mirtodor

HoBPM - Hall of Branding Podseca Malo: Ono, valjda nesto kao Hleb & Kifle, i Paul...

O, boze, ja tek sad kapiram da je ovo biz-to-biz "pravimo se vazni" slajd, a ne namenjeno ciljnoj publici... Tako mi i treba kad u pola noci sa pola oka gledam i chitam do pola... Well, onda donekle i funkcionishe. Donekle, valjda? Upravo kao shto reche Miodrug, da proshireno parafraziram - vecini pristojnog Generation X sveta (a moguce i ponekim najstarijim millennials-ima) ovo sasvim spada u "So fxxxing what?!" kategoriju. Ono: a da shto bih smarao prijatelje i rodbinu jexxno banalnom chinjenicom da pijem jexxni Ginis u nekoj jexxnoj kafanchini? Naravno, vecina millennials-a (i poneki Gen X) ima tu potrebu da se "forskveruje" dok shora u klonji Hiltona, u suprotnom nikada nisu ni postojali kao entiteti u prostoru i vremenu. (I naravno, ne shvatajuci ili ne mareci shto ce vecina primalaca njihovog iskustva imati istu reakciju kao Miodrug, ti ili ja kad vidimo ovaj QR na chashi: So bloody fxxxiing what?!) Naravno, opet, voleo bih da neko uradi istrazivanje: da li je i koliko kod mladih novobogatasha poraslo iznajmljivanje privatnih aviona i helikoptera otkad postoji mogucnost da se taj "kontent" josh u toku leta podeli kroz "iskustvo na drushtvenom mediju", umesto da sutradan cimaju ljude za rukav ili mailom ili telefonom, u fazonu: Uh, shto sam juche iznajmio Cesnu!... I, na kraju, naravno da je sve veca kategorija stanovnishtva (u Srbiji, UK, gdegod) koja ne da nije u stanju da iznajmi Cesnu/Antonov, nego im jedan Ginis u kafanchini sve vishe postaje sve redji "kontent/ikspirijens"... Ali to onda sve manje biva bavljenje advertising-om/promotion-om, a sve vishe bavljenje nechim shto bismo mogli nazvati, ne znam, recimo - appeasement of the masses?... Ali hajde da prihvatimo ovo kao brand promotion i da krenemo da oduzimamo "will not share" kategorije od svih onih shto su ushli u kafancinu i naruchili Ginis: - pristojni X gen-ovi, - nezablentavljeni millennialsi, - oni koji bi sherovali ..- da imaju QR chitach na svom mobilnom, ..- kad ne bi time nevaspitano prekidali sagovornika poprilicno besmislenom aktivnoscu, ..- kad ne bi "ispali glupi u drustvu" zbog toga, ..- kad ih ne bi bilo sramota shto sede sami u kafanchini i piju... I da samo dodam svima njima one koji jesu sherovali, ali tim sherom nisu izmamili simpatije primalaca, vec, u podsvesti primalaca, brend iz "kontenta" moze zavrshiti uvezan sa negativnom emocijom (zavist, nezadovoljstvo sobom, iziritiranost irelevantnim sadrzajem...) i ta emocija moze biti trigerovana u toj istoj podsvesti svaki put kad je brend ponovo ugledan... Tja, onda i appeasement of the masses postaje svoja suprotnost? A i ja sam izgleda ispunio svoju ovogodisnju kvotu na DZ-u, :D :D

Ali zaboravio si i "dynamic content"! :D Tako to valjda biva kad studentarija raznih izvikanih biznis/menadzment obdanishta diljem sveta nachuje sintagmu "creative leadership", pa istog trena postane neoborivo uverena u sopstvenu percepciju da je ciljna publika "kreativne industrije" upravo ta meta na koju treba da se baci Dzobsov Reality Distortion Field... Nije. Prosto, easily impressionable osobe nisu mentalno sposobne da zaokruze dobru kampanju. (Frapantno ochigledno u aktuelnoj Shiny Objects eri.)

I jedan legitimni kriticki osvrt: https://scontent-lhr3-1.xx.fbcdn.net/hphoto...amp;oe=56C58F72

Ako iko ovog Božića beat this, javiću.

^ I see. Well, OK. USP je TRDz. (Stands for: Tako Reci, Dzabe!) Implicitni disclaimer je: KPTM. (Stands for: Kol'ko Para, Tol'ko Muz'ke!) OK. Ostaju pomenuti eksplicitni songovi i implicitni "wimp konjushari". Neko ce reci da je to OK jer "radi", zato shto kod date ciljne publike skrece Atention i stvara Interest, shto dalje vodi u Desire, Action, bla, bla... K'o shto rekoh onomad, verujem da je "Ogilvijeva supruga" svesno medijski moronizovana. Zato oni i onakvi songovi i onaj "wimp konjushar" mogu da "rade". Segment moronizacije sa ciljem implementacije teze o "wimp konjusharima" traje vec nepune tri decenije. Mozemo ga (taj segment) zvati "bastiljizacijom mozga". Segment moronizacije sa ciljem implementacije prihvatljivosti ovakvih songova traje duze od dve decenije. Mozemo ga (taj segment) zvati "pinkovanjem mozga". A ako sad neko proba da mi proda choice theory u domenu konzumiranja medija, samo cu ga pitati: a zashto je onda Julijus Shtrajher u Nirnbergu osudjen na smrt, kad je bio samo "puki" urednik novina koji nije chak ni naredio nijedno ubijanje, a kamoli nekog ubio? Pa, valjda je svako imao slobodu izbora da li hoce ili nece da chita njegove rasistichke svinjarije? To, sa choice theory - nemojte, molim vas, nismo deca. Eto, tako. Lichno, vidim problem kao sistemski, a pojedine primere samo kao manifestacije istog. I oni koji su stvarali te primere konzumiraju iste medije kao i oni kojima su ti primeri namenjeni, te svoju percepciju sopstvene "elitnosti" u odnosu na "masu" mogu da zavuku na ono mrachno mesto.

A to je, kao, parodiranje ovoga: i, donekle, ovoga (s obzirom da je, valjda, od prošle godine)? Well, koliko vidim, ovo, u stvari, i nisu zaraćeni konkurenti? Mislim, izgleda mi da su u pitanju potpuno različite ciljne grupe - DIS valjda "gađa" ljubitelje ismevanja wimp-ova što u bermudama pevaju "popevke" na "stranom" jeziku u ritmu valcera (je l' zbog toga "takmičarski" enterijer izgleda kao... khm, konjušnica u 19-om veku najkasnije?), Tempo valjda "gađa" zagorele muškarce koji će poverovati da ih u Tempu čekaju raspomamljene stjuardese (tu je i sav jedan muški shelf stacker, da ne bude seksistički), dok IDEA "gađa"... hm, ovo mi je potpuno nepoznata kategorija: ljubitelje pričajućeg (i pevajućeg, gospode!) zaobljenog pravougaonika kojem od 2012-e naovamo život udahnjuje copywriting sastavljen na bordu direktora klijenta?! (Hvala YouTube-u, upravo me učinio neizmerno zahvalnim životnoj mogućnosti propuštanja ovakvih pregnuća ljudskog duha!) Nakon još jednog primera iz druge kategorije klijenata: daću sebi slobodu da izelaboriram jedan od čuvenih citata Davida Ogivyja ("When you have nothing to say, sing it."): kada treba da promovišeš proizvod sa milionskim promotivnim budžetom, vrlo je mala verovatnoća da je u pitanju proizvod toliko loš da o njemu nema šta da se kaže; pre će biti da ti ne umeš da nađeš šta je to karakteristično za taj proizvod što će privući ciljnu grupu (osim niske cene u Srbiji 2014-e, no $hit?!!), a ako ne umeš da nađeš unique selling propostion, e onda vala i nisi za poziciju na kojoj si, ma koja da je - marketing manager klijenta, market researcher, brand strategist, creative director, copywriter... Ali, dobro, ja u stvari ovde "rantujem" jedno potpuno "zastarelo" poimanje, ovo je "novo" doba "lovebrands" bamboozlement-a, everything goes. P.s. Vidim da redovnu logističku podršku nepostojećem USP-ju pruža muzička nostalgija prema kreditno-potrošačkim 70-im i 80-im prošlog veka... 'Aj'te, molim vas, zar nikodo sada nije upotrebio Mirzino jato?!

Mozda misle da je to "u trendu": http://youtu.be/O6OkTCPR6mE Samo sto je u Virgin ad-u sharm (ako ga uopste ima) bash u cinjenici da Bolt nije profesionalni glumac.

Hvala. :) Aha. :) IMHO, njegova dva znatno veća uspeha su: a ) da je ubedio one koji veruju da on postoji da on izgleda zastrašujuće, b ) da mu skoro svi skoro uvek poveruju kada poviče: "Drš'te lopova!" Postoji jedna "čudna" dugačka reč stranog porekla - kompartmentalizacija. Ta reč ima različita značenja kada je primenjena u različitim poljima ljudskog bavljenja. Međutim, postoje dva značenja re reči koja nisu toliko "daleko" jedno od drugog: http://en.wikipedia.org/wiki/Compartmental...ion_security%29 http://en.wikipedia.org/wiki/Compartmental...28psychology%29 Da bi neki sistem funkcionisao, često nije neophodno činjenje koje će sistem staviti u pogon, već je dovoljno i nečinjenje, to jest - neuspostavljanje mehanizama za sprečavanje nastanka (ili opstanka) sistema. Na kraju krajeva, postoji mnogo banalnije objašnjenje (nego što je "zavera inteligentnih a zlih"): - za opstanak mnogo kog autentično pogrešnog sistema, i/ili - za izostanak suprotstavljanja tom sistemu, i/ili za izostanak i samog javnog priznanja da je taj sistem autentično pogrešan. Pokušaću da prevedem to objašnjenje: "Teško je dovesti čoveka do shvatanja nečeg ako njegova zarada direktno zavisi od njegovog neshvatanja tog nečeg." - Apton Sinkler (“It is difficult to get a man to understand something, when his salary depends on his not understanding it.” - Upton Sinclair)

Prva recenica ispod videa: "Ne prihvataš stereotipe, prihvataš opklade i obaraš rekorde?" (Bold, Italic & Underline: ja) Naslov iznad videa: "Neke stvari radiš samo kad si mlad" Ko sebe prepoznaje u prvom delu prve recenice, a prethodno je prihvatio tvrdnju iz naslova kao cinjenicu, ne kao stereotip - verovatno ima poprilicnu epistemolosko-kognitivnu zbrku u glavi. I tu se krije uspeh strategije VIP d.o.o. i Synergy Leo Burnett d.o.o.: poprilicna vecina populacije u Srbiji mladje od 30 je upravo takva. Naravno, kad kazem "takva", ne mislim da vecina njih ne prihvata stereotipe. Naprotiv. Vecina njih ima poprilicnu epistemolosko-kognitivnu zbrku u glavi. Naravno, ne samo svojom krivicom. Pretezna je zasluga - i za njihove stereotipe, i za njihovu zbrku - nas starijih od 30. Apsolutno nije zanemarljiv doprinos nas koji smo radili ili radimo u advertising-u. Jer, objektivno, shta je lakshe: prodati zaglupljenima, ili prodati inteligentnima? Pa, kad je vec tako, zashto ne bismo delovali preventivno - zashto da ne upotrebimo moc medija koja nam je ionako vec dostupna da - rame uz rame sa obrazovnim i informativnim sistemima - i mi doprinesemo stvaranju mase zaglupljenih? Nishta nas ne sprechava da to uradimo, a nama ce kasnije biti mnogo lakshe da ne moramo da se trudimo da "smishljamo neshto pametno"! I - uspeli smo. Uspeli smo u tolikoj meri da ciljnoj publici mozemo i da pljusnemo u lice u sta smo je pretvorili, a da ista to i ne primeti. Nikakva teorija zavere i nikakav sistematski pristup. Puki "konsensus mnogih intuicija" i puka "intuitivna spontanost" u delanju. Ili, sto bi rek'o pokojni Dzordz Karlin (otprilike): ljudi koji imaju istovetni interes nemaju preku potrebu da se unapred krishom dogovaraju sta treba da urade da bi taj interes ostvarili.

Sapienti sat. I, ne - to nisu "oni sto imaju Samsung" ili "oni sto zavide" ili "oni sto nemaju para za iPhone". To su gledaoci videa na YouTube-u. "1984" i "Think Different" spotove su voleli da vide i Windows fanatici.

Ova kampanja mi se svidela i pre nego što nikad neće postati kul. Bez ironije. http://www.adweek.com/adfreak/south-africa...hipsters-157986

Ma, kad bolje razmislim - ni ne trebaju mi numerički pokazatelji uspešnosti. Zašto mi ne trebaju? Je l' znate ono AVIS-ovo od pre pola veka? "We are number two. We try harder." Zašto je to imalo smisla? Ne samo zato što se AVIS trudio da prestigne i sam postane "number one", već i zbog toga što je iza njih bilo još desetine i desetine mnogih drugih koji su davali sve od sebe da oni postanu "number two". Šta imamo u ovom slučaju? We are number three - of three. It's easier in oligopoly. U smislu: http://en.wikipedia.org/wiki/Collusion Ne, nije teorija zavere, već legitimna ekonomska teorija i nelegitimna poslovna praksa. I legalna, naravno. Baš kao što je i ceo Treći rajh bio legalan. (Ako neko pomene Godvinov zakon, vadim pištolj!) A svi znamo: ako je trka nameštena, onda to i nije trka. I "štimovana" utakmica nije utakmica. Poništava se. Isto tako: "štimovano" tržište nije tržište. U takvim uslovima, lako je dokazati uspešnost, jer - ma koliko da si loš, ne možeš doživeti neuspeh. U takvim uslovima - šta je sa advertising-om? U takvim uslovima, eventualno kvalitetan advertising prestaje biti posledica prinuđenosti tržišnom konkurencijom i postaje posledicom čistog entuzijazma onih koji takav kvalitetan advertising stvaraju. U takvim uslovima, proizvod može biti kakav god, nebitno, a customer service sektor može komotno da snimi jednu jedinu rečenicu na automatsku sekretaricu telefonskog broja za primedbe i pritužbe korisnika: "Hvala na pozivu, možete da nam pljunete pod prozor!" U takvim uslovima, i potpisni slogan brenda je mogao biti: "Šta god. Nebitno." U takvim uslovima, na kraju krajeva - HoF za tagline "Druga priča". Samo za njega. Kad bolje razmislim. IMHO.

Okasneli self edit: ne "slogan kampanje", već tagline, potpisni slogan "Druga priča". Ako to ne opstane u vremenu koje dolazi, problem će biti u onom ko je predložio "osvežavanje". IMHO.