Jedna priča o Zemunu koji je nestao

[Skyman]

Prošlo je dosta od kad je ova tema objavljena. Tek sam je nedavno, na volšeban način, dobio i prošao kroz nju nekoliko puta. Nemam adekvatan pridev, fantastično!

Elem, ja sam jedan od potomaka, zadrti Zemunac!

Ostalo mi je u sećanju, rođen sam 1950, da je u kući postojala izvesna nelagodnost zbog nemačkog prezimena. Moj otac i njegova majka, moja baka, su često komunicirali na nemačkom, ali uglavnom kad su bili sami. Da li je ta nelagodnost - da ne kažem strah, možda je malo jaka reč, bila neopravdana, ali je tako bilo. Čak i kad sam, nekoliko godina kasnije, u školi birao strani jezik, bio sam usmeren da odaberem engleski. A nemački je već bio u uvetu, ali...

Nemački nisam nikad naučio, osim par osnovnih stvari.

Mnogo godina kasnije, kad sam saznao kako su Švabe tretirane i prognane, pitao sam oca kako to da smo mi ostali u Zemunu. Nije imao pravi odgovor, nije znao, ali je pretpostavljao da je jedan od verovatnih razloga činjenica da smo imali kuću u Vrtlarskoj ulici, a ne u Franctalu. Još jedna mogućnost je ugled koji je deda stekao u Zemunu pre rata i što mi je otac bio u partizanima na sremskom frontu. Mada nisam siguran u to poslednje, jer je poznato da su neke porodice bile proterane iako su učestvovale u ratu na pobedničkoj strani. Dedu su ipak hapsili 1948, pa pustili, tek da se zna ko je ko!

Ova reportaža me je vrlo zaintrigirala, tako da planiram posetu Mondzeu ovog avgusta kao deo moto ture kroz Alpe. Siguran sam da će to biti pravi pogodak.

Zahvaljujem Metabu na izvanrednoj reportaži.

 

[metabo]

Hvala Skyman! Uvek se obradujem kada neko javi da je reportaža interesantna i korisna.

Za istinu nikad nije kasno. Želim vam sretan put i razmotrite mogućnost da obiđete njihove prostorije u Salcburgu.