Jump to content

EUR

Članovi
  • Content Count

    43
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

0 Neutral

Contact Methods

  • Website URL
    http://

Profile Information

  • Gender
    Male

Previous Fields

  • Ime i prezime
    G.P.
  1. Pored ovoga, posle povećeg broja godina u praksi, moram da kažem da su izvori svih nevolja arhitekata u ovoj zemlji - organi ministarstva građevina koji već decenijama ne sprovode kaznene mere za divlju gradnju, nego najčešće izlaze u susret „investitorima“, dozvoljavaju da se doziđuju spratovi bez dozvole, rade zgrade bez dozvole, da se priključuju na instalacije bez dovole i da se to sve na kraju legalizuje u Sekretarijatu za leglizaciju (tužnom groblju srpke arhitekture) za mizerne pare. Sva moć je u vrhu opština koji, možemo pretpostaviti iz kog razloga, dozvoljavaju sav ovaj haos i pranje para. Čelnici opština se lepo dogovore sa investitorom i onda blokiraju inspektore da rade svoj posao. I tako je već decenijama, ko god da dođe na vlast – isti obrazac se sprovodi. Nažalost, u našim društvima arhitekata su ljudi koji se ne bave pravnim aspektom struke, a on je doveo ovo zanimanje do granica karikature, nego organizuju konkurse, šetnje po gradu sa lepim pričama, a miloni kvadrata koji donose posao i zaradu kolegama im prolazi ispred nosa, u vidu divlje gradnje. Da je sreće, pa da su tužili državu za uništenje arhitekture i građevinarstva, i za ogomnu materuijalnu štetu koju su kolege arhitekti i inženjeri pretrpeli zbog dopuštene građevinske anarhije, verovatno bi do sada nešto uradili. Otkako je uvedena elektronska procedura za građevinske dozvole, bolja je situacija, ali je daleko od onoga kako treba da bude. Izgleda da ovoj struci, u ovoj zemlji, samo Bog može da pomogne. Ili možda, Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala.
  2. Eh, draga koleginice, meni su tražili da od polugotovog objekta prikažem da je sve izvedeno. Naravno, odbio sam i posle toga preživeo gazdinu i menadžerovu histeriju, napade besa, urlanje, pretnje izbacivanjem, raspisivanje konkursa za radno mesto... Mobing svih mogućih vrsta. Ali izdržao sam, jer zakon je na mojoj strani. Posle je leglo pa smo uradili po pravilima službe, što se kaže. Koje su posledice? U krajnjem slučaju mogu da te tuže za lažiranje, a možda i ne bude ništa. Ja sam gledao projekte gde se vidi od oka da je ukradena barem trećina površine. U ovakvoj zemlji je sve moguće. Ionako u svetu nekretnina gde se krećemo poslom, vladaju krimosi i perači para, koji se svi uglavnom između sebe poznaju. Takođe tu su i potkupljene građevinske inspekcije i opštinari. Odvratno. Ali, nisi se školovala da se hvataš u kolo sa njima.
  3. EUR

    Uživajte...

    Ripanj http://www.gradnja.rs/wp-content/uploads/2.../kuca-crkva.jpg
  4. EUR

    S kim

    Ma gde da se oglase, pa da odmah počnu da im pretaražuju doktorate. I da vide da ga većina njih nema. A predaju na fakultetu. Na foru.
  5. Arhitektura je pecat ili otisak dometa jednog drustva u prostoru. Sa milion bespravnih objekata, vidimo gde nam je mesto - na marginama, jer su oni koji su time trebali da se bave (ministarastvo gradjevina, inzenjerska komora) svet za sebe, bez dodira sa relanoscu i onime sto se dogadjalo na terenu. Selo gori a baba se ceslja. Koliko je samo materijalne stete naneto nasoj struci zadnjih dvadesetak godina... Ovo je i primenjena umetnost, pa kako nam je klijentela tranziciona i tajkunska sa svim pripadajucim manirima, takvi su i rezultati. Retki su oni arhitekti kojima nije iskasapljen ili unakazen projekat, kome investitor nije objasnjavao sta je arhitektura i sta je sve on video itd. Kako nema institucije ni mehanizama koja brani autorski rad arhitekata, nema ni ozbiljne arhitekture. Ako je i ima vise uopste u ovoj zemlji nemastine.
  6. Evo zanimljivog pregleda finansijskog aspekta naše struke, širom sveta (a da niste stararchitect ili sl.) http://www.archdaily.com/101316/how-much-d...-earn-per-hour/
  7. EUR

    Karikatura

    Obratite pažnju na Petričićevu karikaturu na naslovnoj strani (potrebno zumiranje slike). http://issuu.com/alfdjole/docs/ard_review_38 Sad, but true.
  8. 300-500 eur/m2 zavisi od upotrebljenih materijala, instalacija itd.
  9. Cena svakog proizvoda/usluge se formira na osnovu ponude i potražnje, odavno poznata stvar. Obzirom da stvarnih investitora ima zaista malo (1%bogatih, 99% sirotinje u ovoj zemlji), nije čudo što je cena rada mala, pošto su arhitektura i građevina skup sport. Investitori mogu da biraju, kako hoće, pa ko nema alternativu, projektovaće za male pare, da bi dobio posao, preživeo, a možda dobio i preporuku za nove posliće. Dodatno nam je zakomplikovala život pojava da u ovako maloj i siromašnoj zemlji postoje tri arhitektonska fakulteta. Da podsetim, u Jugoslaviji (koja je bila kao Amerika u odnosu na ovo danas) u Srbiji je bio beogradski AF i u Prištini (malo se studenata tamo upisiovalo). Hiperprodukcija kadrova, siromaštvo i meni neshvatljivi fenomen divlje gradnje (kakvo je to ministarstvo kome se omaklo 700.000 divljih objekata?gde su bili inspektori? kako su dobili struju i vodu bez papira? slučajno?) su urnisali ovu struku. Trebaće još barem 20 godina da se vrati na kolosek od pre mentalnog poremećaja 90tih godina.
  10. Nazalost, vidi se iz rasprave koliki je raskorak izmedju poimanja estetike arhitekata i ne-arhitekata. Pri tome ne možemo reći da su ljudi neobrazovani, često takve stavove zastupaju i ljudi poput lekara, advokata itd, dakle obrazovanih, ali ne iz oblasti moderne arhitekture i umetnosti. Estetika Moderne je otišla veoma daleko od tradicionalne estetike (figuracija, klasična arhitektura, proporcije, ornamenti...) u potpuno drugom pravcu (funkcionalizam, kubizam, apstrakcija...). Ta dva sveta nemaju nikakve estetske dodirne tačke. Arhitektura je i primenjena umetnost, tj. ima i upotrebnu svrhu, a i njenu estetiku konzumiraju mnogi korisnici ili slučajni prolaznici, od kojih 99% ne zanima apstrakcija i high tech. Zbog toga i postoji stalna tenzija u ovakvima temama. Tim problemom se bavila postmoderna arhitektura 80tih i početkom 90tih i dala odgovore na svoj način. To je uglavno sve osporeno, pa imamo ponovo retromodernizam a la 60te i 70 te. Novi tradicionalisti (Robert Adam, Quinlan Terry itd) od polovine 2000 tih obnavljaju klasicizam (Velika Britanija, SAD) kao reakciju na ponovnu poplavu modernizma. Kod nas se slabo zna za njihov rad, ali ako pogledate sajtove kao što je http://www.traditionalarchitecture.co.uk/index.html (pogledajte i linkove ka članovima) videćete da se klasična arhitekura radi i danas, a da RIBA, recimo, daje i nagrade iz te oblasti. Ima mesta i prostora za sve, pa ko šta voli...
  11. Po meni, ovo se uklapa u opšti trend "zgrada umotana u šustiklu". Ni gore ni bolje od okoline. Meni se ceo traj trend ne dopada, pa ni ovo.
  12. Izvinite, liturgija se održava samo u crkvi a na livadi nikako. Na livadi - i uopšte bez verskih objekata - su bogumili ispovedali veru. Slična relativizacija uloge crkve (kao objekta) postoji i kod protestanata, ali u Pravoslavnoj crkvi se liturgija vrši samo unutar hrama, kanonski prostorno definisanog i organizovanog. Verovatno ce neko pitati a kakva je onda uloga "broda" sa slike. Mislim da je on na poziciji porte.
  13. Nekoliko stvari mi padaju na pamet pri gledanju ovog projekta crkve-broda. Prvo, podseća me na koncept kuće srpsko-norveskog prijateljstva pokojnog arh. Ace Đokića koji je napravio kompoziciju spajajući srpsko-moravsku kucu sa trupom i kljunom vikinškog broda. Taj projekat je, koliko se sećam, bio povoljno ocenjivan. Drugo, prikazani "brod" nije vikinski, već je je poprilicno dobro reprodukovan oblik srednejvekovnih "karavela". Koliko je to karakteristicno za Srbiju, ne znam. Ako prihvatimo da je ranosredjevekovna prednemanjicka Srbija izlazila na područje Jadrana koje je danas uglavnom crnogorska obala, onda ima veze. Iz istog perioda se mogu smatrati i prve crkvene gradjevine (pretezno drvene), takodje prikazane na ovom projektu. O ovom periodu možete videti: http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81...%B8%D1%9B%D0%B0 Ako gledamo na kasnije tradicije - karakteristične su šajke (uskočki ratni čamci sa trouglastim jedrom i užim trupom) te onda ovo baš i ne liči na takav čamac. Ceo koncept može da se gleda iz dva potpuno suprotna ugla: - ako je Vaše poimanje umetnosti na talasu najnovijih kretanja i ako ste pobornik praćenja istih, na ovo ćete gledati sa najvećim užasom, kao na nešto nebulozno, zastarelo, prevaziđeno itd. - ako pak, niste iz sveta savremene arhitekture, onda će ovo izgledati zanimljivo i prihvatljivo. Koliko znam, SPC je uglavnom odustala od arhitektonskih konkursa na kojima su dominirale modernističke projektantske ideje i okrenula se tradicionalnim projektima i projektantima koji se izražavaju na taj način; sve u skladu sa svojom suštinom - ortodoksnošću i nepromenljivočću. Pa kome se sviđa - sviđa, kome ne - široko mu polje. Što se tiče turizma, ovo resenje bi verovatno bilo zanimljivo običnom svetu, kome je i namenjeno. Prosečni turista ionako u širokom luku zaobilazi većinu modernih gradjevina. Moj odnos prema ovakvim projektima je nekako ambivalentan, obzirom da volim i modernu i tradicinalnu arhitekturu.
  14. EUR

    Sajt DAB-a

    U zemlji gde postoji 1.000.000 (i slovima - milon) bespravno podigutih objekata (bez dokumetacije) projektovanje je na vrlo slabasnim pozicijama. Pa - kakve pozicije struke - takav i sajt.
×
×
  • Create New...