Jump to content

OSNOVE OFSET ŠTAMPE


Recommended Posts

Kao sto je ranije spomenuto, ovo je danas najprisutnija vrsta ravne stampe, pa cak i stampe uopste. Ono sto je izdvaja od drugih, koje su bazirane na cisto fizickom principu odvajanja stampajucih povrsina od nestampajucih, je koriscenje oleofilnih (tj. hidrofobnih) i oleofobnih (tj. hidrofilnih) svojstava materijala da bi se razgranicile dve vrste povrsina. Zato je i ofsetna ploca (prividno) potpuno ravna - realno, postoji neka mikronska razlika u visini stampajucih i nestampajucih elemenata, ali to ni vizuelno ni na dodir nije moguce primetiti.

 

U najbitnijim crtama, proces pripreme forme i dobijanja otiska izgleda ovako...

 

Ploca se (pomocu filma ili CTP uredjaja) osvetljava, nakon cega delovi na koje je pala svetlost postaju skloni razgradnji. Tako osvetljenu plocu tretiramo kiselinom da bismo uklonili te delove, pa posle ispiranja mozemo lepo videti da su stampajuci elementi ostali u probitnoj boji cele ploce (obicno zelena ili plava), dok se na ostatku povrsine ploce vidi metalna (aluminijumska) osnova.

 

Kada sa takvom plocom krenemo da stampamo na masini, dogadja se sledece: preko cele povrsine ploce prvo prelazi valjak uredjaja za vlazenje. Samo sredstvo za vlazenje je na prvi pogled identicno obicnoj vodi, sa tom razlikom sto u sebi ima dodatke za stabilizaciju pH vrednosti i slicno ('pufer'). Oleofobni delovi ploce ce biti ti koji ce primiti sredstvo za vlazenje, a kada u narednom koraku valjci za obojavanje predju preko forme, boja ce se zadrzati iskljucivo na oleofilnim povrsinama. Ovo je kljucni deo procesa, postoji dosta faktora (vama ne narocitno bitnih) koji uticu na pravilan prenos boje i vode, kao i na dobro razgranicenje ovih povrsina (jer tu i tamo dolazi do emulzifikacije vode i boje).

 

Tako navlazena ( ) i obojena forma dalje ne dolazi u direktan kontakt sa papirom, vec se prvo otisak prenosi na medjuprenosac, tj. cilindar celicne osnove sa gumenom presvlakom. Do ovog pametnog izuma se (kao i obicno) doslo slucajno, a razloga za komplikovanje vec komplikovanog procesa je jednostavno - dobija se kvalitetniji otisak. Dalje, otisak na papiru (koga sa donje strane nosi pritisni cilindar) se dobija jednostavnim prenosenjem sa gume.

 

Ovo bi bio naj-naj-banalniji prikaz ovog procesa. Ako krenemo u detalje, tome apsolutno nece biti kraja, a ni mesta (bar ne na forumu, u nekoj knjizi mozda).

 

 

E sad, jedna bonus konstatacija, ako smem primetiti - kod ofseta se porast rasterske tacke (dot gain) ne da lako unapred proceniti. Razloga je dosta, a reci cu najociglednije: kada osvetljavamo formu, mozemo vremenski preterati i uciniti da se tacke delimicno 'sprze' (i cak nestanu u svetlim partijama, narocito ako se pri razvijanju bahatimo sa kiselinom). Kasnije, na prenosu sa forme na gumu, tacka se moze ponovo povecati usled deformisanja gume i zadebljanja sloja boje na njoj; boja se sa gume na papir nikada ne prenese 100%, uvek ostane mali sloj na koji se nadogradi novi pri narednom ciklusu prelaska obojene forme preko istog mesta. Izrada forme, obojavanje/vlazenje forme, prenos sa gume na papir - pri svakom koraku ce planirana velicina tacke varirati.

 

 

 

To je za sada dovoljno, jos dosta ima stvari koje mozemo spomenuti, ali idemo redom...

Link to post
Share on other sites

Pa, ovako... Mene interesuje par vrlo konkretnik stvari.

 

1. CTP - Svojevremeno kad sam bio kod Lazica na Petlovom brdu, rekli su mi da tehnologija jos uvek nije savrsena i da se su primetili da se javljaju artefakti u vidu bledih linija na vecim jednobojnim povrsinama. One nastaju zato sto osvetljivac poloce prelazi preko ploce "red po red" posto je daleko manji od ploce. Od tad (ima jedno godina ipo) nisam dolazio u kontakt sa CTP-om jer sam sve poslove radio za firme koje imaju svoje stampare koji im rade i osvetljavanje ploca. Lazici imaju CTP sa standardnim alu-plocama. Naravno, nemojte sad da ispadne da ogovaram ljude, posto su izuzetno profesionalni (bilo mi je zadovoljstvo raditi s njima), cisto pitam, dal' jos uvek ima tih problema? Inace, to sto sam odradio kod Lazica ispalo je savrseno i ja nisam primetio te bledje linije. Pretpostavljam, da se to desava redje inace ko bi kupio takav osvetijivac...

 

2. Takodje, cuo sam i za neki CTP koja ne radi na principu optike, vec je u pitanju termo postupak. Rekose mi da se ti artefakti ne javljaju al' su ploce (tada) bile negde duplo skuplje. Zna li ko sta je sa tim?

 

3. Na zalost, jos uvek imam posla sa stampom sa papirnih matrica. O tome ne znam gotovo nista, al' od onog sto sam nacuo, podilazi me tiha jeza... Moze li neko da mi objasni malo to, posto ja kod tih stampara nisam bio, jer sve ide preko jednog gazdinog druga koji je sa njima dobar. On, naravno, o tome nema pojma, al' je bitno da je s njima dobar... :( Najvise me zanima, kakav kvalitet mogu da ocekujem? Tekst sam video da izlazi OK, al' za slike me stra'. Mada oni kazu da nema problema ni sa slikama, nesto ne verujem...

 

Pozdrav.

Link to post
Share on other sites

Jedini CTP koji sam ja radio je bio taj sa termo postupkom. Još kad je Filipović (Grafiprof) bio u barakama na Banjici, negde 2001. ili 2002, pa uzeo B1 mašinu (zbog koje su morali da podižu plafon u prostoriji da bi je uneli). Nisam se sretao sa standardnim (osvetljavanje).

 

Što se tiče cene, i tada je to bilo možda max 10% više para od klasične ploče+film, plus sigurnost usled nemanja ručne montaže na ploču.

 

Papirne matrice su sasvim ok za tekst (razlika je u tome što se šihta čita), malkice slabije od pausa, što znači i da će crno bele slike proći zadovoljavajuće. Naravno, govorim o standardnoj proceduri štampanja knjiga kod nas, ne nešto zahtevno.

Link to post
Share on other sites

Vidis, sa CTP-om sam radio samo kod Lazica i vrlo sam zadovoljan. :) Pogotovo sto sve izadje jeftinije, brze i bolje jer nema filma. Masina je stvarno velika, mozda cak i vec od B1 al' se ne secam tacno koji format. Ako su jos uvek kakvi su bili, toplo ih preporucujem.

 

Nego, mislio sam da konstrikt il' neko drugi kaze nesto malko detaljnije o matricama jer me bas zanima.

 

Inace, hvala na odgovoru.

 

Pozdrav.

Link to post
Share on other sites

Ajmo redom...

 

Ploca se (pomocu filma ili CTP uredjaja) osvetljava, nakon cega delovi na koje je pala svetlost postaju skloni razgradnji.

Ne neophodno. Zavisno od postupka (pozitiv ili negativ). Kod nekih CtP ploča se osvetljava ŠTAMPAJUĆA površina, koja se polimerizuje i postaje neosetljiva na razvijanje...

Tako osvetljenu plocu tretiramo kiselinom da bismo uklonili te delove...

Ne kiselinom, već bazom. Tačnije vodom u prisustvu baze (NaOH)

Ovo bi bio naj-naj-banalniji prikaz ovog procesa. Ako krenemo u detalje, tome apsolutno nece biti kraja, a ni mesta (bar ne na forumu, u nekoj knjizi mozda).

Tačno...

E sad, jedna bonus konstatacija, ako smem primetiti - kod ofseta se porast rasterske tacke (dot gain) ne da lako unapred proceniti.

Netačno.

Kao i u svim ostalim fazama proizvodnje, pametni ljudi su smislili kontrolna sredstva i uređaje. Tako se za određivanje ekspozicije na kopir ramovima (za izradu klasičnih diazo ploča) koristi obično UGRA klin, sa strogo definisanim kontrolnim poljima. Kada se utvrdi tačna ekspozicija, vrednosti Dot Gain-a bi trebali biti u okviru vrednosti propisanih standardima. Kod CtP-a je tu opet npr. Fogra CtP test klin...

Kada je ploča standardizovana, a izlaz (film ili CtP) kalibrisan linearno, štampanjem test forme sa poljima poznatih raster tonskih vrednosti se precizno utvrđuje Dot Gain za dati sistem (dao sam već definiciju sistema - mašina, ofset guma, boja, vlaženje, papir...)

 

Peace

Link to post
Share on other sites
Pa, ovako... Mene interesuje par vrlo konkretnik stvari.

 

1. CTP - Svojevremeno kad sam bio kod Lazica na Petlovom brdu, rekli su mi da tehnologija jos uvek nije savrsena i da se su primetili da se javljaju artefakti u vidu bledih linija na vecim jednobojnim povrsinama.

Konkretan uređaj BasysPrint koristi tehnologiju osvetljavanja UV lampa/MicroMirror glava/XY kretanje glave. Kod osvetljavanja svakog narednog reda ivice bi trebale da se poklapaju (stiching). Ako debljina ploče varira, varira i fokus osvetljavanja, što dovodi do preklapanja ili nepoklapanja ivica dve osvetljenje "trake", i artefakata na ploči...

Nedostatak dotične mašine. BasysPrint je inače bankrotirao pre nekog vremena, kupio ga je Punch Graphics, pa sada pokušavaju come back sa nekim drugim modelima...

 

2. Takodje, cuo sam i za neki CTP koja ne radi na principu optike, vec je u pitanju termo postupak. Rekose mi da se ti artefakti ne javljaju al' su ploce (tada) bile negde duplo skuplje. Zna li ko sta je sa tim?

Napisaću malo detaljnije u sledećem postu.

3. Na zalost, jos uvek imam posla sa stampom sa papirnih matrica. O tome ne znam gotovo nista, al' od onog sto sam nacuo, podilazi me tiha jeza... Moze li neko da mi objasni malo to, posto ja kod tih stampara nisam bio, jer sve ide preko jednog gazdinog druga koji je sa njima dobar. On, naravno, o tome nema pojma, al' je bitno da je s njima dobar... :( Najvise me zanima, kakav kvalitet mogu da ocekujem? Tekst sam video da izlazi OK, al' za slike me stra'. Mada oni kazu da nema problema ni sa slikama, nesto ne verujem...

 

ZABORAVI matrice. Tehnologija prevaziđena pre 1.000 godina... Reprodukcija teksta, zaboravi ilustracije. Dobra alternativa za crno belu štampu je Kimoto Kimosetter, uređaj za izradu poliesterskih ploča. Mali stoni CtP... Kimosetter 410 ovde... i napolju...

 

Peace

Link to post
Share on other sites

@MrBig - pozitiv ploce su do te mere cesce koriscene od negativ da je bilo logicnije da navedem taj primer... a nisam hteo da idem u detalje, kao sto rekoh.

 

:lol: Hemija mi je slabija strana; gde god da sam bio u stampariji, tecnost za razvijanje ploca su nazivali 'kiselinchinom', pa zato nisam razmisljao bolje kada sam pisao ovo :)

 

Koliko ljudi koji rade pripremu kod nas ima Fogra skalu (koja kosta boga oca za domace pojmove)? Ja pisem ovo za ljude sa foruma, koji se verovatno oslanjaju na osecaj i one dot gain procente ugradjene u kolor profile Adobe programa... nisam bio dovoljno precizan prvi put, ali nadam se da sam sada pojasnio - sve je dosta predvidljivo, ali uz tesko pristupacnu opremu.

 

@jovbranko - postoje razliciti osvetljivaci i ploce za CTP, u zavisnosti od toga sta ucvrscava (ili razgradjuje) povrsine (neki deo svetlosnog spektra, temperatura)... To bi opet bila mala digresija, pa mozda u zasebnom delu neko od nas napise nesto o tome. *edit- mada, moze i ovde, da ne bi otvarali pedeset tema. Hoces ti, MrBig, posto si vec spomenuo i imas iskustva, ili...?

 

Iskreno, nemam pojma nista o tim matricama :(

Link to post
Share on other sites
@MrBig - pozitiv ploce su do te mere cesce koriscene od negativ da je bilo logicnije da navedem taj primer... a nisam hteo da idem u detalje, kao sto rekoh.

 

Ok...

 

Koliko ljudi koji rade pripremu kod nas ima Fogra skalu (koja kosta boga oca za domace pojmove)? Ja pisem ovo za ljude sa foruma, koji se verovatno oslanjaju na osecaj i one dot gain procente ugradjene u kolor profile Adobe programa... nisam bio dovoljno precizan prvi put, ali nadam se da sam sada pojasnio - sve je dosta predvidljivo, ali uz tesko pristupacnu opremu.

Nećemo tako. :angry:

Pričamo o ICC i kalibracijama, kolornim korekcijama i ostalim munjama, a kad to treba da reprodukujemo - "na osećaj"... Nije nego.

Ti si makar čovek iz struke. Poenta i jeste da se preporuče ISPRAVNE metode. Za štap i kanap nije potreban forum i literatura, već snalažljivost i entuzijazam. :huh:

Ništa od napisanog nije SF... UGRA je koštala oko 200EUR... Koliko košta paleta vraćenih brošura?

Oprema nije više teško dostupačna, pa ako se neko dvoumi da li da investira u novi Opel od 20.000 EUR ili denzitometar od 1.500 EUR, neka odabere ovo jeftinije... Svi se prave naivni, nemaju para, a svaki dan mi dolaze u firmu sa novim džipovima... :angry: Tip duguje 350.000 Din. godinu dana, ali uredno ide svake godine na more 3 nedelje...

A ako ćemo odokativo, onda nećemo dalje ni da se trudimo... Inače smo pametniji od ostatka sveta, a teško nam pada da se povinujemo i najjednostavnijim procedurama...

 

Hoces ti, MrBig, posto si vec spomenuo i imas iskustva, ili...?

 

Nego šta ću... :D

 

 

Konstrict, nemoj da se ljutim na tebe, umij se i da ulijemo malo više struke i prakse u ovu našu crnu rupu od grafike... :D

 

Peace

Link to post
Share on other sites

@ MrBig

Veruj mi da bih ja ZAISTA HTEO da zaboravim na papirne matrice, ali, po svoj prilici necu moci u dogledno vreme, sve i da hocu... Jednostavno, jedan od izdavaca sa kojim radim jos uvek ZELI da stampa tako, jer kako kaze "sto bi menjao, kad tako radi vec 10 godina i sve radi kako treba... Ocigledno, dok ta stamparija postoji i on ce tako stampati. Mislio sam da neko napise malo o tome, ali sam svestan da sam, tako da kazem, usamljen slucaj u ovom problemu i da je tema potpuno nebitna za siru dizajnersku zajednicu (na srecu...), tako da OK...

 

Nego, spusti malo gard, majke ti, konstrikt je jos uvek student. Da ga ne uplasimo, pa onda vise nece nista hteti da pise. ;)

 

Tol'ko od mene sto se tice pitanja.

 

Pozdrav i postovanje.

Link to post
Share on other sites
@ MrBig

Veruj mi da bih ja ZAISTA HTEO da zaboravim na papirne matrice, ali, po svoj prilici necu moci u dogledno vreme, sve i da hocu... Jednostavno, jedan od izdavaca sa kojim radim jos uvek ZELI da stampa tako, jer kako kaze "sto bi menjao, kad tako radi vec 10 godina i sve radi kako treba... Ocigledno, dok ta stamparija postoji i on ce tako stampati. Mislio sam da neko napise malo o tome, ali sam svestan da sam, tako da kazem, usamljen slucaj u ovom problemu i da je tema potpuno nebitna za siru dizajnersku zajednicu (na srecu...), tako da OK...

 

Nego, spusti malo gard, majke ti, konstrikt je jos uvek student. Da ga ne uplasimo, pa onda vise nece nista hteti da pise. ;)

 

Tol'ko od mene sto se tice pitanja.

 

Pozdrav i postovanje.

 

Nije gard, nego ili se nešto radi kako treba, ili se ne radi...

Bar ja tako gledam na to... Neko ko je student i budući ing. ne može da podržava rad "na osećaj", buduće zvanje mu to ne dozvoljava, po definiciji...

Sve jedno mi je kako na to gledaju ljudi van ove struke, ali treba se zalagati za pravilan pristup problematici...

Kao što rekoh, svako može štap i kanap, ali nije to poenta...

 

O matricama ćeš teško naći dobar izvor informacija, pošto su ovde mahom mlađi ljudi...

Pretpostavljam da nisu imali prilike ni da vide, a kamoli rade sa njima...

 

Peace

Link to post
Share on other sites

@MrBig - Meni su za tu skalu pominjali neku cenu koja ima jednu nulu vise :blink: Al' nije barabama za verovati...

 

OK, dogovoreno onda - od sad, pa nadalje nema 'prilagodjavanja' tekstova. Daleko od toga da ja zelim da izvrdavam, ali posto to radi bar 90% ljudi iz struke kojima ja ne mogu ni blizu da pariram po iskustvu (i postavljam se kao neki autoritet), onda po pravilu izbegavam da udaram glavom u zid. Kad porastem i naucim jos ponesto, bicu drchniji (kao ti :P ).

 

@jovbranko - nije lako biti student 'grafickog inzenjerstva i dizajna'. :lol: Stampari misle kako je to studiranje obicna zezancija gde se nista ne nauci, dok ostatak sveta misli da baratamo sa stafelajem. :)

Link to post
Share on other sites
  • 1 month later...

Obzirom da radim sa CTP-om ponešto sam naučio i stekao dosta praktičnih iskustava.

 

U štampariji u kojoj radim imamo dva CTP uređaja. Oba su KODAKova. Manji je tzv. novinski CTP mada mi sa njim osvjetljavamo ploče do B2 formata. Drugi CTP uređaj je tzv. CTP velikog formata. Dakle sa njim se osvjetljavaju ploče velikih dimenzija. Koliko ja znam u ovom trenutku ne postoji ploča koju on nemože osvjetliti.

 

Što se tiče CTP uređaja oni se dijele na VIOLET i TERMALNE. Violet CTP uređaji su nešto slabiji od Termalnih jer kod osvjetljavanja stvaraju više sivog tona oko rastera koji se kasnije u procesu razvijanja ošteti a kasnije u štampi slabi što daje slabije rezultate u kvaliteti štape, itd. Razlog tome je, koliko sam uspio skonati, bacanje više svjetla po ploči. Što se tiče Termalinih CTP uređaja oni su mnogo precizniji i laserska glava ne rasipa svjetlo, nego je svetlo usmjereno u pravilnu i tačnu poziciju djela ploče koji se osvjetljava. No, kvalitet osvjetljavanja ploče ne zavisi samo o tehnolgoji na kojoj je razvijen CTP uređaj nego i o dizajnu bubnja na koji se mota ploča. Neki CTP uređaji (nije važno da li su Violet ili Termalni) ploču uzimaju unutar bubnja a laserska glava se kreće po sredini unutrašnjosti bubnja i osvjetljava iz tri različita ugla čije su zrake jednakih rastojanja. No, i ovaj proces stvara višak sjetla tj. reflekcija je jaka. Isto tako postoje CTP uređaji koji nemaju bubanj nego ploču osvjetljavaju ravno. Ovi CTP uređaji su oni naj lošiji i prave mnogo problema. Zna se deseti da se ploče ne osvjetle ravnomjerno tj. ne centrira poziciju osvjetljavanja, itd. Onda se to mora uštimavati što stvara gubitak dragocjenog vremena pa je onda bolje osvjetljavati film nego ploče na ovom CTP-u.

 

CTP uređaje koje sam spomenuo da koristim u svom poslu su TERMALNI i spadaju u vrh trenutne ponude. Dizajan bubnja je takav da ploče uzimaju sa vanjske strane bubnja. Osvjetljavanje se vrši sa nekoliko laserskih glava po x i y osi. Bubanj se okreće onako kako mu diriguje sam proces osvjetljavanja. Sivi tonovi kod procesa osvjetljavanja su svedeni na minimum, itd. No, kvalite osvjetljavanja ne ovisi samo o CTP uređaju. Problem su i ploče. Generalno, imam problema sa pozitiv pločama. Koristim Kodakove, Agfine i Creove (od nedavano je Creo u vlasnistvu Kodaka) ploče. Pozitiv ploče za razliku od negativ traže drugačiju hemiju prilikom razvijanja tako da imam razvijač na kojem razvijam samo pozitiv ploče. U procesu osvjetljavanja na njima su vidne nekakve linije koje kasnije skinem razvijanjem, ali neke ploče mi traže brži proces razvijanja (Agfine) dok neke sporije (Kodakove i Creove). Onda, obzirom da koristim tri vrste pozitiv ploča hemija brzo prolupa, itd. Također, osvjetljavanje ovih ploča nije isto kada zadam neki AM raster ili FM. Kada zadam FM raster imam mnogo problema. One linije koje sam spomuno nemogu razviti. Ali, kada zadam tačkasti raster, mogu. Pozitiv ploče stvaraju mnogo problema u štampi mogu izdržati štampu tiraža od nekoliko hiljada i onda im pođe slabiti sihta (osvjetljeni sloj) što se odražava u štampi. Onda moram ponovo razvijati nove ploče ili samo ploču koja je oslabila, itd. Ovi iz AGFE tvrde da njihove ploče mogu izdržati 100.000 tiraža nekog arka, ali ja to u praksi nisam doživio. Također, ove Agfine ploče ako bi se zagrijavale na temperaturi oko 400 stepeni sve dok ne primijene boju mogu izdržati štampu do 1.000 000 araka nekog tiraža. Ovo nisam probao i mislim da neću jer imam negativ ploče o kojima ću sada reći sljedeće:

Situacija sa negativ pločama je skroz drugačija i tu nemam mnogo problema. Doduše koristim samo dvije vrste ovih ploča, Kodakove i Creove. Obe vrste su dobre s tim da bih ja pohvalio DITP Kodakove negativ ploče koje traže manje grijanje (128 stepeni) nego Creove koje smrde kada prolaze kroz peć, itd. I sa ovim pločama nemam problema niti kod procesa ovjetljivanja niti kod procesa razvijanja bez obzira koji sam raster zadao na osvjetljivanju. Također, hemija mi duže traje. Ove ploče mogu izdržati preko 500.000 tiraža nekog arka. Svima savjetujem koji imaju potrebu osvjetljavati ploče da traže negativ ploče i to KODAK DITP (zelene) i naravno termalni CTP uređaj.

 

Još jedna napomena: Viloet CTP urađaji koriste Violet ploče a Termalni CTP koristi termalane ploče.

 

Eto, toliko do mene za ovaj put. Mozda ovo moje praktično iskustvo nekom pomogne.

Link to post
Share on other sites

AUH!!!, odakle krenuti? Šta ti sve ovde napriča...

Mogao si ovo postovati ovde: CtP sistemi

 

A i mogao si prvo pročitati tu temu...

 

Jbg, ajmo redom, da publika ne ostane neinformisana...

 

 

Drugi CTP uređaj je tzv. CTP velikog formata. Dakle sa njim se osvjetljavaju ploče velikih dimenzija. Koliko ja znam u ovom trenutku ne postoji ploča koju on nemože osvjetliti.

 

Sem ako nije Lüscher XPose 190, ima ploča koje ne može da osvetli... :D

 

 

Što se tiče CTP uređaja oni se dijele na VIOLET i TERMALNE.

 

Podela je malo šira, ali nema veze...

 

 

Neki CTP uređaji (nije važno da li su Violet ili Termalni) ploču uzimaju unutar bubnja a laserska glava se kreće po sredini unutrašnjosti bubnja i osvjetljava iz tri različita ugla čije su zrake jednakih rastojanja.

 

Važno je. Termalni CtP uređaji ne mogu biti konstruisani kao inner drum uređaji, jer sa distancom laserski zrak talasne dužine 830 nm gubi rapidno energiju. Tako da su svi termalni CtP-i outer drum koncepcije. Izuzetak je već pomenuti Lüscher XPose, ali i kod njega cela glava rotira na unutrašnjm bubnju par milimetara od ploče. I naravno Presstek Vector TX52 koji koristi lasersku diodu od 1064 nm.

Ovo sa tri zraka i uglovima si nešto pogrešno razumeo.

 

 

Osvjetljavanje se vrši sa nekoliko laserskih glava po x i y osi. Bubanj se okreće onako kako mu diriguje sam proces osvjetljavanja.

 

Osvetljavanje se vrši po x osi, dok je za y osu zadužena rotacija bubnja.

Sivi tonovi kod procesa osvjetljavanja su svedeni na minimum, itd.

 

:huh:

 

Generalno, imam problema sa pozitiv pločama. Koristim Kodakove, Agfine i Creove (od nedavano je Creo u vlasnistvu Kodaka) ploče. Pozitiv ploče za razliku od negativ traže drugačiju hemiju prilikom razvijanja tako da imam razvijač na kojem razvijam samo pozitiv ploče. U procesu osvjetljavanja na njima su vidne nekakve linije koje kasnije skinem razvijanjem, ali neke ploče mi traže brži proces razvijanja (Agfine) dok neke sporije (Kodakove i Creove). Onda, obzirom da koristim tri vrste pozitiv ploča hemija brzo prolupa, itd.

 

 

I ponovo, AUH!

 

Creo (PTP) i Kodak (Electra Excel HR) mogu koristiti istu hemiju, uz različite parametre razvijanja.

Agfa traži drugu hemiju. Nije ni čudo što hemija brzo prolupa. Da li radite regeneraciju 24h?

 

 

Također, osvjetljavanje ovih ploča nije isto kada zadam neki AM raster ili FM. Kada zadam FM raster imam mnogo problema. One linije koje sam spomuno nemogu razviti. Ali, kada zadam tačkasti raster, mogu.

 

FM je generalno problem kod termalnih pozitiv ploča. Nisu sve setifikovane za iste vrednosti FM-a, a i onda razvijanje mora biti IDEALNO, što kod tebe definitivno nije slučaj.

 

 

Pozitiv ploče stvaraju mnogo problema u štampi mogu izdržati štampu tiraža od nekoliko hiljada i onda im pođe slabiti sihta (osvjetljeni sloj) što se odražava u štampi. Onda moram ponovo razvijati nove ploče ili samo ploču koja je oslabila, itd.

 

Još jedan pokazatelj da ti je razvijanje katastrofa. Ploče su ti pre-razvijene. Ili je razvijač prejak, ili je vreme razvijanja predugo, ili je temperatura previsoka, ili je pH vrednost pogrešna...

Ili je kombinacija svega gore navedenog...

 

Ovi iz AGFE tvrde da njihove ploče mogu izdržati 100.000 tiraža nekog arka, ali ja to u praksi nisam doživio. Također, ove Agfine ploče ako bi se zagrijavale na temperaturi oko 400 stepeni sve dok ne primijene boju mogu izdržati štampu do 1.000 000 araka nekog tiraža.

 

Tačno. Propisno razvijena termalna pozitiv ploča izdržava 100.000 otisaka, uz kvalitetno sredstvo za vlaženje i ne-agresivno sredstvo za pranje ploča. Nakon termičke obrade (pečenja) bez problema i do 1 milion otisaka...

 

 

Situacija sa negativ pločama je skroz drugačija i tu nemam mnogo problema. Doduše koristim samo dvije vrste ovih ploča, Kodakove i Creove. Obe vrste su dobre s tim da bih ja pohvalio DITP Kodakove negativ ploče koje traže manje grijanje (128 stepeni) nego Creove koje smrde kada prolaze kroz peć, itd. I sa ovim pločama nemam problema niti kod procesa ovjetljivanja niti kod procesa razvijanja bez obzira koji sam raster zadao na osvjetljivanju. Također, hemija mi duže traje. Ove ploče mogu izdržati preko 500.000 tiraža nekog arka. Svima savjetujem koji imaju potrebu osvjetljavati ploče da traže negativ ploče i to KODAK DITP (zelene) i naravno termalni CTP uređaj.

 

DITP gold su ploče prve generacije, i izuzetno su kvalitetne. Lakše se kontrolišu u razvijanju i daju više tiraže bez termičke obrade. Problem je dodatna faza pri razvijanju (predgrevanje). Razvijačica je skuplja i traži dodatno podešavanje parametara procesa razvijanja (Foging point).

 

Inače definitivno daju bolji kvalitet.

 

 

Još jedna napomena: Viloet CTP urađaji koriste Violet ploče a Termalni CTP koristi termalane ploče.

 

Tako bi trebalo... :D

 

Peace

Link to post
Share on other sites

AUH!!!, odakle krenuti? Šta ti sve ovde napriča...

Mogao si ovo postovati ovde: CtP sistemi

 

Nov sam ovde pa nisam znao da je otvorena tema o CTP-u.

 

 

Sem ako nije Lüscher XPose 190, ima ploča koje ne može da osvetli... :D

 

Nije radio se o Kodakovom Magnusu VLF CTP uređaju.

 

 

Ovo sa tri zraka i uglovima si nešto pogrešno razumeo.

 

Vrlo moguce, jer nov sam u ovom poslu.

 

Osvetljavanje se vrši po x osi, dok je za y osu zadužena rotacija bubnja.

 

Tacno. Nedostaka znanja je problem u izrazavanju opisivanju.

 

 

 

Creo (PTP) i Kodak (Electra Excel HR) mogu koristiti istu hemiju, uz različite parametre razvijanja.

Agfa traži drugu hemiju. Nije ni čudo što hemija brzo prolupa. Da li radite regeneraciju 24h?

 

Da, radimo. Imam razvijac u kojem razvijam samo negativ ploce i razvijac u kojem razvijam pozitiv ploce. Znam da Agfa trazi poseban razvijac (imam taj razvijac) ali nazalost moram razvijati i druge ploce u tom razvijacu a to ne mogu objasniti svojim sefovima da nije dobro.

 

FM je generalno problem kod termalnih pozitiv ploča. Nisu sve setifikovane za iste vrednosti FM-a, a i onda razvijanje mora biti IDEALNO, što kod tebe definitivno nije slučaj.

 

Da. Kada promijenim razvijac i razvijam Agfine ploce osvjetljene na FM rasteru skinem linije.

 

Još jedan pokazatelj da ti je razvijanje katastrofa. Ploče su ti pre-razvijene. Ili je razvijač prejak, ili je vreme razvijanja predugo, ili je temperatura previsoka, ili je pH vrednost pogrešna...

Ili je kombinacija svega gore navedenog...

 

Ima svega pomalo. Ali kao sto sam rekao nemogu to objasniti sefovima.

 

 

Nego reci mi koja je to temperatura na kojoj mogu zagrijavati Creove i Kodakove pozitv ploce i koliko traje taj proces zagrijavanja?

Link to post
Share on other sites
Nego reci mi koja je to temperatura na kojoj mogu zagrijavati Creove i Kodakove pozitv ploce i koliko traje taj proces zagrijavanja?

Ako misliš na predgrevanje, DITP ide otprilike na 140°C pri 60 sekundi...

A ako misliš na pečenje, to ne znam...

Link to post
Share on other sites
  • 3 weeks later...
  • 1 month later...

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...