Geiranger fjord

[silicon]

Posle nekoliko godina pauze zbog podizanja podmladka, rešismo draga i ja de se vratimo turizmu unutar Norveške. Nije nam ostalo mnogo slobodnih dana od odmora, mora se posećivati matica a i druga mesta, pa smo odvojili jedan vikend da obiđemo prirodnu lepotu o kojoj smo mnogo slušali i dosad samo na tuđim fotografijama gledali - Gejranger fjord (Geiranger). Pošto nisu čuli za Vuka, norvežani ovo fjord čitaju pogrešno - fjur. Završili smo posao u petak, seli u auto i uputili se ka odredištu, koje nije mnogo udaljeno od nas, manje od 400 koilometara, ali se ipak mora dugo putovati, skoro 8 sati.

 

1. Ovim putem nikada ranije nismo prolazili, pa nam je sve bilo zanimljivo. Malo protezanje nogu, da zabeležimo Vel´ko jezero (Storevatnet). Vremena za još neko zadržavanje pokraj puta nažalost nije bilo, moralo se pohitati do prenoćišta, prijavljivanje mogučno samo do deset sati u noć.

 

2. Napustismo magistralni put, pa krenusmo preko nekog brda. Pozdravismo se s ovcama, red je.

 

3. Posle svakog uspona, mora da dođe i do spusta. Otvorio se pogled na Innvikfjorden.

 

4. Isto to, samo malo drukčije.

 

5. Spokoj se prosto uvlači u telo. Nestvarno lepa zelena boja vode. Sad se više ni ne sećam da li je to još uvek Innvikfjorden ili pak sledeća voda, Oppstrynsvatnet (ovo vatne se čita vane - voda, jezero). No, nije bitno za priču, važno da se uživalo.

 

6. U Norveškoj je granica vegetacije na oko 1000 metara, vidi se iz priloženog. Jezero Djupvatnet (Duboko), gađa se sa Zlatiborom po visini.

 

7. Stigosmo do konačišta u Eidsdalu tik pred zatvaranje recepcije. Dočekao nas je vlasnik Kurt, bergenser u egzilu, izuzetno smiren i prijatan čovek. Tek je prošle godine kupio napuštenu školu i u njoj napravio pansion. Eidsdal mesto malo, šaka kuća, ali velikih i lepo održavanih. Ispred njih velika i lepa kola, takođe lepo održavana. Pitamo Kurta šta li rade ljudi ovde kad imaju ovoliko para za nekretnine i pokretnine. Odgovara nam da bi i on voleo da zna. U mestašcu ugnežđenom između obronaka planina čuje se samo huk planinske rečice.

 

8. Pošto smo prethodne večeri tek pogledom oprljili fjord, pa ga ni ne spomenuh, sada smo se, posle ukusnog doručka koji nam je poslužio Elvis, nesvrstani prijatelj iz neke od afričkih zemalja, vratili do njegovog veličanstva - Gejrangera! Utisak - uh! Gejranger je, ne slučajno, na Uneskovoj listi zaštićene prirodne baštine. Nevelik, tek petnaestak kilometara dugačak, ali neverovatne lepote.

 

9. U Norveškoj mnoge stvari lepo funkcionišu, a jedna od njih je projekat Savezne direkcije za puteve, da kažem razumljivo domaćem čitalaštvu (Statens vegvesen). Zove se Turistički putevi (Turistveger) i suština je da su odabrali dvadesetak najzanimljivijih regija u zemlji i delove puta kroz te predele nazvali tako. Projekat uključuje izgradnju jako lepih stajališta uz najatraktivnije lokacije s predivno projektovanim vidikovcima, toaletima, ponegde kafeima i radnjama s suvenirima. Zašto ne uzeti poneku krunu putnicima - namernicima. Ovih par snimaka je sa stajališta kod Orlovske krivine na Orlovskom putu (Ørnesvingen - Ørnevegen), na oko 600 metara poviše vode.

 

10. Samo mesto Gejranger, u krajnjoj tački fjorda, živi uglavnom od turizma. Fjord je na listi mesta za posetu i najvećih kruzera. Ovo su garaže za čamce. Norveška je bila siromašna zemlja, pa ni nemaju mnogo toga od ljudske baštine da čuvaju (baška što se uglavnom u drvetu gradilo, a drvo hoće da izgori kad se zapali). Ali ono šta je preteklo - čuvaju.

 

11. Ukrcali smo se na brod i krenuli u vožnju fjordom od oko sat i po. Na 4-5 jezika nas obaveštavaju o lepotama. U daljini se vidi Orlovski put kako kao poluđela muva zunzara levo - desno. Zimi je to jedina veza Geirangera sa svetom.

 

12. Ladno poglavica! Obaška što sam tek po povratku kući shvatio da na objektivu imam par krmača od doručka, što se bezobrazno na jakom svetlu i sitnoj blendi krevelje na mnogim snimcima.

 

13. Znameniti vodopad De syv søstrene - Sedam sestara. Pošto je još uvek bilo leto, četiri su bile negde na godišnjem. Kažu da je najlepše videti ih početkom leta, dok su još bogate vodom.

 

14. Još jednom.

 

15. Tek kad vidi neku rukom sklepanu skalameriju, čovek može da oseti veličanstvene razmere onog što priroda napravi.

 

16. Jedno od nekoliko imanja koja su opstala sve do polovine prošlog veka. Danas su sva napuštena. Ovo je tik uz vodu, a ima ih i do petstotinak metara visine. Tu su na majušnom prostoru gajili stoku i ponešto useva. Dok su roditelji radili "u polju", decu su morali vezivati na duže kanape da se ne bi survala niz litice.

 

17.

 

18.

 

19. Ona sitna crvena tačkica je kajakaš, s kajakom, naravno.

 

20. Opet poglavica. Frizura malo demode, ali ne sitničarimo.

 

21. Posle prijatne vožnje, uspentrasmo se do vidikovca Dalsnibba. Za svega 20 kilometara popesmo se na 1500 metara, nagib puta i do 10%. Auto je stenjao, skoro i mi. Ali ne i jedna familija na biciklima koju sretosmo u mimohodu podno samog vrha. Otac s prikolicom i u njoj dete, mama pošteđena, vozila je sama svoj bicikl. Put stiže do samog vidikovca, kažu najvišeg mesta na svetu odakle se može gledati neki fjord, a da se stigne kolima. Visina je već ozbiljna, vetar brije. Sunce već najavljuje da će nas uskoro napustiti. Tamo dole nazire se Geiranger.

 

22. Put kao pijan leluja.

 

23. Ovaj put je zimi zatvoren. Vozio sam norveškim planinskim putevima koji su zimi otvoreni. Što se mene tiče, mogli bi i da ih zatvore, toliko je prijatna vožnja. Ovde mora da je grdno.

 

24. Pošto su siroti i nemaju za flomastere ili autolak sprej, kad dođu na neko ovakvo mesto, norvešci naslažu gomilicu kamenja - bio sam ovde!

 

25. Da se smrzneš! I od utiska i od vetra koji depilira na suvo. Kako li je tek zimi? Ovo dole levo je obod malo ranije prikazanog jezera Djupvatnet i kraj njega konačište.

 

26.

 

27.

 

28. Spustismo se opet u pitominu. Kao da je neko uključio grejanje.

 

29. Prođosmo kroz Gejranger, uspentrasmo smo se preko Orlušine, pa u Eidsdal, tamo uzesmo trajektić, pa opet kopnom krenuli dalje. Evo nas kod još jednog predivnog mesta, vodopad Gudbrandsjuvet. I ovde divan vidikovac, svi prateći sadržaji. Kolega arhitekta se malo zaigrao, u toaletu vrata savijena, jedva dokučih kako se otvaraju. Oprezno ćutim, tek kad mi je draga ispričala da je bila deo zbunjene ekipe od par dama u nežnijem toaletu, priznah svoj blam. Voda je isekla stenu kao žiletom. Doduše, sigurno je potrajalo.

 

30. Rečica Valldøla se pretvara da je pitoma dok se ne sruči s vodopada.

 

31. I poslednja tačka za danas - put Trollstigen (Đavolje lestve). Opet deo Turistveger. Prvi od dva lepa vidikovca.

 

32. Potok se približava ambisu. Ono sitno, zahrđalo, tamo udesno, to je drugi od dva vidikovca.

 

33. I napokon, Trollstigen! Put je 1936. otvorio kralj Haakon VII, posle sedam godine gradnje. Da sam ja bio projektant i da mi je u snu sinula ideja da bi put trebalo ovako da izgleda, živ se ne bih usudio da se pojavim šefu na oči da mu ovako nešto predložim.

 

34. Put je mestimično toliko uzan da mimoilaženja nema. Krivine su proširene u novije vreme. Na youtubeu ima snimak jednog norvežanina koji se pre par godina tuda spustio biciklom. Dobro? Bicikl je išao unapred, a momak je sedeo na upravljaču okrenut unatrag, na mah dostižući brzinu i od 80 km/h.

 

35. Ono sitno, tamo gore, levo, to je prvi od dva vidikovca.

 

36. Pošto smo još jednom prespavali, pozdravili se sa Kurtom i Elvisom i evo nas na keju u Eidsdalu, čekamo trajekt da nas opet preveze preko Storfjordena.

 

E, onda smo otišli u lepu varoš Ålesund (Olesund) i tamo se prošetali, popili kafu. Fotke neću da vam pokazujem, nebo je bilo odvratno sivo, sipila je kiša. Neki drugi put. I onda preko sedam mora i sedam gora (423km, četiri trajekta, osam sati što vožnje što plovidbe) nazad u Bergen. U tri dana 1000 kilometara, dvadesetak sati u kolima, utisaka bezbroj. Mi prezadovoljni.

[Maleza]

E, svaka ti čast: i na avanturi i na tekstu i na fotografijama.

[Duh sa sekirom]

Fantasticno! Svaka cast!

 

Edit.

A da, umalo da zaboravim:

Ah ta Norveshka... :D

[Sale72]

Hvala sto si ovo podelio sa nama :) ja uzivao :)

[silicon]

Zadovoljstvo mi je. Hvala momci! :D

[silvija.kocic]

Nešto prelepo...

 

Svaka čast na kadrovima!

 

:rolleyes:

[silicon]

... i devojke, naravno! B)

 

Nego, ima li neko učen da me uputi kako da u lightroom-u neutrališem plavičast ton na horizontu? Možda i u snimanju? Malo sam popravio u obradi, ali nije dovoljno. I da, probao sam da izguglam, za sada bez uspeha. Od polarizacionog sam odustao pošto daje mnogo neujednačeno nebo, delimično šljašti od plave boje, delom ispere nebo bolje nego Zoki Petrović Astonish prahom. Vidim sad i da mi je na par snimaka pobegao ton u magentu. Mladost, neukustvo...

[Duh sa sekirom]

Hmm... jel si probao sa selektivnom izmenom WB-a?

[silicon]

Brush tool, pa onda korekcija temperature? Ako na to misliš, jesam. Ne daje mi dovoljno dobar rezultat. Ja selektujem taj deo snimka, pojačam kontrast i clarity, smanjim highlightse, malo oborim ekspoziciju, eventualno malo desaturišem... I tu stanem, a da nije baš kako bih voleo i želeo.

[Duh sa sekirom]

Da na to sam mislio, nista mi drugo ne pada na pamet, sve si vec i sam naveo.

[silicon]

Zaboravih da navedem, čačnem i temperaturu. Hvala na trudu, u svakom slučaju.

[Mali Lala]

Lepa prica, lepi kadrovi, loodi predeli.

Definitivno jedno od mesta koja moram posetiti pre nego sto pocnem da piskam u kesu.

 

A ovo plavicasto na horizontu (ako mislis npr na fotografiji 32) mogao bi da probas na poslednjem tabu, hromatske aberacije. Pipeta na plavicasto, pa onda defringe i skines to. Barem meni to lici da je to. Ili tako nekako, probaj, skoro sam siguran da moze.

[silicon]

Mali Lalo, mislim na ovakav primer - brda u daljini su u plavičastoj izmaglici:

 

 

Fotka je direkt iz aparata, bez ikakve obrade.

[Goshke]

probaj malo kontrasta i claritya, a saturaciju plave mrvicu spusti, ali tesko ces to da anuliras, jer je to ipak do vazduha, i daljine.

 

 

Inace skroz fina serija, i prica, i fotke i sve :) zavidim ti, i rado bi poterao motor onim putem :D

[Mali Lala]

A nisam te razumeo. Gradual, pa teras WB u zuto, desaturises i ostalo, ali gubis plavetnilo neba. Ili pak idi na HSL tab, pa clik na kruzic gore levo pa misom izaberes boju i igras se. Meni se ta plavetnila planina bas svidjaju, tako da se nisam mnogo borio protiv toga.

[amaNS]

Da pohvalim putesestvije i pejzazne fotke nastale po njanjavom svetlu :) Rado bih prosetao ovce ( da ih imam) tim planinama i poneo par sprejeva da edukujem Vikinge kako se potpisuje :D Cekam neke naredne lepote sa dalekog severa...

 

To plavetnilo po planinama je valjda po difoltu tako u prirodi, nije greska..?

[silicon]

Hvala!

 

Ne znam za plavetnilo, moraće neko pametniji od mene da ti kaže. A svetlo... Kad sam potpisivao sa ovim gore da dođem vamo, reče, može, al`moraš da platiš cenu - kad god budeš išao na izlet s aparatom, skenjaću ti vreme. I tako me ta karma ganja i danas. "Sad je kasno da se kajem..." Međutim, i od ovog štofa je moglo bolje, samo numem, a i nema se kad. Evo, 14. sam baš upropastio, pa da se malo vadim:

 

[seac sub]

Izvanredno! Ovo puni energiju za ceo mesec tiranije na poslu. Zavidim vam.

... mimo vremenskih uslova, za taj plavičasti (ili koji već) haze mislim da Lightroom nije prava alatka. U PS možes daleko da doguraš selektivnim maskiranjem i kombinacijom selective color / gradient map / Hue/Saturation i curves lejera.

Ipak sve ima svoje granice, tako da je primer koji si naveo otprilike skroz pogrešno doba dana i vlažnosti za fotkanje.

[silicon]

Taj rad Seac! Ovo mi zvuči kao potpuno logično. PS mi je nešto u autu, tako da će fotke sačekati u fioci neko bolje vreme. Inače, šteta je što ovi krajevi nisu lakše dostupni, stvarno su jedinstvene lepote.

[barcode]

Sjajna prica i fotografije, bas sam uzivao, a jedinstvena lepota nikada nije lako dostupna, inace ne bi bila ni jedinstvena ni lepota. A tako i treba da ostane.

[puckons]

ovo je baš uživanje, svaka čast

[maxer]

Hvala za lepe fotografije još lepših pejzaža :)

 

Ali najviše "Hvala" - za komentare: bilo je krajnje veselo i zabavno čitati ih :D

 

 

Pozdrav sa hladnog i snežnog juga :huh: (prekjuče u Zaječaru bilo 14cm snega ... to nema ni u Norveškoj :P ).

[Jo Husafet]

Mnogo lepi predeli, neizmerno ti hvala sto si odvojio vremmena i da napises teksta, al' mi fotke... pa sve do jedne deluju malo.. sirove? :huh:

 

Da su kojim slucajem moje, aj sto bih obavezno (a i tebi zelim) poneo CPL filter, nego sto bi ih sve "spustio" za jedno 1/3-1/2 blende, pa onda izvuk'o senke (ako ima potrebe). Ovako sa preeeksponiranim nebom deluje mi kao da se sva ta lepota krije negde.... da ceka da se lepo obradi.

 

recimo:

 

 

P.S. E sad... ja sa moozdaa malo preter'o sa tamnocom jerbo geldam na laptopu ne bas sjajnog kvaliteta monitora, ali trebalo bi da se nazire poenta...

[silicon]

Hvala na pohvalama, još više na kritikama.

 

Jo, jeste, fali nešto da to bude pravo. Ali, neka ostane u fioci, pa da sačeka da se nakupi još nešto znanja i iskustva. CPL sam od nabavke koristio kao mutav, pa sam upropastio nebo na Kanarima, i od tada sam oprezniji. Mada na ovako šarolikom nebu ono što mi je smetalo na jednoličnom ovde se ne bi primetilo.

 

Jeste, malo je pretamna, ali kapiram.

[AMomcil]

Nidzon, "komsija", mnogo su ti lepe i fotke i reportaza.

A pre svega par divnih vijugavih puteva koji me prosto preklinju da ih obidjem.

Ovaj put je zimi zatvoren. Vozio sam norveškim planinskim putevima koji su zimi otvoreni. Što se mene tiče, mogli bi i da ih zatvore, toliko je prijatna vožnja. Ovde mora da je grdno.

Eee, vidis, problem je sto si imao previse tockova - probaj na dva i bar 600cc i da vidis merak ;).