Heh, ovako, prosek mi je sa dve svoje poslednje slike: "16" i "100" dao povod da otvorim ovu temu. Mada, mozda jos vise od prosekovih slika, povod su bili komentari koje sam procitao na tu temu.
Mislim da bi bilo zanimljivo da malo prodiskutujemo o tome kako se 'posmatraju' apstraktne slike ( mada sto da ne - i moderna umetnost uopste ) ? Da li je potrebno neko formalno obrazovanje za uzivanje u tim slikama ? Sta mislite o apstraktnoj umetnosti kao takvoj ? Itd..

Ja imam neko svoje vidjenje tih stvari, ali bih voleo da prvo cujem i druge komentare...

A evo jos nekih slicica, cisto da se ne vezujemo samo za prosekov opus :

Kliknite za pregled prilogaKliknite za pregled prilogaKliknite za pregled prilogaKliknite za pregled priloga

Pre svega, ja mislim da je jedino istinsko apstraktno slikarstvo moguce stvarati u najranijim godinama, kada ruka nije spretna, i kada se svet percipira po svom arsinu, a ne po arsinu roditelja i drugih odraslih. Uvek su mi bili najdrazi crtezi moje dece dok na njima nije postojalo nista od onog sto bilo koji slucajni posmatrac mogao da prepozna.

Buduci da nisam formalno obrazovan u bilo kom vidu likovne umetnosti, i da i istoriju umetnosti, i razne teorijske discipline vezane za likovnu umetnost i granicna podrucja poznajem samo onoliko koliko je bilo neophodno i koliko me je zanimalo, apstraktno slikarstvo posmatram kao dete, ne znam nista o tome, i samo se vodim za nekih impulsima iracionalne prirode.

U sustini, nemam neki jasno definisan stav, ni apstrakcija ne moze da bude jasno definisana (po mom misljenju) pa ni reakcija ne moze da bude klasifikovana. Recimo, kada je barokna muzika u pitanju, moram da kazem da mi je to jedno od zanimljivijih epoha, ali kad je barokno slikarstvo u pitanju, moram reci da mi to ni najmanje ne lezi, jednostavno mi nije po ukusu. Ono, svaka cast za trud, rad, znanje, zanat... sta vec... ali mene to ni najmanje ne inspirise, deluje mi pretrpano i izvestaceno. Eto tu ima vrlo precizan stav. Kod apstrakcije uopste ne mogu tako da podvucem crtu. Nesto od toga me prosto obasja i oraspolozi, a nesto me smori preko svake granice izrecivog.

Ono sto ne mogu da razumem jeste cinjenica da su se neki ljudi "opredelili" za apstrakciju, da stvaraju samo u tom domenu. Neka oproste oni koji se osecaju ovim prozvano, meni je to zastrasujuce i ne deluje mi ni najmanje slobodno. Prijateljica moje zene je jednom izjavila: "Ja sam zavrsila sa figuralnoscu!!!" Iskreno, dobro je da nisam "bacio peglu" kad sam to cuo. Moj je utisak (mozda je sasvim pogresan) da je nemoguce "projektovati" svoj stvaralacki opus, a takodje imam utisak da je nemoguce "projektovati" jedno apstraktno delo.

To je to, samo jos jednom da naglasim da su ovo moji utisci koje ne mogu nikako teorijski da potkrepim, dakle utisci steceni laickim posmatranjem.

Mozda ovo treba da bude "Massive Issue" sa linkom do Prosekovih tema "16" i "100", i to ne da bismo se bavili nekim preteranim sortiranjem, nego zato sto ovde ljudi retko zalaze, pa ni diskusija nije bas zivahna.

Odakle početi .. (bojim se da ako ova tema bude prebačena odavde, da joj ne gine katanac za dva dana).
Ja sam se od "malih nogu" najviše pržio na apstraktnu umetnost, mada me čuvena trojka Mondrian, Malevich i Kandinsky nikada nije do kraja impresionirala (pogotovo ne Jackson Pollock ako i njega svrstamo tu). Uvek sam kontao "pa skoro da je to to" ali nije. Apstraktno vajarstvo mi je efektnije mada me vajarstvo u globalu ne voza. Kasnije sam se napržio na dadaizam, no to nije tema ovog razgovora .
Uglavnom uvek me je vozala umetnost koja ne predstavlja "ništa". Zato mi je i ideja apstrakcije vr'. Što se tiče njenog "čitanja" i posmatranja, mislim da je prvenstveno potrebna dovoljno razvijena svest (ne o umetnosti, nego uopšte). Mada je meni tu najfascinantnija jedna druga pojava vezana za stvaranje apstraktne umetnosti. Kontam da ako ne napraviš remek delo, onda si napravio dno dna. Jako je mala ta sredina, odnosno nema puno radova koji nisu ni dno dna ni remek dela. (Sad kucajući ovo pomislio sam da mi je cela gore pomenuta trojka ustvari u toj sredini). Uglavnom, stvarajući apstraktnu umetnost dolaziš u veliki rizik da ispadneš istropavi kreten koji je napravio krš i konta da je vr', ali zato ako nije krš velike su šanse da bude vr' vr'ova.

Aj da sad ne pišem esej, biće toga još.

Hm, mene je za ovu temu najvise inspirisalo, kao sto sam vec rekao, par tumacenja prosekovih slika i ono skretanje u ( po meni ) pogresnom smeru i trazenje oblika u tim slikama, kao sto smo kao mali svi trazili oblike u pukotinama na zidu, oblacima, sarama na zavesi i sl.

Mislim da se apstraktna umetnost ne sme citati - vec osecati. (Ovo uopste vazi za gotovo celokupnu modernu umetnost, koja u globalu ne tezi tome da bude narativna.)

Jednostavno, ja bih apstraktnu umetnost uporedio sa muzikom, a ne sa knjigom. U muzici ( pa mozda cak i pesmi na nepoznatom jeziku ) mi ne pokusavamo da odgonetnemo znacenje tonova ponaosob, vec uzivamo u ritmu, melodiji, kompoziciji, atmosferi, cak iako ne znamo sta ta muzika/pesma predstavlja. Nismo optereceni pronalazenjem znacenja, vec se prepustamo, i ona nas ili "radi" ili "ne radi"... U toj nekoj interakciji slike sa posmatracem ja vidim razliku u uspesnoj i neuspesnoj apstrakciji..

Naravno, ovo ne vazi recimo za Maljevicha, ciji se suprematizam moze razumeti tek iscitavanjem celokupne teorije i filozofske dogme.. Ali ja to i ne svrstavam u klasicno bespredmetno slikarstvo, vec vise u filozofiju ...




Sa ovim tvojim bih se delimicno slozio.
Slazem se da deca jedina mogu da stvaraju "cistu" umetnost, iskrenu i neiskvarenu, fascinantnu ( Kle je recimo na tome bazirao svoje slikarstvo - meni omiljeno ), ali mislim da deca ne stvaraju apstrakciju.. Mislim da je za apstrakciju ipak potreban jedan visi nivo svesti i aktivnog razmisljanja u stvaranju, a ne "iskljucivanje" mozga, kako se mozda cini na prvu loptu..




Ovde bih dodao: moguce je, ali kod "losih crtaca".. Mislim da je svakome, ko je "dobar crtac", a bavi se apstrakcijom, potreban povremen izlet u figuralnost, povremen odmor od te iste apstrakcije ( Pikasova "monumentalna faza" je pravi primer za to )...
*pod pojmom "dobar crtac" smatram ono urodjeno - sto se najcesce smatra talentom za umetnost




Polokovo delo je apstraktni ekspresionziam, ali meni je ( kao i Mondrijan ) dobar i kao primer toga koliko energije, koncentracije i "mucenja" je potrebno za nastanak dobre apstraktne slike..



Nisam siguran da ne predstavlja "nista". Pre bih rekao da ne koristi "nista materijalno" u predstavljanju "necega". Apstraktna slika ne uzima "gradju" is spoljnjog sveta, vec se gradi samo od onoga sto sama moze da proizvede, ali definitivno predstavlja "nesto".



Slazem se.
Dodao bih jos, da to vazi i za umetnost uopste. Ne postoji sredina.


Mozda bi stvarno bilo dobro da se tema prebaci u Massive, mislim da cemo ovde biti uskraceni za mnoga zanimljiva misljenja...

Nisam se dobro odrazio . Slažem se. To je i suština ove teme, dakle čitanje tog "nečega". To "nešto" je definitivno emocija. Jer ako nađemo još nešto osim čiste emocije onda smo delo "pročitali". A rekli smo da ih ne treba čitati. Ja bih to čitanje apstraktne umetnosti uporedio sa čitanjem Lynchovih filmova. Čemu?

BTW, dobro ti je poređenje sa muzikom.

Sta je uposte apstrakcija? Kako prepoznajemo apstraktnu sliku? Da li samo gledajuci neke slike za koje bi svako od nas mogao da kaze:"E, to bi imoja baba znala da uradi, uzme kofe boja i nabaca ih te ce to biti neka mlja... i to mozemo nazvat apstraktnom slikom"... Da li postoje neke slike "realizma" a da zapravo nisu "realisticne" nego li su apstraktne?

Nemanja:



Mislim da jeste, cak je i pozeljno. Ovdje ne mislim samo na akademsko obrazovanje, nego uposte upucenost preko citanja knjiga, diskutovanja sa kolegama likovnjacima i tako dalje, preko psihologije, filozofije (apstraktno razmisljanje)...

Kristijan:


Da, jeste u neku ruku jako tesko i zastrasujuce i tako i zaista djeluje. Medjutim, apstraktne slike ne moraju da budu "realne" tj, onako kako ih vidi fotografija... ono sto je "opipljivo". Ali, ne znam da li je iko od apstraktnih slikara odmah poceo da se bavi apstrakcijom... Cinjenica je da su svi redom morali prolaziti faze crtanja i slikanja od "pocetka" pa do "kraja", koje bih mogao definisati kao apstrakcija... Do "kraja" podrazumijevam da je danas zadnji stepen u likovnoj umjetnosti, apstrakcija-apstraktno crtanje, slikanje i vajanje... ako bismo pratili razvoj likovne umjetnosti, od pecinskog covjeka
Pikaso je recimo, prvo poceo da slika realizam, pa je postepeno prelazio u kubizam i na kraju zavrsio sa apstraktnim slikarstvom... mada se moze i kubizam svrstat pod apstraktno slikarstvo...



I te kako je moguce. Jer u apstrakciji je sve sto znas u vezi crtanja, slikanja i teorije forme te kompozicije i tako dalje, sadrzano u tvojim "buducim" apstraktnim djelima. Moze to biti i neki minimalizam, da sve sto crtas ili slikas ili vajas da to svedes na sto manju formu, sa sto manje likovnih elemenata... ali i da bude djelo... jednostavnije receno, kad bi sad uradio neku apstraktnu sliku, moglo bi da se vidi koliko znas da slikas i da vladas bojama, kompozicijom, valerom i tako dalje... Na stranu da li bi se takvo djelo svidjelo publici ili ne, ali vjerujem i ubijedjen sam da bi takvo djelo bilo jako dobro i veoma zanimljivo.

Johnny:


A kako ces onda znati da je to djelo zapravo remek djelo? Zar nije tako gotovo u svemu? Ako fulis logotype, onda si napravo sranje...

Nemanja:


Ne slazem se sa ovim izrecenim. Mislim da apstrakcija i te kako uzima "gradju" s polja, samo sto je moze se reci modifikuje i umjetnicki osjecaj.


U apstraktnoj slici sve postoji, sve sto si naveo, ritam, kompozicija, atmosfera, odnos toplih hladnih boja i svih likovnih elemenata... To sto slusajuci neku muziku a ona obiluje svim muzickim elementima da ona bude zaista kvalitetna, ali nepoznavanje rijeci u pjesmi cini nam se kao da djelo i nismo u potpunosti shvatili.
Apstraktne slike se ne mogu raditi napamet iako te slike djeluju "kao da su radjene napamet i bez ikakve kontrole"... i slazem se sa Nemanjom da je emocija, kao i u realizmu jako vazan pokretac...

Zaista je tema inspirativna i slazem se da se tema prebaci na Massive...

Ne bih voleo da suvise prosirimo temu...
O apstraktnoj umetnosti mozemo diskutovati u nedogled... ali da se zadrzimo na tome kako "posmatrati" i kako uzivati u apstraktnoj slici...

Sta "vidis" kada posmatras apstraktnu/modernu sliku ? U cemu uzivas ( ako uzivas ), ili zasto ne uzivas u tome ? Kako znas da je nesto "dobro", a nesto "lose" ? Da li se uopste moze uzivati u modernoj umetnosti ?

Mislim da su to neka pitanja koja mnoge ljude drze podalje od galerija i izlozbi moderne umetnosti ...

Pa dobro to je onda pitanje šta je uopšte umetnost i šta je kvalitetna umetnost. Možemo o tome na drugoj temi, nemanja bi ipak da se zadržimo na apstraktnoj. Mada ima li svrhe o tome pričati? . Nekako mi se čini da kada bi postojali jasni parametri u umetnosti da bi to onda prešlo u zanat.



Pa nije. Možda delimično. Kod logotipa možeš da imaš "nešto" znači da ne bude ni dno dna ali da ne bude ni vr'. Ima toga i u apstraktnoj umetnosti ali (po meni) mnogo manje. Jednom sam bio spomenuo da je 90% elektronske muzike dno a 10% vr' vr'ova. Slabo ima "solidne" muzike. Tako je negde i u apst. um. To je naravno subjektivno. Mada negde u dubini duše verujem da nije jer postoje neki parametri kvaliteta. To definitivno nije stvar ukusa. Nebitno, da ne filozofiramo dalje o tome.

Kako "posmatrati" apstraktnu umetnost? Kontam da tu sve radi svest i podsvest. "Malo se čovek tu sam pita" , odnosno ne može tu sad nešto da se nauči ili da se objašnjava nekom, iza "normalnog" posmatranja apstraktnog dela stoje tone pročitanih knjiga, odslušanih diskova, odgledanih dobrih filmova... Nakon toga staneš ispred apstraktnog dela i svest ti ili servira emociju ili ne. Kako znaš da li je nešto dobro ili loše? Ako je emocija jaka moraš priznati da je dobro. A što se uživanja tiče, uživaš u boji, kompoziciji...bla..bla.. Mislim uživaš u emociji a nju će stvoriti svi ovi elementi slike.

Kod male dece, i bas u komentarima koje daju za te "apstraktne" radove, uocio sam daleko visi nivo svesti i daleko aktivnije razmisljanje nego kod vecine odraslih. Mislim da odrasli sebe shvataju preozbiljno.

Primetio sam da moja deca uvek imaju naslov, "znaju" sta crtaju, od najranijeg uzrasta. Tim najranijim radovima daju nazive koji predtsavljaju najkompleksnije pojmove koje su do tada upoznali, dakle do te mere razmisljaju da ih to ne ostavlja na miru ni dok crtaju.

Inace ne cenim ni najmanje slikarstvo koje kopira decije radove. Imam utisak da je stvaralastvo ireverzibilan proces, nemoguce je u zrelim godinama crtati kao dete. S tim sto je moje stanoviste da sa niskim stepenom svesti koji je kod odraslih prisutan, ne mozes stvarati podjednako dobro kao dete koje definitivno ima ako ne visu, a ono svakako drugaciju svest. Dakle da se ispravim, nisu to visi i nizi nivoi, oni su jednostavno sustinski razliciti. Mislim da su to paralelne ravni, samo u odredjenom uzrastu dominantna ravan stvara "noise" koji ugusi signal ove druge ravni. Opet sam zakomplikovao

Kristijane slazem se u svemu sto si napisao glede djecijih crteza i njihove nesputane maste...

Apstraktno slikarstvo je zapravo skoro uvek vrlo osmišljeno i s namerom urađeno
i ne treba ga mešati sa nadrealnim ( impulsivnim-neracionalnim ) postupcima...

Iako sam ga nekada vrlo cenio i voleo,
treba znati da je "boom" apstrakcije u svetu, ( krajem 30-ih )
zapravo dogovor par najbogatijih da ulažu pare u apsrakciju ( & aktove eventualno ),
da bi tako kontrolisali i "uštrojili" kreativne & "napredne" umetnike,
što im je dobrim delom i uspelo, bez obzira na sjajna dela nastala tim podsticajem...

što se tiče slikanja( ilustrovanja) u "dečijem stilu",
smatram da je to poprilično majstorstvo, koje retko ko može da
ostvari na zadovoljavajići način kada odraste...

^......1953 CIA preko svog ambasadora u engleskoj organizuje najveći skulptorski konkurs ikada.
tema je bila memorial posvećen političkim zatvorenicima,konkurs je bio otvoren za sve umetnike sveta.
CIA je za cilj imala da da promoviše apstraktnu umetnost, individualnu likovnost naspram već uveliko omraženog soc realizma koji je bio simbol političke kao i stvaralačke slobode.....1968 TIMES magazin obljavjulje članak u kome navodi sva imena organizatora kao i stvarne ciljeve konkursa koje je do tada ''nepoznati'' donator pokušavao da nametne. iako je u propozicijama konkursa navedeno da će biti uvažena kako apstraktna tako i figuralna rešenja . MEMORIAL NIKADA NIJE REALIZOVAN , da ti kaže stara baba.
iza kulise zbivanja posle ratnog kulturnog života bilo je mnogo pokušaja da se na ovaj ili onaj način postigne kulturna dominacija svih svetskih velikih igrača ali nijedan nije bio toliko perfidan kao nastojanje zapadnog demokratskog društva da nametne svoj društveni poredak.
^cenzurišem sam sebe.
Ja sam lično veliki poštovalac vizije dva američka umetnika, mobili aleksandra Kaldera kao i Kjubrikova scena iz filma odiseja u svemiru 2001,uranjanja u crni monolit (aluzija na meljevičev kvadrat) kada dolazi do kakofonije boja , za mene su amin u apstraktnoj umetnosti.
njihova vizija da su apstraktne predstave poredak svemira a ne novi svetski poredak odgovara mom viđenju ove vrste umetnosti.
apstrakcija u japanskoj kaligrafiji ima težinu kao i folkolorne umetnosti mnogih naroda i minulih kultura.
kao što vidimo stvar uopšte nije neka novotarija....

Nisam pročitala prethodne komentare, ali mi tema mnogo zanimljiva!




Dodaću jedno pitanje?

A kako gledate i uživate u bilo čemu u životu?

I savet.
Malo poraditi na receptorima.


Apstraktna i moderna umetnost nije isto. Moderna umetnost može da bude apstraktna a i ne. Mislim da malo poznavanja istorije umetnosti nije na odmet.

A likovno opažanje, kao i bilo koje opažanje, ima svoja pravila, kojih si ili svestan ili nisi. I ne mora se pasti u nesvest od nečega da bi se "nešto" videlo, niti vam se desiti "spašavanje sopstvenog života i otkirvanje svih istina ovog sveta" gledanjem jedne slike.

Poz



I apendix.

Pohvala za Prosekove slike koje nisam videla pre.

Samo prosek, kad bi moj atelje bio tako čist, ih )

Odlične. I zanimljivi su formati.
Mada, volela bih to videti "jedan na jedan".


Poz.

pa normalno da nije pročitala , ja sam sam seba smorio čitajući šta sam napisao.
da dodam joč nešto pa da se svi zajedno smorimo...
apstraktna umetnost se upražnjava kroz različite umetničke prakse, slikarstvo je samo polazna tačka.

stavljam tačku na apstraktno slikarstvo.

................da obnovim temu , da lukas čuje šta misle ostali.

ko je naslikao prvu sliku u prilogu?

Kandinski

Da razbijemo neke tabue
Figuralno slikarstvo nije uvek narativno. (uglavnom nije) ..i apstraktna umetnost moze biti narativna.
Citanje apstraktnih slika, je citanje likovnog sadrzaja, samo je pristup malo intuitivniji.

^e posle ovoga ću mirno da spavam,
volim figuraciju više nego ćaleta i kevu.
ljubim ti karakter.

'Meni privatno', kad vidis, bez veze je totalno. Izgleda sasvim jasno da na apstraktnoj slici uopste ne vidim da postoji nacin da se zivi. I sad kao to ima svoju prednost, kao sad ja treba da pronadjem sve ono sto nas okruzuje, da razumem veze i odnose, ali to nazalost samo usima. Uzasno nejasno, nema nista sa stvarnim ulazenjem u mozak. Definitivno predstavlja NESTO-NISTA!

Ponavljam, NISTA ne razumijem, ama bas nista...svuda okolo prosut mozak, i tijela, zgrusana krv, odsecene ruke...MODERNA UMETNOST