Jump to content

Angel_of_Dark

VIP
  • Content Count

    1,416
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

0 Neutral

About Angel_of_Dark

  • Birthday 05/24/1974

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.organismedia.com

Profile Information

  • Gender
    Male
  • Location
    Milano

Previous Fields

  • Ime i prezime
    Oliver Pavicevic
  1. U pitanju je refleks od ljubicastog zida. Razlike u zvuku ima, ali kao sto ima razlike kod razlicitih esenza drveta. Nacin na koji ga konstruisem sam zamislio tako da se cuje zvuk drveta a ne plastike ;) U svakom slucaju, samo je spoljasnja skoljka od grafita, dok je srce gitare mahagoni. Zasto onda grafit? Osnovni razlog je ergonomija. Grafit je jako lak, elastican i izdrzljiv materijal, tako da se krivljenje i torzije vrata gitare svode na minimum. Kod obicnog drveta problem je sto je drvo 'ziv' materijal, i menja karakteristike u odnosu na spoljasnju temperaturu i vlaznost. Oplata od grafita stiti od vlage, ali daje i dodatno ojacanje pa instrumenti ne mora cesto da se podesava zbog promena u vlaznosti vazduha (kod drvenih instrumenata vrat mora da se podesava bar dva puta godisnje, pri promeni klime). Ono sto je takodje bitno je da je grafit ujedno elastican i ima dobru 'memoriju' pri savijanju, tj. pri deformaciji se vraca uvek u prvobitno stanje. Posto je elastican, savija se zajedno sa drvetom, ali daje dobar otpor. Vazan ergonomski faktor je to sto mogu da koristim mahagoni, koji je lagan, ali da zadrzim cvrstinu materijala. Citav vrat tezi samo 400 grama, sto je jako bitno, jer vrat po principu poluge povlaci telo i pomera tacku balansa. Ako jee vrat tezak, potrebno je dodati tezinu u samo telo instrumenta, i automatski povecati masu instrumenta. Posto sam uspeo da napravim vrat koji je jako lagan, mogao sam da oduzmem masu i telu - i postignem tezinu od 3 kg a zadrzim veliku povrsinu instrumenta (mali instrumenti su nezgodniji za sviranje, i imaju praznjikav zvuk). Racunaj da normalni i9nstrumenti ove velicine imaju tezinu od 4-5 kg. Verzije ovog mog instrumenta u drvetu su teske oko 4.5 - 5 kg posto koriste drva velike tezine zbog tonskih i fzickih karakteristika.
  2. Evo jos jedan novi projekat. Ovo jee novi dizajn jednog malo modernijeg instrumenta. Radi se o mesavini mahagonija i grafita. Povrsina drvata je obranjena grafitnim vlaknima namocenim u epoxy smolu i zatim vakumiranim. Nakon malo obrade sa glodalicom. Detalj... Detalj vrata bass gitare, srce vrata je napravljeno od mahagonija koji je ojacan sa 4 sloja grafitnih vlakana pod vakumom. Ovo je tek izaslo iz vakuumske prese i ceka na dalju obradu. Citav deo tezi 400 grama, sto je jako malo.
  3. Hvala :) Ma, bavim se svim i svacim. Radim za neku firmu u itlaji koja se bavi ind. dizajnom i inzinjeringom, ali nisam bas vezan za Ind. dizajn vec se bavim simulacijama za virtuelnu realnost. Imam i nekakav band, dosta profesionalan, ali od muzike ni ovde u italiji ne moze da se zivi. Pravljenje instrumenata je donekle hobi jer za sada sa time mogu da se bavim samo u slobodno vreme.
  4. Da, to sam ja ;) Tesko, ali se snalazim. Na svu srecu, ovde u italiji moze da se nadje, ali ne sve na jednom mestu, bar ne ono sto bih ja hteo. Dosta vremena odlazi na biranje drva. Zato sto moram prvo da napravim ime da bih kasnije mogao da podignem cenu. Problem je sto je konkurencija istocnjackih instrumenata velika, korejci prave kvalitetne stvari po niskoj ceni. Naravno, to nisu boutique instrumenti, ali posto je kriza, ljudi se tesko odlucuju da kupe jako skupe stvari, lakse se odlucuju na nesto sto kosta manje a vrsi posao. Takodje, samo muzicari odredjenog nivoa i kvaliteta mogu da primete pravu razliku izmedju dobrog i savrsenog instrumenta. :P
  5. 2000 evra nije cifra, obicno ovakve sprave kostaju od 5000 do 15 000 evra. Za sada sam radio samo bas gitare, ali cu sada da odradim i neku gitaru. A kako sam naucio.. sa puno pokusaja. Prvi bas sam napravio neke 90'te dok sam jos bio klinac i ucio ID u dizajnerkoj. Tada jos nisam znao dosta stvari, ali sam intuicijom dosao do dobrih resenja. Tada nije bilo interneta, pa se i do znanja dolazilo mnogo teze. Sada je mnogo lakse i postoje objasnjenja za sve procese (mada, neke procese ne rdaim na standardan nacin, vec sam ih zadrzao kao bolja resenja po meni, jer sam do njih dosao eksperimentima). Ledovi su pravi naravno. Nema nikakve montaze na fotkama. Sansa da pregore je minimalna, gotovo nemoguca jer ledovi mogu da pregore samo zbog previsoke ambijentalne temperature ili prevelikog napona. POsto se sve LEd napajaju sa jednom 9V baterijom, opasnosti od naponskih udara nema te su potpuno sigurni dok im vek traje (a to ide od 25 000 do 100 000 sati zivota) Zvuk sam isprobao ali samo pasivno, tj. bez elektronike koju sam pravio, ali nisam jos stigao da ugradim (htedoh to danas da uradim ali nisam stigao, sutra cu) Ali, ovde recimo imas zvuk mog prethodnog instrumenta: Ovaj ce se donekle razlikovati jer sam izprojektovao malo bolju elektroniku (nije da prethodna nije valjala, ali je ova malo zanimljivija i daje vece mogucnosti sto se tice modelovanja tona - neka vrsta simulatora razlicitih pickupa)
  6. Ne znam naziv, dobijam je preko ortaka koji radi u industriji klavira. Sto se tice poliestera, ranijee sam probao, na prethodnom instrumentu da koristim bas poliestersku smolu, ali je pravila reakciju sa drvom, narocito sa masnijim drvima kao sto je palisander. POjavljivali su se klobuci vazduha, ali je to bilo zbog gasova koji su se oslobadjali iz drveta i rezultat je bio katastrofa, pogotovo sto smola nije htela na kraju da se katalizuje. Ako se radi iskljucivo o sitnim mehuricima vazduha koje uspricas, najbolje je koristiti tehnku koju koristim sa epoksidnim smolama (kada radim sa grafitnim vlaknom). Potrebna ti je alkoholna lampa - grejac. Za vece razdaljine zagrejes povrsinu i mehurovi vazduha izadju na povrsinu. Sa poliesterom treba probati, jer neznam kakva je zapaljivost (iako na smoli koju sam koristio pise da je stvrdnjivac jako zapaljiv, jednom pomesan sa smolom, nije se palio). Pretpostavljam da postoje razlicite formule i mesavine, te je potrebno isprobati.
  7. Hvala! Lepo je cuti da neko ceni posteni rad :)
  8. Jes, poliester :) Koristi se dosta puno zbog sjaja, zato sto ne pozuti sa vremenom, i zato sto je moguce napraviti deblje slojeve (pri davanju novih slojeva, oni ispod, koji su jednom osuseni ne omeksaju) Sto se cene tice, za sada vodim politiku: 50% materijal 50% ruke (dosta ispod trzisne cene za ovekve instrumente). Za ove basove je materijal kostao oko 1000 evra, sto znaci da ce zavrsna cena biti 2000.
  9. Drva za telo: laminati mahagoni, purpleheart i quilt javor. Vrat: javor, mahagoni, javor. Tastatura ebonovina. Ojacanja u grafitnim vlaknima. Logotip u najcistijem srebru. mehanike gotoh pozlacene 24 karata. Bridge pozlaceni warwick. Elektronika i pickup kustom, projektovao i pravio ja. Mesec dana za lakiranje posto sam lakirao odprilike 20 slojeva laka. Prvo nitrocelulozni lak koji sluzi za zatvaranje pora drveta. jedno pet ruka cetkom. Izmedju svakog sloja ide fina smirgla od 500 sa vodom. Pa ponovo mazanje. Zatim 15 slojeva prskanog poliesterskog laka. Izmedju svakog sloja fino smirglanje sa smirglom 800. Nakon posledenje gloja, smirgla 800, 1200 i 2000. Zatim polir pasta gruba, puno guljenja rucno sa krpom i pastom. Zatim finija pasta za karoseriju do visokog sjaja. I na kraju ide preko svega toga silikonski polish (koji jos nisam dao). POotrebno je puno slojeva i vremena jer su ova drva dosta zeznuta za rad. Racunaj da je citava ploca od javora zapravo drvo koje nema pravilnu strukturu, tj, kao da je puno cvorova. Kada bi se radilo na brzinu, posle par meseci povrsina vise ne bi bila glatka (a cilj je da bude kao ogledalo).
  10. Evo, ovde je malo izmesano, posto radim i jos jedan bas, ali taj jos nije gotov.
  11. Nije me bilo dugo na zoni, nema se vremena. Evo mog novog rada, ponovo se radi o bass gitari, ali ovaj put radim malo ozbiljnije (ne za svoju dusu vec za prodaju). Uzeo sam prostor, obezbedio sve alate koji su mi potrebni i krenuo da pravim male serije. Za pocetak su u pitanju dva instrumenta, a za koji dan krecem sa tri nova. Ovo je prvi zavrseni, nakon lakiranja i poliranja. Od pocetne skice do zavrsne izrade mi je trebalo tri meseca. Od toga cak mesec dana lakiranja. Ostalo je jos da se ugradi elektronika, i postave zice.
  12. Sanja tigrica? Ok, kapiram.. onda nema smisla da razgovaramo o bilo cemu. Ako ne postoji osnovna kultura, ne postoji ni konverzacija, niti bilo koja konstruktivna (bilo kakva) kritika.
  13. Vidi se da slabo posecujem fotografski forum, ocigledno nisam naviknut na standarde koji vladaju ovde. Evo malo infoa: fotke su radjene sa Nikon D5000. Osvetljenje je ambientalno osvetljenje i jedan Metz uperen u zid sa ogledalima. Sto se tice neostre fotke: neznam sta da vam kazem, fokus je ispravan. Cinjenica je da sam radio neke soften i sharpen filtere po zonama (neke photoshop akcije koje koristim uvek), za kozu soften, za kontrastne detalje sharpen i onda sve to paintujem po layerima. Takodje, provalio sam da rekompresijom ovako obradjenih fajlova, JPG cesto cini da se izgube detalji i dolazi do odredjene degradacije. Kapiram dobro da neke stvari ovde nisu 'ispravne', ali, iskreno, nije me ni zanimalo da budu ispravne. Zanima me estetska vrednost, emocija, kontakt sa modelom. Van gogh je slikao sa tackicama, i to nije bilo ispravno, i slikao je neshvacen od strane svih. Licno nemam nikakve pretenzije da se bavim fotografijom profesionalno, mada, u zadnjih sest meseci sam poceo to da radim. Amaterski slikajuci po klubovima portrete ljudi. Obradjivao sam na ovaj nacin, kako sam obradjivao i ove fotografije i objavljivao neke slike na internetu. Nakon par meseci nasao sam se u situaciji da od potpuno amaterskog pristupa pocnem da radim, da me zovu sa vise strana da fotografisem placeno, do toga da vise ne mogu da primam narudzbine, jer, kako ponavljam, fotografija nije moj primarni posao i ne mogu da stignem. Ono sto me verovatno gura napred je to sto sam sve vise siguran da sam na pravom putu. Kao maksimum onoga sto sam za ovo kratko vreme postigao je cinjenica da su me pre dva meseca zvali iz Vogue da odradim jedan servis za njih. Na zalost, nism mogao da prihvatim jer mi se pokvario fotoaparat. Pre mesec dana sam ponovo dobio poziv, i posto sam bio u mogucnosti, odradio sam fotografiju. U junskom broju Vogua Italia ce biti objavljena. (Na zalost, ne mogu da je postavim ovde pre izlaska broja, ali sam siguran da bi komentari bili identicni komentarima na prethodne fotografije). Ponavljam, nisam nikada tezio tome da objavim fotografiju u Vogue. Pretpostavljam da ze nake ovo mozda predstavlja veliku nepravdu, da neko sa 6 meseci fotografisanja objavljuje iako ne tezi tome - a da neko sa 30 godina rada nikada nece objaviti iako bi dao sve za to. Za one koji bi hteli nesto da nauce iz ove price: fotografija nije samo tehnika, vec je pre svega komunikacija i estetika. Nema nicega loseg u tome upoznati se dobro sa tehnikom, ali ne zaboravite da u umetnosti ne postoje standardi po kojima morate da se vodite. Da su se svi umetnici vodili standardima, mi bi i dan danas crtali zivotinje po zidovima pecina.
  14. Nema ovo sta da trazi na Digitalnoj umetnosti. Iako sam napisao da je u pitanju tesko photoshopovanje, ovo je fotka: nema fotomontaze, ima samo color korekcije, blura i sharpena po lajerima, i parcijalne desaturacije. Nista sto se ne koristi u drugim radovima. Nema cak ni jednog povlacenja cetkicom. Neznam sto su ovo premestili ovde...
×
×
  • Create New...