yagodinac

Kad s mo već kod kamenja, varijacija na prethodnu temu: Moon From Earth by Millan Milloradovic, on Flickr

Aj okači negde RAW ako te ne mrzi, oni napisaše tamo gde sam linkovao da su pomoću RAW digger-a iskopali te podatke pa bih mogao i ja da probam, fajl je formalno 14 bita ali je u njemu zapravo kompresovan RAW od 11 bita. Ne sumnjam da je senzor brutalan, kao i svaki Sonijev FF inače, jedino kažem imam tu neke rezerve - ovi su baš naveli neke vrlo loše primere sa startrailsima što je mene više potreslo nego bilo šta drugo loše da sam o tom aparatu pročitao 🤬 Inače odavno merkam tako neki A7, nebitno koje generacije i tražim razlog da preskočim na drugi sistem, ali mi to oko astrofotografije ne da mira i zato nisam ništa ni menjao.

Evo sad vidim i u dnu velike tabele da samo A7C i R iz prve serije imaju plastičan navoj na telu za bajonet, svi ostali imaju metalni. https://en.wikipedia.org/wiki/Sony_α7 Worče, nije 12 nego 10bit RAW. I ne odnosi se na video već na fotografisanje. Dakle još gore nego prepotopski DSLR-i; 1024 nijansi po kanalu. Edit: izgleda nije 10 nego 11 bita; u osnovi do 14 bita on to ostavlja za poziciju, sabira piksele, nešto muva... Jedino realno pitanje je koliko se to vidi u praksi a vidi se sigurno ako malo više nategneš fajl. Svakako da su kasniji A7 mnogo bolji po tom pitanju, osim star_eat efekta koji Sony maestralno nastavlja da zadržava iz generacije u generaciju, a zašta nema nijednog tehnološkog razloga i zbog čega bi im mi astrofotografi najradije nabili tripod u zadnjicu. Izvor: klik.

https://www.dpreview.com/forums/thread/3869828

Da ne proveram sad, ali simo, jel beše taj (prvi) A7 ima 10-bit RAW i plastični navoj na telu za bajonet? Ja iz ta dva imbecilna razloga (mada ja često fotografišem specifične neke stvari) ne bih to uzeo u razmatranje, ali svi ostali A7 - respect za performanse. Za početak od nule vrlo validna opcija.

Mesec, Venera i Merkur, odozgo na dole. Ovaj zadnji je prilično redak prizor jer je stalno zalepljen za Sunce. Malo sam preterao sa fog-filterom pa deluje kao karikatura, ali i to je dozvoljeno, jelte. Planets Over Lake by Millan Milloradovic, on Flickr

Za tu cifru recimo 6300 i Sony 28 f2 koji je skroz validno (a pritom i FF) staklo, naravno sve polovno. Jedini belaj može biti da to uopšte nađeš kod nas - kanonski i nikonjski kropovi i stakla i dalje rastu na drveću. Postoji i gomila bržih ali manuelnih stakala, premda ne znam koliko će ti to biti prikladno kao glavni i za početak jedini objektiv.

Aj' sad ja malo da imitiram Ansela: Moonrising by Millan Milloradovic, on Flickr Hiperfokal nije dolazio u obzir, moralo je fokus_steking da se radi.

Ne može drugačije, kanal je plitak za totalnu simetriju tj centralni kadar😝 Plus ja sam iznad ravni piramide pa to onda deformiše perspektivu i ne može da se potpuno ispravi u PS-u. Odnosno može jednu stranu ali onda druga bude asimetrična i tako u krug.

Pokušaj kad fotografišeš da ispraviš perspektivu, ovako haotično iskošene nisu nešto vizuelno privlačne - a u fotografiji se baš sve vrti oko vizuelnog sklada. Možda npr da napraviš sistematski pristup i da svaki šaht fotografišeš potpuno okomito, tj vertikalno? Tu onda samo treba paziti da noge ne upadaju u kadar.

Za istu generaciju obično je FF bolji od kropa jedan, najviše jedan ipo stop - ima ko fotografiše zahtevne stvari i kome je ta razlika apsolutno bitna. Tu dodaš i činjenicu da su objektivi za FF obično brži i dobije se ne tako mala prednost. Ali za veliku većinu amaterskih nekih primena može i bilo koji Sony krop da dođe u obzir, jedino da ima elektronsko tražilo. Za objektive razmisli, to je ujedno i najbitniji deo fotografske priče, telo je za rezultate da li je ovaj ili onaj skoro pa nebitno: ja lično ne bih gomilao 40 i 50mm jer su veoma slične žiže a šire i uže od toga da nemam. Osim toga, ako ti treba nešto široko i ne libiš se da fokusiraš manuelno, Samiang 12 f2.0 ili Laowa 9mm su brutalno dobra i brza stakla, pored širokougaonih zumova. Pogađaš, ja bih lično da sam na tvom mestu pazario neko od ova dva manuelna stakla, naprosto noću sa tripoda ubijaju zvezde na f2.8. Za teleobjektive kod Sonija ne znam, nisam upućen, ali sigurno postoji neko ne baš preskupo krop rešenje. Glupo je koristiti malo krop telo a onda na njega našrafiti neko 70-200 2.8 čudo od tri hiljade evra, ima tu sasvim sigurno mnogo jeftinijih solucija koje završavaju posao. Eto, široki, pedesetica i teleobjektiv i realno ništa ti više ne treba po meni lično.

The Cube III by Millan Milloradovic, on Flickr The Cube II by Millan Milloradovic, on Flickr

Štajaznam, slažem se sa svim gorenapisanim ali meni koliko god dobar telefon bio - fotoaparat sa njegovim RAW-om i objektivima za ozbiljnije primene je uvek daleko bolji i tu nema govora. Sam taj RAW sa telefona podseća na onaj RAW koji smo dobijali sa kompakta hakovanjem softvera pre petnaestak godina, i to je izgledalo tako da bolje da nije ni rađeno. Znači nije format problem nego mali i inferiorni senzori. Jeste da postoje jednoinčni senzori, ali na drugoj strani postoje FF i medijum format, tako da batina ima dva kraja 😊 O ergonomiji neću ni da počinjem, telefon je nezgodan i za telefoniranje a kamoli za nešto drugo. Jeste tačno da praktično većinu fotki svi mi čak i fotografi u životu napravimo telefonima, ali da ja fotografišem telefonom neki pejzaž u suton u RAW, pa da prebacujem na komp i editujem do besvesti... Nekako mi je sve to glupo, koliko god bio dobar telefon jedno triput je bolji kršten aparat (makar i krop) sa krštenim objektivima i normalnim blendama, ne rupicama pokrivenim sa par milimetara stakla. Po meni telefon ima svoje mesto, fotoaparat takođe svoje mesto i koliko god se mi oduševljavali napretkom tehnologije, evo ja prvi konstatujem da se napredovalo mnogo, i dalje smatram da neko ko je iole ozbiljan oko svoje fotografije neće uzeti telefon osim pukog beleženja nekog kadra odma_sad_ovde.

Da, činjenica je da usko kadriraš. Ali ima još jedna fora da nešto izoluješ i da marginalizuješ okolinu, koliko god ona bila neuklapajuća: Lensbaby. A nije nešto ni skup imajući u vidu da je to praktično doživotna investicija, nema šta na njemu da se potroši ili slomi, da zastari takođe neće, i tako...

Lako je biti kreativan u Photoshopu uz jutarnju kaficu, kad si na licu mesta i juriš na sve strane je drugačije. Svaki pravi turizam podrazumeva da nikad nemaš vremena nego škljoc i idemo dalje; imaš sekundu i to je to. Anyway...