Jump to content

yagodinac

Članovi
  • Content Count

    4,607
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

37 Excellent

Previous Fields

  • Ime i prezime
    Milan Miloradović

Recent Profile Visitors

15,330 profile views
  1. Sve što si ti napisao jeste tačno, ništa nije sporno. Ali fotografija je mnoooogo širi pojam od toga što si naveo kao likovne elemente, boja, estetika... Recimo Robert Capa, Goran Tomašević, Kevin Carter... su likovi koji zu zadužili ovu civilizaciju upravo svojom brutalno sirovom emocijom koju prenose - često bez ikakvih (suvišnih!) estetskih pretenzija. Pogode oni estetiku ali slučajno. I to je fotografija, i to vrlo validna. Ili što reče HCBresson, negde pred kraj života, o svojim fotkama nešto u stilu "Aham... Luda sreća." A mi se ubismo da to protumačimo kao vrhunsku kompoziciju (što zapravo i jeste). Onda dalje dokumentarna, to se na srpskom sad valjda kaže life fotografija, sportska, žurnalistika; sve su to grane fotografije gde se estetika drugačije tumači nego u slikarstvu. Pogledaj koncertnu fotografiju, magnumovce (evo baš Rene Buri - nikakve komlementarne boje), pogledaj pobednike domaćih foto-festivala, pogledaj stock, itd itd. E sad, mi smo drugari, nemoj da se ljutiš zbog sledećeg, ja sam samo iskren i dobronameran pa ću da probam da utičem na tvoje fundamentalne stavove: Batali ti na vreme taj piktorijalistički tehnički odnosno estetski aspekt, nigde te to ne vodi uzbrdo već u najboljem slučaju pravo; savladao si estetske osnove za sve ovo vreme više nego dovoljno dobro; to se svi slažemo - pogledaj fotografiju sa aspekta emocija i prenete poruke i videćeš čitav novi svet kreativnosti. Loviti emociju, momenat, reakciju, to je level II u odnosu na estetska pravila, koja usput baš i nisu nešto stroga kao što vidimo. Izguglaj Smenu I Kortoa i njihove svojevremene radove, videćeš o čemu je reč. Dakle, batali heavymetal i pređi na blues, kad si već talentovan i kad imaš vremena. Dalje ćeš da doguraš 😉 " There are no rules for good photographs, there are only good photographs. " " There is nothing worse than a sharp image of a fuzzy concept. " Ansel Adams
  2. Ajde da se složimo da se ne slažemo. Slikarstvo je slikarstvo, fotografija (konkretno pejzažna) je fotografija, zajedničko im je samo da su likovne umetnosti. Nisu često primenjiva pravila iz jedne oblasti na drugu, mada ima i gde jesu, npr aj' primeni slaganje boja na crno-belu fotografiju. Sledeća stvar je da se tehnički deo (gorepomenuta pravila) lako nauči, onaj sadržajniji vrlo teško do nikako, to u startu imaš ili nemaš, a mi vrlo često polemišemo o prvom a niko ne vidi drugi. Ili recimo zamisli ovaj primer koji je adekvatna analogija. Ti i ja smo mlađani srednjoškolci, obojica krećemo u slobodno vreme da učimo gitaru. Ja već drmam neke HM rifove na akustičnoj, ti improvizuješ nešto što liči na bluz. Posle pet godina upornog učenja ja već skidam Satrijanija i maštam o tome da se ribe pale, ti i dalje improvizuješ nekakav bluz. Posle deset godina, ja uzmem kokakolu i spid i onda skidam Malmstina, ti i dalje improvizuješ bluz. Posle dvadeset godina, ja sam batalio gitaru a ti i dalje mirno sviraš sopstveni bluz i to zvuči, onako, ozbiljno. Pitanje: Ko je od nas dvojice umetnik? Ko je tehničar tj zanatlija? Ko može da skine Raskršće u prste tačno i koliko je to i da li uopšte bitno? Ko može da izrazi emociju? Da li treba u izražavanju emocije kroz jednu kompoziciju da se upotrebe baš svi trikovi, pedala, tremolo, sviranje iza leđa, itd? Koliko vredi tehnika kad ne umeš da improvizuješ? I kod tonova postoji slaganje kao kod boja, ako tu omaneš - omanuo si potpuno prilikom improvizacije. Eto, tolika je razlika između tehnike (kompozicije, boje, blende, ISO) i sadržaja fotografije, odnosno emocije koju fotografije izazivaju. Btw o Rembrantu mogu da ti sad napišem referat od 50 strana, ali iskreno nemam vremena, uzet je samo kao primer jer jer recimo na 80% njegovih portreta nemaš da vidiš komplementarne boje. Ima i gde možeš, ali ne možeš svuda. Ili pogledaj npr ovu, ni traga od komplementarnih. Nisam džabe pomenuo njega pošto se za komplementarnost boja nije znalo u njegovo vreme, zna se od Njutna odnosno stotinak godina posle Rembranta. A ipak slike su mu vrh, što znači da je itekako znao ponešto o bojama, iako je koristio susedne a ne komplementarne. Eto koliko insistiranje na suvoparnim pravilima može da bude pogrešno, njega bi danas na Likovnoj Akademiji iznapušavali najstrašnije ako ćemo o komplementarnosti recimo. Ima jedna slična fora tj zezanje gde Amerikanci kritikuju HCBresson-a i neke njegove fotke na nekom forumu u stilu "fokus na pogrešnom mestu, loša ti je BW konverzija... A da kupiš bolji DSLR?" E to me podseća ponekad na naše kritike, nemoj da se ljutiš, ne mislim na tebe direktno i tvoj način kritikovanja već na činjenicu da svi nešto tehnički komentarišemo a zapravo gubimo iz vida poentu onoga što je na fotkama. Najbolja kritika bi po meni bila pitanje "a šta ti pobratime ovom fotkom nama hoćeš da pokažeš?" I kad se to pitanje postavi onda si tropa, kad moraš da objašnjavaš svoju fotku i pišeš ode i traktate onda džabe sve, promašio si metu. Nema veze što je kompozicija dobra kad ne prikazuje ništa. Najbolja fotka je ona kojoj nije potrebno nikakvo pitanje a ni objašnjenje. Ili recimo što ja ponekad imam običaj da kažem, glupo mi je da branim ovu fotku samo zato što je moja.
  3. Po meni je vrhunski greh osvetliti nebo zatamnjeno CPL filterom. Btw, koliko to slaganje boja ima veze u slikarstvu - toliko nema veze s vezom u pejzažnoj fotografiji. Kod pejzaža ti biraš mesto, kadar, svetlost a boje bira majčica Priroda. Ti to možeš samo malo da koriguješ gradijent filterima ili u obradi - ne možeš da izmisliš boju koje tamo originalno nije bilo. Gledam sad fotke Galen Rowell-a i dobar deo njih nema nikakve komplementarne boje ali fotke i dalje neverovatno ubijaju. Npr ova, tri boje čine trougao a nijedna suprotna (zelena, narandžasta i plava). Ubi me ako je to on tamo znao dok je nameštao kadar. Ili primer iz slikarstva, dok su od Njutna svi vodili računa o tome, naročito slikari XIX veka, dotle je Rubens bio potpuno nezainteresovan za to odnosno verovatno nije ni bilo otkriveno. On se čovek bavio svetlošću i pogodi ko se danas više ceni u svakom smislu, Rubens ili Mone 😁
  4. Eto, vidiš koliko problema kad ostaviš boju. Lepo odmah u crnobelo i nema problema 😀 Btw ta zelena se praktično nije ni videla do kraja obrade, i ja sam iznenađen. Evo ti jedna sa komplementarnim bojama: To The Viewpoint by Millan Milloradovic, on Flickr
  5. Thnx. Evo još jedne sa tog mesta: Trail To Nowhere by Millan Milloradovic, on Flickr
  6. Realno, ta žiža jeste idealna. Osim EF 40 STM i nekih third_party objektiva, ostali tu milimetražu uporno ignorišu, tipa kupite našu 35-icu i 50-icu pa da vidite sreću... A kanonska palačinka malo vinjetira, to jedino, premda je sve ostalo odlično.
  7. Moguće je da će taj 500 2.8 da bude Fresnel dizajn, da makar malo skrate dužinu objektiva (pošto aperturu ne mogu, zasad nije izmišljena takva fizika). Ne znam doduše da li bi se to odrazilo na bokeh - verovatno da bi, osim ako u međuvremenu nisu mnogo unapredili tehnologiju. Za ove ostale stakliće - očigledno je da ne idu već utabanim stazama DSLR-a već se maksimalno trude da sve živo promene, makar samo kozmetički. Nema veze, ljudi kupuju i rupu u saksiji koliko znam već jako dugo, ali 70-135 f2.0... Da je za krop pa i da razumem, imitacija 70-200 2.8, ovako ne razumem. Preklapa se sa odličnim RF 70-200 2.8 a ko hoće još odličnije ima RF85 i EF 135, a verovatno će uskoro imati i RF varijantu ovog drugog.
  8. Ovo je nešto najbliže tom konceptu FF kompakta do sada. Idealno za ulicu i pdže vijetnamke, s tim što neko krme od stakla 35 ili 50mm definitivno postaje sledeće usko grlo. Počinjem potajno da simpatišem manuelne pedesetice 1.4 iz prošlog veka (što btw nikad nisam...)...
  9. Ja bih rekao da ti njega nisi ukapirao; Cvetanović je verovatno ceo svoj (profesionalni) život koristio FF i 2.8 L-ove i da je njegov "san da pređe na FF" čisto podjebavanje naših tehnomasturbatorskih rasprava na fototehnikama. Čovek je onda uzeo prcoljak od senzora i ćoravu blendu i pokazao nam kakve sve fotke mogu da nastanu samo ako si majstor - 18-ica je npr mogla da bude f14 i to u mraku, a kamoli f4 zumom snimljena. S druge strane postoje dva različita pogleda na fotografiju - oba potpuno ispravna. Postoji (tvoje) mišljenje da uvek treba da imaš vrh opremu da bi uvećao šanse da dobiješ dobru fotku; i postoji mišljenje da ideš ulicom sa pedeseticom i biraš kadrove za pedeseticu. Šta ne stane u pedeseticu ti jednostavno i ne gledaš; u takvom propuštanju dobrih prilika za fotografisanje ima nečeg zenolikog. Ja ponekad šetam između prvog i drugog pogleda na stvar, ne kažem da ti grešiš već da je sve to potpuno subjektivno. Kad odem da lovim pejzaže ponesem apsolutno sve što pomislim da će mi trebati, dok na ulici koristim 99% palačinku. Dakle, nema pravila već ko šta voli.
  10. Slažem se sa većinom ali... Pogledaj ovo pa razmisli. Mada u pravu si, to nije grad...
  11. Nije da se mi sad tu ne slažemo nego svako gleda iz svoje perspektive, a perspektive su nam različite 😀 I ja bih ladno zaobišao F4 zum u svakoj mogućoj kombinaciji opreme, ali to što bih zaobišao ne menja činjenicu da je to idealan svaštarsko-turistički objektiv. Čak i reporteri vole to staklo, naravno, za primenu danju. Svadbari da ne pričamo... A kad padne svetlo, izvadiš 50 1.4 koji košta kod mene u taboru kao polovina polovnog 24-105L koji košta kao trećina novog Sony 24-105 i opet imaš fotografije. Međutim, sam osećaj da sam dao tolike pare na f4 zum (evo sad gledam da je Sony spušten na 1.2K$, o Bože kakva šizoafektivna psihoza), kakav god da je, izvin'te ali izaziva mi tikove. Za te pare imam pet prajmova za C koji svi do jednoga 1) brži i 2) ubivaju taj zum na svakoj blendi. Ali eto, to je moja perspektiva - da sam počinjao kao ti sa tolikim parama i sam bih razmišljao o univerzalnom i što kvalitetnijem zumu.
  12. Pa recimo 24STM, koji je optički bombona za infrared (nema veliku centralnu mrlju) otpada jer je STM; 10-18 takođe. Njih bi najviše koristio ali eto, šteta; za infrared STM je više S&M.
  13. Odlično sročeno NSHappy. Ako si 100% siguran da će fotografija biti tvoj hobi narednih 20 godina i da ćeš tvrdo da zagaziš u posprocesing, i da su ti portreti apsolutni prioritet - onda što da ne, FF i 85 1.2/1.4. Ako nisi toliko zahtevan i ako je turizam u prvom planu a portreti u drugom, onda krop odnosno Sony A6xxx ima punog smisla, samo gledaj neki bolji sa stabilizacijom i tražilom, ja bih to lično naveo kao neophodne stvari. Onda imaš mogućnost da pokupuješ i dosta jeftinijih prajmova za taj sistem i da generalno prođeš prilično jeftinije nego što si u startu planirao. Činjenica je da, sem naravno Fototuriste i mene, nema puno (ili nema uopšte više) ljudi spremnih da nose 10kg opremu po Italiji da bi upucali dobar ulični ili turistički kadar. Većina nosi bezogledalna tela i 35mm objektiv i to je to. Japanske babe sa kruzera se ne računaju, njima je to u većini slučajeva poslednje putovanje pa stoga zvona i praporci, ali generalno mirrorless i nekoliko prajmova - gde ćeš bolje za napredak. Što se tiče FF tj A7 objektivi će biti veći za njega nego za neki Fuji recimo, a rezultati bolji za možda jedan stop što se tiče šuma, ali u današnje vreme senzora velikog dinamičkog raspona ta razlika je nikad manja u generalnom smislu, jaka razlika između 14 i 15 stopa - bila je muka pre 20 godina na slajdu između 7 i 8 stopa; jedino ako su na prvom mestu portreti onda je to ipak velika razlika (prvenstveno zbog DOF-a). Ovo je moje neko mišljenje gde sam maksimalno pokušao da izostavim svoju subjektivnost. A moja subjektivnost kaže da bih ja lično, da sam na tvom mestu, uzeo najveći mogući FF DSLR i najveće moguće objektive, mislim ne zato što su najveći, glupost, nego zato što su sasvim slučajno i najbolji po pitanju blende, optike, svega što meni treba. Takođe DSLR je sad u izumiranju i sve je jeftinije što nije mala stvar jer više toga kupiš za istu cifru. Ne fotografišem svaki dan po dva sata pa da mi je težina bitna; ne idem na Materhorn već idem uglavnom autom i malo pešačim, dakle masa mi ne igra baš nikakvu ulogu. I na kraju sa DSLR aparatima (polovnim) i dalje možeš da skupiš najmoćniji sistem za najmanje pare. Ono što kupiš novo sa A73 za 3000e, kupićeš sa 5d2 za 1000, a za 3000e... Imaš i neki bandit da uzmeš i srećno izvoziš celu Evropu sa tim gorenavedenim, na primer 😁
  14. Ja njih zaista ne kapiram. Napraviše zadnjih godina gomilu sporih EF/S prajmova koji su 2-2.8 (24, 28, 35, 40); napraviše f7.1 i f11 telce (jok, mogli su i pinhole rupicu da prodaju); a sad 1.4 zum. Pritom je Nikon regularno napravio komplet 1.8G prajmova onako kako valja i dolikuje, a ovi uporno izmišljaju toplu vodu. Deluje mi da su mnogo više u fazonu "ej hipsteri, vidite šta mi možemo da napravimo" nego "treba vam alat, evo".
  15. Odlično, sve bolje od boljeg. ...i to je razlog zašto neću kupiti 850nm već isključivo 720nm. Na nijednom objektivu nemam IR skalu a da kupujem 24-105L, onda moram i FF, pa onda može i kola, stan i ženu da promenim i tako dalje... Ne, ne...
×
×
  • Create New...