Sa računarima kao glavnim alatom koji mi pomaže u realizaciji radova počeo sam jako davno. Sticajem (sada mogu reći sretnih) okolnosti bio sam na mestu gde su hardverski noviteti bili uobičajena stvar, ali problem je bio naći kompletan računar tako da je za neki kreativni rad prvo bilo potrebno sklopiti računar pa ga instalirati i podesiti software. Sutra kad bi dolazio u studio pri ulazu bi izgovorio molitvu:"Nadam se da niko nije ništa brisao ili još gore prodao računar koji sam sklopio juče". U to vreme Amiga je bila mašina koja je služila za kreativni rad a PC se tek probijao na multimedijalnu scenu. Krenui sam u pustolovinu obrade bitmap slika a zatim i animacija sa Deluxe Paintom ali pravo otkrovenje je bio REAL 3D. Objekti, svetla, senke, raytrace... Ušao sam u jedan sasvim drugi svet. Druga strana medalje je bio utrošak vremena da dobijem jednu jedinu izrendanu sliku. Malo po malo, PC je postajao hardverski sve jači, a kada je stigao Autodeskov 3D Studio u verziji 3 odjednom je sve izgledalo lako...
Posle puno dana (i noći) ovladao sam programom do tančina a zatim održao verovatno najbolji kurs iz oblasti animacije na ovim prostorima. Posle godinu dana rada po 14 sati dnevno i jako zasićen tim poslom prelazim u prvi digitalni foto studio u Novom Sadu (verovatno i prvi u Jugoslaviji). Tamo sam naučio puno o fotografiji, naročito onog velikog formata. Studio je bio fantastično opremljen Macintosh-em Power PC 9600, Encadovim NovaJet 60 PRO ploterom, digitalnim fotoaparatom (Kodak-Nikon 460 čudom tehnike tog vremena) i Silicon Graphics 02 radnom stanicom.

Dakle radio sam sa najboljom tehnikom koja je uopšte postojala. Dve godine sam radio punom parom, naučio sam dosta ali onda je opet nestao izazov.
Posle malo odmora koji mi je bio preko potreban imao sam jednu jako lepu epizodu gde sam postavio prvu zaista digitalnu foto laboratoriju u Jugoslaviji (Canon M2) odlučio sam se na nov i tako logičan korak, osnivam DOT Computers, MOJU FIRMU.