Jump to content

gervasius

Urednici
  • Content Count

    458
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

0 Neutral

About gervasius

  • Birthday 10/31/1974

Contact Methods

  • Website URL
    http://

Profile Information

  • Location
    Beograd

Previous Fields

  • Ime i prezime
    -
  1. https://www.thefutur.com/10-things-you-shou...t-more-clients/
  2. Mislim da u ovom slucaju ne mora da bude niko kriv. Prosto, tehnologija nije savrsena. Transparencije u kombinaciji sa spot bojom i vecim brojem slozenih objekata veoma povecavaju sansu da fajl pukne u programu za montazu ili na ripu iako je tehnicki sve ispravno. Obicno je detalj koji pukne mali, pa moze lako da se previdi. Trudi se da smanjis slozenost fajlova u pripremi. Mozes da sve sto nije tekst, logo ili neki drugi manje vazan i slozen vektor da rasterizujes u photoshopu pre postavljanja u illustrator. Takodje Indesign pravi pouzdaniji PDF od illustratora. Ponekad je dovoljno da se PDF napravljen u Illustratoru samo plejsuje u indesign i ponovo eksportuje u PDF.
  3. Dva brza predloga: - posle odabira fajlova kod opcije Combine mozes rucno da menjas redosled fajlova u listi pre nego sto kliknes na combine. - jednocifrenim i dvocifrenim nazivima fajlova mozes da dodas nule ispred kako bi svi nazivi fajlova bili trocifreni i tada ce ih acrobat pravilno sloziti. u total commanderu imas multi rename tool sa kojim mozes brzo da menjas imena veceg broja fajlova. edit: verovatno je najjednostvnije da uradis posebno Combine za jednocifrene, dvocifrene i trocifrene fajlove, pa onda combine ta tri fajla.
  4. Ne znam, kod mene hoce. Juce sam probao sa PS-om iz ilustratora, danas i iz corela.
  5. Otvori PS fajl u notepad-u, uradi pretragu na DPI i naci ces.
  6. Ne, samo smo radili sa ovim plocama. CTP je Fuji luxel T-6300. Za tiraz nisam siguran, ne radimo cesto tako velike tiraze mada ako se dobro secam, jednom smo imali stampu oko 100.000 i bilo je sve ok. Ploce ne cuvamo. Desilo se da je nesto trebalo da ponovim sutradan, i tu nije bilo problema. Za duze cuvanje ne verujem da bi uspelo, a za konzerviranje ne znam. Sistem prilicno stabilno radi, samo smo 3 puta radili kalibraciju i to zato sto je fuji dva puta nesto menjao kod ploca.
  7. ^ Odgovorio sam u temi o CTP. I ova tema bi mogla da se prebaci u DTP @ Tomato Od kako si se ukljucio na temu pokusavas da oboris smisao i pitanja i odgovora. Drzava jeste u teskoj situaciji i tesko se dolazi do platezno sposobnih klijenta, ali ne moze se sve objasniti uopstavajucom podelom na vrhunske stamparije i one koje stampaju blokovsku robu. Postoji citava gradacija manje ili vise opremljenih staparija. Marketing je bitan ali mora i proizvodnja da daje maksimum i da se unapredjuje ako zeli da ostane u poslu. I nije tacno da kod stampe na dvobojci proof ne znaci nista. Naravno lakse je sa cetvorobojkom, ali licno sam posmatrao kako dobar majstor postize gotovo identican otisak sa proofom na jednobojnoj b2 masini. Verovatno si u pravu kad kazes da se otisak na stampacu razlikuje 10% od ofsetnog, ali sta to znaci. Da li je otisak bledji ili tamniji 10%? Da li je boja zasicenija ili manje zasicena? Da li je u spektru pomerena boja za 10%? To nije isto. Ako imas npr crvenkastu boju blisku neutralnoj i npr stampac odstampa 5% manje magenta i doda 5% vise cijana. Dobio si boju koja vuce na zeleno. Kako to da objasnis malo zahtevnijem klijentu, a da ne lazes. Kazes da si dobijao otisak u digitali bolji nego u ofsetu. To takodje nije tema, postoji veliki broj digitalnih masina koje daju bolji kolor od ofseta. Problem je kako dobiti tacan otisak kao u ofsetu. I problem je da objasnis sta stoji iza toga. Mislim da prica je klijentu o nekih 10% greske neozbiljna. Posto se vise puta pominjala sertifikacija stamparije, njihova velika cena i ostalo, pokusacu da ukratko objasnim o cemu se tu radi. PSO (Process standard Offset) opisuje standardne procedure za proizvodnju stampanih proizvoda u skladu sa standardom ISO 12647. Standardizacijom i sertifikacijom se bave predstavnici udruzenja FOGRA I UGRA. Uvodjenje standarda podrazumeva obezbedjivanje potrebne opreme i obuke od strane sertifikovanih konsultanata. Od opreme koliko se secam potreban je kalibrisan monitor, standardno d50 osvetljenje u pripremi i stampariji, softver i stampac za probne otiske, spektrofotometar za kalibraiju proofa i jos jedan na stamparskoj masini. Softver za predpodesavanje bojanika na masini i softver koji ce da kontrolise ispravnos otiska u stampi. Postoji sigurno jos nesto, ali nemogu svega da se setim. Ako sam nesto bitno propustio ispravice me Darth Maul. Zatim kad se sve uskaldi, primer jednog otiska i proofa se salje postom na proveru ispravnosti u sert. kucu zatim oni dolaze da provere da li sve ok i ako jeste dobija se PSO sertifikat koji ako se dobro secam vazi dve godine pa se obnavlja. Jasno je da je ovo krajnje ozbiljan i skup process i da retko ko moze da ga priusti. Doduse moze se napraviti i kraca varijanta ako stamparija nema pripremu, onda se taj deo ne radi ili ako se sertifikuje studio za pripremu, onda se radi samo sa elementima vezanim za pripremu. Druga stvar koja je daleko jednostavnija i dostupnija je nabavljanje samo proofera sa pratecom opremom. O tome smo svo vreme i pricali. Sve sto ti treba za to je ploter, spektrofotometar i softver. Prvi moze nov da se nadje za oko 2000€ (ovaj na primer pokriva 98% pantone boja), drugi 1000€ i kako rece Darth Maul za oko 600-700 € moze da se nadje dobar EFI rip. Doduse potreban je i papir za proof koji nije bas jeftin. Dakle dolazimo do cene ispod 4000 € za novu opremu sa legalnim ripom koja omogucuje izradu contract proofa. To ne bi trebalo da je nedostizno ulaganje za jednu stampariju od 10 ili vise zaposlenih. Nije obavezno da proofer bude ploter, i neke od digitala mogu da posluze kao prooferi, ako za njih postoji softver. Jos samo da pojasnim sta je contrac proof. To je otisak odstampan sa standardizovanim kontrolnim klinom koji se posle stampe proverava spektrofotometrom i ako su odstupanja u okviru dozvoljene greske stampa se nalepnica na kojoj pisu rezultati merenja i koja se lepi na probni otisak. Ona potvrdjuje da je otisak odstampan u skladu sa profilom koji se simulira i klijent ako ima uslove to moze i da proveri sa svojom opremom. Dakle samo za ovakav otisak se moze reci da je contract Ili hard proof.
  8. Za pravljenje pdf-a sa naspraminim stranama vise ce ti odgovarati da strane slazes u indesignu pa da ih eksportujes u pdf. Ako ukljucis facing pages strane ce biti postavljene u prirodni polozaj za visestranican dokument. Illustrator ima mogucnost rada sa vise strana, ali za to je ipak namenjen indesign. Drugo, praksa je da se od pdf-a sa normalnim rasporedom strana napravi novi pdf sa montazom (zadnja-prva,...) i onda se taj fajl stampa. To je najlakse uraditi sa nekim programom za montaznu, npr Preps ili sa nekim pluginom, npr quite imposing plus za acrobat. Ovde imas kratko uputstvo za preps. Predlazem da ga celog procitas posto nije veliko, radi boljeg razumevanja materije. Posebno obrati paznju da pricu o pdfu. Za tvoje potrebe mislim da bi najvise odgovarao quite imposing plus.
  9. U stampariji koristimo fuji processles ploce vec 3-4 godine. U pocetku je bilo malo poteskoca sa navikavanjem ofset masinista, ali u sustini sve dobro funkcionise, postizemo odlican kvalitet stampe. Jedina mana je sto se na osvetljenim plocama slika slabo vidi pa je tesko da se ploce vizuleno kontrolisu pre ubacivanja ploce u masinu, ali velika je prednost sto se ne koristi razvijacica. Preporucio bih svakako...
  10. Nisi dobro razumeo. Misli na vec izripovan jednobitni fajl. Kod harlequin baziranih ripova izlazni fajl ka ctp-u je u tiff formatu. Te fajlove bi mogao u photoshopu da izmontiras na jednu plocu po dve izripovane separacije i pustis na ctp. Naravno, samo ako rip radi sa jednobitnim tifovima
  11. Sertifikovanje jeste dosta skupo i ne moze da ga priusti mala stamparija. Po mom misljenju postoji nekoliko vise ili manje dobrih resenja za tebe: - Za pomoc ofset masinisti mozete nabaviti racunar koji cete postaviti pored stamparske masine da bi vam sluzio za prikaz fajlova. Samo treba povremeno da kalibrisete monitor i necete imati dodatnih troskova. Prporucio bih bez obzira da li cete kupiti proofer. - Druga varijanta je da nabavite neki od predlozenih stampaca i spektrofotometar, kalibrisete stampac za odredjeni papir sa softverom od spektrofotometra. Photoshop ima opciju stampanja proofa ali posto ovu opciju nisam probao, ne znam koliko je pouzdan i da li se na taj proof moze u potpunosti osloniti. Pre testiranja ne bi mogao da tvrdim, ali mislim da ova opcija ne bi bila dobra i ne bih je preporucio. - Treca varijanta je da pored stampaca i spektrofotometra nabavite i neki od programa za probne otiske isto kao i kod sertifikovanog procesa stampe. Za stampac morate koristiti i papir namenjen za probne otiske. Ova varijanta je za vas dobra jer sa njom mozete imati otisak istovetan offset stampi, jedino je problem cena softvera za proof. Postoji vise dobrih programa od kojih za dva znam da su odlicna: gmg colorproof i efi colorproof fx.
  12. Za grayscale koristim isti profil kao i za kolor pa nisam morao da razmisljam o dot gainu. Photoshop u tom slucaju koristi podesavanja za crni kanal iz profila. Za kunstdruk koristim Iso_coated_v2_300, a za ofsetni Iso_uncoated, mada ne secam se da sam isprobao ovaj profil u crno beloj varijanti. Na ECI sajtu u paketu profila 2009 imaju za uncoated neki novi profil, ali ga nisam jos koristio.
  13. Rasterizovan ferlauf je potreban samo za osvetljivace sa prastarim ripovima. Noviji ripovi generisu dodatne nivo prelaza boje pa je u tom slucaju uvek bolje pustati vektorski ferlauf.
×
×
  • Create New...