Jump to content
Kisha

Pitanje za svadbare

Recommended Posts

Još i ovo: Ne opterećuj se brojem i kvalitetom fotografija koje nisu najuspešnije i najbolje. Jednostavno je nemoguće da isporučiš od par stotina do preko 1000 fotografija, a da je na svakoj "uhvaćen" perfektan momenat, kadar, svetlo i da je svaka sama po sebi "neponovljiva". Od klišea u svadbenoj fotografiji ne možeš da pobegneš. Po meni je bitnije da dostigneš i održiš što bolji kvalitet rada tokom celog dana, a na kraju istog tog dana će u toj količini svakako biti i određen procenat fotki koje su, onako, baš dobre.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne znam kako je kod tebe, ali u mom zavičaju moraš imati neki papir (registrovana radnja ili ugovor o radu sa radnjom) da bi radio. Nije teško pribaviti taj papir, ali i to treba imati na umu kad rešiš da uđeš u posao.

 

Što se opreme tiče ljudi su ti već preporučili nešto sa čim možeš početi da radiš.

 

Puno sreće!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Jebi ga Guru, ti hoćeš mene da ubaciš iz prve na nivo holivud svadbarske produkcije, a ja nemam para da kupim najobičniji canon 700d sa nekim usranim objektivom. Kada govorim o svadbarskoj fotografiji ovdje na balkanu i običajima sve se svodi na nekoliko stvari. Matičar, crkva/džamija, restoran, neko fotografisanje mladenaca na nekoj lokaciji, fotografije kod njenih, njegovih kod kuće ...

 

Ono što vidimo na netu su uglavnom fotografije mladenaca sa izabranih lokacija i mnogo manje je fotografija koje ispračaju druge gore navedene korake jednog vjenčanja. Ili ako se stavi uglavnom je to pokoja fotka. U nekim nametnutim i nekontrolisanim uslovima, ni oni 'najbolji' sa najboljom opremom ne mogu iznijeti neke wau fotografije jer im to uslovi ne dozvoljavaju.

 

Ja pričam o nekim običnim svakodnevnim svadbama a ne high end i unaprijed pripremljenim i dogovorenim scenama i svim ostalim, gdje ne znaš ni gdje se slavi, ni šta te čeka tamo, gdje nema dogovora ... ti treba da slikaš i to je to i gdje te ne čekaju drugi i gdje se scene ne prave za fotografa, već sve usput i u hodu kako svadba ide. Nema tu puno pametovanja.

 

Ne razumes me, ti nikako ne mozes odmah da upadnes u highend vencanja koja se naplacuju 1500e :) Ja pricam o tome da moras da odlucis u kom pravcu ces da ides, da li ces da raduckas za male pare, ili planiras da radis to ozbiljnije i da ti bude dugorocan posao. Ja preporucujem ovo drugo, jer u ovako siromasnoj zemlji boljeg postenog posla nema, pogotovo kada ti je to hobi i kada volis fotografiju. Ne postoji jedna prepreka da se ne radi kako treba, cak i ako zivis u najmanjem selu u Srbiji, postoji prevoz koji ce te prebaciti bilo gde. Ja ne da radim po celoj Srbiji, vec i po celoj Evropi, trziste u kome zivis ne treba da sprecava, samo je pitanje da li ti to zelis ili ne. Svako moze da bude dobar u ovome, najbitnije je da to volis, jer onda lako napredujes i ucis. Ja sam isto tako od nule poceo pre 10 godina, sa 1000e opremom, danas radim sa 70.000 eura opremom, a znam one koji su i dalje na toj 1000e opremi a poceli pre mene, bitno je samo koji put izaberes, tezgu, ili kvalitet.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako te ne mrzi, napiši koju o strategiji fotografskog ravoja, a i o strategiji kako se izboriti sa "običajima" koji vladaju u srpskoj wedding industriji ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ako te ne mrzi, napiši koju o strategiji fotografskog ravoja, a i o strategiji kako se izboriti sa "običajima" koji vladaju u srpskoj wedding industriji ;)

 

Ja radim video, ali su principi vrlo slicni, a strategija je uzasno jednostavna - guras kvalitet i neprestano ucis i napredujes. Ubedljivo najbitnija stvar je kvalitet, odnosno porftolio, ja radim skoro bez marketinga sve ove godine, i non stop me cimaju ljudi za koje sam vec nesto radio ili su to njihovi prijatelji, braca, sestre, tetke, ne mozes da verujes koliko "word of mouth" ima uticaja i koliko je jaci od tipicnog marketinga koji svi rade. Zato je mnogo bitno da te ne mrzi, da ne radis vencanje sa jednim objektivom jer je tako lakse, i da ne skidas blic sa tela jer je tako lakse, vremenom vidis sta fizicki mozes da stignes ali stalno se treba koncentrisati na sto bolji kvalitet, ja sam dugo vremena preterivao u tome, recimo snimao sam cela vencanja u RAWu, sto mi napravi oko 1TB materijala koji je u montazi rastao na 3TB uz uzasno mnogo vremena za sam proces montaze. Isto tako ne treba preterivati u drugom smeru, a to je da te mrzi da promenis objektiv kada za to ima vremena, treba naci neki balans.

 

Sto se tice obicaja, ja nikada nisam radio dno vencanja, sto je jos jedan bitan savet, u startu se treba diferencirati i ne raditi dno i za male pare. A cak i kada dodje do toga da prihvatis dno za male pare, radis ga kao da radis kraljevsko vencanje za velike pare, sve uvek treba raditi maksimalno jer nikada ne znas koji ce drugi posao te fotke/video doneti. Radim i ja obicaje povremeno, kod ovih sto su videli da se zaba potkiva :), ali to nikada nije neko dno, uglavnom je normalno vencanje a ima i neke obicaje, ali svakako postoje granice sta radim i dokle idem, u mom slucaju necu snimati 5 sati videa, necu ni 3, jer to ne moze da ispadne kvalitetno, drzim se standarda i kvaliteta ispod koga ne idem, i to mi omogucava da ne napravim nikada sranje, ma koliko veliko sranje bilo to sto snimam :)

 

Znam ljude koji rade u malim sredinama i trude se da rade kako treba, i u tome uspevaju. Jedina je razlika sto ne mogu da zarade koliko ja mogu u Beogradu, ali to nikako nije lose, zarada je i dalje neuporedivo veca od tipicnog šatorskog fotografa iz tih krajeva. Samo je bitno da se ne predajes i da ne kazes ne moze drugacije, a onda da radis ceo zivot vencanja od 50e, to ce te ubiti, mene ubija to sto svaki put moram da izmisljam nesto novo a to je mnogo tesko na vencanju kada jednom ustanovis kadrove, posto je svako vencanje skoro identicno :) Zato mislim da je najgore sto mozes da uradis za sebe da radis tezgice za male pare, tu nema kreativnosti, nema buducnosti, i nema para.

Share this post


Link to post
Share on other sites

^

Jes da umes po nekad da "kenjas" i ozbiljno da iritiras, ali ovo je nesto najpametnije, i najkorisnijes sto sam procitao a da si ti napisao od kad znam za tebe u online svetu... Ima tu jos nesto sto mislim da je bitno za to sto si sada uspesan u tome sto radis... Ko je nesto radio i preziveo devedesete sa nekim privatnim poslom, ovo danasnje vreme za njega je boza, a ako se dobo secem od te si sorte.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma sve to lepo izgleda u tekstu, ali mu opet uskracuje odgovor kako da pocne sa 400/500/600 evara, koliko je coveku na raspolaganju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guru, da i Ja dodam da si ovo veoma lepo objasnio. Mene lično ne interesuje fotografija svadbi, ali je princip isti i za ostale tipove bavljenja fotografijom, pa i drugim poslovima inače. Ja se bavim nečim sasvim drugim, ali kad radiš kako treba, posle nekog vremena počnu ljudi da te traže.

 

Kisha, kupi šta možeš za sada, ali se trudi da ne upadneš u taj kliše o kom ljudi pričaju, već da uneseš nešto svoje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Paaaa sa tim budzetom ili da radis free za pocetak, ili mozda da krenes da radis za nekog. Mislim da je sa 400 e opreme malo bzvze da krenes sam u biznis. Bar ja mislim...

Ja sam uplovio u ove vode svojevremeno sa D80 i sa 50 1.4.

I dugo vremena tako fotkao za svoju dusu. Malo kad se neki prijatelj zenio ja sam bio tu i trtio se fotkao za dz i ucio. Decijih rodjendana sam fotkao milion.

Posle 100 godina ja imam FX i fotkam sa prajmovima al i dalje neznam da zabodem dobar posao. Jednostavno nije to tako jednostavno kako izgleda...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako iole ozbiljno hoces da radis onda Nikon D7100+18-105+sb800

Ako ti je to skupo onda D90+18-105+sb800.

Kao sto rekoh na to ces dodavati 1.8 fiksne optike kada zaradis, posle sledi zamena tela, nabavka jos jednog blica itd.

Ovo ti je jedini ispravan put, zaboravi na trocifrena Canon tela.

Bavio sam se tim poslom dugo(30 godina je dugo ako se ne varam), i mada koristim C opremu, za posao koji zelis da radis ti savetujem N ako ces da radis sa krop telima, a moras zbog budzeta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

^

Znaci imas oko 200god :mrgreen:

Kolega daj da vidimo neku tvoju fotku, ovde na forumu, nesto sto ti vidis kao dobru odlicnu fotografiju u tvojoj kolekciji... Cisto me zanima kakve fotke pravi neko sa tako puno fotografskog iskustva, neko ko na osnovu toga sta moze da se procita u tvojim porukama ocigledno dosta toga zna vezano za fotografski rad od analognog do digitalnog, neko sa kim mogu da razmenim koju rece... Nista ne zmeram ako ne uslisis ovu moju molbu i ne ulazim u to zasto, imas svoje razloge i sve je OK, al bi voleo da vidim :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

^

Ne na tebe, vids strelicu uperenu prema kometaru iznad :)

 

Vezano za ovo kako ne znas da zabodes dobar posao... Znanje da nesto radis, i vestina da od toga napravis posao nije isto, ali jedno je zajednicko, i za sticanje znanja i za vesto poslovanje potrebna je pamet, a razlika je u nacinu razmisiljanja... U vecini obasti sticanje znanja tokom skolovanja veoma malo podstice analiticko razmisljanje koje je potrebno za donosenje odluka, za vesto, snalazljivo resavanje problema na putu do cilja... Zato ima mnogo onih koji svasta znaju ali dok ih neko ne postavi u sistem oni ne mogu to da pokazu i od toga da zive, sto na zapadu zbog sredjenog drustva nije problem, ali kod nas jeste... Kod nas je vestina analitickog razmisljanja koje je potrebno za donosenje odluka, i za vesto, snalazljivo resavanje problema na putu do cilja, daleko vaznije od sirovog znanja, sto je zalosno, ali je na zalost tako.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zahvalio bi se svakome ovdje na dobronamjernim savjetima kako vezanim za kupovinu opreme (moje primarno pitanje) kao i za druge upute, smjernice, nedoumice, iskustva itd.

 

Guru je spomenuo nekoliko bitnih tački, kao npr. da to voliš.

 

Ljubav prema nečemu je veliki stimulator ka uspjehu na svim poljima i mislim da se rijetko kada desi ful ako je tu uključena ljubav prema tome. Iskren da budem, nemam neku ljubav prema, ne svadbarskoj fotografiji, nego prema jednoj velikoj izvještačenoj šarenoj laži koju prati sav taj ambijent današnjih svadbi sa namještenim snimcima mladenaca u nekom poželjnom i atraktivnom okolišu, tako da mi se sve oko toga više gadi nego da mi se to sviđa (ta izvještačenost) gdje se fotografi utrkuju kako prodati bolju magiju mladencima. Ali ljudi to hoće, to je postao trend i nepisano pravilo, ali se u suštini radi o prodaji i stvaranju magije. Ljudi hoće sreću, radost, osmijeh, uspjeh.. a nisam sguran koliko od toga ima u stvarnom životu.

 

Meni je fotografija meditacija, antistres terapija, zen .. to ja ne mogu naći u svadbarskoj fotografiji niti bilo kojoj drugoj fotografiji koja se tiče zarade, novca, odnosa kupac – mušterija jer to sve stvara stres i odgovornost. Ali opet bez obzira na sve to, volim da fotografišem čak i to, posebice ako to donosi novac. Mada generalno sam najsretniji kada objesim aparat o rame i neobavezno krenem da skikam bez ikakvog opterečenja i gdje je svaki klik čin meditacije, nešto poput onoga što imamo u streljaštvu, kada se zabere kadar/meta i kada se nastoji smiriti duh kako bi pogodak bio uspješan ili fotografija nestrešena.

 

Slažem se da svakoj situaciji treba pristupiti istovjetno, bez obzira radi li se o maloj ili velikoj zaradi jer se tu radi o tome da ti kao fotograf želiš da napraviš što uspješniji snimak radi sebe a ne radi drugih.

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guru,

Mislio sam na čuvene "običaje" u samom biznisu, ne na folklor.

U svakom slučaju, hvala na iscrpnom odgovoru, mada sam na umu imao više neke konkretne savete, a manje uopštenu priču.

 

Za postavljača teme: S obzirom da nemaš prebogat budžet za opremu ("sa kojom možeš da uletiš u viši rang venčanja"), možda je najbolje da ti fotke budu stvarno dobre (al sam pametan :)), pa da na opšte oduševljenje (naročito mlade i ženskog sveta uopšte, jer kad je u pitanju priprema venčanja, njihova je obično poslednja) i preporuku polako hvataš posao po posao. Jer, za opremu, jeftiniju ili skuplju, svejedno, ćeš nabaviti pare na ovaj ili onaj način, ali ako ne uspeš da hvataš poslove, ti si na gubitku svojih ili tuđih para, koje ćeš morati da vraćaš.

 

Hoću da kažem - uporno mislim (a iz nekog sopstvenog skorašnjeg iskustva) da je uspostavljanje i vođenje biznisa mnogo bitnije od pukih tehnikalija. Manje-više, sva danas aktuelna oprema, bilo nova, bilo po oglasima, je više nego sposobna da ti odradi posao. Masa ljudi i onako o njoj ni ne zna previše. Za njih je 70-200 svakako bolji objektiv od 35, makar to bio i 1.4L. Iz iskustva govorim.

 

I kao što je u ovoj temi već spomenuto, u nekim sličnim temama od pre par godina, pa i širom neta - voleti nešto i znati to raditi je jedno; napraviti od toga dobar i stabilan posao je već nešto deseto.

 

Srećno!

 

EDIT: Da citiram kolegu:

Ma sve to lepo izgleda u tekstu, ali mu opet uskracuje odgovor kako da pocne sa 400/500/600 evara, koliko je coveku na raspolaganju.

 

Foto Turista, post #40 je sjajan! Pasus koji zadire u suštinu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колеге,на овом форуму сам безброј пута прочитао изразе типа: тезга, свадбарац, удри, где те брига, парице и сл.

 

Дубоко мислим да је то погрешно, јер са таквим ставом се, по правилу, одмах се сврставате у доњи сегмент фотографског заната у свакаком смислу.

 

Ја верујем да је најбољи приступ онај који сагледава чињеницу да смо ми ту да забележимо Тај дан, Тим младенцма, на начин који подразумева нашу одговорност према њима, да смо ми ту због њих, родбине, у њиховој функцији, а не због тезгарења, парица...

 

Шта више, постоји директни реципроцитет између та два става, тако да они који "тезгаре" мање приходују од оних који имају други приступ.

 

Разлог је прост, ако се тезгари, онда су и они тезгароши, пијачари, а ако ценимо младенце, и наша цена мора бити већа.

 

***

За доњи ценовни ранг, апсолутно препоручујем само Никона због бољег рада са блицевима и зато што више "прашта" грешке од Кенона, а (јефтиније) кинезе би заобишао. Ништа не фали половној роби.

 

Не мисли да је вредност опреме битан параметар, пре ће то бити креативност, професионализам и сл., али дефинитивно да за професионални рад постоји доњи праг, а он је ипак солидно већи од 1000 евра.

 

Још само да додам да од "желети" до радити је ипак велики временски корак, а чак и није ни битно колико већ знате фотографију, јер венчања подразумевају знања (искуства) о раду са људима, сналажљивост у разним ситуацијама и друго.

 

Све ово горе подразумева већу урбану средину, јер у руралним срединама важе нека друга правила. Овим не желим да валоризујем ни једне ни друге, једноставно констатујем те чињенице.

 

Ово је став једног маторог професионалног фотографа свадбара/ца

Share this post


Link to post
Share on other sites
.... nego prema jednoj velikoj izvještačenoj šarenoj laži koju prati sav taj ambijent današnjih svadbi sa namještenim snimcima mladenaca u nekom poželjnom i atraktivnom okolišu, tako da mi se sve oko toga više gadi nego da mi se to sviđa (ta izvještačenost) gdje se fotografi utrkuju kako prodati bolju magiju mladencima...

 

 

Jok....sva sreća pa su Mapplethorpe, Avedon... fotkali spontane trenutke nečega što nije velika izveštačena šarena laža, bez da se trude da "prodaju" bilo kakvu magiju u tome....

 

Šalim se naravno - jasno je šta objašnjavaš - hteo sam samo da te podsetim ko si i šta si (nema potrebe niko da te poznaje da bi te na to podsetio), odnosno da ne postoji kvalitetan i(ili) uspešan trenutak u tvom životu u kome to nisi bio ti - sve ostalo je manje više gubljenje vremena. Mislim da je to sve isto što ti i Guru priča. Nije sporna ni oprema ni to što bi uslovno rečeno imao "tezgaroški" pristup - uspešno će biti jedino ako ga "gaziš" svojim đonom - nemoj to tako olako da distanciraš.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Jok....sva sreća pa su Mapplethorpe, Avedon... fotkali spontane trenutke nečega što nije velika izveštačena šarena laža, bez da se trude da "prodaju" bilo kakvu magiju u tome....

 

Šalim se naravno - jasno je šta objašnjavaš - hteo sam samo da te podsetim ko si i šta si (nema potrebe niko da te poznaje da bi te na to podsetio), odnosno da ne postoji kvalitetan i(ili) uspešan trenutak u tvom životu u kome to nisi bio ti - sve ostalo je manje više gubljenje vremena. Mislim da je to sve isto što ti i Guru priča. Nije sporna ni oprema ni to što bi uslovno rečeno imao "tezgaroški" pristup - uspešno će biti jedino ako ga "gaziš" svojim đonom - nemoj to tako olako da distanciraš.

 

Život je kad se spuste zavjese, ostalu su reklame

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa niko tebi ne brani da fotografises zivot onakvim kakav jeste, ali znas sta, na nekom nivou, i to je, filozofski gledano, nemoguce. Jer ono sto ti napravis je opet TVOJA subjektivna interpretacija zivota i sveta, i zbog subjektivne prirode toga, opet neces moci da kazes kako je zivot zaista takav.

 

A sto se tice vencanja, nemoj to da radis ako ne zelis to da radis, zgadice ti se i vencanja koja su ti vec zgadjena a zgadice ti se i fotografija.

 

Evo ja npr volim da fotografisem vencanja, i da, i mene nervira gomilu stvari na istima, ali kad krenem da listam fotke i dobijem kez na licu jer sam nahvatao gomilu momenata ciste srece i ljudske interakcije, koje ce ostati kao usponema i njima i deci i decinoj deci....

 

Ako ti je motiv SAMO da zaradis novce, to ce ti biti cista agonija, pogotovo sto neces znati sta treba da radis. Vencanja uopste nisu tako naivna ako uopste zelis da radis iole pristojno. Ja sam recimo prvo vencanje radio nakon 6-7 godina fotografisanja, sa vec solidnim foto-skillom u rukama (cisto tehnicki posmatrano, da ne bude da se hvalim kako sam umetnik), i to kao POMOCNI fotograf. I tako je bilo naredne 2-3 godine.

 

Imajuci u vidu koliko moze da bude stresno iz moje perspektive, gde je odgovornost bila relativno mala, posebno ne bih voleo da se nadjem u tvojoj situaciji i da se "bacim u vatru" da radim to bez jos jednog fotografa i bez ikakvog iskustva, bilo to iskustvo vezano za to sta sve sam dogadjaj ukljucuje, bilo iskustva sa brzim razmisljanjem na terenu. Jer stvari se promene za sekund i moras da budes prilicno verziran da se tome prilagodis na licu mesta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kao da je neko zaboravio da je fotografija umetnost, moze da bude prikaz 99% realnosti, ili umetnicka impresija autora... Novinari pisu gluposti, te iste gluposti cita glupav svet koji nama sta da radi, i vezano za temu prave glupave bezvezne fotografije jer to je kao realan zivot, a ovo sto radi ovaj Brazilc to je bezveze, to nije to, tome na sta skljocaju u vrljvim kadorivima tome se dive jer to je valjda sta ? Realan zivot ? Ne to je jedno veliko nista, likovno estetsko nistavilo.

 

Vezano za to cemu se ko divi i kako vidi fotografije koje nisu fejzbukolike spontane budalastine, ili pokusaj prikaza realnosti... Ovih dana i evo vec nekih 3~4 meseca aktivan sam na gurushots sajtu koji je takmicarski orjentisan... Moze savako da postavio jednu ili 4 fotografije na zadatu temu, samim tim 80~90% tih fotografija su bas te fejzbukolike spontane budalastine koje "prikazuju realan zivot" Ti isti koji postavljaju te gluposti glasaju ravnopravno kao i recimo Lisa holloway ili neki drugi dokazano dobar autor, i sta se desava na kraju, na kraju uvek pobedi dobro rezirana likovno estetski doterana fotografija, sa dobrom emocijom, pricom koja je rezirana... Ti isti od talenta operisani sto skljocaju okolo na sve i svasta, ili pokusvaju da prikazu neku surovu relanost, ta masa od 80~90% ucesnika u izazovu glasa za fotografije koje su rezirane do najsitnijeg detalja, ne glasuju za vrljave fotke slicne onima koje su i sami postavili... Te spontano nastale fotografije retko odnesu pobedu cak i u izazovima koji se tematski bave spontano nastalom fotografijom.

 

Svako vidi kada je nesto dobro i odlicno, kako je to sto vidi nastalo manje je bitno, jer sve je to je umetnost pa makar u jednom likovnom elementu, boji, svaka fotografija je manje ili vise umetnost zavisno do toga koliko likovno vredi, zato i pobedjuju, prolaze zapazeno fotografije autra koji vesto na posmatraca prenose svoju umetnicku impresiju a ne pokusaj da zabeleze realnost, a to kao i u svemo sto je umetnost moze da se uradi samo kroz likovne elemente, dobar odnos likovnih elemenata, pricu, emociju... Spontano nastala fotografija ili rezirna kao fotografije ovog Brazilskog fotografa, vredi samo ako je likovno vredna, ako ima dobru pricu/emociju, sve ostalo je corak koliko god da prikazije nesto realno... Otuda onoliko ulicnih fotografija na kojima moze da se vidi nesto relno, al koga boli dupe za to ako nema snagu u sustin, sadrzaju, ako nije dobro kadrirano itd.

 

Poenta ove price je da vi koji pokusavate da zebelezite neku objektivnu realnost, da to svima bude realno 100%, ozbiljno gubite vreme u toj nameri jer svako ce to sto vidii subjektivno doziveti na svoj nacin. Mislim da treba sve sto radimo u fotografiji, umetnosti, da podredimo subjektivnom dozivljaju, i na taj nacin u formi fotografije da predstavimo posmatracu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...