Jump to content

EUR

Članovi
  • Posts

    45
  • Joined

  • Last visited

Everything posted by EUR

  1. Poštovane kolege, obraćam vam apelom se u cilju vraćanja dostojanstva naše (arhitektonske) struke, čijoj degradaciji i upropašćavanju smo bili svedoci već par decenija. Divlja gradnja - praktično gradnja objekta bez naših projekata i van naše struke - je dobila enormene razmere; procene su oko milion i po do dva milona objeketa bez projekata i dozvole u ovoj zemlji. Čak ni proglašenje nelegalne gradnje za krivično delo nije puno poboljšalo situaciju. Tek su zatvorske kazne (nekoliko desetina koliko ja znam) počele da daju neke skromne rezultate. Dakle, ono što mi možemo da uradimo našim licencama je da, ukoliko ste u mogućnosti, odbijete da radite projekte legalizacije, a kolege koje su u poziciji da odlučuju o legalnosti tih objektata da odbiju legalizaciju. Naročito onih objekata od nekoliko hiljada kvadrata - oni su proizvod ogoljenog kriminala i korupcije. Nemojmo zaboraviti da je divlja gradnja građevinski kriminal i najgori neprijatelj naše struke, zbog kog su mnoge kolege i koleginice bile prisiljene da je napuste, a kriminalcima omogućeno da se njome "bave" na najgori mogući način. Hvala.
  2. https://www.facebook.com/architerror
  3. Pored ovoga, posle povećeg broja godina u praksi, moram da kažem da su izvori svih nevolja arhitekata u ovoj zemlji - organi ministarstva građevina koji već decenijama ne sprovode kaznene mere za divlju gradnju, nego najčešće izlaze u susret „investitorima“, dozvoljavaju da se doziđuju spratovi bez dozvole, rade zgrade bez dozvole, da se priključuju na instalacije bez dovole i da se to sve na kraju legalizuje u Sekretarijatu za leglizaciju (tužnom groblju srpke arhitekture) za mizerne pare. Sva moć je u vrhu opština koji, možemo pretpostaviti iz kog razloga, dozvoljavaju sav ovaj haos i pranje para. Čelnici opština se lepo dogovore sa investitorom i onda blokiraju inspektore da rade svoj posao. I tako je već decenijama, ko god da dođe na vlast – isti obrazac se sprovodi. Nažalost, u našim društvima arhitekata su ljudi koji se ne bave pravnim aspektom struke, a on je doveo ovo zanimanje do granica karikature, nego organizuju konkurse, šetnje po gradu sa lepim pričama, a miloni kvadrata koji donose posao i zaradu kolegama im prolazi ispred nosa, u vidu divlje gradnje. Da je sreće, pa da su tužili državu za uništenje arhitekture i građevinarstva, i za ogomnu materuijalnu štetu koju su kolege arhitekti i inženjeri pretrpeli zbog dopuštene građevinske anarhije, verovatno bi do sada nešto uradili. Otkako je uvedena elektronska procedura za građevinske dozvole, bolja je situacija, ali je daleko od onoga kako treba da bude. Izgleda da ovoj struci, u ovoj zemlji, samo Bog može da pomogne. Ili možda, Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala.
  4. Eh, draga koleginice, meni su tražili da od polugotovog objekta prikažem da je sve izvedeno. Naravno, odbio sam i posle toga preživeo gazdinu i menadžerovu histeriju, napade besa, urlanje, pretnje izbacivanjem, raspisivanje konkursa za radno mesto... Mobing svih mogućih vrsta. Ali izdržao sam, jer zakon je na mojoj strani. Posle je leglo pa smo uradili po pravilima službe, što se kaže. Koje su posledice? U krajnjem slučaju mogu da te tuže za lažiranje, a možda i ne bude ništa. Ja sam gledao projekte gde se vidi od oka da je ukradena barem trećina površine. U ovakvoj zemlji je sve moguće. Ionako u svetu nekretnina gde se krećemo poslom, vladaju krimosi i perači para, koji se svi uglavnom između sebe poznaju. Takođe tu su i potkupljene građevinske inspekcije i opštinari. Odvratno. Ali, nisi se školovala da se hvataš u kolo sa njima.
  5. EUR

    Uživajte...

    Ripanj http://www.gradnja.rs/wp-content/uploads/2.../kuca-crkva.jpg
  6. EUR

    S kim

    Ma gde da se oglase, pa da odmah počnu da im pretaražuju doktorate. I da vide da ga većina njih nema. A predaju na fakultetu. Na foru.
  7. Arhitektura je pecat ili otisak dometa jednog drustva u prostoru. Sa milion bespravnih objekata, vidimo gde nam je mesto - na marginama, jer su oni koji su time trebali da se bave (ministarastvo gradjevina, inzenjerska komora) svet za sebe, bez dodira sa relanoscu i onime sto se dogadjalo na terenu. Selo gori a baba se ceslja. Koliko je samo materijalne stete naneto nasoj struci zadnjih dvadesetak godina... Ovo je i primenjena umetnost, pa kako nam je klijentela tranziciona i tajkunska sa svim pripadajucim manirima, takvi su i rezultati. Retki su oni arhitekti kojima nije iskasapljen ili unakazen projekat, kome investitor nije objasnjavao sta je arhitektura i sta je sve on video itd. Kako nema institucije ni mehanizama koja brani autorski rad arhitekata, nema ni ozbiljne arhitekture. Ako je i ima vise uopste u ovoj zemlji nemastine.
  8. Evo zanimljivog pregleda finansijskog aspekta naše struke, širom sveta (a da niste stararchitect ili sl.) http://www.archdaily.com/101316/how-much-d...-earn-per-hour/
  9. EUR

    Karikatura

    Obratite pažnju na Petričićevu karikaturu na naslovnoj strani (potrebno zumiranje slike). http://issuu.com/alfdjole/docs/ard_review_38 Sad, but true.
  10. 300-500 eur/m2 zavisi od upotrebljenih materijala, instalacija itd.
  11. Cena svakog proizvoda/usluge se formira na osnovu ponude i potražnje, odavno poznata stvar. Obzirom da stvarnih investitora ima zaista malo (1%bogatih, 99% sirotinje u ovoj zemlji), nije čudo što je cena rada mala, pošto su arhitektura i građevina skup sport. Investitori mogu da biraju, kako hoće, pa ko nema alternativu, projektovaće za male pare, da bi dobio posao, preživeo, a možda dobio i preporuku za nove posliće. Dodatno nam je zakomplikovala život pojava da u ovako maloj i siromašnoj zemlji postoje tri arhitektonska fakulteta. Da podsetim, u Jugoslaviji (koja je bila kao Amerika u odnosu na ovo danas) u Srbiji je bio beogradski AF i u Prištini (malo se studenata tamo upisiovalo). Hiperprodukcija kadrova, siromaštvo i meni neshvatljivi fenomen divlje gradnje (kakvo je to ministarstvo kome se omaklo 700.000 divljih objekata?gde su bili inspektori? kako su dobili struju i vodu bez papira? slučajno?) su urnisali ovu struku. Trebaće još barem 20 godina da se vrati na kolosek od pre mentalnog poremećaja 90tih godina.
  12. Nazalost, vidi se iz rasprave koliki je raskorak izmedju poimanja estetike arhitekata i ne-arhitekata. Pri tome ne možemo reći da su ljudi neobrazovani, često takve stavove zastupaju i ljudi poput lekara, advokata itd, dakle obrazovanih, ali ne iz oblasti moderne arhitekture i umetnosti. Estetika Moderne je otišla veoma daleko od tradicionalne estetike (figuracija, klasična arhitektura, proporcije, ornamenti...) u potpuno drugom pravcu (funkcionalizam, kubizam, apstrakcija...). Ta dva sveta nemaju nikakve estetske dodirne tačke. Arhitektura je i primenjena umetnost, tj. ima i upotrebnu svrhu, a i njenu estetiku konzumiraju mnogi korisnici ili slučajni prolaznici, od kojih 99% ne zanima apstrakcija i high tech. Zbog toga i postoji stalna tenzija u ovakvima temama. Tim problemom se bavila postmoderna arhitektura 80tih i početkom 90tih i dala odgovore na svoj način. To je uglavno sve osporeno, pa imamo ponovo retromodernizam a la 60te i 70 te. Novi tradicionalisti (Robert Adam, Quinlan Terry itd) od polovine 2000 tih obnavljaju klasicizam (Velika Britanija, SAD) kao reakciju na ponovnu poplavu modernizma. Kod nas se slabo zna za njihov rad, ali ako pogledate sajtove kao što je http://www.traditionalarchitecture.co.uk/index.html (pogledajte i linkove ka članovima) videćete da se klasična arhitekura radi i danas, a da RIBA, recimo, daje i nagrade iz te oblasti. Ima mesta i prostora za sve, pa ko šta voli...
  13. Po meni, ovo se uklapa u opšti trend "zgrada umotana u šustiklu". Ni gore ni bolje od okoline. Meni se ceo traj trend ne dopada, pa ni ovo.
  14. Izvinite, liturgija se održava samo u crkvi a na livadi nikako. Na livadi - i uopšte bez verskih objekata - su bogumili ispovedali veru. Slična relativizacija uloge crkve (kao objekta) postoji i kod protestanata, ali u Pravoslavnoj crkvi se liturgija vrši samo unutar hrama, kanonski prostorno definisanog i organizovanog. Verovatno ce neko pitati a kakva je onda uloga "broda" sa slike. Mislim da je on na poziciji porte.
  15. Nekoliko stvari mi padaju na pamet pri gledanju ovog projekta crkve-broda. Prvo, podseća me na koncept kuće srpsko-norveskog prijateljstva pokojnog arh. Ace Đokića koji je napravio kompoziciju spajajući srpsko-moravsku kucu sa trupom i kljunom vikinškog broda. Taj projekat je, koliko se sećam, bio povoljno ocenjivan. Drugo, prikazani "brod" nije vikinski, već je je poprilicno dobro reprodukovan oblik srednejvekovnih "karavela". Koliko je to karakteristicno za Srbiju, ne znam. Ako prihvatimo da je ranosredjevekovna prednemanjicka Srbija izlazila na područje Jadrana koje je danas uglavnom crnogorska obala, onda ima veze. Iz istog perioda se mogu smatrati i prve crkvene gradjevine (pretezno drvene), takodje prikazane na ovom projektu. O ovom periodu možete videti: http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81...%B8%D1%9B%D0%B0 Ako gledamo na kasnije tradicije - karakteristične su šajke (uskočki ratni čamci sa trouglastim jedrom i užim trupom) te onda ovo baš i ne liči na takav čamac. Ceo koncept može da se gleda iz dva potpuno suprotna ugla: - ako je Vaše poimanje umetnosti na talasu najnovijih kretanja i ako ste pobornik praćenja istih, na ovo ćete gledati sa najvećim užasom, kao na nešto nebulozno, zastarelo, prevaziđeno itd. - ako pak, niste iz sveta savremene arhitekture, onda će ovo izgledati zanimljivo i prihvatljivo. Koliko znam, SPC je uglavnom odustala od arhitektonskih konkursa na kojima su dominirale modernističke projektantske ideje i okrenula se tradicionalnim projektima i projektantima koji se izražavaju na taj način; sve u skladu sa svojom suštinom - ortodoksnošću i nepromenljivočću. Pa kome se sviđa - sviđa, kome ne - široko mu polje. Što se tiče turizma, ovo resenje bi verovatno bilo zanimljivo običnom svetu, kome je i namenjeno. Prosečni turista ionako u širokom luku zaobilazi većinu modernih gradjevina. Moj odnos prema ovakvim projektima je nekako ambivalentan, obzirom da volim i modernu i tradicinalnu arhitekturu.
  16. EUR

    Sajt DAB-a

    U zemlji gde postoji 1.000.000 (i slovima - milon) bespravno podigutih objekata (bez dokumetacije) projektovanje je na vrlo slabasnim pozicijama. Pa - kakve pozicije struke - takav i sajt.
  17. Sad nam se desava isto sto i celoj privredi posle slavne privatizacije. Kao sto su nestale skoro sve domace banke, kao sto nema Kluza, Beka, Zastave, PIM-a... Tako nece biti vise ni domacih projekata. Gledacemo arhitektonske mega zvezde ali samo kao kibiceri, mi cemo se baviti adaptacijam i krpacinama, enterijerima, dzepnim preduzimackim poslovima (kao npr preuredjenje stanova), zatim pisnjem zalopojki po strucnim casiopisima, raditi kao prodavci-konsulatnti po prodavnicama keramike ili namestaja... Mozda ce neko od svetskih arhitekonskih starova uzeti nase arhitekte kao razradjivace ili crtace? Sta fali jeftinoj radnoj snazi? Dobro dosli u svet globalizma, druga liga, istok. <_< Mozda bi bilo malo bolje ako bi smo imali svoju arhitektonsku komoru, a ne onu Inzenjersku.
  18. Mislim da u sadasnjem urbanizmu, koji uvazava trg, ulicu i blok postoje protivrecnosti koje su nametnute vremenskim tehnickim napretkom i koncepcijom neomoderne arhitekture aktuelne u zadnjoj dekadi. Renesansni urbanizam je nastao u vreme kada nije bilo kola (eventualno kocije tu i tamo), zgrade su zidane tik uz ulicu, sa fasadama koje su bile dekorisane klasicnim elementima ("architecture parlante" - arhitektura koja govori) i kao takve prigodnije daljini percipiranja likovnosti fasade. Postmodernizam iz osamdesetih godina je vratio nesto od takvog pristupa, ali kao sto smo svedoci, "izvetrio" je kao trend i zamenio ga neomodernizam sa karakteristikama oblikovanja apstraktnih kubistickih kompozicija koje se bolje sagledavaju i percipiraju kao celina, a autonomnost potcelina ne dolazi do izrazaja. Pored toga, hiperprodukcija automobilske industrija je ucinila dostupnim automobil skoro svakome, tako da se nalazimo potpuno preplavljeni masom limarije, na sve strane. Sve u svemu, iako ni najmanje nisam odusevljen retro-modernizmom (stare ideje su stare, bilo iz tridesetih godina 20. veka ili da su iz nekog prethodnog perioda) mislim da bi i urbanizam uz ovakav trend trebao da se vrati idejama modernog urbanizma, (Korbizijeov "le ville radieuse") barem sto se tice novih prostora i naselja. Prosto, jedno proizilazi iz drugog. Za interpolaciju u starim gradskim jezgrima bih radije primenio drugaciju arhitekturu od ove koja je sada prisutna (kubizam, aluko bond, zid zavese, ogromne nadstresnice, vidljivi celicni elementi). Deluje neprimereno medju starim, kitnjastim objektima. Kao neophodnost, svakako opermati prostor garaznim objektima gde je moguce (kao na primer garaza kod gradske skupstine u Bg-u) Da nisam otkrio toplu vodu, svedoci i pojava "neotradicionalizma" zadnjih desetak godina, koje praktikuje jedan broj arhitekata pretezno iz Velike Britanije i Amerike, koji se prema novim objektima odnose na potpuno tradicionalan nacin. http://www.robertadamarchitects.com/ http://www.johnsimpsonarchitects.com/ http://www.julianbicknell.co.uk/projects.php http://www.dmsas.com/ http://www.ramsa.com/ http://www.fergusonshamamian.com/ http://www.porphyrios.co.uk/ http://www.palladioawards.com/ http://www.taguk.net/members.asp
  19. Po zakonu, autor moze biti svako fizicko lice. Odgovorni projektant to ne moze, mora da ima licencu za projektovanje izdatu od Inzenjerske komore Srbije. Prema tome, investitor moze biti autor, to je bar danas uobicajena stvar, a rezultate gledamo u okruzenju i neizmerno im se divimo. Potom treba platiti nekome da iscrta neko idejno resenje. Posle toga mora se naci neka firma koja ce da razradi idejni i glavni projekat, u smislu postovanja zakonskih normi, da to prodje kroz revizije svih komunalnih ustanova i institucija i da na kraju izgradnje bude tehnicki primljeno, da bi uslo u knjige i postalo svojina investitora. Moram da upozorim kolege da se u praksi ovako bas i ne desava, vec se pretvara u beskrajno vooozanje i prekrajanje, jer nema projektnog zadatka, vec se projektovanje dogadja u hodu - tipa ovo sam video ovde a ono onde, to cemo tako i tako da prepravimo, i naravno sve to kroz glavni projekat (da bi se ustedelo) u beskraj. Ovde glavni projektant zbog kreatinog investitora treba da zaludjuje sve ostale projektante (ViK, elektrika, staticari, masinci) pa se umesto planiranih mesec-dva rastegne u pola godine do godinu dana uz najcesce konacno "ispaljivanje", pod izgovorom meni se to ne svidja, ja sam to drugacije mislio i necu da platim. Ako postoji ugovor, stvar ide dalje na sudski spor; a ako ne, onda honorar "pojela maca". Uostalom, krupni kapital nije u ovoj zemlji stvaran kroz visegeneracijski vredan rad nego na blic, preko raznih "fora" (sverc duvana, alkohola, belog praha, pretapanjem drustvene svojine u privatne dzepove, duplih knjigovodstava, korupcije itd.) pa je takav finansijski odnos i prema ljudima koji odrade posao ("misevi", "mravi","magarci" itd.). To je pretezno danas posao sa vodonosama. Projektni zadatak, urbanisticki uslovi i ugovor, nikako bez toga, ne verujte nikome!
  20. Najopstija podela prostorija u stambenim jedinicama je, pored ulaza, na: - dnevnu zonu (kuhinja sa ostavom, trpezarija, dnevna soba sa terasom), gde se manje-vise odigrava dnevni zivot porodice i - nocnu zonu (spavace sobe sa kupatilom, gde bi bilo pozeljno da se ovo poslednje locira blize dnevnoj zoni). Obicno se ove zone razdvajaju degazmanom ili bar, vratima. Ovo je sema koja se ustalila od pedesetih-sezadesetih godina 20. veka i pokazala se kao najlogicnija. Ovakvo funkcionalno resavanje prostora se iskristalisalo prihvatanjem principa moderne arhitekture (bilo ga je i pre, ali samo u radovima arhitekata modernista koji jos nisu bili siroko popularni). Sta je bilo ranije, tj. sta je alternativa? Ulaz direktno u dnevnu sobu - salon iz kojeg se islo u prolazne sobe i poseban ulaz za poslugu i kujnu (u predratnim zgradama). U socrealistickim gradjevinama je bilo i zajednickih kupatila za vise stanova (koliko znam, tako je projektovana bivsa udbaska zgrada prekoputa Bg Sajma). Znaci, ovo sto je dato, je najprakticnije i zato se uglavnom vrti u svim resenjima. A ako nekome vise smeta miris jela od blagodeti pogleda u siroki prostor kuhinja-trpezarija-dnevni boravak, nista ga ne sprecava da postavi zid ili staklenu pregradu izmedju kuhinje i trpezarije. Pomaze i aspirator iznad sporeta. :) Poz.
  21. http://forum.skyscraperpage.com/showthread.php?t=164284 Nema samo kod nas pikanterija... :rolleyes:
  22. Evo zanimljivog clanka za razmisljanje: http://a4a.info/ArticleView.asp?article_id=1158 tj. kako smo se kao struka kolektivno samoubili, umlatili i ono sto najvise volimo - arhitekturu, sa dosta kolateralne stete, u vidu korisnika iste.
  23. Par istovetnih oblika u formaciji jednan pored drugog, dobro izgleda samo ako ima izmedju osovinu koja vodi ka necemu (npr avenija koja vodi ka spomeniku, trgu i sl.). Ovo je princip koji se vise koristio u tradicionalnom urbanizmu, ali ga ima i u najnovijim resenjima kao npr. http://forum.skyscraperpage.com/showthread...3125&page=2 Dvojne istovetne forme koje stoje jedna do druge, zasebno, ne izgledaju dobro, zbog krsenja jednog od osnovnih kompozicionih razloga: ne postoji dominanta kompozicije, oko se u posmatranju seta levo-desno i stvara mucan utisak neodlucnosti. Zato je dobro povezati ih na neki nacin kao npr Petronas Twin Towers (Malezija) http://klcc.stsite.com/ Toliko od mene, poz.
  24. EUR

    sceU

    Oh, srece li nase. Prvo smo imali talas plehanih robnih kuca iz sedamdesetih, onda staklene trzne centre iz osamdesetih, cunami divlje gradnje iz devedesetih i sad ovakve dzigi-bau trzne centre iz dvehiljaditih. Mislim da bi ombudsman za zastitu prava gradjana imao posla.
×
×
  • Create New...