča.

 

Ovo je samo ukratko, ako ima pitanja, izvolite.

 

Peace

Link to comment
Share on other sites

  • Replies 107
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Posted Images

Ja imam pitanja jer sam malo :unsure:

Skoro sam bila u jednoj stampariji, oni imaj CTcP uredjaje.

Objasnili su mi da postoje i CTP uredjaji ali da oni koriste termo ploce i da su one znatno skuplje, pa da ih samim tim i ne koriste.

Ako ti nije problem objasni mi samo malo detaljnije razliku izmedju ta dva uredjaja.

hvala

Link to comment
Share on other sites

Ja imam pitanja jer sam malo :unsure:

Skoro sam bila u jednoj stampariji, oni imaj CTcP uredjaje.

Objasnili su mi da postoje i CTP uredjaji ali da oni koriste termo ploce i da su one znatno skuplje, pa da ih samim tim i ne koriste.

Ako ti nije problem objasni mi samo malo detaljnije razliku izmedju ta dva uredjaja.

hvala

 

CTcP je Computer-To-Conventional-Plate, ili u prevodu BasysPrint (obzirom da je on jedini takav sistem u upotrebi kod nas, za sada).

Znači, pogledaj u originalnom postu UV Ctp i Termalni Ctp i videćeš razliku.

UV Ctp koristi klasične diazo ploče, senzibilizirane na otprilike 368 nm (koje su se i do sada koristile) a termalni Ctp koristi posebne ploče, senzibilizirane na talasnu dužinu lasera od 830 nm, kao i poseban razvijač za njih.

Termalne su otprilike skoro duplo skuplje od diazo ploča, to je istina, ali Basys ipak ima određene mane, pa je prednost u kvalitetu na strani termalnog uređaja, i pored više cene materijala...

Ako nije tajna, koja je to štamparija? ABC glas?

 

Peace

Link to comment
Share on other sites

Pozdrav MrBig i hvala na iscrpnom postu. :)

 

Imam par cisto prakticnih pitanja.

 

1. Interesuje me da li ima ikakve razlike u stamparskom procesu u rukovanju tim termalnim plocama posto se osvetle? Kolike tiraze trpe i da li ih je lakse ili teze cuvati za kasniju, eventualnu, upotrebu?

 

2. Uopste, kakva je tendencija CtP-a kod nas? Jel' se upotrebljava sve vise, manje ili stagnira. Meni je sasvim logicno da raste, medjutim, od kad sam pre par godina bio kod Lazica na Petlovom brdu, niotkog vise nisam cuo da je tako razvijao ploce... Sto znaci, da ljudi verovatno, i dalje razvijaju ploce sa filma. Iskreno, ja sam se potpuno odusevio kad sam cuo za Ctp prvi put, a posle tog odradjenog posla, kad sam video kako je sve dobro ispalo, bio sam jos zadovoljniji i moja pretpostavka je bila da ce vrlo brzo svi preci na Ctp. Izgleda sam pogresio...

 

Pozdrav i postovanje.

Link to comment
Share on other sites

Pozdrav MrBig i hvala na iscrpnom postu. :)

 

Imam par cisto prakticnih pitanja.

 

1. Interesuje me da li ima ikakve razlike u stamparskom procesu u rukovanju tim termalnim plocama posto se osvetle? Kolike tiraze trpe i da li ih je lakse ili teze cuvati za kasniju, eventualnu, upotrebu?

Nema nikakve razlike. Bez termalne obrade (pečenja) ploče prve generacije (Kodak DITP Gold npr.) izdržavaju i preko 200.000 otisaka (u zavisnosti od više faktora), a ploče druge generacije (Kodak Electra Excel npr.) oko 100.000 otisaka. Sa pečenjem - preko 1.000.000 otisaka...

 

2. Uopste, kakva je tendencija CtP-a kod nas? Jel' se upotrebljava sve vise, manje ili stagnira. Meni je sasvim logicno da raste, medjutim, od kad sam pre par godina bio kod Lazica na Petlovom brdu, niotkog vise nisam cuo da je tako razvijao ploce... Sto znaci, da ljudi verovatno, i dalje razvijaju ploce sa filma. Iskreno, ja sam se potpuno odusevio kad sam cuo za Ctp prvi put, a posle tog odradjenog posla, kad sam video kako

je sve dobro ispalo, bio sam jos zadovoljniji i moja pretpostavka je bila da ce vrlo brzo svi preci na Ctp. Izgleda sam pogresio...

 

Pozdrav i postovanje.

 

CtP ima stalan i relativno lagan rast, kako kod nas, tako i u svetu. Novi osvetljivači filma se praktično i ne proizvode, sa nestajanjem konvencionalnog fotografskog filma i gašenjem fabrika i grafički film je ugrožen. Proizvodnja filma se racionalizuje, proizvodni program optimizuje, količine smanjuju, a cena, po principima ekonomije, raste. Proizvodni kapaciteti konvencionalnih ploča se smanjuju, i ustupaju mesto tzv. digitalnim pločama (za CtP). Prirodno (ili nametnuto od strane najvećih proizvođača, Agfe, Kodaka i Fuji-ja :) ), CtP mora zameniti filmovanje.

Uskoro, neće biti izbora.

U našoj zemlji rast CtP-a je dodatno ograničen dužničko-poverilačkom krizom i nedostatkom finansija na našem nesigurnom tržištu...

Cene sistema su i dalje relativno visoke, i ja očekujem drastičniji pad tek kada se na horizontu pojavi potencijalna tehnologija koja će zameniti CtP. Tako je makar bilo sa CtF-om...

Inače u našoj zemlji ima više desetina CtP sistema svih pomenutih tehnologija. Zastupljeni su skoro svi svetski proizvođači.

A, biće ih sve više...

 

Peace

Link to comment
Share on other sites

  • 2 months later...

Mr Big je stvarno bio iscrpan, sve pohvale.

 

Oprema termalnog CTP-a i nije više tako skupa kao što se čini, jer treba sve faktore uzeti obzir koji idu uz kupovinu termalnog i violet CTP uređaja. Sa violetom imate česte probleme, svakodnevne kalibracije uređaja, posebne uslove, veći dot gain. Prva tehnologija koju je Mr Big pominjao je ekološki neprihvatljiva i ide u istoriju polako, dok nova UV tehnologija koristi fotopolimerne ploče koje su nešto jeftinije od silver ploča, ali rasterska tačka koju postiže termal i violet ne mogu da se porede. O stabilnosti samih uređaja neću ni da pričam, proverite sa korisnicima koliko su zadovoljni i kakve probleme imaju.

 

Studiji koji rade uslužno su prepoznali prednost termala i zato najveći rade na termalu (Gama, Lazić, DC, Error Design). Reprograf je hteo da pravi kompromis sa novim FUJI violet CTP uređajem jer je jeftiniji. Zato ga i košta svako stajanje mašine jer violet CTP uređaj zahteva mnogo više pažnje i održavanja.

 

Drago mi je da se povela priča oko ovih uređaja jer ih je sve više i jednostavno, tendencija je da ih bude sve više i da korisnici prelaze sa filma na digitalne ploče.

Link to comment
Share on other sites

Svaka cast na ovako iscrpnim objasnjenjima.

Mene interesuje koji bi trnutno CTP sistem i po kojoj okvirnoj ceni bio pogodan za stampariju koja bi ga koristila samo za sebe a pri tom ima potrebe za 50 B2 ploca na dan?

 

Imaš konkretnu štampariju u vidu, ili je to teoretsko pitanje?

 

U svakom slučaju imaj u vidu da je kod 50 ploča dnevno hemija skupa, jer pri brzini od 11 ploča na sat, CtP radi ispod 5 sati. Ostatak hemije ide na regeneraciju.

 

Preporučio bih ti Presstek Dimension bez-hemijski CtP, jer je rad izuzetno jednostavan, uređaj pouzdan, ploče kvalitetne, a održavanje zaista minimalno.

Baci pogled ovde.

 

Plus nema hemije, samo obična voda.

 

Javi mi se na PP ako si ozbiljno zainteresovan za kupovinu.

Link to comment
Share on other sites

Dragi Drazene,

 

budite veoma pazljivi pri odabiru CtP osvetljivaca. Mi smo u fazi nabavke i kao dugogodisnji korisnici usluga kod Lazica na Ultravioletnom i Termalnom i u Markt-u na Termalnom, zapanjeni smo kvalitetom i brzinom Violet CtP u Valjevu, gde trenutno radimo uslugu. Tacka je duplo bolja i ostrijih ivica od termalne, a za probu smo izvukli rastere od 1% do 100% i za ne verovati u samo 2 polja smo imali odstupanje po 1%, ostali gadjaju u cifru, narocito od 1-10% i 90-100%. Osim toga, sad pred Novu godinu radimo po 32 ploce B2 na sat, dok smo na termalnom jedva izvlacili 13, a na ultravioletnom ni 7. Violet ploca bez problema nama izdrzava 200.000 otisaka.

 

Ideja bez hemije ne zvuci lose, ali nju i ne razmatramo zbog ogranicenja u plocama: koristi samo jednu vrstu jednog proizvodjaca-Presstek-a. Zar masina treba da stoji ako prodavac nema na lageru ploce, kao sto se desilo Skener studiju pred proslu Novu godinu. Ploce razvijene bez hemije krace traju u stampi, a tacka je katastrofa. Imam brata napolju, koga je firma poslala da gleda jednog Pressteka i veoma je razocaran, narocito sporoscu osvetljavanja.

 

Posebna prica je visoka cena odrzavanja termalnih i Ultraviolet masina, sto pogresno pise "Thermal Power" za Violet CtP. Termalna glava u principu krace traje i kosta 45.000 EUR (!), dok Violet glava kosta samo 7.000 EUR. Na termalnu glavu imate samo 1 godinu garancije, a na Violet cele 3 godine. Najbolji primer je Graf Cad kome nije glava trajala ni 2 godine. "Thermal Power" takodje mesa ploce koje koriste (UltraViolet-UV) i Violet CtP. Violet je taj koji je presao na fotopolimer ploce umesto srebrnih koje koriste Stojkov i Zapis, jer su njihovi stari Violet CtP sa diodom od 5 mW, dok ovaj Cobalt na koji smo mi bacili oko ima 60 mW diodu. Tu se izradio i Reprograf jer je kupio Fuji sa 30 mW diodom i komplikovanim mehanizmom, koji takodje ne valja na ECRMu i Screenu.

 

Ostali pobrojani studiji koriste termalnu tehnologiju jer u Srbiji ljudima sporo ulazi u glavu nova tehnologija, vec vole da pazare ono sto ima komsija. Moj gazda ima stampariju i u Bosni, gde iz Hrvatske brze stizu unapredjenja u tehnologiji i rekao mi je da je gledao masinu istu kao u Valjevu (Cobalt CtP) i u Hrvatskoj i da tamo masovno ljudi prelaze na Violet CtP, narocito dve vrste: Cobalt i RIPIT. Mi smo isli u Vrsac da gledamo taj RIPIT i mogu Vam reci da je prosto neverovatan: za 60.000 EUR sa RIPom i razvijacicom, a format ploce 950 x 660 mm !!! Radi kao sat isto brzo i kvalitetno kao onaj u Valjevu. Ovi ljudi sto ga prodaju imaju i mnogo dobar servis i drze pola stare Juge, a prodaju i Basys CtP za obicne ploce, ali nam je on skup.

 

"MrBig" je veoma dobro objasnio OSNOVNE razlike u tehnologijama, ali je zaboravio da pomene ovo sto sam ja napisao. Takodje je dobar pokazatelj u izboru tehnologije i masine to sto je Kodak, koji je kupio Creo, inace lidera u termalnoj tehnologiji, poceo da prodaje Violet ploce i hemiju, mada su losije od Fujijevih i Agfinih. O svemu ovome mozete pogledati vise na:

 

www.new-deal.biz

 

Takodje ne verujte ni u kakve price dok ne vidite svojim ocima i probate u svojim masinama, kao sto mi radimo vec godinu ipo, i nikad nismo bili zadovoljni dok nismo probali Violet. Termalni je spor, tacka nista nije bolja nego kad radimo ploce sa filma, skupo je i monopolisticko odrzavanje, a tek koliko struje trosi. Stavku struje retko ko uzima u obzir, ali pocece kad se proda elektrodistribucija. Termalni trosi 5 KW, razvijacica jos toliko i rerna za ploce jos toliko, znaci 15 KW. Ultraviolet ne pece ploce, a trosi isto oko 5 KW, a razvijacica 3 - 5 KW, znaci 8 - 10 KW. Violet trosi 0,75 KW i razvijacica 3 KW, ZNACI 3,75 KW, sto je 4 puta manje od termalnog, znaci i cena Violet ploce je toliko jeftinija u proizvodnji.

 

Inace, cene ploca su posebna prica: nabavna cena Violet i Termalnih je slicna i krece se od 6 - 10,5 EUR, dok kineska za Ultraviolet ide ispod 2 EUR/m2. Tu je opet Violet u prednosti jer moze 3 puta vise na sat ploca da osvetli. Jos jedna stavka, naizgled beznacajna, je hemija. Neosporno je da hemijski proces razvijanja daje daleko precizniju tacku od ploca razvijenih bez hemije. Takodje je u stampi postojanija sihta hemijski razvijenih ploca, posebno ukoliko se zapeku. Sto se ekonomicnosti i ekologije tice, opet je u prednosti Violet, ali fotopolimerna tehnologija. Stari srebrni Violet postupak je zastareo i izbacuje se, a fotopolimerni je vredan ovolike hvale samo ukoliko CtP ima laser od 60 mW i osvetljava u internom bubnju.

 

Drago mi je ukoliko sam Vam pomogao, koliko meni niko nije, jer svi hvale ono sto prodaju u ovoj zemlji sa odsustvom pravih informacija. Obratite paznju koliko je samo diskusija na ovom forumu nepotpisano ili anonimno.

 

Andrija Kojic - Tehnicki direktor

Link to comment
Share on other sites

Drago mi je ukoliko sam Vam pomogao...

 

 

 

 

Pomogli ste mi u svakom slucaju i to vrlo opsirno.

 

Normalno da svaki sistem ima svoje prednosti i mane i da je upravo svaki od njih i namenjen razlicitim ciljnim grupama potrosaca.

Sto se nas tice, mi nemamo potrebu za velikom produkcijom tako da brzina u nasem slucaju nije presudna. Drugo, ono sto ste tek na kraju rekli je nama vrlo bitno, a to je hemija. Nekoliko sati rada ili u krajnjem slucaju cela smena znaci da nam ostalo vreme hemija ne ide na plocu sto mi rece MrBig i smanjuje angazovanje i troskove za nabavku iste. Trece, redovno snabdevanje ploca je potvrdjeno od strane prodavca ploca i valjda su dosla ona vremena da se mozemo osloniti na to jer njima je u interesu da u mnostvu firmi koje nude i druge sisteme CTP-a pokazu sebe kao pouzdanog i sigurnog partnera ne samo kroz kvalitet proizvoda nego i kroz dalju podrsku.

Link to comment
Share on other sites

quote name='Kograf' date='Dec 28 2006, 18:30' post='317878'

... zapanjeni smo kvalitetom i brzinom Violet CtP u Valjevu, gde trenutno radimo uslugu. Tacka je duplo bolja i ostrijih ivica od termalne, a za probu smo izvukli rastere od 1% do 100% i za ne verovati u samo 2 polja smo imali odstupanje po 1%, ostali gadjaju u cifru, narocito od 1-10% i 90-100%. Osim toga, sad pred Novu godinu radimo po 32 ploce B2 na sat, dok smo na termalnom jedva izvlacili 13, a na ultravioletnom ni 7. Violet ploca bez problema nama izdrzava 200.000 otisaka.

 

 

Prvo, tačka ne može biti oštrija od termalne, nema šanse. Ako se iole razumeš u tehnologiju, onda znaš kako violet CtP generiše tačku. Kod njega može postojati preekponiranje i podeksponiranje, a pri osvetljavanju dolazi do disipacije energije u okolni materijal, pa je stoga tačka mekša kod violet CtP-a, nego kod termalnog.

 

Ideja bez hemije ne zvuci lose, ali nju i ne razmatramo zbog ogranicenja u plocama: koristi samo jednu vrstu jednog proizvodjaca-Presstek-a. Zar masina treba da stoji ako prodavac nema na lageru ploce, kao sto se desilo Skener studiju pred proslu Novu godinu. Ploce razvijene bez hemije krace traju u stampi, a tacka je katastrofa. Imam brata napolju, koga je firma poslala da gleda jednog Pressteka i veoma je razocaran, narocito sporoscu osvetljavanja.

 

 

Drugo, Presstek može koristiti ploče firme Presstek, Kodak i Agfa, tako da problema u pločama nema.

 

Skener studio nije stajao bez ploča nikada. Firma MEDY na lageru uvek ima višemesečne potrebe ove štamparije.

 

Presstek Anthem Pro ploča je sertifikovana na 100.000 otisaka, pri štampi običnom, UV i Hybrid bojom, što nijedna druga ploča na tržištu nije u stanju.

Skener studio je maksimalno štampao 140.000 otisaka sa Presstek Anthem ploče, a inače je Skener studio demo sajt firme Presstek, za one koji nisu upoznati.

Što se tačke tiče, još jedna EDIT neistina. U sredu ću postovati slike uvećanja Presstek-ove tačke na Anthem ploči, pa bih voleo tvoj "stručni" komentar...

 

Inače poruči bratu, da je Presstek-ov Dimension Excel 450 brzine 17 ploča na sat, što je za prosečnu štampariju sasvim OK (8x17=136 ploča po smeni... Malo?)

 

 

Posebna prica je visoka cena odrzavanja termalnih i Ultraviolet masina, sto pogresno pise "Thermal Power" za Violet CtP. Termalna glava u principu krace traje i kosta 45.000 EUR (!), dok Violet glava kosta samo 7.000 EUR.

 

 

45.000 (a ni to nije tačan podatak) košta Creo Quantum glava, dok Presstek laserski modul košta 1.400 EUR.

Gde je sada Violet glava od 7.000 EUR?

 

 

Na termalnu glavu imate samo 1 godinu garancije, a na Violet cele 3 godine.

 

 

Koliku garanciju ima Gama na njihovu glavu? EDIT

 

 

Najbolji primer je Graf Cad kome nije glava trajala ni 2 godine.

 

 

Ne glava, već senzor koji govori softveru da li je laser uključen ili ne...

 

 

 

"Thermal Power" takodje mesa ploce koje koriste (UltraViolet-UV) i Violet CtP. Violet je taj koji je presao na fotopolimer ploce umesto srebrnih koje koriste Stojkov i Zapis, jer su njihovi stari Violet CtP sa diodom od 5 mW, dok ovaj Cobalt na koji smo mi bacili oko ima 60 mW diodu. Tu se izradio i Reprograf jer je kupio Fuji sa 30 mW diodom i komplikovanim mehanizmom, koji takodje ne valja na ECRMu i Screenu.

 

 

Samo vi bacajte oko na Cobalt... :D E, da, kako oni stoje (EscherGrad)? Bilo je priča da su u problemima, ali nisam pratio šta se dalje dešavalo...

 

 

Ostali pobrojani studiji koriste termalnu tehnologiju jer u Srbiji ljudima sporo ulazi u glavu nova tehnologija, vec vole da pazare ono sto ima komsija. Moj gazda ima stampariju i u Bosni, gde iz Hrvatske brze stizu unapredjenja u tehnologiji i rekao mi je da je gledao masinu istu kao u Valjevu (Cobalt CtP) i u Hrvatskoj i da tamo masovno ljudi prelaze na Violet CtP, narocito dve vrste: Cobalt i RIPIT. Mi smo isli u Vrsac da gledamo taj RIPIT i mogu Vam reci da je prosto neverovatan: za 60.000 EUR sa RIPom i razvijacicom, a format ploce 950 x 660 mm !!! Radi kao sat isto brzo i kvalitetno kao onaj u Valjevu. Ovi ljudi sto ga prodaju imaju i mnogo dobar servis i drze pola stare Juge, a prodaju i Basys CtP za obicne ploce, ali nam je on skup.

 

 

U Hrvatskoj je slučajno ubedljivo najzastupljeniji Kodak/Creo... Sasvim slučajno...

 

 

"MrBig" je veoma dobro objasnio OSNOVNE razlike u tehnologijama, ali je zaboravio da pomene ovo sto sam ja napisao. Takodje je dobar pokazatelj u izboru tehnologije i masine to sto je Kodak, koji je kupio Creo, inace lidera u termalnoj tehnologiji, poceo da prodaje Violet ploce i hemiju, mada su losije od Fujijevih i Agfinih. O svemu ovome mozete pogledati vise na:

 

 

MrBig jako dobro zna šta je napisao, i ništa nije zaboravio. Pokazatelj koji si dobio od New Deal-a, je jedan u nizu njihovih "pokazatelja", kao onda kada su poslali e-mailove po gradu da Kodak zatvara fabrike termalnih ploča i prelazi na violet, a reč je bila o fabrici fotografskog filma. :lol:

 

MrBig je i sasvim slučajno sedeo za istim stolom sa Stefanom Taubmanom, šefom Kodak-a za program ploča, u Kodak-ovoj fabrici ofset ploča u Osterode-u, Nemačka.... Sasvim slučajno je tada puštena violet ploča pod tada radnim nazivom T77 za tabačni ofset... Sasvim slučajno je T77 ista ploča kao i Kodak Violet News... Samo sa drugom etiketom...

Sasvim slučajno je MrBig pitao Stefana zašto Kodak kreće sa violet pločom, kada potencira termalnu tehnologiju... On mi je odgovorio: Zato što možemo. Linije su iste, aluminijum je isti, samo je polimer drugačiji. A i zašto Kodak ne bi uzeo deo kolača od Agfe i Fuji-ja, kada može?

Stefan-ova preporuka je: Termal za kvalitet, Violet za brzinu izrade ploča...

 

A ako ne veruješ meni, ja te pozivam na simpozijum FOGRA instituta "Kontrola kvalitetea u CtP-u", ako se ne varam u februaru u Minhenu, Hotel Arabela Sheraton Gardens... Ja ću biti prisutan, kao i uvek... A onda ću te upoznati sa g. Ulrich-om Smidt-om, jednim od glavnih ljudi u FOGRA institutu, inače vodećeg stručnjaka za kontrolu kvaliteta u CtP-u, pa će ti on sve ovo potvrditi.

A mogu ti iskopirati moj materijal sa prethodnog simpozijuma, ako čitaš Nemački...

 

A da si došao ove godine na GRID savetovanje u Novi Sad, mogao si ga i tu lično upoznati...

 

Termalni je spor, tacka nista nije bolja nego kad radimo ploce sa filma, skupo je i monopolisticko odrzavanje, a tek koliko struje trosi. Stavku struje retko ko uzima u obzir, ali pocece kad se proda elektrodistribucija. Termalni trosi 5 KW, razvijacica jos toliko i rerna za ploce jos toliko, znaci 15 KW.

 

 

Ti si definitivno prvi (i jedini) u svetu kod koga je tačka sa termalnog CtP-a ista kao kod kopiranja sa filma na konvencionalnu ploču.

Pojasni mi to malo - Monopolističo održavanje? A Violet nema monopolističko održavanje (šta god to značilo)? Da li si se zapitao o sertifikatima? MEDY je sertifikovani servisni centar Presstek-a, na primer. Creovi serviseri imaju sertifikate.

 

Presstek koristi UPS od 3 kW, i to je sve. Pitaj Skener studio, kada ga već toliko pominješ...

Koja rerna za ploče? Kodak Sword ultra gura preko 200.000 otisaka bez pečenja. Pitaj Nešu iz GrafoMarketa.

 

Ultraviolet ne pece ploce, a trosi isto oko 5 KW, a razvijacica 3 - 5 KW, znaci 8 - 10 KW. Violet trosi 0,75 KW i razvijacica 3 KW, ZNACI 3,75 KW, sto je 4 puta manje od termalnog, znaci i cena Violet ploce je toliko jeftinija u proizvodnji.

 

 

 

EDITSamo cena struje utiče na cenu ploče? Violet ploča 4 puta jeftinija u proizvodnji?!!

 

Koliko košta izrada CtP ploča...

 

 

Inace, cene ploca su posebna prica: nabavna cena Violet i Termalnih je slicna i krece se od 6 - 10,5 EUR, dok kineska za Ultraviolet ide ispod 2 EUR/m2.

 

 

2 EUR/m2 ?!! Kao neko ko upravo uvozi kineske konvencionalne ploče (pa i za taj UV CtP), mogu ti reći da nije tačno.

 

Tu je opet Violet u prednosti jer moze 3 puta vise na sat ploca da osvetli. Jos jedna stavka, naizgled beznacajna, je hemija. Neosporno je da hemijski proces razvijanja daje daleko precizniju tacku od ploca razvijenih bez hemije.

 

VEOMA je sporno da hemijski proces razvijanja daje daleko precizniju tačku od ploča razvijenih bez hemije.

Najveći problemi u CtP-u su upravo u razvijanju, zato SVI pokušavaju da pobegnu upravo od hemije.

 

Takodje je u stampi postojanija sihta hemijski razvijenih ploca, posebno ukoliko se zapeku.

 

SAMO ako se zapeku. Kao što rekoh... Presstek Anthem Pro ploča je sertifikovana na 100.000 otisaka, pri štampi običnom, UV i Hybrid bojom, što nijedna druga ploča na tržištu nije u stanju.

 

 

Sto se ekonomicnosti i ekologije tice, opet je u prednosti Violet, ali fotopolimerna tehnologija. Stari srebrni Violet postupak je zastareo i izbacuje se, a fotopolimerni je vredan ovolike hvale samo ukoliko CtP ima laser od 60 mW i osvetljava u internom bubnju.

 

 

Jedini ekološki sistem je Presstek-ov, jer jedini on nigde u svetu nije zakonski ograničen po pitanju otpadaka iz procesa. Kod SVIH hemijskih CtP sistema to nije slučaj.

Link to comment
Share on other sites

Pre nego sto se zahukta zucna rasprava (barem mirise da ce tako biti), evo jos nekih resursa na internetu u vezi teme...

 

http://www.ipa.org/tech/ctp.php3

 

I jedna kratka diskusija, slicna ovoj:

http://software-robotics.com/graphic-desig...topic.php?t=710

... gde se kao zakljucak namece - ako ste u Nigeriji, ne koristite termalni CtP, temperatura i vlaga ga ubijaju. :lol:

 

Sa druge strane, neki Amer, izmedju ostalog, na kraju svog posta tvrdi sledece:

Violet is good, and has been a great improvement in visible light computer to plate. Violet has lowered costs and such but is still visible light CTP, not best in any way. So, really the problems with visible light CTP has been minimized to a degree with Violet, but you'll never sell me one. Nor an internal drum device. As a guy who has had both I will never forget the hard lessons learned in the 90's. Today I enjoy my external drum thermal CTP, a Creo Trendsetter. I have a new device coming as an upgrade and will keep the Trendsetter as a backup. My new device would never, ever be an internal drum visible light device whether violet or not. I am getting a Fuji Javelin 8600 or 8800II which is actually a DS Screen PlateRite 8600 or 8800II , based on the same design success as a Heidelberg Topsetter P 102 / PF 102 . I don't care what any of the sales people or factory reps say internal drum was great for roll soft substrate like film but not for sheetfed metal substrate like CTP. It's a bogus argument just like violet is better than thermal, simply not factual.

 

Fact is they (CTP Manufacturers) can make internal drum visible light cheaper and make more money on purchase. Also, forcing high maintenance or re-purchase as the devices fail with age. That's the name of the game, big profit and high cost of service maintenance agreements. You have to buy smart, buy external drum thermal TIME PROVEN device.

 

Ja moram da se ogradim od komentarisanja, jer CtP poznajem samo teoretski, i to cisto neke osnovne stvari. Zato mi je i interesantna ova tema.

Link to comment
Share on other sites

Pozdrav svima,

Nebih želeo da zvučim kritički ali Mr.Big je definitivno u pravu osim u delu

--->>

45.000 (a ni to nije tačan podatak) košta Creo Quantum glava,

<<----

Glava za Creo - Kodak jedinice u proseku kosta nekih $24000 USD medjutim o tome je glupo govoriti jer nijedan od navedenih CTP uredjaja nema isti životni vek glave, za podatak Creo glava može da bez problema ostvari nekih 12000 radnih sati govorim vam iz ličnog iskustva. Prosečna brzina je oko 20 - 40 ploča na sat B1 formata zavisno od godišta proizvodnje pri čemu je minimalno je potrebno 1 minut je za mehaničko uvlačenje i izbacivanje ploče samo da napomenem da Creo-Kodak jedinice u glavi beleže i vreme uvlačenja i izbacivanja ploče tako da realno i to nije pokazatelj potrošenosti glave zavisi prevashodno od operatera. Mehanika kod Creo CTP jedinica je neuništiva, postoji bitna razlika u glavama, postoje nekoliko tipova glava od 20W i 40W kao i nova 40W sa SQUARESPOT filterima ali koga to bude interesovalo shvatiće. Što se tiče samog servisa Trendsetter jedinica tu serviseri bukvalno nemaju šta da traže, osim najosnovnijeg zamena filtera i podmazivanja i briskanja prašine.

Najbitnije od svega hteo sam reći da je u pitanju ponovo ona narodna "koliko para toliko i muzike".

Što se tiče ploča koja je bolja u te problem mislim da je glupo zalaziti svaka od tehnologija ima poprilično mana kao i vrlina u odnosu na konkurentnu tehnoligiju a krajnji korisnik je uvek vezan za onu do CTP jedinice.

 

Moja rang lista:

TERMALNI - pouzdanost...

CTcP - niža cena ploča...

UV - niža cena mašina...

Od termalnih na prvom mestu cenim da je to CREO-Kodak i SCREEN prvenstveno zbog kvaliteta i pouzdanosti kako jedinica tako i pratećeg software-a nezaboravimo da je RIP prvobitno odgovoran za kvalitet štampe posle pripreme.

"ALI" nezaboravimo i podatak da je Presstek ekološka tehnologija i da je kvalitet tih ploča vrlo ozbiljan, vidim neki pominju raster tačku bla bla bla, recimo ovako da li vi smatrate da je Presstek kompanija koja nije vodila računa o tome pa sad smo mi kao veliki "POZNAVAOCI" rasterizacije tu da ih kritikujemo ma daj te ljudi molim Vas. Ukoliko smatrate da je tačka na ploči toliko bitna pogledajte je pod mikroskopom nakon štampe pa onda kritikujte ja smatram da je bitnija tačka nakon štampe a ne pre štampe e o tome se može već govoriti koja je ploča bolja i koja je tehnologija pouzdanija. Ukoliko cenite da je tačka na ploči presudna za vašu proizvodnju moja preporuka je kupite KODAK TRENDSETTER III QUANTUM i verovali ili ne nikada nećete zažaliti ni evra koji ste uložili u njega.

Za sada toliko da ne davim, samo još jedan savet kada kupujete CTP dobro razmislite o dubini vašeg džepa ili kredita da li je isplatljivo ili ne, svako ko troši ispod 1000 ploča mesečno moja je preporuka da o tome i ne razmišlja.

Link to comment
Share on other sites

Pozdrav svima,

Nebih želeo da zvučim kritički ali Mr.Big je definitivno u pravu osim u delu

--->>

45.000 (a ni to nije tačan podatak) košta Creo Quantum glava,

<<----

 

MrBig je i rekao da 45.000 nije tačan podatak. Najniža cena za koju sam ja čuo (kod nas) je bila 35.000 EUR (GrafCad Design)...

 

Mehanika kod Creo CTP jedinica je neuništiva...

 

Ne postoji neuništiva mehanika. Creo je ipak poznat po pouzdanosti i kvalitetu (TrendSetter serija, ne i Magnus serija).

Po meni je glavna mana korišćenje komprimovanog vazduha za pogon određenih sklopova, jer zahteva kompresor (i to ne mali), što takođe zahteva mesta, dodatnih instalacija i izolacije od buke (ili izmeštanje kompresora van radnog prostora)...

 

Najbitnije od svega hteo sam reći da je u pitanju ponovo ona narodna "koliko para toliko i muzike".

Što se tiče ploča koja je bolja u te problem mislim da je glupo zalaziti svaka od tehnologija ima poprilično mana kao i vrlina u odnosu na konkurentnu tehnoligiju a krajnji korisnik je uvek vezan za onu do CTP jedinice.

 

Sa ovom konstatacijom se potpuno slažem. I svaka tehnologija će naći svog korisnika, pod uslovom da je on sposoban da identifikuje svoje zahteve, kao i prednosti i mane CtP tehnologije koje razmatra...

 

Moja rang lista:

TERMALNI - pouzdanost...

CTcP - niža cena ploča...

UV - niža cena mašina...

 

Moja bi bila...

 

TERMALNI - pouzdanost i kvalitet...

UV - niža cena mašina i brzina...

CTcP - niža cena ploča (?) - po meni nema nekih prednosti (zahteva negativ ili visoko osetljive pozitiv ploče, pri čemu je cena ploča povećana)...

 

"ALI" nezaboravimo i podatak da je Presstek ekološka tehnologija i da je kvalitet tih ploča vrlo ozbiljan, vidim neki pominju raster tačku bla bla bla, recimo ovako da li vi smatrate da je Presstek kompanija koja nije vodila računa o tome pa sad smo mi kao veliki "POZNAVAOCI" rasterizacije tu da ih kritikujemo ma daj te ljudi molim Vas.

 

Presstek Anthem ploča postoji od 1996 godine. Ove godine ju je zamenila unapređena Anthem Pro verzija.

NIGDE nećete naći u stranoj stručnoj literaturi ili na internetu da Presstek ima bilo kakvih problema sa rasterskom tačkom. To je nažalost izmišljotina pojedinih domaćih trgovaca koji ne umeju na drugi način da prodaju svoju opremu, pa izmišljaju gluposti na račun konkurencije...

 

Ko misli da ima osnova da tvrdi bilo šta loše po pitanju kvaliteta rasterske tačke na Presstek pločama, slobodan je da mi se javi na PP. Organizovaću mu mogućnost da se iz prve ruke uveri u kvalitet Presstek ploča i rasterske tačke koja se sa nje dobija, imaće prilike sa sam izvrši snimanje Anthem i Applause ploče Troika LithoCam uređajem, i da uporedi snimke rastera sa njih i konkurentskih ploča. Na kraju će moći istim uređajem da snimi otiske sa Presstek ploča i otiske sa konkurentskih ploča, pa da sam izvede zaključke.

 

OBZIROM NA OSETLJIVOST TEME, NAJLJUBAZNIJE MOLIM UČESNIKE DA PRENOSE SVOJA ISKUSTVA ISKLJUČIVO PO PITANJU TEHNOLOGIJA KOJE SU IMALI PRILIKE UŽIVO DA PROBAJU I TESTIRAJU, A NE DA PRENOSE KOMERCIJALNE ABROVE I ISKUSTVA TREĆIH LICA. AKO NAVODITE NEŠTO IZ LITERATURE, MOLIM NAVEDITE IZVOR INFORMACIJA.

 

Ukoliko smatrate da je tačka na ploči toliko bitna pogledajte je pod mikroskopom nakon štampe pa onda kritikujte ja smatram da je bitnija tačka nakon štampe a ne pre štampe e o tome se može već govoriti koja je ploča bolja i koja je tehnologija pouzdanija. Ukoliko cenite da je tačka na ploči presudna za vašu proizvodnju moja preporuka je kupite KODAK TRENDSETTER III QUANTUM i verovali ili ne nikada nećete zažaliti ni evra koji ste uložili u njega.

 

Kao tehnolog, i kao neko ko je svakodnevno u CtP tematici, nisam našao prednosti Creo SquareSpot tehnologije. Takav oblik tačke je nastao ne kao posledica istraživanja Creo-a na polju optimizacije oblika rasterske tačke, već kao posledica tehnologije primenjene u njihovoj laserskoj glavi. To što su njihovi marketing stručnjaci kasnije od toga napravili famu i Creo brend, je drugo pitanje, i govori o preduzimljivosti pomenute firme...

To što je TRENDSETTER III QUANTUM u stanju da osvetli 450 Lpi je u svakodnevnom životu POTPUNO irelevantno. Koliko vas je u životu štampalo linijature preko 200-250 Lpi? Sigurno ne na SORM-u iz '73...

 

Za sada toliko da ne davim, samo još jedan savet kada kupujete CTP dobro razmislite o dubini vašeg džepa ili kredita da li je isplatljivo ili ne, svako ko troši ispod 1000 ploča mesečno moja je preporuka da o tome i ne razmišlja.

 

Ne neophodno. Zavisi od krajnjeg proizvoda vaše firme. Mnoge štamparije koje štampaju ambalažu nemaju preko 1.000 ploča mesečno, ali kupuju CtP iz određenih razloga... Jedan kupac Presstek-a u Nemačkoj radi oko 80 ploča mesečno, ali štampa razglednice na Heidelberg Speedmaster-u 52 (B3) u UV tehnologiji, 4+1, i koristi Presstek Applause processless ploče. To mu omogućava visoke tiraže uz korišćenje agresivnih UV boja, bez razvijačice ili pečenja ploča, uz visoku linijaturu, oštrinu i kvalitet otiska...

 

Tako da 1.000 ploča ne mora neophodno biti limit...

 

Pozdrav i dobrodošao, redapple

Link to comment
Share on other sites

Zahvaljujem se na gostopimstvu,

ali zamolio bih malo za objektivnost prilikom iznošenja činjenica, ja lično nisam od onih koji iz Yuga predju u Golfa i tvrde da je Golf najbolji auto na svetu i da nema auta osim nemca...

Lično mislim da je ovo vrlo ozbiljna tema i moj cilj je da pokušam i prenesem moje iskustvo od nekih 10 godina iz prakse pa krenimo.

 

Mr.Big predjimo na stvar ja lično neradim kako za Andrejića tako i za Kodak pa ne navijam ni za jednu od strana ali mi je drago da pohvalim ono što vredi.

 

Ne postoji neuništiva mehanika. Creo je ipak poznat po pouzdanosti i kvalitetu (TrendSetter serija, ne i Magnus serija).

Po meni je glavna mana korišćenje komprimovanog vazduha za pogon određenih sklopova, jer zahteva kompresor (i to ne mali), što takođe zahteva mesta, dodatnih instalacija i izolacije od buke (ili izmeštanje kompresora van radnog prostora)...

Neuništiva neznači večna ali da pristojno odradi svoj životni vek od 15-tak godina pa nakraju složimo se da živimo u Srbiji.

Za kompresorsku jedinicu nebi se složio da je to mana, ja lično mislim da je to prednosti naglasi bih da se pomoću pneumatike izvršavaju load/unload operacije kao i da pomoću prečiščenog sabijenog vazduha vrši razduvavanje ploče pre osvetljavanja što i priznaćete nije mana već razumno rešenje kod sistema koji treba da potraje a da pri tome ima normalnu cenu održavanja, ali i nezaboravimo da Trendsetter - Quantum ima serije koje izradjuju ploče i formata preko B0 gde je ovakav pristup neizbežan.

 

Pa i kod samog Lusher-a u osnovnoj verziji gde je ručno ulaganje se zahteva kompresor za razduvavanje ploče pre eksponiranja, doduše i klampovi za fiksiranje ploče na spoljni bubanj su pneumatski a pitamo se zašto razlog je prost radi se o pouzdanosti pneumatskih cilindara gde svaki od cilindara napravi i preko milion ciklusa bez muke, a o ceni održavanje da i ne govorimo.

 

Primećujem da se stalno pominje brzina osvetljavanje, moje lično mišljenje je da brzina nije presudna kod kupovine CTP pa zar 20 ploča na sat malo? Uvek birajte pouzdanost ispred brzine. Za novinska preduzeća uvek postoje i NEWS verzije koje su obično duplo brže ali i skuplje.

 

Pomenimo i UV lasere, UV-Laserseke diode su tehnologije zadnje generacije, pioniri u razvoju i najveći proizvodjač je Japanska kompanija Nichia Corporation www.nichia.co.jp koja ukoliko se nevaram trenutno jedina ima UV diodu snage 3W. Vek trajanja samih dioda je promenjljiv i diskutabilan.

Zašto sam ovo pomenuo termalni sistemi uvek poseduju više dioda obično od 16 pa naviše gde je mogučnost otkaza diode svedena na minimum ali o tome MR.Big može da da doda bolji komentar.

 

Kao tehnolog, i kao neko ko je svakodnevno u CtP tematici, nisam našao prednosti Creo SquareSpot tehnologije. Takav oblik tačke je nastao ne kao posledica istraživanja Creo-a na polju optimizacije oblika rasterske tačke, već kao posledica tehnologije primenjene u njihovoj laserskoj glavi. To što su njihovi marketing stručnjaci kasnije od toga napravili famu i Creo brend, je drugo pitanje, i govori o preduzimljivosti pomenute firme...

To što je TRENDSETTER III QUANTUM u stanju da osvetli 450 Lpi je u svakodnevnom životu POTPUNO irelevantno. Koliko vas je u životu štampalo linijature preko 200-250 Lpi? Sigurno ne na SORM-u iz '73...

 

Ovde se baš i neslažemo Creo SquareSpot nije nastao slučajno nastao je kao posledica razvoja hibridne rasterizacije i najrealnije digitalno primenjjlivog oblika raster tačke, svi koji su imali čast da vide hibridni raster priznaće da je taj raster generisan na osnovu 20 um tačke zavisno od rezolucije posla a sam RIP bilo da generiše hibridni ili stohastični raster nepoznaje krug ili elipsu već je tačku generiše kao polje od više kvadratnih tačka. Medjutim moram se složiti da taj podatak u realnom svetu štampe i nije toliko bitan za mašine starije od 5 godina jer iskreno verujem da preko 80% štamparija u Srbiji neprelazi 175 LPI svaka čast izuzecima.

 

Ne neophodno. Zavisi od krajnjeg proizvoda vaše firme. Mnoge štamparije koje štampaju ambalažu nemaju preko 1.000 ploča mesečno, ali kupuju CtP iz određenih razloga... Jedan kupac Presstek-a u Nemačkoj radi oko 80 ploča mesečno, ali štampa razglednice na Heidelberg Speedmaster-u 52 (B3) u UV tehnologiji, 4+1, i koristi Presstek Applause processless ploče. To mu omogućava visoke tiraže uz korišćenje agresivnih UV boja, bez razvijačice ili pečenja ploča, uz visoku linijaturu, oštrinu i kvalitet otiska...

 

Lepo rečeno ali koliko takvih štamparija u Srbiji imamo mogu se na prste nabrojati a da negovorimo o lojalnim konkurencijama koja skoro bukvalno vrši preradu papira a ne štampu. Ja se slažem da svaka štamparija treba da ima jedan CTP ali nikako na lizing ili kredit a da sutra nije sigurna da li će imati posla.

 

U Srbije se još uvek ne gleda na kvalitet nego cena, prosečan kvalitet se podrazumeva ali nešto bolji je nebitan...

Link to comment
Share on other sites

Mr.Big predjimo na stvar ja lično neradim kako za Andrejića tako i za Kodak pa ne navijam ni za jednu od strana ali mi je drago da pohvalim ono što vredi.

 

Ne odnosi se direktno na tebe, već je data generalna primedba, svima koji imaju želju da u ovoj temi učestvuju.

 

Cenim tuđe mišljenje, ukoliko je potkrepljeno argumentima, pa čak i ukoliko se možda i ne slažem potpuno sa njime.

 

Samo da dodam na tvoj tekst da su CtP sistemi sa UV diodama trenutno najskuplji na tržištu, a da li će se to menjati ubuduće, ostaje da se vidi.

 

Lično ne verujem, jer za razliku od masovnih DVD dioda, koje su našle primenu u CtP-u, nisam siguran da ove imaju masovnu produkciju, da bi im cena išla nadole.

Ako imaš kontra informaciju, voleo bih da je čujem.

 

Za kompresorsku jedinicu nebi se složio da je to mana, ja lično mislim da je to prednosti naglasi bih da se pomoću pneumatike izvršavaju load/unload operacije kao i da pomoću prečiščenog sabijenog vazduha vrši razduvavanje ploče pre osvetljavanja što i priznaćete nije mana već razumno rešenje kod sistema koji treba da potraje a da pri tome ima normalnu cenu održavanja, ali i nezaboravimo da Trendsetter - Quantum ima serije koje izradjuju ploče i formata preko B0 gde je ovakav pristup neizbežan.

 

Da pojasnim - pneumatski sistem nosi pouzdanost, kao što si lepo rekao, ali je po meni mana cena dodatne opreme (kompresora), prostora za njegovu instalaciju (koji je u dosta slučajeva problem), velike buke koju stvara (MORA se izmestiti iz radnog prostora, pri čemu se mora izvoditi instalacija dovoda komprimovanog vazduha do CtP-a).

 

Lüscher XPose 72 B2 formata koristi komprimovani vazduh, kao uostalom i svi Lüscher ctP uređaji (vakuum drži ploču na bubnju), ali je kod ovog modela kompresor integrisan, a ne zasebna jedinica.

Tek kod većih modela mora biti eksterni kompresor.

Pri čemu po meni važe već date primedbe.

 

Pozdrav.

Link to comment
Share on other sites

Vidim da su se ovde razbuktale strasti, i ako potpisani sa nic-ovima znam sve sa ove teme. Pozdrav Bojanu, Dejanu i Zeki. Skoro sam pricao sa Bojanom i slozili smo se da ce svaki CTP pustiti 175 lin i da tu nece biti razlike, a sto kaze neko da se ne pusta preko toga, ne bih se slozio, pustamo za 40 % klijenata 200 lin i to na starijim masinam i dobijaju sjajne rezultate, jer i ako MrBig kaze da je Squerspot samo marketinski trik ne bih se slozio, upravo ta tacka razdvaja Creo od drugih firmi, pustao sam 20 mikronski Staccto koji izgleda sjajno a takodje i klasican AM raster na 450 lin. na sajmu grafike prosle godine na Hidelberg-u koji je bio izlozen, problema nije bilo. Kad bilo ko u ovom gradu i sire pusti 450 lin raster i da se to odstampa, neka mi se javi. Tim koji dobija ne treba menjati, tako ako budem uzeo jos jedan CTP to ce biti Quantum 400 trendsseter III jer za dve godine nisam imao plocu skarta zbog CTP-a (sav skart je mahom zbog razvijacice, koja je i ako najbolja u klasi usko grlo). Ova gore napisana "dobra" iskstva sa violet uredjajima su cista bajka i lepe zelje, kao sto sam rekao pre 2 godine Djokicu, videcemo gde ce biti i u kakvom stanju moja masina a gde Cobalt i ekipa. Dot je razocaran u violet uredjaj (Agfa) i prodali su ga, i ne poznajem nijednog zadovoljnog korisnika violeta. Termalna tehologija je najkvalitetnija, a to je ono sto prodaje proizvod. Nismo najjeftiniji ali smo najkvalitenii. Ako neko hoce jeftino neka pusta na konvecionalnim plocama kod Lazica ili Jovsica (ne Buca nego Sasa Jovsic), bez uvrede ali da je to valjalo sto bi Lazic presao termal sa Lusherom.

 

Pozdrav dragim kolegama

 

Bojan

Gama studio

Link to comment
Share on other sites

Bojane, dobrodošao.

 

Drago mi je da si i ti ovde na Zoni, svako sa iskustvom je više nego dobrodošao...

 

Vidim da su se ovde razbuktale strasti, i ako potpisani sa nic-ovima znam sve sa ove teme. Pozdrav Bojanu, Dejanu i Zeki. Skoro sam pricao sa Bojanom i slozili smo se da ce svaki CTP pustiti 175 lin i da tu nece biti razlike, a sto kaze neko da se ne pusta preko toga, ne bih se slozio, pustamo za 40 % klijenata 200 lin i to na starijim masinam i dobijaju sjajne rezultate, jer i ako MrBig kaze da je Squerspot samo marketinski trik ne bih se slozio, upravo ta tacka razdvaja Creo od drugih firmi, pustao sam 20 mikronski Staccto koji izgleda sjajno a takodje i klasican AM raster na 450 lin. na sajmu grafike prosle godine na Hidelberg-u koji je bio izlozen, problema nije bilo.

Kad bilo ko u ovom gradu i sire pusti 450 lin raster i da se to odstampa, neka mi se javi.

 

Postoji niz tekstova na temu SquareSpot tačke Creo-a, a ja ću se potrudit da postavim i neki link, pa neka svako za sebe prosudi da li je to tehnološki napredak ili marketing.

Poštujem mišljenje i za i protiv. Ako vama i vašim korisnicima odgovara u praksi, odlično...

450 AM niko nikada neće štampati na dnevnoj bazi, siguren sam da ćeš se složiti. Barem ja nikoga ne znam, ni ovde ni napolju...

 

Tim koji dobija ne treba menjati, tako ako budem uzeo jos jedan CTP to ce biti Quantum 400 trendsetter III jer za dve godine nisam imao plocu skarta zbog CTP-a (sav skart je mahom zbog razvijacice, koja je i ako najbolja u klasi usko grlo).

 

Ako se ne varam, i ranije sam pisao da je fokus problematike u CtP-u razvijanje. Quantum 400 trendsetter III je odličan uređaj.

 

Ova gore napisana "dobra" iskstva sa violet uredjajima su cista bajka i lepe zelje, kao sto sam rekao pre 2 godine Djokicu, videcemo gde ce biti i u kakvom stanju moja masina a gde Cobalt i ekipa. Dot je razocaran u violet uredjaj (Agfa) i prodali su ga, i ne poznajem nijednog zadovoljnog korisnika violeta. Termalna tehologija je najkvalitetnija, a to je ono sto prodaje proizvod. Nismo najjeftiniji ali smo najkvalitenii. Ako neko hoce jeftino neka pusta na konvecionalnim plocama kod Lazica ili Jovsica (ne Buca nego Sasa Jovsic), bez uvrede ali da je to valjalo sto bi Lazic presao termal sa Lusherom.

 

Pozdrav dragim kolegama

 

Bojan

Gama studio

 

Toliko o Violet tehnologiji.

 

Pozdrav,

 

Bojan

Link to comment
Share on other sites

Pozdrav svima,

 

Vidim da je rasprava oko najboljeg/najisplativijeg sistema bas zucna, ali se uvek govori o veoma velikim tirazima, tipa 100.000 ili 200.000 primeraka, pa i vise.

 

Naravno, to mozda za neke izuzetno prodavane nedeljnike i sl., a sta je sa stampom knjiga???

 

 

Kod mene na faksu bi trebalo pod hitno, ako bude dobre volje rukovodstva (a izgleda da je ima), eliminisati osvetljavanje ploca iz procesa pripreme za stampu, posto se koristi neka anticka masina koja po konstrukciji i varovima izgleda kao nesto ozbiljniji Home-built uredjaj.

 

Problem je sto se prvo radi montaza pausa, pa zatim osvetljavanje ploca, pa onda razvijanje; a svugde se stedi na materijalu, pa se folije za montazu koriste vise puta, a razvijac se koristi za vise ploca nego sto je predvidjeno.

Zbog problema sa odstampanim pausom (uglavnom najjeftiniji HP i Samsung stampaci, koji imaju ocajan kvalitet, narocito vektorske grafike, a ni tekst im nije bas nesto), ima dosta skarta, narocito zato sto za ploce koje imaju grafike treba podesiti drugaciju ekspoziciju, zbog tankih linija i sl.

 

 

E sad, mislim da sam nasao neko finansijski solidno resenje, pa me interesuje misljenje ljudi koji imaju iskustva sa tim.

 

Resenje bi moglo da bude Kimosetter 410 CtP, koji koristi poliester ploce koje mogu da izdrze nekih 10.000 otisaka. Nasa stamparija trenutno koristi neke ploce koje izdrzavaju oko 5.000 otisaka, mada to nije presudan faktor, posto se uglavnom rade knjige u tirazima 200-300 primeraka.

 

Dakle, ovim bi se znatno ubrzao proces pripreme, a mislim da se kvalitet ne bi pogorsao, jer ne verujem da se sa tim poliester plocama dobija losiji otisak nego kada se radi sa losim pausom.

 

Hvala unapred na odgovorima.

Link to comment
Share on other sites

Resenje bi moglo da bude Kimosetter 410 CtP, koji koristi poliester ploce koje mogu da izdrze nekih 10.000 otisaka. Nasa stamparija trenutno koristi neke ploce koje izdrzavaju oko 5.000 otisaka, mada to nije presudan faktor, posto se uglavnom rade knjige u tirazima 200-300 primeraka.

 

Dakle, ovim bi se znatno ubrzao proces pripreme, a mislim da se kvalitet ne bi pogorsao, jer ne verujem da se sa tim poliester plocama dobija losiji otisak nego kada se radi sa losim pausom.

 

Hvala unapred na odgovorima.

 

Javi mi se na PP, da uzmeš uzorak ploče sa Kimosetter-a, pa da probate štampu sa njih na faksu...

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...
powered by