Jump to content

yagodinac

Članovi
  • Content Count

    4,613
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

38 Excellent

Previous Fields

  • Ime i prezime
    Milan Miloradović

Recent Profile Visitors

15,356 profile views
  1. Ja bih Tamron razmatrao samo tamo gde ne postoji dobar izbor OEM objektiva. Gde ne postoji ili je taj izbor bezobrazno skup (npr kao T17-50 2.8 vs C17-55 2.8) onda se gledaju Tamroni, nisu oni loši nego su, uz par izuzetaka kao ovaj gorenaveden, OEM uvek bolji.
  2. Ispada da na DZ samo preporučujemo L-ove, ali između 24-105 i 24-70 (a oba f4) za mene lično tu nema nikakve dileme. Oni koji kažu da je taj objektiv dosadan pod tim verovatno podrazumevaju da će uvek da uradi posao, osim ako je mračno za f4. Tu onda pomaže f2.8 (premda ne nešto preterano, seče ekspoziciju na pola a kad padne mrak to i nije neka pomoć - i to bez da u priču uvodimo T-stop) ali ja lično nisam nešto oduševljen polovnim Tamronima, rade oni ali ako dobro izabereš primerak. I nikako neće da isteraju desetak godina neke amaterske upotrebe, ili recimo godinu-dve profesionalne, posle jednog ili dva ispadanja možeš da očekuješ decentriranje i slično. O autofokusnim (potencijalnim) problemima i kontroli kvaliteta tek da ne pričamo, to treba probati a smem da se opkladim da će svaki 24-105 da kove u trepavicu sa bilo kojim C FF telom, osim ako nije ispadao iz aviona. Moguće je da moje razmišljanje ne odgovara većini amaterskih fotografa, ali ja bih probao da nađem tri stara EF prajma za te pare, 28 1.8 , 50 1.4 i 85 1.8 za cirka 1000e. Senzor bi mi uvek bio prljav ali zato kez prilikom upotrebe navedenih objektiva i gledanja rezultata bi bio vrlo izražen, mnogo više od bilo kog zum objektiva. Za sve ostalo zumovi završavaju posao ali bez onok wow ultimativnog look-a koji šestica (i bilo koji drugi FF) kod npr portreta može da da.
  3. Ovo bre oštro i ima potrebnu dinamiku. Pre 10 godina sam mislio da je poenta drona da bude sposoban da nosi DSLR, danas vidimo da je to nepotrebno i da njihove kamere više neko dovoljno dobro završavaju posao po danu.
  4. Ma naravno, sistem se pravi za svačije potrebe, nego meni malo šizoidno f2.0 zumovi i f11 prajmovi. Ali dobro, verovatno hoće da u startu zahvate što više tržišta. Za mainstream možda i očekivano.
  5. Cool kompozicija 😀
  6. Bravo. Sve je kako treba.
  7. Sve što si ti napisao jeste tačno, ništa nije sporno. Ali fotografija je mnoooogo širi pojam od toga što si naveo kao likovne elemente, boja, estetika... Recimo Robert Capa, Goran Tomašević, Kevin Carter... su likovi koji zu zadužili ovu civilizaciju upravo svojom brutalno sirovom emocijom koju prenose - često bez ikakvih (suvišnih!) estetskih pretenzija. Pogode oni estetiku ali slučajno. I to je fotografija, i to vrlo validna. Ili što reče HCBresson, negde pred kraj života, o svojim fotkama nešto u stilu "Aham... Luda sreća." A mi se ubismo da to protumačimo kao vrhunsku kompoziciju (što zapravo i jeste). Onda dalje dokumentarna, to se na srpskom sad valjda kaže life fotografija, sportska, žurnalistika; sve su to grane fotografije gde se estetika drugačije tumači nego u slikarstvu. Pogledaj koncertnu fotografiju, magnumovce (evo baš Rene Buri - nikakve komlementarne boje), pogledaj pobednike domaćih foto-festivala, pogledaj stock, itd itd. E sad, mi smo drugari, nemoj da se ljutiš zbog sledećeg, ja sam samo iskren i dobronameran pa ću da probam da utičem na tvoje fundamentalne stavove: Batali ti na vreme taj piktorijalistički tehnički odnosno estetski aspekt, nigde te to ne vodi uzbrdo već u najboljem slučaju pravo; savladao si estetske osnove za sve ovo vreme više nego dovoljno dobro; to se svi slažemo - pogledaj fotografiju sa aspekta emocija i prenete poruke i videćeš čitav novi svet kreativnosti. Loviti emociju, momenat, reakciju, to je level II u odnosu na estetska pravila, koja usput baš i nisu nešto stroga kao što vidimo. Izguglaj Smenu I Kortoa i njihove svojevremene radove, videćeš o čemu je reč. Dakle, batali heavymetal i pređi na blues, kad si već talentovan i kad imaš vremena. Dalje ćeš da doguraš 😉 " There are no rules for good photographs, there are only good photographs. " " There is nothing worse than a sharp image of a fuzzy concept. " Ansel Adams
  8. Ajde da se složimo da se ne slažemo. Slikarstvo je slikarstvo, fotografija (konkretno pejzažna) je fotografija, zajedničko im je samo da su likovne umetnosti. Nisu često primenjiva pravila iz jedne oblasti na drugu, mada ima i gde jesu, npr aj' primeni slaganje boja na crno-belu fotografiju. Sledeća stvar je da se tehnički deo (gorepomenuta pravila) lako nauči, onaj sadržajniji vrlo teško do nikako, to u startu imaš ili nemaš, a mi vrlo često polemišemo o prvom a niko ne vidi drugi. Ili recimo zamisli ovaj primer koji je adekvatna analogija. Ti i ja smo mlađani srednjoškolci, obojica krećemo u slobodno vreme da učimo gitaru. Ja već drmam neke HM rifove na akustičnoj, ti improvizuješ nešto što liči na bluz. Posle pet godina upornog učenja ja već skidam Satrijanija i maštam o tome da se ribe pale, ti i dalje improvizuješ nekakav bluz. Posle deset godina, ja uzmem kokakolu i spid i onda skidam Malmstina, ti i dalje improvizuješ bluz. Posle dvadeset godina, ja sam batalio gitaru a ti i dalje mirno sviraš sopstveni bluz i to zvuči, onako, ozbiljno. Pitanje: Ko je od nas dvojice umetnik? Ko je tehničar tj zanatlija? Ko može da skine Raskršće u prste tačno i koliko je to i da li uopšte bitno? Ko može da izrazi emociju? Da li treba u izražavanju emocije kroz jednu kompoziciju da se upotrebe baš svi trikovi, pedala, tremolo, sviranje iza leđa, itd? Koliko vredi tehnika kad ne umeš da improvizuješ? I kod tonova postoji slaganje kao kod boja, ako tu omaneš - omanuo si potpuno prilikom improvizacije. Eto, tolika je razlika između tehnike (kompozicije, boje, blende, ISO) i sadržaja fotografije, odnosno emocije koju fotografije izazivaju. Btw o Rembrantu mogu da ti sad napišem referat od 50 strana, ali iskreno nemam vremena, uzet je samo kao primer jer jer recimo na 80% njegovih portreta nemaš da vidiš komplementarne boje. Ima i gde možeš, ali ne možeš svuda. Ili pogledaj npr ovu, ni traga od komplementarnih. Nisam džabe pomenuo njega pošto se za komplementarnost boja nije znalo u njegovo vreme, zna se od Njutna odnosno stotinak godina posle Rembranta. A ipak slike su mu vrh, što znači da je itekako znao ponešto o bojama, iako je koristio susedne a ne komplementarne. Eto koliko insistiranje na suvoparnim pravilima može da bude pogrešno, njega bi danas na Likovnoj Akademiji iznapušavali najstrašnije ako ćemo o komplementarnosti recimo. Ima jedna slična fora tj zezanje gde Amerikanci kritikuju HCBresson-a i neke njegove fotke na nekom forumu u stilu "fokus na pogrešnom mestu, loša ti je BW konverzija... A da kupiš bolji DSLR?" E to me podseća ponekad na naše kritike, nemoj da se ljutiš, ne mislim na tebe direktno i tvoj način kritikovanja već na činjenicu da svi nešto tehnički komentarišemo a zapravo gubimo iz vida poentu onoga što je na fotkama. Najbolja kritika bi po meni bila pitanje "a šta ti pobratime ovom fotkom nama hoćeš da pokažeš?" I kad se to pitanje postavi onda si tropa, kad moraš da objašnjavaš svoju fotku i pišeš ode i traktate onda džabe sve, promašio si metu. Nema veze što je kompozicija dobra kad ne prikazuje ništa. Najbolja fotka je ona kojoj nije potrebno nikakvo pitanje a ni objašnjenje. Ili recimo što ja ponekad imam običaj da kažem, glupo mi je da branim ovu fotku samo zato što je moja.
  9. Po meni je vrhunski greh osvetliti nebo zatamnjeno CPL filterom. Btw, koliko to slaganje boja ima veze u slikarstvu - toliko nema veze s vezom u pejzažnoj fotografiji. Kod pejzaža ti biraš mesto, kadar, svetlost a boje bira majčica Priroda. Ti to možeš samo malo da koriguješ gradijent filterima ili u obradi - ne možeš da izmisliš boju koje tamo originalno nije bilo. Gledam sad fotke Galen Rowell-a i dobar deo njih nema nikakve komplementarne boje ali fotke i dalje neverovatno ubijaju. Npr ova, tri boje čine trougao a nijedna suprotna (zelena, narandžasta i plava). Ubi me ako je to on tamo znao dok je nameštao kadar. Ili primer iz slikarstva, dok su od Njutna svi vodili računa o tome, naročito slikari XIX veka, dotle je Rubens bio potpuno nezainteresovan za to odnosno verovatno nije ni bilo otkriveno. On se čovek bavio svetlošću i pogodi ko se danas više ceni u svakom smislu, Rubens ili Mone 😁
  10. Eto, vidiš koliko problema kad ostaviš boju. Lepo odmah u crnobelo i nema problema 😀 Btw ta zelena se praktično nije ni videla do kraja obrade, i ja sam iznenađen. Evo ti jedna sa komplementarnim bojama: To The Viewpoint by Millan Milloradovic, on Flickr
  11. Thnx. Evo još jedne sa tog mesta: Trail To Nowhere by Millan Milloradovic, on Flickr
  12. Realno, ta žiža jeste idealna. Osim EF 40 STM i nekih third_party objektiva, ostali tu milimetražu uporno ignorišu, tipa kupite našu 35-icu i 50-icu pa da vidite sreću... A kanonska palačinka malo vinjetira, to jedino, premda je sve ostalo odlično.
  13. Moguće je da će taj 500 2.8 da bude Fresnel dizajn, da makar malo skrate dužinu objektiva (pošto aperturu ne mogu, zasad nije izmišljena takva fizika). Ne znam doduše da li bi se to odrazilo na bokeh - verovatno da bi, osim ako u međuvremenu nisu mnogo unapredili tehnologiju. Za ove ostale stakliće - očigledno je da ne idu već utabanim stazama DSLR-a već se maksimalno trude da sve živo promene, makar samo kozmetički. Nema veze, ljudi kupuju i rupu u saksiji koliko znam već jako dugo, ali 70-135 f2.0... Da je za krop pa i da razumem, imitacija 70-200 2.8, ovako ne razumem. Preklapa se sa odličnim RF 70-200 2.8 a ko hoće još odličnije ima RF85 i EF 135, a verovatno će uskoro imati i RF varijantu ovog drugog.
  14. Ovo je nešto najbliže tom konceptu FF kompakta do sada. Idealno za ulicu i pdže vijetnamke, s tim što neko krme od stakla 35 ili 50mm definitivno postaje sledeće usko grlo. Počinjem potajno da simpatišem manuelne pedesetice 1.4 iz prošlog veka (što btw nikad nisam...)...
  15. Ja bih rekao da ti njega nisi ukapirao; Cvetanović je verovatno ceo svoj (profesionalni) život koristio FF i 2.8 L-ove i da je njegov "san da pređe na FF" čisto podjebavanje naših tehnomasturbatorskih rasprava na fototehnikama. Čovek je onda uzeo prcoljak od senzora i ćoravu blendu i pokazao nam kakve sve fotke mogu da nastanu samo ako si majstor - 18-ica je npr mogla da bude f14 i to u mraku, a kamoli f4 zumom snimljena. S druge strane postoje dva različita pogleda na fotografiju - oba potpuno ispravna. Postoji (tvoje) mišljenje da uvek treba da imaš vrh opremu da bi uvećao šanse da dobiješ dobru fotku; i postoji mišljenje da ideš ulicom sa pedeseticom i biraš kadrove za pedeseticu. Šta ne stane u pedeseticu ti jednostavno i ne gledaš; u takvom propuštanju dobrih prilika za fotografisanje ima nečeg zenolikog. Ja ponekad šetam između prvog i drugog pogleda na stvar, ne kažem da ti grešiš već da je sve to potpuno subjektivno. Kad odem da lovim pejzaže ponesem apsolutno sve što pomislim da će mi trebati, dok na ulici koristim 99% palačinku. Dakle, nema pravila već ko šta voli.
×
×
  • Create New...