Да закључимо, уколико сте у могућности, погледајте изложбу.
Не бих се упуштао у социо'психолошку анализу, нити замарао естетиком. Уколико Петровићеве фотографије измаме осмех, не онај цинични, то је права ствар.
Како Џо рече, има овде Куделке, али још више Мартина Пара. који је успешно одржао корак са временом, у хаосу убрзане дигитализације фотографског медија. Овде, заиста, фотографија не претендује да објашњава, око чага се и води распарава, већ да опише, кратко и јасно.