Pomoć - Pretraga - Članovi - Kalendar
Puna verzija: OSNOVE OFSET ŠTAMPE
Dizajn Zona > Tehnike > Stono izdavaštvo (DTP)
henrik
Kao sto je ranije spomenuto, ovo je danas najprisutnija vrsta ravne stampe, pa cak i stampe uopste. Ono sto je izdvaja od drugih, koje su bazirane na cisto fizickom principu odvajanja stampajucih povrsina od nestampajucih, je koriscenje oleofilnih (tj. hidrofobnih) i oleofobnih (tj. hidrofilnih) svojstava materijala da bi se razgranicile dve vrste povrsina. Zato je i ofsetna ploca (prividno) potpuno ravna - realno, postoji neka mikronska razlika u visini stampajucih i nestampajucih elemenata, ali to ni vizuelno ni na dodir nije moguce primetiti.

U najbitnijim crtama, proces pripreme forme i dobijanja otiska izgleda ovako...

Ploca se (pomocu filma ili CTP uredjaja) osvetljava, nakon cega delovi na koje je pala svetlost postaju skloni razgradnji. Tako osvetljenu plocu tretiramo kiselinom da bismo uklonili te delove, pa posle ispiranja mozemo lepo videti da su stampajuci elementi ostali u probitnoj boji cele ploce (obicno zelena ili plava), dok se na ostatku povrsine ploce vidi metalna (aluminijumska) osnova.

Kada sa takvom plocom krenemo da stampamo na masini, dogadja se sledece: preko cele povrsine ploce prvo prelazi valjak uredjaja za vlazenje. Samo sredstvo za vlazenje je na prvi pogled identicno obicnoj vodi, sa tom razlikom sto u sebi ima dodatke za stabilizaciju pH vrednosti i slicno ('pufer'). Oleofobni delovi ploce ce biti ti koji ce primiti sredstvo za vlazenje, a kada u narednom koraku valjci za obojavanje predju preko forme, boja ce se zadrzati iskljucivo na oleofilnim povrsinama. Ovo je kljucni deo procesa, postoji dosta faktora (vama ne narocitno bitnih) koji uticu na pravilan prenos boje i vode, kao i na dobro razgranicenje ovih povrsina (jer tu i tamo dolazi do emulzifikacije vode i boje).

Tako navlazena ( ) i obojena forma dalje ne dolazi u direktan kontakt sa papirom, vec se prvo otisak prenosi na medjuprenosac, tj. cilindar celicne osnove sa gumenom presvlakom. Do ovog pametnog izuma se (kao i obicno) doslo slucajno, a razloga za komplikovanje vec komplikovanog procesa je jednostavno - dobija se kvalitetniji otisak. Dalje, otisak na papiru (koga sa donje strane nosi pritisni cilindar) se dobija jednostavnim prenosenjem sa gume.

Ovo bi bio naj-naj-banalniji prikaz ovog procesa. Ako krenemo u detalje, tome apsolutno nece biti kraja, a ni mesta (bar ne na forumu, u nekoj knjizi mozda).


E sad, jedna bonus konstatacija, ako smem primetiti - kod ofseta se porast rasterske tacke (dot gain) ne da lako unapred proceniti. Razloga je dosta, a reci cu najociglednije: kada osvetljavamo formu, mozemo vremenski preterati i uciniti da se tacke delimicno 'sprze' (i cak nestanu u svetlim partijama, narocito ako se pri razvijanju bahatimo sa kiselinom). Kasnije, na prenosu sa forme na gumu, tacka se moze ponovo povecati usled deformisanja gume i zadebljanja sloja boje na njoj; boja se sa gume na papir nikada ne prenese 100%, uvek ostane mali sloj na koji se nadogradi novi pri narednom ciklusu prelaska obojene forme preko istog mesta. Izrada forme, obojavanje/vlazenje forme, prenos sa gume na papir - pri svakom koraku ce planirana velicina tacke varirati.



To je za sada dovoljno, jos dosta ima stvari koje mozemo spomenuti, ali idemo redom...
jovbranko
@henrik
Jel' mogu neka pitanja, il' ce tema biti cisto kao neki monolog?

Pozdrav.
henrik
Predviđeno je za diskusiju, naravno. Ovo je Konstrictov tekst, a svako je slobodan da kači svoje ukoliko se dovoljno razume u materiju, kao i da pita šta ga zanima.
jovbranko
Pa, ovako... Mene interesuje par vrlo konkretnik stvari.

1. CTP - Svojevremeno kad sam bio kod Lazica na Petlovom brdu, rekli su mi da tehnologija jos uvek nije savrsena i da se su primetili da se javljaju artefakti u vidu bledih linija na vecim jednobojnim povrsinama. One nastaju zato sto osvetljivac poloce prelazi preko ploce "red po red" posto je daleko manji od ploce. Od tad (ima jedno godina ipo) nisam dolazio u kontakt sa CTP-om jer sam sve poslove radio za firme koje imaju svoje stampare koji im rade i osvetljavanje ploca. Lazici imaju CTP sa standardnim alu-plocama. Naravno, nemojte sad da ispadne da ogovaram ljude, posto su izuzetno profesionalni (bilo mi je zadovoljstvo raditi s njima), cisto pitam, dal' jos uvek ima tih problema? Inace, to sto sam odradio kod Lazica ispalo je savrseno i ja nisam primetio te bledje linije. Pretpostavljam, da se to desava redje inace ko bi kupio takav osvetijivac...

2. Takodje, cuo sam i za neki CTP koja ne radi na principu optike, vec je u pitanju termo postupak. Rekose mi da se ti artefakti ne javljaju al' su ploce (tada) bile negde duplo skuplje. Zna li ko sta je sa tim?

3. Na zalost, jos uvek imam posla sa stampom sa papirnih matrica. O tome ne znam gotovo nista, al' od onog sto sam nacuo, podilazi me tiha jeza... Moze li neko da mi objasni malo to, posto ja kod tih stampara nisam bio, jer sve ide preko jednog gazdinog druga koji je sa njima dobar. On, naravno, o tome nema pojma, al' je bitno da je s njima dobar... sad.gif Najvise me zanima, kakav kvalitet mogu da ocekujem? Tekst sam video da izlazi OK, al' za slike me stra'. Mada oni kazu da nema problema ni sa slikama, nesto ne verujem...

Pozdrav.
henrik
Jedini CTP koji sam ja radio je bio taj sa termo postupkom. Još kad je Filipović (Grafiprof) bio u barakama na Banjici, negde 2001. ili 2002, pa uzeo B1 mašinu (zbog koje su morali da podižu plafon u prostoriji da bi je uneli). Nisam se sretao sa standardnim (osvetljavanje).

Što se tiče cene, i tada je to bilo možda max 10% više para od klasične ploče+film, plus sigurnost usled nemanja ručne montaže na ploču.

Papirne matrice su sasvim ok za tekst (razlika je u tome što se šihta čita), malkice slabije od pausa, što znači i da će crno bele slike proći zadovoljavajuće. Naravno, govorim o standardnoj proceduri štampanja knjiga kod nas, ne nešto zahtevno.
jovbranko
Vidis, sa CTP-om sam radio samo kod Lazica i vrlo sam zadovoljan. smile.gif Pogotovo sto sve izadje jeftinije, brze i bolje jer nema filma. Masina je stvarno velika, mozda cak i vec od B1 al' se ne secam tacno koji format. Ako su jos uvek kakvi su bili, toplo ih preporucujem.

Nego, mislio sam da konstrikt il' neko drugi kaze nesto malko detaljnije o matricama jer me bas zanima.

Inace, hvala na odgovoru.

Pozdrav.
MrBig
Ajmo redom...

CITAT (henrik @ Oct 15 2006, 21:22) *
Ploca se (pomocu filma ili CTP uredjaja) osvetljava, nakon cega delovi na koje je pala svetlost postaju skloni razgradnji.

Ne neophodno. Zavisno od postupka (pozitiv ili negativ). Kod nekih CtP ploča se osvetljava ŠTAMPAJUĆA površina, koja se polimerizuje i postaje neosetljiva na razvijanje...
CITAT
Tako osvetljenu plocu tretiramo kiselinom da bismo uklonili te delove...

Ne kiselinom, već bazom. Tačnije vodom u prisustvu baze (NaOH)
CITAT
Ovo bi bio naj-naj-banalniji prikaz ovog procesa. Ako krenemo u detalje, tome apsolutno nece biti kraja, a ni mesta (bar ne na forumu, u nekoj knjizi mozda).

Tačno...
CITAT
E sad, jedna bonus konstatacija, ako smem primetiti - kod ofseta se porast rasterske tacke (dot gain) ne da lako unapred proceniti.

Netačno.
Kao i u svim ostalim fazama proizvodnje, pametni ljudi su smislili kontrolna sredstva i uređaje. Tako se za određivanje ekspozicije na kopir ramovima (za izradu klasičnih diazo ploča) koristi obično UGRA klin, sa strogo definisanim kontrolnim poljima. Kada se utvrdi tačna ekspozicija, vrednosti Dot Gain-a bi trebali biti u okviru vrednosti propisanih standardima. Kod CtP-a je tu opet npr. Fogra CtP test klin...
Kada je ploča standardizovana, a izlaz (film ili CtP) kalibrisan linearno, štampanjem test forme sa poljima poznatih raster tonskih vrednosti se precizno utvrđuje Dot Gain za dati sistem (dao sam već definiciju sistema - mašina, ofset guma, boja, vlaženje, papir...)

Peace
MrBig
CITAT (jovbranko @ Oct 16 2006, 00:18) *
Pa, ovako... Mene interesuje par vrlo konkretnik stvari.

1. CTP - Svojevremeno kad sam bio kod Lazica na Petlovom brdu, rekli su mi da tehnologija jos uvek nije savrsena i da se su primetili da se javljaju artefakti u vidu bledih linija na vecim jednobojnim povrsinama.

Konkretan uređaj BasysPrint koristi tehnologiju osvetljavanja UV lampa/MicroMirror glava/XY kretanje glave. Kod osvetljavanja svakog narednog reda ivice bi trebale da se poklapaju (stiching). Ako debljina ploče varira, varira i fokus osvetljavanja, što dovodi do preklapanja ili nepoklapanja ivica dve osvetljenje "trake", i artefakata na ploči...
Nedostatak dotične mašine. BasysPrint je inače bankrotirao pre nekog vremena, kupio ga je Punch Graphics, pa sada pokušavaju come back sa nekim drugim modelima...

CITAT
2. Takodje, cuo sam i za neki CTP koja ne radi na principu optike, vec je u pitanju termo postupak. Rekose mi da se ti artefakti ne javljaju al' su ploce (tada) bile negde duplo skuplje. Zna li ko sta je sa tim?

Napisaću malo detaljnije u sledećem postu.
CITAT
3. Na zalost, jos uvek imam posla sa stampom sa papirnih matrica. O tome ne znam gotovo nista, al' od onog sto sam nacuo, podilazi me tiha jeza... Moze li neko da mi objasni malo to, posto ja kod tih stampara nisam bio, jer sve ide preko jednog gazdinog druga koji je sa njima dobar. On, naravno, o tome nema pojma, al' je bitno da je s njima dobar... sad.gif Najvise me zanima, kakav kvalitet mogu da ocekujem? Tekst sam video da izlazi OK, al' za slike me stra'. Mada oni kazu da nema problema ni sa slikama, nesto ne verujem...


ZABORAVI matrice. Tehnologija prevaziđena pre 1.000 godina... Reprodukcija teksta, zaboravi ilustracije. Dobra alternativa za crno belu štampu je Kimoto Kimosetter, uređaj za izradu poliesterskih ploča. Mali stoni CtP... Kimosetter 410 ovde... i napolju...

Peace
konstrict
@MrBig - pozitiv ploce su do te mere cesce koriscene od negativ da je bilo logicnije da navedem taj primer... a nisam hteo da idem u detalje, kao sto rekoh.

laugh.gif Hemija mi je slabija strana; gde god da sam bio u stampariji, tecnost za razvijanje ploca su nazivali 'kiselinchinom', pa zato nisam razmisljao bolje kada sam pisao ovo smile.gif

Koliko ljudi koji rade pripremu kod nas ima Fogra skalu (koja kosta boga oca za domace pojmove)? Ja pisem ovo za ljude sa foruma, koji se verovatno oslanjaju na osecaj i one dot gain procente ugradjene u kolor profile Adobe programa... nisam bio dovoljno precizan prvi put, ali nadam se da sam sada pojasnio - sve je dosta predvidljivo, ali uz tesko pristupacnu opremu.

@jovbranko - postoje razliciti osvetljivaci i ploce za CTP, u zavisnosti od toga sta ucvrscava (ili razgradjuje) povrsine (neki deo svetlosnog spektra, temperatura)... To bi opet bila mala digresija, pa mozda u zasebnom delu neko od nas napise nesto o tome. *edit- mada, moze i ovde, da ne bi otvarali pedeset tema. Hoces ti, MrBig, posto si vec spomenuo i imas iskustva, ili...?

Iskreno, nemam pojma nista o tim matricama sad.gif
MrBig
CITAT (konstrict @ Oct 16 2006, 12:07) *
@MrBig - pozitiv ploce su do te mere cesce koriscene od negativ da je bilo logicnije da navedem taj primer... a nisam hteo da idem u detalje, kao sto rekoh.


Ok...

CITAT
Koliko ljudi koji rade pripremu kod nas ima Fogra skalu (koja kosta boga oca za domace pojmove)? Ja pisem ovo za ljude sa foruma, koji se verovatno oslanjaju na osecaj i one dot gain procente ugradjene u kolor profile Adobe programa... nisam bio dovoljno precizan prvi put, ali nadam se da sam sada pojasnio - sve je dosta predvidljivo, ali uz tesko pristupacnu opremu.

Nećemo tako. mad.gif
Pričamo o ICC i kalibracijama, kolornim korekcijama i ostalim munjama, a kad to treba da reprodukujemo - "na osećaj"... Nije nego.
Ti si makar čovek iz struke. Poenta i jeste da se preporuče ISPRAVNE metode. Za štap i kanap nije potreban forum i literatura, već snalažljivost i entuzijazam. huh.gif
Ništa od napisanog nije SF... UGRA je koštala oko 200EUR... Koliko košta paleta vraćenih brošura?
Oprema nije više teško dostupačna, pa ako se neko dvoumi da li da investira u novi Opel od 20.000 EUR ili denzitometar od 1.500 EUR, neka odabere ovo jeftinije... Svi se prave naivni, nemaju para, a svaki dan mi dolaze u firmu sa novim džipovima... mad.gif Tip duguje 350.000 Din. godinu dana, ali uredno ide svake godine na more 3 nedelje...
A ako ćemo odokativo, onda nećemo dalje ni da se trudimo... Inače smo pametniji od ostatka sveta, a teško nam pada da se povinujemo i najjednostavnijim procedurama...

CITAT
Hoces ti, MrBig, posto si vec spomenuo i imas iskustva, ili...?


Nego šta ću... biggrin.gif


Konstrict, nemoj da se ljutim na tebe, umij se i da ulijemo malo više struke i prakse u ovu našu crnu rupu od grafike... biggrin.gif

Peace
jovbranko
@ MrBig
Veruj mi da bih ja ZAISTA HTEO da zaboravim na papirne matrice, ali, po svoj prilici necu moci u dogledno vreme, sve i da hocu... Jednostavno, jedan od izdavaca sa kojim radim jos uvek ZELI da stampa tako, jer kako kaze "sto bi menjao, kad tako radi vec 10 godina i sve radi kako treba... Ocigledno, dok ta stamparija postoji i on ce tako stampati. Mislio sam da neko napise malo o tome, ali sam svestan da sam, tako da kazem, usamljen slucaj u ovom problemu i da je tema potpuno nebitna za siru dizajnersku zajednicu (na srecu...), tako da OK...

Nego, spusti malo gard, majke ti, konstrikt je jos uvek student. Da ga ne uplasimo, pa onda vise nece nista hteti da pise. wink.gif

Tol'ko od mene sto se tice pitanja.

Pozdrav i postovanje.
MrBig
CITAT (jovbranko @ Oct 16 2006, 14:51) *
@ MrBig
Veruj mi da bih ja ZAISTA HTEO da zaboravim na papirne matrice, ali, po svoj prilici necu moci u dogledno vreme, sve i da hocu... Jednostavno, jedan od izdavaca sa kojim radim jos uvek ZELI da stampa tako, jer kako kaze "sto bi menjao, kad tako radi vec 10 godina i sve radi kako treba... Ocigledno, dok ta stamparija postoji i on ce tako stampati. Mislio sam da neko napise malo o tome, ali sam svestan da sam, tako da kazem, usamljen slucaj u ovom problemu i da je tema potpuno nebitna za siru dizajnersku zajednicu (na srecu...), tako da OK...

Nego, spusti malo gard, majke ti, konstrikt je jos uvek student. Da ga ne uplasimo, pa onda vise nece nista hteti da pise. wink.gif

Tol'ko od mene sto se tice pitanja.

Pozdrav i postovanje.


Nije gard, nego ili se nešto radi kako treba, ili se ne radi...
Bar ja tako gledam na to... Neko ko je student i budući ing. ne može da podržava rad "na osećaj", buduće zvanje mu to ne dozvoljava, po definiciji...
Sve jedno mi je kako na to gledaju ljudi van ove struke, ali treba se zalagati za pravilan pristup problematici...
Kao što rekoh, svako može štap i kanap, ali nije to poenta...

O matricama ćeš teško naći dobar izvor informacija, pošto su ovde mahom mlađi ljudi...
Pretpostavljam da nisu imali prilike ni da vide, a kamoli rade sa njima...

Peace
jovbranko
Peace. smile.gif

Pozdrav.
konstrict
@MrBig - Meni su za tu skalu pominjali neku cenu koja ima jednu nulu vise blink.gif Al' nije barabama za verovati...

OK, dogovoreno onda - od sad, pa nadalje nema 'prilagodjavanja' tekstova. Daleko od toga da ja zelim da izvrdavam, ali posto to radi bar 90% ljudi iz struke kojima ja ne mogu ni blizu da pariram po iskustvu (i postavljam se kao neki autoritet), onda po pravilu izbegavam da udaram glavom u zid. Kad porastem i naucim jos ponesto, bicu drchniji (kao ti tongue.gif ).

@jovbranko - nije lako biti student 'grafickog inzenjerstva i dizajna'. laugh.gif Stampari misle kako je to studiranje obicna zezancija gde se nista ne nauci, dok ostatak sveta misli da baratamo sa stafelajem. smile.gif
MrBig
CITAT (konstrict @ Oct 18 2006, 09:32) *
... bicu drchniji (kao ti tongue.gif ).


Hvala, hvala... biggrin.gif
Život me naterao, šta ću... biggrin.gif

Peace
henrik
War.
MrBig
CITAT (henrik @ Oct 18 2006, 12:47) *
War.


Peace
Dzony
Obzirom da radim sa CTP-om ponešto sam naučio i stekao dosta praktičnih iskustava.

U štampariji u kojoj radim imamo dva CTP uređaja. Oba su KODAKova. Manji je tzv. novinski CTP mada mi sa njim osvjetljavamo ploče do B2 formata. Drugi CTP uređaj je tzv. CTP velikog formata. Dakle sa njim se osvjetljavaju ploče velikih dimenzija. Koliko ja znam u ovom trenutku ne postoji ploča koju on nemože osvjetliti.

Što se tiče CTP uređaja oni se dijele na VIOLET i TERMALNE. Violet CTP uređaji su nešto slabiji od Termalnih jer kod osvjetljavanja stvaraju više sivog tona oko rastera koji se kasnije u procesu razvijanja ošteti a kasnije u štampi slabi što daje slabije rezultate u kvaliteti štape, itd. Razlog tome je, koliko sam uspio skonati, bacanje više svjetla po ploči. Što se tiče Termalinih CTP uređaja oni su mnogo precizniji i laserska glava ne rasipa svjetlo, nego je svetlo usmjereno u pravilnu i tačnu poziciju djela ploče koji se osvjetljava. No, kvalitet osvjetljavanja ploče ne zavisi samo o tehnolgoji na kojoj je razvijen CTP uređaj nego i o dizajnu bubnja na koji se mota ploča. Neki CTP uređaji (nije važno da li su Violet ili Termalni) ploču uzimaju unutar bubnja a laserska glava se kreće po sredini unutrašnjosti bubnja i osvjetljava iz tri različita ugla čije su zrake jednakih rastojanja. No, i ovaj proces stvara višak sjetla tj. reflekcija je jaka. Isto tako postoje CTP uređaji koji nemaju bubanj nego ploču osvjetljavaju ravno. Ovi CTP uređaji su oni naj lošiji i prave mnogo problema. Zna se deseti da se ploče ne osvjetle ravnomjerno tj. ne centrira poziciju osvjetljavanja, itd. Onda se to mora uštimavati što stvara gubitak dragocjenog vremena pa je onda bolje osvjetljavati film nego ploče na ovom CTP-u.

CTP uređaje koje sam spomenuo da koristim u svom poslu su TERMALNI i spadaju u vrh trenutne ponude. Dizajan bubnja je takav da ploče uzimaju sa vanjske strane bubnja. Osvjetljavanje se vrši sa nekoliko laserskih glava po x i y osi. Bubanj se okreće onako kako mu diriguje sam proces osvjetljavanja. Sivi tonovi kod procesa osvjetljavanja su svedeni na minimum, itd. No, kvalite osvjetljavanja ne ovisi samo o CTP uređaju. Problem su i ploče. Generalno, imam problema sa pozitiv pločama. Koristim Kodakove, Agfine i Creove (od nedavano je Creo u vlasnistvu Kodaka) ploče. Pozitiv ploče za razliku od negativ traže drugačiju hemiju prilikom razvijanja tako da imam razvijač na kojem razvijam samo pozitiv ploče. U procesu osvjetljavanja na njima su vidne nekakve linije koje kasnije skinem razvijanjem, ali neke ploče mi traže brži proces razvijanja (Agfine) dok neke sporije (Kodakove i Creove). Onda, obzirom da koristim tri vrste pozitiv ploča hemija brzo prolupa, itd. Također, osvjetljavanje ovih ploča nije isto kada zadam neki AM raster ili FM. Kada zadam FM raster imam mnogo problema. One linije koje sam spomuno nemogu razviti. Ali, kada zadam tačkasti raster, mogu. Pozitiv ploče stvaraju mnogo problema u štampi mogu izdržati štampu tiraža od nekoliko hiljada i onda im pođe slabiti sihta (osvjetljeni sloj) što se odražava u štampi. Onda moram ponovo razvijati nove ploče ili samo ploču koja je oslabila, itd. Ovi iz AGFE tvrde da njihove ploče mogu izdržati 100.000 tiraža nekog arka, ali ja to u praksi nisam doživio. Također, ove Agfine ploče ako bi se zagrijavale na temperaturi oko 400 stepeni sve dok ne primijene boju mogu izdržati štampu do 1.000 000 araka nekog tiraža. Ovo nisam probao i mislim da neću jer imam negativ ploče o kojima ću sada reći sljedeće:
Situacija sa negativ pločama je skroz drugačija i tu nemam mnogo problema. Doduše koristim samo dvije vrste ovih ploča, Kodakove i Creove. Obe vrste su dobre s tim da bih ja pohvalio DITP Kodakove negativ ploče koje traže manje grijanje (128 stepeni) nego Creove koje smrde kada prolaze kroz peć, itd. I sa ovim pločama nemam problema niti kod procesa ovjetljivanja niti kod procesa razvijanja bez obzira koji sam raster zadao na osvjetljivanju. Također, hemija mi duže traje. Ove ploče mogu izdržati preko 500.000 tiraža nekog arka. Svima savjetujem koji imaju potrebu osvjetljavati ploče da traže negativ ploče i to KODAK DITP (zelene) i naravno termalni CTP uređaj.

Još jedna napomena: Viloet CTP urađaji koriste Violet ploče a Termalni CTP koristi termalane ploče.

Eto, toliko do mene za ovaj put. Mozda ovo moje praktično iskustvo nekom pomogne.
MrBig
AUH!!!, odakle krenuti? Šta ti sve ovde napriča...
Mogao si ovo postovati ovde: CtP sistemi

A i mogao si prvo pročitati tu temu...

Jbg, ajmo redom, da publika ne ostane neinformisana...


Drugi CTP uređaj je tzv. CTP velikog formata. Dakle sa njim se osvjetljavaju ploče velikih dimenzija. Koliko ja znam u ovom trenutku ne postoji ploča koju on nemože osvjetliti.

Sem ako nije Lüscher XPose 190, ima ploča koje ne može da osvetli... biggrin.gif


Što se tiče CTP uređaja oni se dijele na VIOLET i TERMALNE.

Podela je malo šira, ali nema veze...


Neki CTP uređaji (nije važno da li su Violet ili Termalni) ploču uzimaju unutar bubnja a laserska glava se kreće po sredini unutrašnjosti bubnja i osvjetljava iz tri različita ugla čije su zrake jednakih rastojanja.

Važno je. Termalni CtP uređaji ne mogu biti konstruisani kao inner drum uređaji, jer sa distancom laserski zrak talasne dužine 830 nm gubi rapidno energiju. Tako da su svi termalni CtP-i outer drum koncepcije. Izuzetak je već pomenuti Lüscher XPose, ali i kod njega cela glava rotira na unutrašnjm bubnju par milimetara od ploče. I naravno Presstek Vector TX52 koji koristi lasersku diodu od 1064 nm.
Ovo sa tri zraka i uglovima si nešto pogrešno razumeo.


Osvjetljavanje se vrši sa nekoliko laserskih glava po x i y osi. Bubanj se okreće onako kako mu diriguje sam proces osvjetljavanja.

Osvetljavanje se vrši po x osi, dok je za y osu zadužena rotacija bubnja.

Sivi tonovi kod procesa osvjetljavanja su svedeni na minimum, itd.


huh.gif

Generalno, imam problema sa pozitiv pločama. Koristim Kodakove, Agfine i Creove (od nedavano je Creo u vlasnistvu Kodaka) ploče. Pozitiv ploče za razliku od negativ traže drugačiju hemiju prilikom razvijanja tako da imam razvijač na kojem razvijam samo pozitiv ploče. U procesu osvjetljavanja na njima su vidne nekakve linije koje kasnije skinem razvijanjem, ali neke ploče mi traže brži proces razvijanja (Agfine) dok neke sporije (Kodakove i Creove). Onda, obzirom da koristim tri vrste pozitiv ploča hemija brzo prolupa, itd.


I ponovo, AUH!

Creo (PTP) i Kodak (Electra Excel HR) mogu koristiti istu hemiju, uz različite parametre razvijanja.
Agfa traži drugu hemiju. Nije ni čudo što hemija brzo prolupa. Da li radite regeneraciju 24h?


Također, osvjetljavanje ovih ploča nije isto kada zadam neki AM raster ili FM. Kada zadam FM raster imam mnogo problema. One linije koje sam spomuno nemogu razviti. Ali, kada zadam tačkasti raster, mogu.

FM je generalno problem kod termalnih pozitiv ploča. Nisu sve setifikovane za iste vrednosti FM-a, a i onda razvijanje mora biti IDEALNO, što kod tebe definitivno nije slučaj.


Pozitiv ploče stvaraju mnogo problema u štampi mogu izdržati štampu tiraža od nekoliko hiljada i onda im pođe slabiti sihta (osvjetljeni sloj) što se odražava u štampi. Onda moram ponovo razvijati nove ploče ili samo ploču koja je oslabila, itd.

Još jedan pokazatelj da ti je razvijanje katastrofa. Ploče su ti pre-razvijene. Ili je razvijač prejak, ili je vreme razvijanja predugo, ili je temperatura previsoka, ili je pH vrednost pogrešna...
Ili je kombinacija svega gore navedenog...

Ovi iz AGFE tvrde da njihove ploče mogu izdržati 100.000 tiraža nekog arka, ali ja to u praksi nisam doživio. Također, ove Agfine ploče ako bi se zagrijavale na temperaturi oko 400 stepeni sve dok ne primijene boju mogu izdržati štampu do 1.000 000 araka nekog tiraža.

Tačno. Propisno razvijena termalna pozitiv ploča izdržava 100.000 otisaka, uz kvalitetno sredstvo za vlaženje i ne-agresivno sredstvo za pranje ploča. Nakon termičke obrade (pečenja) bez problema i do 1 milion otisaka...


Situacija sa negativ pločama je skroz drugačija i tu nemam mnogo problema. Doduše koristim samo dvije vrste ovih ploča, Kodakove i Creove. Obe vrste su dobre s tim da bih ja pohvalio DITP Kodakove negativ ploče koje traže manje grijanje (128 stepeni) nego Creove koje smrde kada prolaze kroz peć, itd. I sa ovim pločama nemam problema niti kod procesa ovjetljivanja niti kod procesa razvijanja bez obzira koji sam raster zadao na osvjetljivanju. Također, hemija mi duže traje. Ove ploče mogu izdržati preko 500.000 tiraža nekog arka. Svima savjetujem koji imaju potrebu osvjetljavati ploče da traže negativ ploče i to KODAK DITP (zelene) i naravno termalni CTP uređaj.

DITP gold su ploče prve generacije, i izuzetno su kvalitetne. Lakše se kontrolišu u razvijanju i daju više tiraže bez termičke obrade. Problem je dodatna faza pri razvijanju (predgrevanje). Razvijačica je skuplja i traži dodatno podešavanje parametara procesa razvijanja (Foging point).

Inače definitivno daju bolji kvalitet.


Još jedna napomena: Viloet CTP urađaji koriste Violet ploče a Termalni CTP koristi termalane ploče.

Tako bi trebalo... biggrin.gif

Peace
Dzony
AUH!!!, odakle krenuti? Šta ti sve ovde napriča...
Mogao si ovo postovati ovde: CtP sistemi

Nov sam ovde pa nisam znao da je otvorena tema o CTP-u.


Sem ako nije Lüscher XPose 190, ima ploča koje ne može da osvetli... biggrin.gif

Nije radio se o Kodakovom Magnusu VLF CTP uređaju.


Ovo sa tri zraka i uglovima si nešto pogrešno razumeo.

Vrlo moguce, jer nov sam u ovom poslu.

Osvetljavanje se vrši po x osi, dok je za y osu zadužena rotacija bubnja.

Tacno. Nedostaka znanja je problem u izrazavanju opisivanju.



Creo (PTP) i Kodak (Electra Excel HR) mogu koristiti istu hemiju, uz različite parametre razvijanja.
Agfa traži drugu hemiju. Nije ni čudo što hemija brzo prolupa. Da li radite regeneraciju 24h?

Da, radimo. Imam razvijac u kojem razvijam samo negativ ploce i razvijac u kojem razvijam pozitiv ploce. Znam da Agfa trazi poseban razvijac (imam taj razvijac) ali nazalost moram razvijati i druge ploce u tom razvijacu a to ne mogu objasniti svojim sefovima da nije dobro.

FM je generalno problem kod termalnih pozitiv ploča. Nisu sve setifikovane za iste vrednosti FM-a, a i onda razvijanje mora biti IDEALNO, što kod tebe definitivno nije slučaj.

Da. Kada promijenim razvijac i razvijam Agfine ploce osvjetljene na FM rasteru skinem linije.

Još jedan pokazatelj da ti je razvijanje katastrofa. Ploče su ti pre-razvijene. Ili je razvijač prejak, ili je vreme razvijanja predugo, ili je temperatura previsoka, ili je pH vrednost pogrešna...
Ili je kombinacija svega gore navedenog...

Ima svega pomalo. Ali kao sto sam rekao nemogu to objasniti sefovima.


Nego reci mi koja je to temperatura na kojoj mogu zagrijavati Creove i Kodakove pozitv ploce i koliko traje taj proces zagrijavanja?
MrBig
CITAT (Dzony @ Dec 5 2006, 00:37) *
Nego reci mi koja je to temperatura na kojoj mogu zagrijavati Creove i Kodakove pozitv ploce i koliko traje taj proces zagrijavanja?

Ako misliš na predgrevanje, DITP ide otprilike na 140°C pri 60 sekundi...
A ako misliš na pečenje, to ne znam...
Thermal Power
Koliko ja znam, CREO ploču ne možeš da pečeš, dok KODAK Electra Ex možeš.

Slažem se sa MR Bigom da je problem do razvijanja, jednostavno, kod vas to nije najbolje podešeno. Zar niste dobili potrebne parametre od prodavca?
MrBig
CITAT (Thermal Power @ Dec 22 2006, 10:54) *
Koliko ja znam, CREO ploču ne možeš da pečeš, dok KODAK Electra Ex možeš.


Tačno je da se Creo PTP ploča ne peče, ali je inače sertifikovana na 200.000 otisaka...
StudenticaGrafičkog
a izrada ploča pomoću lasera?
MrBig
CITAT (StudenticaGrafičkog @ Feb 19 2007, 14:48) *
a izrada ploča pomoću lasera?


huh.gif

Misliš CTP? Imaš na tu temu ovde.
StudenticaGrafičkog
nešto su nam na faksu spominjali, o tehnologiji izrade ploča u samom ofset stroju,pomoću lasera. al to je još sve u povojima,navodno je super stvar jer je preciznost otiska u višebojnom tisku puno veća...
al i ja sam totalno huh.gif huh.gif oko toga...
konstrict
To spada pod Computer to Press - izgooglaj malo o Heidelberg Quickmaster DI ili KBA Karat mašinama... wink.gif
RocoPortorico
Jel me mozes mozda uputiti na neke sajtove na kojima mogu nesto opsirnije procitati o offset prenosnim sistemima za ubrzavanje kretanja tabaka u masini. Trebao bi da pisem neki seminarski a apsolutno nista ne mogu da nadjem na netu...
muaddib
100 godina offset-a brosura iz 2004.Zanimljivo sa istoriske tacke gledista 100_Years_Offset 2.4 MB
gervasius
Heidebergova knjiga o linijaturi expert_guide_screening_tech 7 MB
volley
Radim vec 3 godine na CTP-u i ponesto sam naucio, ali uvijek nesto novo ima.
Kod mene je Creo uredjaj sa Trendsetter NEWS output device-om koji je integralni dio CTP sistema. Nosac ploca koji koristi termalni Creo nacin osvjetljivanja za konvencionalno stampanje. Optimizovan je za stampanje novina koji se automatski puni sa mogucnoscu rucnog punjenja. Pored osvjetljivaca tu je naravno i razvijacica koja koristi kodakovu hemiju (ploce su kodakove electra excel). Evo radi zadnje 4 godine sa sistnim popravkama(potrosni dijelovi i to...)
Toliko od mene za uvod, probacu se ukljuciti kasnije u daljne rasprave.
yunior
CITAT (jovbranko @ Oct 15 2006, 23:18) *
Pa, ovako... Mene interesuje par vrlo konkretnik stvari.

1. CTP - Svojevremeno kad sam bio kod Lazica na Petlovom brdu, rekli su mi da tehnologija jos uvek nije savrsena i da se su primetili da se javljaju artefakti u vidu bledih linija na vecim jednobojnim povrsinama. One nastaju zato sto osvetljivac poloce prelazi preko ploce "red po red" posto je daleko manji od ploce. Od tad (ima jedno godina ipo) nisam dolazio u kontakt sa CTP-om jer sam sve poslove radio za firme koje imaju svoje stampare koji im rade i osvetljavanje ploca. Lazici imaju CTP sa standardnim alu-plocama. Naravno, nemojte sad da ispadne da ogovaram ljude, posto su izuzetno profesionalni (bilo mi je zadovoljstvo raditi s njima), cisto pitam, dal' jos uvek ima tih problema? Inace, to sto sam odradio kod Lazica ispalo je savrseno i ja nisam primetio te bledje linije. Pretpostavljam, da se to desava redje inace ko bi kupio takav osvetijivac...

2. Takodje, cuo sam i za neki CTP koja ne radi na principu optike, vec je u pitanju termo postupak. Rekose mi da se ti artefakti ne javljaju al' su ploce (tada) bile negde duplo skuplje. Zna li ko sta je sa tim?

3. Na zalost, jos uvek imam posla sa stampom sa papirnih matrica. O tome ne znam gotovo nista, al' od onog sto sam nacuo, podilazi me tiha jeza... Moze li neko da mi objasni malo to, posto ja kod tih stampara nisam bio, jer sve ide preko jednog gazdinog druga koji je sa njima dobar. On, naravno, o tome nema pojma, al' je bitno da je s njima dobar... sad.gif Najvise me zanima, kakav kvalitet mogu da ocekujem? Tekst sam video da izlazi OK, al' za slike me stra'. Mada oni kazu da nema problema ni sa slikama, nesto ne verujem...

Pozdrav.



Ćao!
Da ti odgovorim na pitanje u vezi papirnih matrica. Matrice (kao zamena za ploču) mogu da daju jako lepe otiske za knjige, NCR, crteže pa čak i fotografije. Matrica se izrađuje tako što pripremu sa računara snimaš preko kopira ili štampača na matricu, znači prvo zavisi kakav aparat imaš i koliko dobro zapeče toner na matrici, jer neminovno je da usled trenja valjaka o matricu dođe do spadanja forme. Došli smo do problema Br.2 jer ko radi sa matricama (uglavnom) zna da valjci moraju biti mekše naštelovani na matrici. Treća stvar ne sme koristiti alkoholni pufer jer pojede matricu (najbojli je P-10) već puferi koji sadrže u sebi malo glicerina da matrica ostane duže vlažna. E sad tu postoje i zajebi u toku same štampe jer ako staneš sa štampom nema posle kao kod ploče prebrišeš matricu pa šibaj, nego se ona osuši zatonira pa snimaj novu zato je preporuka da zaboravite na matrice u ofsetu i da pređete na KIMOTO folije sa kojih možeš skoro kolor da uradiš a isti je sistem snimanja, ili RISO koji za taj kvalitet daje najbolje rezultate (ja lično prešo sa ofseta na riso)

Veliki pozdrav
Yunior
MrBig
@ Yunior

...jovbranko @ Oct 15 2006...

A da nije odgovor malo okasnio? wink.gif
boca&mara
CITAT (gervasius @ Sep 9 2008, 16:12) *
Heidebergova knjiga o linijaturi expert_guide_screening_tech 7 MB


Ovo je extra ima li jos nesto od literature u pdf nase i strane literature
Biljana2
Da li neko može da mi pomogne treba mi za seminarski. Tema je o razvijacu za ofset stamparske forme - hemijski sastav, trajnost, fizicke karakteristike, toksicnost. Pa ako neko zna nešto o tome da mi pomogne, da mi to malo pojasni...
Ovo je "lo-fi" verzija našeg glavnog sadržaja. Da biste videli punu verziju, sa svim informacijama, formatiranjem ili slikama, molimo vaskliknite ovde.
Invision Power Board © 2001-2014 Invision Power Services, Inc.