Ibrin Ponor 2016

[Jo Husafet]

GSS Srbije, zajedno sa speleospalilackim sluzbama Slovenije, Bugarske i Rusije, kao i ASAK-om iz Beograda, organizovao je za vikend na Mirocu speleospasilacku vezbu koja je imala za cilj uskladjivanje i trening ekipa za slucaj da se dogodi ono najgore, tj. da se neko povredi pa moramo da ga evakuisemo iz pecine.

 

Kako je spasavanje iz speleoloskog objekta jedna vrlo komplikovana i pre svega naporna rabota, potrebna je gomila ljudi koje mi generalno nemamo, pa se tako uvek radi zajedno sa ostalim sluzbama zemalja iz regiona kako bi se u slucaju potrebe vec svi znali i bili upoznati sa onim sitnim tehnickim razlikama koje neke druge sluzbe koriste.

 

Za objekat je izabran Ibrin ponor, jama* na Mirocu u kojoj do sada nije radjena vezba. Sa svojih 240 metara dubine vazi za jednu od dubljih jama u Srbiji, hirdoloski aktivan (citaj - pun vode), sa mnostvom uskih meandara i lavirintom blokova od po par tona i jednom veeelikom vertikalom od nekih 60ak metara visine. Svi smo znali da nece biti lako.

 

Vece pre vezbe - kako se samo pozeleti moze

 

Stativa bez, tako da je kombi Jamarske resevalne sluzbe posluzio kao isti.. tj. krov kombija.

 

1.

IMG_0712 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

 

U skoli na Kopanoj Glavici, gde je bila smestena kompletna ekipa, odrzan je jutarnji brifing, ljudi su podeljeni u 6 ekipa i pristupilo se razradi tehnickih resenja za svaku od deonica kroz koju treba da prodju nosila.

 

2.

IMG_0743 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

3.

IMG_0747 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

 

Vozilima se moglo do nekih kilometar od jame a na dalje samo quadom ili peske. Znaci peske. Tu je ujedno i postavljen stab.

 

4.

IMG_0749 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

 

5.

IMG_0765 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

6. Poslednje pripreme i dogovor pre zaduzivanja opreme

IMG_0764 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

 

Ja sam ovog puta bio libero, tj. zaduzen za tofo-dokumentaciju vezbe u samoj jami, no na zalost zbog manjka ljudi nisam dobio serpasa a to je, opet, znacilo da sam svu opremu, 'ranu i vodu morao da vucem sam na ledjima.

 

Za nekih 2h stigoh zajedno sa "povredjenim do kraja jame, tik ispred poslednje vertikale pred jezerom koje je i zvanicno kraj. Od tog trenutka usledilo je jos 3h cekanja da se prva ekipa smesti na poziciju, opremi sve sisteme i dodje do povredjenog kako bi ga zajedno upakovali i pripremili za transport, te kasnije provukli kroz pocetni, uglavnom horizontalni meandarski deo

 

Taman sto smo se propisno pothladili, te malo povratili pod astro-folijama (nista ne leci homofobiju k'o ladan bivak, prim. aut.), stigose i drugari iz Jamarske resevalne sluzbe, sto mu dodje speleospasilacka sluzba Slovenije

 

 

7.

IMG_0770 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

Upakovasmo "povredjenog" u nosila, te podjosmo na put...

 

8.

IMG_0794 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

9.

IMG_0798 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

10. Prenosenje povredjenog kroz uske kanale sa niskim svodovima izvodi se tako sto se nosila "ukace" na pojas - bolja varijanta. Losija varijanta je "na ruke", onda kada nema mesta da se isprave ledja.

IMG_0803 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

11.

IMG_0807 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

12. U stvarno zajebanim delovima, kada ne postoji drugi nacin, ekipa se popne vise u "kljucaonicu" koja je makar malo sira od onog njenog donjeg dela koji je popunjen vodom, pa nosila klize preko nogu spasilaca. Kolena u odusevljenju jedva ocekuju... :)

IMG_0814 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

 

13. A taman kada pomislimo da ne moze biti uze...

IMG_0820 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

14. Rotacija clanova ekipe. Kako nosila predju napred, tako oni koji ostaju iza moraju da preskoce i dodju ispred.

IMG_0826 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

15. Sve vreme pokusavamo da dodatno ne povredimo povredjenog, provlacenjem "na kant".

IMG_0829 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

16.

IMG_0834 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

 

17. A onda dodjemo u jos uzi meandar. Iskreno, ne secam se kuda su ovde prosla nosila, ali su prosla.

IMG_0838 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

18. Ako provlacenje nije bilo dovoljno tesko, evo malo vertikalnog transporta uz 60m visoku vertikalu, sa koje se sliva voda, takoreci tusiranje vodom od nekih 10 stepeni C.

IMG_0846 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

19. Detalj freatskog kanala i drugari iz slovenacke i ruske spasilacke sluzbe

IMG_0852 by Vladimir Krzalic, on Flickr

 

 

Na zalost, tu negde na prolasku kroz vodopad moj 5d mk2 je odlucio da je sada dosta i da dalje zalivanje vodom nije OK.. tako da sam morao da ga upakujem u kofer i nastavim "na prazno". Srecom, nakon dva dana na radijatoru radi ponovo k'o Doxa :D

 

 

Jos jednom, po ko zna koji put, potvrdjeno je da je fotkanje u pecini "run & gun" tehnikom, iako moguce, vrlo je tesko. Jos teze je kada se ima na umu cinjenica da zbog ogranicenih kolicina spasilaca nisam mogao da dobijem svog serpasa, tako da sam sve sto sam uneo, ukljucujuci i 'ranu i vodu za 12h u jami, morao da nosim sam. Na povratku, sa jos par kg vode koju je popio aktivni ves i kombinezon, plus jos nesto u cizmama... mislio sam da cu 'dumrem na vertikali. Kako se penje prema izlazu, na nekih stotinak metara od ulaza/izlaza, krenula je da se oseca nenormalna hladnoca koja mi, kompletno mokrom, nije bas prijala. Kada sam se pojavio na povrsini i prijaivo u bazu, te malo ogrejao pored vatre koja je zalozena kako bi se ljudi koji izlaze iz jame malo zagrejali, saznao sam da je spoljasnja temperatura -4. Taman ono sto ti treba kad si mokar :)

 

Usledilo je jos 20ak minuta pesacenja do staba gde je konacno moja zaledjena guzica osetila toplotu suvih pamucnih gaca i ostatka suvih stvari, te sveprijatnu toplotu bubnjare koja je u stabnom satoru otkravljivala polako stopala.

 

Na kraju ostaje osecaj neke cudne mazohisticke srece u povezanosti sa ljudima koje vidjamo 1-2 puta godisnje ali u tih par desetina sati izgrade se veze koje ostaju za ceo zivot. Oni koji probaju - znaju zasto.

 

 

Hvala na vremenu i paznji.

 

 

*Generalno pravilo:

Pecina - pretezno horizontalni speleoloski objekat

Jama - pretezno vertikalni speleoloski objekat

[Elektroničar]

Ovo mi je npr bas odlicno. Jako kvalitetna reportaza, kakvih dugo nije bilo. I podosta bolje od onoga sto si dosad postavljao vezano za ove speleoloske poduhvate, ako se tako mogu nazvati, totalnu nestrucnost moju je tesko sakriti (i fotografsku, al jebiga, volim da pisem). Meni licno, dupe i oko razlika, al najozbiljnije. Znam da je zajebano i sve, ali generalno mi vise delovalo kao savladavanje tehnickih poteskoca fotografije u tim uslovima ranije, dok mi je ovo zaokruzena prica, posvetilo se dosta vise paznje samim fotografijama.

Zanimljivi kadrovi, oseti se neposrednost situacije, kao da si tu i tekst je prvi u poslednjih par godina ovde da kad procitam ne pomislim tl;dr.

 

Sve na mestu. Svaka cast.

[f16]

Ovo mi je npr bas odlicno. Jako kvalitetna reportaza, kakvih dugo nije bilo.

+1

 

Aj sad uzmi lepo svoj post i prebaci ga u Reportaze

[istankov]

Videh fotografije na FB i baš sam hteo da te cimam da ispričaš priču. Fantastično.

 

A ta upoznavanja i prijateljstva od 10 sati za ceo život to samo onaj koji je to doživeo uživo zna. Problem, navala adrenalina, rešenje i onaj osećaj opuštanja posle svega je nemerljiv!

 

 

[yagodinac]

Dubok naklon i respect za ljude koji silaze u jame i spašavaju druge ljude. Ne mogu da zamislim nešto što bi bilo teže u smislu spašavanja. Fotografski isto tako, napraviti reportažu u tim uslovima je podvig.

Pre nekog vremena se desila situacija da su GSS i SAJ morali da siđu u Mijajlovu jamu radi spasavanja; gledao fotke i razmišljao koliko je sve to velika logistička noćna mora za spasioce. Na stranu što je istorijska priča vezana za taj speleo-objekt veoma turobna; velika je sreća što se ovakve stvari dešavaju relativno retko.

 

 

[amaNS]

Drugovi i drugarice iz sluzbi, bravo!

 

Reporer Jo, bravo!

 

:)

 

@Elektroničar, ovaj put je Jo bio zaduzen iskljucivo za foto-reportazu i sopstvenu guzicu, dok mu je vecinom u podzemlju fotkanje tek usputno ako sam dobro ispratio.

[sboris]

Dubok naklon i respect za ljude koji silaze u jame i spašavaju druge ljude. Ne mogu da zamislim nešto što bi bilo teže u smislu spašavanja. Fotografski isto tako, napraviti reportažu u tim uslovima je podvig.

Pre nekog vremena se desila situacija da su GSS i SAJ morali da siđu u Mijajlovu jamu radi spasavanja; gledao fotke i razmišljao koliko je sve to velika logistička noćna mora za spasioce. Na stranu što je istorijska priča vezana za taj speleo-objekt veoma turobna; velika je sreća što se ovakve stvari dešavaju relativno retko.

 

Ovaj koji SAJ? Jel kad su vadili onoga što se samoubio pa ga iznosili u kesama?

 

Da li oni koji su članovi speleospasilačke grupe u okviru GSSa ili su delovali samostalo i zašto?

 

Ima i težih stvari, recimo spasavanje iz rudnika i ruševina. Pećina/jama je tu i obično neće sama da se zaruši, a ovo što je čovek napravio hoće.

Najveći strah mi je bio u napuštenom rudniku u Babama, horizontalni kanal, nekih 150m. A ovo što je priroda izdubila, ako paziš da ne odvališ nešto siguran si. Kad se navikneš samo uživaš.

[Dicky]

Odlično! Lepo dočarana atmosfera.

[Foto turista]

Obicno me ovako nesto ne zanima, mozda zato sto najcesce ne umeju da predstave na zanimljiv nacin :P Al ovo ovako u celini meni je odlicno :) Pohvale sa zakasnjenjem, ne zalazim u ovaj deo foruma...

Nema tih para za koje bi se ovde zavlacio i trazio djavola sem ako bas ne bi mora :P

[Abishai]

Hvala za podeljene slike! Mogu misliti kako je bilo "na terenu".

 

Vratise me ove slike kada sam ja otisao u jedan rudnik ovde u Ceskoj, a inace sam malo klaustrofobican i ne da me je klaustrofobija odradila, izveli su me napolje i tako je nastala jedna meni omiljena slika, jer sam se samo okrenuo i skljocnuo. Ne moze svako u jamu/rudnik i da slika/radi :).

 

ps Ako se iole klaustrofobicni, ne ulazite ni slucajno :D