Jump to content

syndrome

Urednici
  • Posts

    6,124
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by syndrome

  1. http://hubpages.com/hub/Skinners-Box-and-Video-Games
  2. nema na cemu. nisam "zaboravio" da stavim PTW. pay-to-win je samo pogrdan termin, iritantan nus-efekat (losih) microtransaction igara, omrazen kod (svesne) publike. microtransaction je pojam za koji je trebalo da saznas. kad (i ako) budem pisao o finansijskom aspektu igara, microtransaction modelu, free-to-play igrama, onda cu objasniti i PTW. zasto se javlja i o cemu se radi.
  3. obradovace vas onda ako vam kazem da sam poceo da pisem esej. uvod I deo II deo III deo IV deo V deo V/b deo svaki post ima backward linkove u sebi, razmislicu jos zelim li forward linkove. nemojte mi kritikovati odabir platforme, znam zasto sam objavio na fejsbuku. u (skorijoj) buducnosti cu _mozda_ migrirati celu stvar na tumblr. slobodno citajte i delite linkove (ok je i 'share' ako ste na fejsu).
  4. @andi553 najpre pokusaj da razumes sta gejm dizajn podrazumeva. nisu ti za pocetak potrebni ni alati ni tehnologije, potrebna ti je masta, sirina pogleda, kapacitet za informacije o nacinima na koji stvari funkcionisu, zatim tzv. out of box mindset, dovoljno slobodnog vremena (za razmisljanje; prednost je biti introvertan), i naravno ljubav prema igrama. dobar gejm dizajner nije ogranicen na zanrovsku podelu igara, razume svaki zanr podjednako dobro, ima razvijen osecaj za dinamiku vremena i apstraktnog prostora igre, pomalo je reziser, pomalo je pisac, pomalo je logicar, pomalo je matematicar, pomalo je esteta / dizajner / vajar. plusevi su ako u pojmu human interfaces razume sta znaci human, a sta znaci interfaces. lepo je ako pritom zna i da modeluje, crta, i/ili programira, jer ce tada moci da pokaze drugima (na najefikasniji moguci nacin) kojim aspektima je ovladao, cime ce i sam steci dodatno tehnicko iskustvo za savladjivanje problema gejm dizajna. gejm dizajn nije ogranicen na racunare i pre svega zahvata sustinsko bavljenje igrama, u antropoloskom smislu. sta je igra, sta dobru igru cini dobrom? zasto i sta to igre tacno rade? i sl. odlicni gejm dizajneri su u stanju da dekonstruisu stvarnost, i imaju neku svoju ezotericnu predstavu o tome kako da je apstrahuju, tj. svedu na komputabilna diskretna stanja i kvalitetnu interakciju (a game is a sequence of meaningful choices), a da pritom zadrze karakter (flavor) onoga sto zele da prikazu, kako da odrze ritam emocija i iskustva igraca, isprate navike korisnika, i stave akcenat na konacnu impresiju, koja mora biti zaokruzena, multimedijalna celina. sve to nije nimalo naivna delatnost i podrazumeva decenije bavljenja time, mnoge talente, sumanutu upornost, i neizmerno iskustvo. medjutim, imati sve to nije dovoljno, jer se radi o jednoj od najpotcenjenijih delatnosti. drugim recima, SVAKO BI TIME DA SE BAVI, ali zbog saturacije (i dunning-kruger efekta), malo ko je zaista kompetentan i u prilici da se ostvari ili barem dokaze na tom polju. savetujem pracenje rada gejm dizajnera koji su vec etablirani, a potom i izlazenje iz okvira sopstvenog komfora. razumeti zasto je uspesna igra uspesna je pola posla, a stavovi o tome MORAJU biti subjektivni, jer svet generalno jako malo razume zasto ljudi vole i moraju da se igraju, a na citavu stvar se gleda iskljucivo komercijalno, sto potice iz dogme da su igre neozbiljna materija koja je potpuno fakultativna za coveka i nema nikakvu visu vrednost, potpuno zaboravivsi pritom da svi ljudi prolaze kroz fazu detinjstva i igranja, od cijeg kvaliteta mozda zavise i kvaliteti zrelog odraslog coveka, a da toga zapravo nije svestan. dodatno preporucujem konzumpciju svih inteligentnih igara, knjiga, blogova, muzike, sredstva za opustanje i amplifikaciju svesti, percepcije i poboljsanje razgovora, intenzivno pracenje vesti, industrije, crowdfundinga, nacina razvoja pojedinih igara, i rad u studiju ili firmi koja se time bavi ili barem pokusava. dodatno razumevanje tehnologije je veliki plus, ali dobar gejm dizajner mora uzeti u obzir i boardgame-ove, pen&paper igre, sah, karte, i koliko god to glupo zvucalo: jamb.
  5. solidno informativno http://forums.gnomoria.com/index.php?topic=4508.0
  6. ^ nazalost, dogme oblikuju market.
  7. "imam problem, kad umesim neki hleb i ispecem ga u peci, a posle zelim da ga premesim u kiflice -- ne mogu nista! sve se drobi i raspada, a trebalo bi da moze, ipak je to testo.. gde gresim?" mozda da prestanes da snimas fajl kroz export, jer to ne cuva prirodno i korisno stanje vektorskih podataka sa kojima barata illustrator. iako je rezultat naizgled isti, PNG je serija piksela u raznim bojama, a serija piksela ne zna za vektorski crtez od kojeg je sve pocelo. PNG je izlazni i kompozitni *bitmap* fajl format sa lossless kompresijom, koji podrzava 24-bitni RGB kolor i alfa kanal, a sve to u cilju sto kompatibilnije reprodukcije finalne grafike (za browsere i sl.). kao sto rece henrik, raspitaj se o tipovima fajlova (i njihovoj primeni) u helpu i na internetu, i nemoj koristiti export za cuvanje radne (editabilne) verzije fajla, posto se za to koristi save ili save as (a potom ai format koji je za Illustrator ono sto je doc za word).
  8. Mala pomoc, posto imam samo toliko vremena. U Actionscriptu se sve operacije sa fajlovima odvijaju asinhrono. To znaci da ne mozes dodati swf na stejdz putem addChild odmah nakon loada, jer se load zapravo nije zavrsio i tu tek pocinje. Potrazi primer na netu. Pogledaj ovde npr.
  9. sta znam, moguce je da zavisi od vrste same knjige. ako je oprema knjige skupa i predvidjena za dug zivot na polici, onda pretpostavljam da treba ici niz dlaku tradiciji (odozdo na gore). mada mene iskreno nervira situacija u kojoj je polica prepuna knjiga koje se citaju cas ovako cas onako, a danas se malo ko opterecuje policama i knjige obicno stoje naslagane jedna na drugu, pa je to objasnjenje za odozgo na dole. mislim da su na zapadu magazini, bilteni, i stripovi uneli pritisak u neku vrste standardizacije, prosto jer su knjige verovatno odudarale od logicne i ocigledne prakse. e sad, ako cemo prema tehnickim crtezima (prema nemackom standardu), vertikalan tekst se uvek orijentise u odnosu na vodoravan tako da se cita normalno kada se papir okrene za 90CW. sto ako se prenese na pripremu korica, ukazuje na orijentaciju odozdo na gore (tradicionalnu). moguce je da se tako do toga i doslo, zbog odsustva magazina i knjiga koji se na gomilama vuku po stolovima domacinstava.
  10. ma u stvari, evo s gugla pretpostavio sam da je tvoja knjiga: offsetni 80gr, 500, meki povez kunstr 250gr, ali ko zna, mozda ovaj njihov kalkulator nista ne valja, ili sam ja samo pogresno pretpostavio
  11. sva tri programa su prihvatljiva kako za dizajn tako i za pripremu korica, naravno u slucaju indesigna pametno je to uraditi u posebnom dokumentu. (izaberi program u skladu sa samim dizajnom i tehnikalijama. Ps za grafiku sa puno valera a'la fotografija, a malo teksta, ili sarenog i velikog teksta. InDesign za tekst i jednostavne graficke elemente, obojene boksove, ili jednostavnu kombinaciju slika i teksta, uzmi u obzir da on nije predvidjen za dizajn od nule. preporucujem Ai za sve druge slucajeve, da li kreativnije, da li kvalitetnije, da li prosto zato sto je u njemu lakse /ili svrsishodnije/ raditi takve stvari.) tipicne korice se prave na sirini R+(W+P)x2 i visini H+Px2 gde su W sirina stranice knjige H visina stranice knjige P je prepust ili obrez koji se ostavlja zbog (tipicno 3mm sa svakih strana, ali to zavisi od tiraza, debljine papira, i vrste noza) R je rikna, odnosno debljina knjige nakon poveza (+ 2 malo opustenije debljine samog papira korice koje treba uzeti u obzir zbog bigovanja ali i lepka) tako da su realne dimenzije za B5 (ako jos uvek ne znamo riknu) sirina: R+(176+3)x2 = R+358mm visina: 250+3x2 = 256mm riknu mozes izmeriti/proceniti na cetiri nacina. najlaksi/najjeftiniji: neko sa iskustvom u stampi ti kaze (pozeljno je da to bude neko ko je vec stampao bas takve knjige). najrizicniji: prema gramazi papira mozes reci, ok ovaj papir je debeo toliko i toliko x toliko i toliko strana = toliko mm najoptimalniji: izmeris debljinu 10-ak, 20-ak, 50-ak, i 100-ak napakovanih strana papira, zatim podelis to sa brojem merenih strana i pomnozis sa brojem stranica knjige. (nemoj mnogo da ih stisnes.) najtezi/najskuplji: napravis maketu knjige sa sve povezom, cudima, ludilima, i koricom. izmeris. u svakom slucaju, ako meris, gledas da izmeris precizno lenjirom do u 1/4 mm. gotov broj zaokruzi na prvih sledecih pola milimetra. sto je knjiga deblja (kada predje 100-nak strana, a vidim da ima 500 sto je fina debljina), to je potencijal za gresku veci, pa treba dodati mozda i malo vise (ili zaokruziti na ceo mm), zbog vlage, zbog sitnih kumulativnih gresaka u merenju, u sv. slucaju je bolje da ima viska nego manjka, ali ne sme ni viska biti previse. ima i tu trikova naravno. ako kazemo da je prednja strana knjige K1, a zadnja K4, a unutrasnje strane korice su K2 i K3, onda priprema izgleda ovako: lice: K4 | Rs | K1 ledja: K2 | Ru | K3 obicno se ledja ne farbaju, a posebno u unutrasnjem delu rikne (Ru), zbog lepka. a ako gledas lice, onda uzmi u obzir da je merenje rikne manje riskantno, ako u pripremi ne postoji jasna granica izmedju K1, K4 i rikne. tada je vazno samo centrirati naziv knjige na rikni, da bi u povezu to moglo da se nacentrira lakse (recimo, mada nisam aktuelan sa danasnjim procesima u velikim tirazima, mozda je to postalo veoma precizno, ne znam). u toj varijanti je jednostavno odseci taj eventualni delic mm koliko je mozda bilo viska, sa samih korica, a grafika na K1 i K4 ce pobeci ulevo ili desno za isti taj delic, sto nije katastrofalno, ako se sve lepo uzme u obzir (dakle grafika ne prati ivice, ima dovoljno belina oko naslova itd.) to je glavni trik za jednostavne knjige, medjutim za ozbiljnije resenje je potrebna i veca preciznost, tako da se snadji nekom rucnom/eksperimentalnom metodom. korica u svakom slucaju ide u odvojenom fajlu, zato sto se priprema dostavlja sklopljena sa riknom. potrudi se da ostavis guideove u originalnom fajlu, ili da postavis oznake (isprekidane crtice) oko stampe (ne NA stampi, nego u prostoru koji je prepusten za odsecanje) tamo gde se korica savija, ako nema razlike u koloru. savet: nemoj nikad da gadjas da ti promena u koloru pada tamo gde se korice savijaju, to nikad nece izaci tako, vec ce uvek bezati te na jednu te na drugu stranu, od kojih je najruznija situacija kad zine levo linija na naslovnoj strani. ako je takav dizajn potreban, smanji sirinu kolora za bar 2mm (ukupno) u odnosu na procenjenu sirinu rikne, mada se to generalno ne praktikuje uopste, jer smara. i naravno, ako je potrebno da nesto ide do ivice secenja, teraj to u margo (dakle u onaj prepust ostavljen za secenje). mada sad vec podrazumevam da iole razumes pojam pripreme. edit: e da, i neka ti kaze neko kako da okrenes naziv na rikni, mislim da je baseline teksta orijentisan ka zadnjoj korici (znaci rotacija 90CW u pripremi), ali ne bih da te obmanem, jer nisam 10 godina to radio, pa sam zaboravio, bolje da ti kaze jos neko. edit2: da, dobro sam rekao: 90CW. pravilo je sledece: kada knjigu stavis na sto tako da joj naslov gleda na gore, rikna bi trebalo da moze da se cita normalno.
  12. @iki_xx pretpostavljam zato sto se radi o Airu
  13. 1. bojenjem CMY kanala u paleti Channels u belo (klik na kanal, CTRL+A, bela boja, ALT+BSPC) 2. konverzijom iz CMYK u Grayscale preko menija Image > Mode (pametnije) 3. uz pomoc Image > Adjustments > Curves... (pa spustanjem vece tacke na 0 na CMY kanalima) 4. konverzijom iz CMYK u RGB pa Image > Adjustments > Black & White... (pa posle Grayscale ponovo) npr.
  14. Pantena ne postoji pa cu biti slobodan da pretpostavim da mislis na Pantone (cita se priblizno Pentoun, ali ga zovi barem Panton, svakako nije Pantena). Pantone je kolorni standard, uspostavljen radi olaksane komunikacije i konzistentnosti u industrijama koje imaju veze sa pigmentima i bojama do kojih se dolazi nekim procesom, kombinovanjem razlicitih talasnih duzina itd. Ima tu dosta price, ali ono sto tebi zapravo treba je citanje na sledece teme: - visual standards book - logo, signature, typeface Guglaj, nauci, to je to. I malo opsirnije: Nije dovoljno napraviti vektorsku grafiku. Potrebno je napraviti vizuelni standard, odnosno identitet, koji nezavisno od te grafike komunicira njen egzaktan format, vrste prezentacija, kolorit, proporcije, materijale, tipografiju, drustveni i graficki kontekst, znak, primene svega toga, itditd u skladu sa potrebama. Identitet je ideja, multimedijalan koncept, koji bi trebalo da prema potrebama moze da se implementira u fizickom svetu i stvori kod konzumenta nekakav utisak. Kreni odatle i postace ti jasno sta je Pantone. Zapitaj se npr. gde sve tvoja grafika moze biti iskoriscena. Npr. kao svetleca reklama iznad hotela, kao saobracajni znak na putu do, kao vizit karta zaposlenih u hotelu, kao otisak na salvetama u restoranu, kao vez na peskirima. Razmisljaj malo sire o tome kako se sve ove stvari proizvode i postace ti jasno da to podrazumeva napor raznih ljudi u raznim disciplinama, a svima njima je potreban nedvosmislen izvor informacija, tzv. knjiga standarda (ili kakav je vec naziv u opticaju u BiH, verujem da se ne razlikuje bitno). edit: I da, btw, postoji vise kolornih standarda, neki su manje neki vise u upotrebi zavisno od regiona. U Evropi se koristi nekoliko sistema, Pantone nije evropski, ali je jedan od onih robusnih, univerzalnih i samim tim internacionalnih. Ako te zanima dalje na tu temu, pogledaj ovde (to bar nije tesko) www.pantone.com. Jedan od osnovnih sredstava komunikacije u svetu boja su tzv. kolorne karte, kao male kvalitetno odstampane knjizice gde svaka boja nosi ime, oznaku, i druge informacije. Jednom tako, na licu mesta izabrana boja, moze da se koristi godinama/kilometrima dalje od tacke u kojoj je zadata, bez gluvih telefona (kako objasniti boju na prvom mestu?), lose percepcije boja (npr. daltonizam), fundamentalnih razlika u samim tehnologijama (npr. stampa vs ekran) ili raspolozivim repro-materijalima i tehnikama primene (npr. molerski radovi vs pvc folija), ili loseg individualnog ukusa (ili stava prema finalnom proizvodu) koji se moze javiti negde usput. Ako je na horizontu primene nekakva tehnologija ili prosto materijal koji moze biti upotrebljen, ali u produkciji ne podrzava bas tu izabranu boju ili neki drugi odabrani parametar, posao knjige standarda je da definise i te izuzetke, kao i izuzetke u vezi tehnologija koje uopste ne podrzavaju boje, kao sto su crno-bele novine, ali i eventualne indoor i outdoor povrsine koje vec imaju neku boju, a koje mogu postati kandidati za isticanje znaka ili logotipa, pa onda razmere koje mogu varirati od velicine vizit kartice do reklame na cepelinu, i slicno. Zamisli recimo da taj logotip ostane crn, a pano na nekom sajmu hotelijera je takodje crn... Dakle, treba resiti sve te slucajeve, da se ne bi resavale od slucaja do slucaja, sto narusava originalnu zamisao citave price o unificiranom vizuelnom identitetu. To su krajnje logicne stvari.
  15. syndrome

    Sticky teme

    bila je neazurna i outdated.
  16. syndrome

    (mali) pozdrav

    kriv sam, jer sam attention whore, ali dodao sam (mali) jer me grizla savest ^^ hteo sam samo da tema bude vidjena, pa je to bio najlaksi i najbezobrazniji nacin. naravno. ako budem otisao negde, temu cu nazvati "odoh u urugvaj"
  17. syndrome

    (mali) pozdrav

    Unity je uznapredovao, ja sam uznapredovao.. Sta drugo da kazem sem da je uznapredovalo sve osim flasha. Meni se ovo kuvalo od maja. Nije nagla odluka, i sto je jos vaznije, nije tipican startup. Studio ima izvor prihoda, i skoro tri iPad igre iza sebe (druga i treca su pri kraju). Ono sto je najvaznije je da necu imati bolju priliku u zivotu da radim ono sto volim za novac (a pokazalo se u praksi da je nemoguce, meni barem, da teram mozak da programira u toku dana dva razlicita projekta). Iz tog ugla me briga da li je Unity ili Žbunity, jer sam siguran u svoje kapacitete, medjutim imao sam dosta prilike i da cackam po njemu, i konceptualno je jednak flashu, pa i u generalnom workflowu podseca na AS2 vremena, ali je sasvim sigurno robusniji i brzi u nekim stvarima sa mnogim gotovim resenjima na nivou endzina (s obzirom da je dedicated gamedev platforma). Naravno, nije kao C++ ali s obzirom da sam navikao na sandbox i high-level, imam daleko vecu prednost od ostalih programera. A da ne pricamo sto valja razmisljati i o buducnosti. Ovo je u usponu, dok je nesto drugo u padu. Eto, sve su to faktori da mi se ta ideja od maja naovamo sve vise svidjala.
  18. syndrome

    (mali) pozdrav

    Pre svega, nije veliki pozdrav. Veliki pozdrav bi bilo "cao svima, odoh ja sa foruma." Medjutim, nigde ne idem, tu sam i dalje. Ovu drugu vrsta pozdrava sam obznanio pre nekoliko dana na fb, tako da ne bih piskarao ispocetka, oprosticete mi na copypasteu. Taj pozdrav je zapravo upucen Flashu, jer prestajem da se bavim Actionscriptom, u profesionalnom smislu. Mozda cu se vratiti jos koji put, ako se pojavi nesto veoma zanimljivo, ali sasvim sigurno cu nastaviti da pravim male funkcionalne prototipe za sopstvene potrebe, koji zahtevaju minimalan ili nikakav rad sa grafikom. Ali sto se razvoja tice, prelazim u Unity3D (i njegovu C# varijantu). Ostacu urednik ovde, ali kao sto vidite aktivnost i interesovanje su u opadanju, kao i kvalitet sadrzaja. Kako je Srbija sve veca outsourcing farma, tako se oskrnavio i kvalitet posla kojim se bavim, i postalo je bolno ocigledno da je moj skillset bolje prilagodjen necem zahtevnijem i multidisciplinarnijem.. A igre su inace nesto cime zelim da se bavim ceo zivot, moze se reci da zato i programiram.. Ono sto je nedostajalo je ekipa, ali i tehnologija koja mi omogucava da dodjem do izrazaja (C i C++ to svakako nisu). Vidi se da smo daleko dogurali na tom planu sa svega jednom i po nezapazenom AAA igrom i hordama hidden object zajebancija (sto se takodje uklapa u outsourcing recept od kojeg pokusavam da pobegnem). Necu raditi na AAA igri, niti gajim aspiracije, u pitanju je iOS i eventualno indie PC trziste. Enivej, moja pozicija u Gtech-u (ex Finsoft, Beograd) je ostala upraznjena, i vise je nego potreban neko ko ce da me odmeni, medjutim konkurs jos nije zapoceo, pa ko je zainteresovan neka mi pise na orionsyndrome[a]gmail.com. Posao nije lak, nubovi stop.
  19. mozda, ali on nema istoriju takvog ponasanja. niti je prvi poceo. pratim.
  20. My God it's full of CARs hahahaha ne, proveo sam neko (krace) vreme proucavajuci Common Lisp, Clojure, i Scheme, bas pre neki dan, i ta prica kako su to velicanstveni jezici jednostavno ne pije vodu. ne u smislu u kojem ja koristim programske jezike, ali mozda u nekom visokoakademskom i/ili server-based apstraktnim stateless okruzenjima ili stagod. mozda je paradigma ok, ali je estetika koda katastrofalna (a video sam siru lepezu stilova), i maintenance toga mi je apsolutno nezamisliv. ide dotle da sam ubedjen da je u lispu jeftinije baciti nesto i napisati ponovo, nego reuseovati ili odrzavati. tako da je, iako sasvim sigurno divan za razvoj, i ne znam, konkurentnost i paralelizacija su mu najjace strane, ocaj i pakao sigurno slede kasnije, OSIM ako je na kodu radilo 1-2 programera. i upravo ti pojedinci koji su uspostavili kontrolu se verovatno i kunu. ali u rukama takvih pojedinaca svaki jezik je divan i mocan, tako da je njihova licna mindset preferenca moot point. cak sam i ja na sensaicodeu rano otkrio taj unmaintainable clutter, pa sam zato i zidao nivo iznad koji sam nazvao sensaiscript, a koji je imperativan i strukturan po svojoj prirodi. mada tu dolazimo do cudnog ukrstanja ove dve paradigme, jer ja recimo nemam garanciju da su sve funkcije sensaicodea pure, cime on nije stateless, stavise citava struktura podataka (drvo) moze postati uzasno komplikovana state masina jer svaki njen nod moze biti i podatak i funkcija i nema garancija da bilo koja funkcija nece potegnuti bilo koji podatak, implicitno (znaci ne kroz argumente). u mom slucaju je to bilo savrseno prihvatljivo, zato sto su cele strukture same po sebi objekti (vrlo usko specijalizovani), tako da je top-down prica OOP, dok je bottom-up prica funkcionalna. medjutim, ovo ponasanje se moze prakticno ugasiti po zelji (i cak sam predvideo deklaraciju pure koja brani kompajleru da za takav nod parsira implicitno referenciranje), cime se hibrid ponovo pretvara u funkcionalan jezik. jako je cudno, i mnogo sam razmisljao o tome, iz jednog sasvim drugog, prakticnog ugla, ali sad kontam da je potpuno meta.
  21. @inner universe smanji dozivljaj s tim stavom (zvanicna opomena). ne podrzavam trazenje gotovih resenja, ali OP je trazio tutorijal, a ne flame sa nekim ko je polunebitan na Flash podforumu (izvoli, ubedi me u suprotno). nema smisla ni svrhe razgovarati tako sa drugima, vaspitanje ocito ne raste na guglu.
  22. dve i po godine kasnije, samo da kazem da sam tek nedavno otkrio da je SensaiCode u stvari funkcionalan jezik koji po mnogo cemu podseca na Lisp, a da to uopste nisam znao. moram priznati da sam bio pomalo ignorantan prema tim drugim manje popularnim pristupima i jezicima, jer kada vidim negde lambda calculus i slicno, a shiver runs down my spine heh
×
×
  • Create New...