Spotter

ide mali perica amerikanac i pita mamu: "mama, a zašto ljudi poštuju naš ustav kad je star 220 god.."

Relux je profesionalni softver za svetlotehničke proračune, nije namenjen modelovanju (mada i to može krajnje rudimentarno da odradi sa niskim kvalitetom rendera). Postoji mogućnost importovanja 3D modela i najbolji rezultati se dobijaju sa uvozom 3DS formata. Rad sa DXF-ovima je problematičan, od samog uvoza do baratanja modelom. Inače, za rad u reluxu je poželjno barem osnovno znanje svetlotehnike, kako bi se pravilno postavili parametri za proračun i odabrao optimalan layout svetiljki (faktor održavanja, visina i oblik ref. površine, zahtevi za nivo osvetljenosti, koef. iskorišćenja itd).

evo i photoset sa licinog mesta

mislim da je ovo render usvojenog rešenja hrvatski sam našao ovde

@nidžos paviljoni uživo nisu ni približno tim wow renderima našminkanim u pshopu (izveden švedski, koliko vidim, i nije taj sa rendera). Švajcarci su stavili četvorosedežnicu na paviljon, naravno super je, s tim da samo ona košta više od celog našeg paviljona... turski je od stiropora i uživo izgleda jadno (verovatno kineski izvođač kriv), holandski svi kritikuju (meni je simpatičan), kanadski je opak, španski isto, danski.. ali naš stvarno nije loš, opet kažem, uzimajući u obzir budžet i ostale okolnosti. Biti šaren u Šangaju nije nikakav propust, dapače ;)

Aman, samo pljujete i mračite... Taj paviljon je za naše uslove PODUHVAT. Jedan je od najjeftinijih na izložbi, a opet prilično zapažen i hvaljen. Nije građen od temelja već je naša vlada zakupla neku postojeću konzervu od zgrade, a autorka je istu nadgradila konstrukcijom od jeftinih reciklabilnih modula, složenim po mustri pirotskog ćilima (što je koliko-toliko upotrebljiv srpski brend, jel možda trebalo raditi nešto prema flaši za šljivovicu ili gibanici?). Nije tu bilo mnogo mogućnosti niti para za koncepte a la UK ili Španija.. A koncept srpskog paviljona je prilično interesantan i treba ga pročitati pre no što krenete u pljuvačinu (sram vas bilo, tap tap ; ). Ostali paviljoni koji su nadograđene "konzerve" (Slovenija, Hrvatska i još dosta zemalja) su daleko iza našeg, a imali su višestruko veće budžete. I da, srpski paviljon je jedan od nekolicine (i pri tom jedina redizajnirana "konzerva") koje je izdvojio dezeen (link). Kada neki vaš rad tamo dospe, onda se istrčavajte sa podrugljivim komentarima, kritičari! :P

Stara tema.. arhitekti-građevinci, lekari-farmaceuti, psihijatri-psiholozi... svi su, jelde, pametniji od onih drugih. Radite ljudi svoj posao, zna se šta je čiji domen. Arhitekte ne mogu da rade statiku za brane i mostove, već za jednostavne objekte. A svaki građevinac može da se bavi arhitekturom. Može i svaka baba s pijace da odradi idejni projekat, za to ne treba nikakva licenca ili sl. bakrači. Po meni jednu od najboljih zgrada na Novom Beogradu, SIV 3 (zgrada od natur betona sa narandžastim staklima), projektovao je građevinski tehničar. Kapa dole čoveku. Pa ni Le Corbusier nije imao nikakvu arhitektonsku diplomu....

Da ne otvaram novu temu... da li neko, nekim slučajem, ima urađen model Narodne skupštine u Beogradu (zdanje naspram Pionirskog parka), ili zna nekog ko to ima? Spreman sam to da platim.. treba mi hitno.

Održiva i bioklimatska arhitektura nisu isto. Ko ne zna šta je održiva arhitektura neka se prvo potraži na netu šta je održivi razvoj (sustainable development), pa će mu sve biti jasno. Inače, ušteda energetskih resursa je već godinama tema br.1 u svetskoj arhitekturi - pasivne zgrade, pametne zgrade, itd itd...

@EUR Svaka čast. Kad pomenu art-deco, jel postoji još neki primer osim francuske ambasade?

Da li si siguran da je razlika u distancama između sredine i krajeva papira od senzora dovoljna da se uoči promena dof-a na F2.5? Bilo bi dobro videti na npr. F1.4

Opa, ovo je interesantno.. meni se čini da 'ravan' fokusa ne može biti ravan već sfera, osim ako u objektivu ne dolazi do korekcije. Inače koristim samo centralnu tačku.. Nastavite :)

Piši ministru za prostorno planiranje ;)

Široka tema, ali evo da pokušam ukratko.. 1950 - 60-te > jeftina i tipizovana socrealistička arhitektura* 70-te > zlatan period, vreme konceptualne arhitekture i natur-betona; većina objekata vrednih pomena je iz ove dekade. 80-te > šarolik post-modernistički period sa mnogo formalizma i manirizma*; povratak kosog krova, kolorita itd. 1991-2008 > masovna divlja gradnja + investitorska arhitektura = tuga i jad* *čast svetlim izuzecima kojih, ruku na srce, nema mnogo. Ako bi trebalo nešto da izdvojim, ovako iz rukava, to bi u Beogradu bili: Muzej savr. umetnosti, SC 25. maj, Vazduhoplovni muzej, stambeni blok 19a, VMA, naselje Višnjička banja (kaskadne kuće), "ledena" dvorana Pionir, avalski toranj, generalno stambena gradnja 70-tih.

Na netu ima dosta toga u vezi tehničkog dela (npr. link). Ali za kreativni deo - dizajn arhitektonskog osvetljenja - nisam video nešto a da je skroz upotrebljivo i sveobuhvatno. Zapravo, takvu knjigu teško da će iko napisati, kao što niko nije napisao knjigu "kako naslikati dobru sliku".. dizajn osvetljenja je ipak art. Sve se svodi na lični senzibilitet i iskustvo u praksi, a naravno tehničko predznanje se podrazumeva kao i posvećenost tome, jer se tehnologija osvetljenja rapidno razvija. Jučer T5, danas LED, sutra OLED, prekosutra plazma.. Zato su najbolja literatura magazini za lighting design. Ja sam pretplaćen na Licht, Mondo i PLD.. košta, ali nema druge ako hoćeš da pratiš tehnologiju i dizajnerske trendove.