Jump to content
Sign in to follow this  
MrBig

Relativni štamparski kontrast...

Recommended Posts

Ovaj topic ću probati da odradim što više “narodskim“ jezikom, da ga svako može razumeti...

 

Postoji niz faktora koji u lancu proizvodnje u grafičkoj industriji utiču na krajnji rezultat...

I svaki od tih faktora može postati poremećajni faktor, ukoliko se ne stavi pod kontrolu.

 

Uz trenutno zanemarivanje faktora u prepressu (skena, kolorne korekcije, kalibracije i ICC profila, kontrole kvaliteta filma ili CtP loča...) posvetimo na trenutak pažnju štampi vašeg, teškom mukom, dizajniranog proizvoda.

 

Logično je da, uz pretpostavku da je proces do tog trenutka bio pod kontrolom, vi želite najbolji moguć otisak vašeg dela.

 

Tu na scenu stupaju dva pojma:

 

Relativni štamparski kontrast i

Optimalna gustina nanosa (density) boje na tabaku

 

Oba pojma su usko povezana i to:

 

Relativni štamparski kontrast je definisan kroz sledeću formulu...

post-4003-1160647560.jpg

 

Iz nje se vidi da je potrebno pratiti odnos gustine nanosa boje polja 80% raster tonske vrednosti, i polja punog tona.

Kada je nanos nedovoljan (mali), i RŠK je mali.

Sa rastom nanosa i RŠK raste.

U jednom trenutku, sa daljim rastom nanosa, RŠK počinje da pada.

To je posledica popunjavanja polja 80% raster tonske vrednosti, obzirom da rasterska tačka može nositi samo određenu količinu boje, koja se razliva ukoliko se pretera.

 

Napomena: Merenja treba vršiti na Fogra PMS traci, analognoj ili digitalnoj, a ne na priručnim (u svojoj režiji napravljenim) klinovima!

 

Ta tačka pre samog pada kontrasta je maksimalni štampaski kontrast koji dati sistem može reprodukovati.

U tom trenutku sistem reprodukuje maksimalni tonski opseg koji je u stanju reprodukovati.

 

Nanosi boje, očitani pri maksimalnom štamparskom kontrastu su vrednosti koje su referentne za dati sistem.

Određene institucije, kao Fogra, daju neke standardne vrednosti za obično tri tipa podloge na kojoj se štampa (sjajni kunstdruk, mat kunstdruk i ofsetni papir). To su samo polazne vrednosti, a svaka štamparija bi morala utvrditi vrednosti za svoj sistem.

post-4003-1160647961.jpg

 

Takođe su date vrednosti RŠK pri kojima se smatra da je štampa optimalna.

post-4003-1160647610.jpg

 

Manje vrednosti od datih ukazuju da nesto u sistemu nije u redu...

 

Kada kažem sistem, pri tome ne mislim samo na štamparsku mašinu. Uticaj na kontrast imaju i tip papira, boja, sredstvo za vlaženje, ofsetna guma, pritisci, tvrdoća i stanje valjaka...

 

Zato je, za predvidljive i optimalne rezultate potrebno, da kao dizajneri, insistirate na tome da su vrednosti RŠK i nanosa boje poznate, ubeležene na odobrenom tabaku i kontrolisane u jednakim intervalima kroz tiraž. Samo tako možete očekivati kvalitetnu štampu.

Da rezimiramo: Štamparija ima denzitometar, koristi ga i za druge namene sem pritiskača za hartiju :D , Tabak se odobrava KADA zadovolji date standarde, odobreni tabak ima unete vrednosti RŠK i nanosa CMYK, svaki stoti tabak izvađen uz odobreni tabak radi kontrole kontinuiteta.

 

Novi standardi se ne zasnivaju više na gustini nanosa boje, već na Lab vrednostima. Obzirom da je za njihovu kontrolu potreban spektrofotometar, a ne denzitometar, još neko vreme će se kod nas koristiti ovaj metod kontole... (dok se masa ubogih štampara ne otvori za po 3-5.000 EUR)

 

Nadam se da će vam biti korisno.

 

Peace

Share this post


Link to post
Share on other sites
Zaista korisno, pogotovo onima koji nisu imali privilegiju prakse u štampariji.

 

Poštovanje!

 

Thanks...

 

Biće toga još za stiky...

 

 

Peace

Share this post


Link to post
Share on other sites

Extra, mada za veliku vecinu "stamparija" je ovo teski SF i uglavnom se za kontrolu otiska koristi "iskusno oko majstora". Na zalost! Cestitke za clanak.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Extra, mada za veliku vecinu "stamparija" je ovo teski SF i uglavnom se za kontrolu otiska koristi "iskusno oko majstora". Na zalost! Cestitke za clanak.

 

Veruj mi, sve više je onih kojima dolazi iz dup*ta u glavu... Ko želi da opstane, moraće da dâ kvalitet...

A i vi ste tu da izvršite pritisak na štampare... :)

 

Peace

Share this post


Link to post
Share on other sites

^ U pravu si. Zaista je sve vise onih koji imaju dobre masine. Vrlo je blitno da ljudi znaju za ovo, da polako pocinju da insistiraju na kvalitetu. Valjda cemo se polako izvlaciti iz "stap i kanap" proizvodnog procesa...

 

Samo napred. :)

Pozdrav i postovanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja bih ovde samo dodao jos optimalne gustine nanosa boje za flexo stampu, mozda nekom zatreba...

 

Yellow = 0.90 - 1.00

Magenta = 1.20 - 1.30

Cyan = 1.30 - 1.40

Black = 1.50 +

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ja bih ovde samo dodao jos optimalne gustine nanosa boje za flexo stampu, mozda nekom zatreba...

 

Yellow = 0.90 - 1.00

Magenta = 1.20 - 1.30

Cyan = 1.30 - 1.40

Black = 1.50 +

 

Prema informacijama koje nisu baš friške, flexo nije još standardizovan. Pretpostavljam da su vrednosti koje si dao empirijske...

Fogra je radila na tome, bar tako reče g. Ulrich Schmitt, zadnji put kada smo se sreli... Moguće da je nešto izašlo, ako jeste biće i o tome...

 

 

Peace

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobro, pretpostavljam da to važi za određene uslove u fleksu - koja je linijatura, koji materijal, koja debljina polimera, tj. koliko je fina ili gruba štampa.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Dobro, pretpostavljam da to važi za određene uslove u fleksu - koja je linijatura, koji materijal, koja debljina polimera, tj. koliko je fina ili gruba štampa.

 

Kod flexo štampe se ne može uticati na nanos na isti način kao u ofsetu. Zapremina ćelija na raster valjku definiše debljinu/gustinu nanosa. Sličan sistem u ofsetu je npr. na KBA Karat 74 mašini...

Generalno, nije jednostavna tema. Ali flexo je tehnika štampe sa najvećim godišnjim porastom u svetu (podatak od pre 3 godine je da je rast tada bio oko 33% na godišnjem nivou)...

Konsultovaću se sa nekim kolegama, pa ako ima novina po pitanju standardizacije, javljam (u narednom periodu, najverovatnije posle Grafime)...

 

Peace

Share this post


Link to post
Share on other sites
Manje vrednosti od datih ukazuju da nesto u sistemu nije u redu...

 

Kada kažem sistem, pri tome ne mislim samo na štamparsku mašinu. Uticaj na kontrast imaju i tip papira, boja, sredstvo za vlaženje, ofsetna guma, pritisci, tvrdoća i stanje valjaka...

 

Zato je, za predvidljive i optimalne rezultate potrebno, da kao dizajneri, insistirate na tome da su vrednosti RŠK i nanosa boje poznate, ubeležene na odobrenom tabaku i kontrolisane u jednakim intervalima kroz tiraž. Samo tako možete očekivati kvalitetnu štampu.

 

Pozdrav,

 

imam jedno pitanje u vezi ovoga. Koliki je minimalni tiraž na kome se ovo može uspešno primeniti?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Pozdrav,

 

imam jedno pitanje u vezi ovoga. Koliki je minimalni tiraž na kome se ovo može uspešno primeniti?

 

U principu, zavisi od mašine. Kod novijih mašina (pogotovo onih sa CPC i CIP3/4) nakon par desetina tabaka nanosi bi trebali biti OK. Kod starijih mašina to nije slučaj, i onda zavisi od stanja mašine i veštine majstora da nanos brzo podesi, kao i od inicijalnog otvora bojanika...

 

Generalno tiraži ofset štampe ne bi trebali biti manji od par stotina tabaka (sve manje treba ići na digitalnu štampu), tako da to u svakom slučaju ide...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da je par desetina tabaka nedovoljno i za novu mašinu. Na mašini sa Prinect CP2000 sistemom svaka promena na zonama bojanika ili promena brzine okretanja valjka u bojaniku se stabilizuje na otisku posle 150 do 250 tabaka u zavisnosti od tipa mašine odnosno broja valjaka u istoj. Tu promenu prati softver mašine i daje indikaciju kada je proces završen. Nakon te promene ide novo merenje i nova korekcija pa novo čekanje do "stabilnog" nanosa koji se može ponovo meriti. Na osnovu toga sam izvukao zaključak da su optimalni tiraži preko 1000, gde se može primeniti merenje nanosa i kontrasta i opet sa visokim viškom u hartiji.

Share this post


Link to post
Share on other sites
... se stabilizuje na otisku posle 150 do 250 tabaka u zavisnosti od tipa mašine ...

Na osnovu toga sam izvukao zaključak da su optimalni tiraži preko 1000, ...

 

To bi značilo makulature od 15 do 25% na tiražu od 1.000?

Šta ti je moderna tehnologija... :D

 

To sve zavisi od niza faktora... Na KBA Rapida 74 u kombinaciji sa Violet CtP pločama klijent je prijavio isti slučaj...

Sa termalnim Sword Ultra pločama, daleko manje makulatura pre stabilisanja nanosa...

 

Niz faktora će uticati na to, tako da odgovor nije da/ne...

 

Ali generalno, ko želi tiraže 200 tabaka, neka ne ide na ofset...

 

EDIT: Tek sada videh...

 

Ako sam te dobro razumeo, posle par stotina tabaka, kada se nanos stabiliše, vršiš ponovo korekciju nanosa, sa još par stotina makulatura?!

 

CP 2000 je kontrolni pult Heidelberg mašina, naslednik CPC sistema. Prinect bi, uz tumačenje CIP3 (PPF) fajla, trebao da već dâ podešavanja bojanika za optimalni nanos prema datoj formi (ili makar 95%...).

 

I pored toga toliko makulatura?!! Ceo sistem definitivno nije zamišljen za tolike makulature, već obratno - trebao bi da smanji vreme pripreme...

 

Koja je štamparija u pitanju?

 

Ako nije tajna... :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
To bi značilo makulature od 15 do 25% na tiražu od 1.000?

Šta ti je moderna tehnologija... :D

Da, na žalost. Prosek je oko 20% na tiražima do 1000

 

Ali generalno, ko želi tiraže 200 tabaka, neka ne ide na ofset...

Da, ovo podržavam. Samo još naši ljudi da to shvate.

 

 

Ako sam te dobro razumeo, posle par stotina tabaka, kada se nanos stabiliše, vršiš ponovo korekciju nanosa, sa još par stotina makulatura?!

Ne sa novim makulaturama, to već ide u tiraž. To već nisu krupne korekcije ali na kraju rezultat je da je štampa malo "šarena".

CP 2000 je kontrolni pult Heidelberg mašina, naslednik CPC sistema. Prinect bi, uz tumačenje CIP3 (PPF) fajla, trebao da već dâ podešavanja bojanika za optimalni nanos prema datoj formi (ili makar 95%...).

 

I pored toga toliko makulatura?!! Ceo sistem definitivno nije zamišljen za tolike makulature, već obratno - trebao bi da smanji vreme pripreme...

I sa ovim se slažem. Sistem nije tako zamišljen ali, ovo je balkan a ne Nemačka. Vrlo brzo po puštanju u rad takve mašine, kreće u sve moguće obaranje troškova. Ne koriste se original folije za bojanik, ne koristi se preporučena hemija, ne koriste se odgovarajući papiri, papiri koji se dolaze u štampariju nisu klimatizovani a klimatizovana prostorija sa održavanjem vlažnosti vazduha je misaona imenica za 99,50% štamparija. Rezultat toga je štampa kakvu imamo. Drugi razlog je i sama elektronika na mašini. Kvarovi kreću jako brzo i na kraju, mašine rade pod Windowsom. (mislim na ove novije) :D :D :D Naravno da su restarti nekad neophodni. :D

Koja je štamparija u pitanju?

 

Ako nije tajna... :D

Više ih je u pitanju ali ako ti na ovo odgovorim, biću ubiven. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo da se i ja malo prikljucim...ako ne smetam... :unsure:

 

Dok cekamo odgovor na prethodno pitanje, koji me, btw jako zanima :), da dodam i ja malo...

 

Vrednosti optimalnih gustina su, kako rece MrBig, specificne za svaki pogon ponaosob, ali ipak postoje vrednosti koje se preporucuju. Evo nekih brojki na koje sam ja naletela (ima i po ISO :) ).

 

post-9803-1176407941.jpg

 

Sto se kontrasta tice, on se obicno, opet citiram MrBig-a :D daje za tri tipa podloga za stampu. U literaturi na koju sam ja naletela, dele ih u klase i to:

 

 

• Klasa 1. - svi sjajni i mat premazni papiri od 70 g/m2 i naviše

 

• Klasa 2. - svi premazni papiri ispod 70 g/m2

 

• Klasa 3. - svi nepremazni papiri uključujući i papire u boji

 

post-9803-1176408015.jpg

 

Nadam se da sam bar nekome bila od pomoci i da se nikome nece desiti scena kao meni da ga stampar ubedjuje da on bolje vidi od denzitometra. Ima verovatno i takvih, ne sumnjam, cuda su uvek moguca, ali je u ovom slucaju tiraz pokazao da doticni ipak nije bio jedan od retkih.

 

Poz!

Share this post


Link to post
Share on other sites

pozdrav svima,

da ne bude zabune

standard koji kwei citira prestao je da važi 1998, a od 2004, ne postoje ni denzitometrijske vrednosti

a druga tabela je ilustracija iz uputstva za spectro-denzitometar ( bukvalno ilustracija)

mr big je u pravu što se tiče kontrasta, može da se meri i tako se meri, ja sam samo dodao da ne bude zabune, relativan kontrast kao takav ništa ne znači u kontroli kvaliteta, kao ni denzitometrijske vrednosti.

ako imamo dobar relativan kontrast može da bude neki pokazatelj, ali ništa bitno (tako bar stvari stoje za sada)

za ilustraciju kada bi pričali recimo o konjskim snagama i kilovatima, množenjem ili deljem dobijamo uvek iste odgovarajuće vrednosti. Merenjem denzitija, retko kad dobijemo odgovarajuće kolorimetrijske vrednosti

da pojednostavim

na primer

Crna K D = 1.8 može da bude u rasponu od L=14 do L=18

i L=16 može da bude u rasponu od D=1.6 do D=1.9

i opet da ne bude zabune za procesnu kontrolu denzitometar je i dalje itekako važan i neophodan instrument

(nije mi namera da nekog zbunim) pokušaću da kažem ovako

ako u štampariji koristite denzitometar, i (nije važno kako) došli ste do toga da štampate po kwei/noj tablici

morate se toga pridržavati!

 

kwei ono za klase papira obrisi, to potpuno nije tacno!

fyi 1/2=sjajni/mat premazni papir i 3 lwc i tako dalje

pozdrav

Share this post


Link to post
Share on other sites
ako imamo dobar relativan kontrast može da bude neki pokazatelj, ali ništa bitno ...

 

Pa, govori nam da li reprodukujemo pun tonski raspon ili ne, i sa kojom vrednošću nanosa dobijamo tu reprodukciju.

 

Ti govoriš o spektrofotometrijskim merenjima (Lab), i kontroli putem praćenja istih.

 

Pretpostavljam da se ona mogu primeniti na boje/podloge proizvedene u okviru nekog (ISO) standarda.

Šta je sa bojama/podlogama koje ne odgovaraju standardu, a kojih kod nas ima u priličnoj meri? Siguran sam da je to moguće raditi u Nemačkoj, ali kod nas? Kakva su tvoja iskustva?

Share this post


Link to post
Share on other sites
da ne bude zabune

standard koji kwei citira prestao je da važi 1998, a od 2004, ne postoje ni denzitometrijske vrednosti

 

Hvala SIT!

 

Sve sto si naveo govori samo o cinjenici kakav je nas obrazovni sistem, tj. da nas jos uvek uce po standardu koji je prestao da vazi. Vrednosti koje sam navela su iz univerzitetskog udzbenika, a brojke sam prosle godine na polaganju morala bukvalno znati napamet. Isto je i sa tim klasama papira...

 

Dakle, brojke nisu iz licnog iskustva i do sad sam bila ubedjena da su relevantne. Jos jednom hvala! :)

 

p.s. Od sad ne verujem nikome! :unsure:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...