klijenti i modifikacije, 1000 verzija

[santino]

Kakva su vam iskustva sa klijentima i modifikacijama tipa, povecati text, promeniti boju, pojednostavniti, skinuti sivu i slicno.
Od kada smo u firmi dobili oglas od citroen-a da radimo, od prvog predloga do poslednjeg proslo je tacno 28 verzija. Na kraju ne dizajniras, nego menjas boju i velicinu texta 3 dana. Koliko sam uspeo da shvatim copy je zajedno sa likovima iz citroena slao nove modifikacije svakih pola sata.
Drugi odvratan primer bila je jedna man power agencija (vedior) koji su od 5 minuta videa uspeli da pretvore sve u sat i po trash korporejt filma gde su se oni igrali glumaca i sve to pod istim ugovorom. Zanima me jel ovaj akaunt jednostavno glup ili mozda ja ili je to sasvim normalna uobicajena stvar.

[Bruno Toldi]

Zavisno od klijenta do klijenta, mada vecina ima stav da moze da te cedi do jutra. A zlatno je pravilo da je klijent uvek u pravu, ti mozesh da pokushash da mu objasnish zashto je neshto bolje, ali na kraju je uvek njegova zadnja. Svuda je tako.

[henrik]

Zlatno je pravilo da ne dizajniraju dizajneri, nego gazde i klijenti.

[vili]

Pa kad bi ti odgovorio na ovo pitanje, prsla bi baza foruma i sve bi otislo dovraga
Suvise toga i suvise je muchno!
Inace, nije pravilo, ali moje iskustvo - manje se bune i trpaju u posao oni koji dobro platjaju. Bas zato sto oni "tebe platjaju" da uradis ono sto oni ne umeju i nije im posao. Ovi sto se stisnu za pare, obicno pilitjare do besvesti (za sve pare, a i vise)

[freehand]

E ne bih se slozio bas sa ovime; pitanje je stava i dogovora. Kod mene moze da bude dve vrste dogovora: prva, "vezi konja gde ti gazda kaze", kosta 20 eura na sat, nema dizajnera nego samo operater (koji moze biti i dizajner, ali samo u smislu klimanja glavom), i ne potpisujemo se ispod. Druga je ozbiljan dizajn, gde se prihvataju sve normalne sugestije i predlozi, u smislu svodjenja dizajnerskih artistickih perverzija na normalnu meru (da se bar malo vidi i firma ili proizvod koji treba reklamirati), a sve sto iz toga izlazi, ukoliko razumna objasnjenja ne pP.S. Ono sa perverzijama je bila polu-sala, da dignemo adrenalin, mada nisu retke situacijeomognu zavrsava se sa dovidjenja, bez prava zalbe. Makar i nista ne naplatili.

P.S. Ono sa perverzijama je polu-sala, koliko da malo digne adrenalin, a uopste nisu retke situacije u kojima "umetnicki" pristup pojede propagandnu poruku!
No to smo dotakli u nekom drugom tredu, a rad sam i da nastavimo.

[BoneHead]

Ja samo kod prve promene kazem: "Gospodo ovo nece biti dobro zbog toga, toga i toga... i predlazem ovo, ovo i ovo..."
Ako hoce, hoce, ako nece njihov problem. I kad je krajnji produkt g**no posle milijun i dvesta promena, onda kazem: "Pa to sto ste trazili to ste i dobili...". Posle se ceshu gde ih ne svrbi, ali to nije moj problem. Svaki sledeci put slusaju.
Inace sto pre prestanes da se zivciras oko takvih stvari to bolje po tebe.
Opusti se, kupi tubu vazelina i uzivaj...

[Bruno Toldi]

A posle godina rada po agencijama, shvaticesh da ti vazelin vishe nije potreban.

[santino]

Ja nikad nisam imao problema sa klijentima kad sam chachkao free-lance. Ok uvek imas one koji hoce zuto, onda im das zuto. Ima onih koji ti kazu nemam para, ni to nije lepo. Ali kada nemas priliku da razgovaras sa klijentom i sve ide preko acount-a onda stvari postaju stvarno cupave, zategne ti se zila na vratu i onda bih mlatio, pa moz da bude triput zensko. Radio sam sa feedom ali tamo gde smo radilli bilo je izmena dizajna i ostajanja do 6 ujutru, ali nije bilo imbecilnih izmena texta do poslednjeg momenta kada nesto ode u stampu, gde se jedan zarez proseta po citavoj stranici par puta dok ne konacno ne ugine. Ja necu da budem dizajner, I wanted to be... a lumberjack!
Leaping from tree to tree, as they float down the mighty rivers of British Columbia...

[henrik]

U velikom broju slučajeva imam osećaj da su accounti u stvari u paklenom savezu sa klijentima i da štite njih, a ne mene tj. svoju firmu.

[Bruno Toldi]

Ja nikad nisam imao problema sa klijentima kad sam chachkao free-lance. Ok uvek imas one koji hoce zuto, onda im das zuto. Ima onih koji ti kazu nemam para, ni to nije lepo. Ali kada nemas priliku da razgovaras sa klijentom i sve ide preko acount-a onda stvari postaju stvarno cupave, zategne ti se zila na vratu i onda bih mlatio, pa moz da bude triput zensko. Radio sam sa feedom ali tamo gde smo radilli bilo je izmena dizajna i ostajanja do 6 ujutru, ali nije bilo imbecilnih izmena texta do poslednjeg momenta kada nesto ode u stampu, gde se jedan zarez proseta po citavoj stranici par puta dok ne konacno ne ugine. Ja necu da budem dizajner, I wanted to be... a lumberjack!
Leaping from tree to tree, as they float down the mighty rivers of British Columbia...

... to put high hills...

U velikom broju slučajeva imam osećaj da su accounti u stvari u paklenom savezu sa klijentima i da štite njih, a ne mene tj. svoju firmu.

Od shticenja tebe, nece da zaradi platu, ni sebi, a ni tebi.

[henrik]

Sve bi to bilo lepo kada account ne bi otišao kući na vreme i ostavio me u svom proljevu, i odgovarao sa "ne znam, zovi NN" kada ga cimam na mobilni.

[Bruno Toldi]

Jeste, najlakshe je krivicu svaliti na kolege, a malo da se potrudish i ukljuchish mozak, to nishta, jel?

[henrik]

Mislim da već mnogo tražiš od mene.

Uostalom, na razgovoru za posao mi niko nije pominjao uključivanje mozga i trud, a ja se držim dogovora sa nadležnima.

[++K]

Jao ljudi, pa nemojte te tuzne price...

Inace, nije pravilo, ali moje iskustvo - manje se bune i trpaju u posao oni koji dobro platjaju. Bas zato sto oni "tebe platjaju" da uradis ono sto oni ne umeju i nije im posao. Ovi sto se stisnu za pare, obicno pilitjare do besvesti (za sve pare, a i vise)

^ velika istina.

Postoji jedan recept koji obicno pomaze, bar u pocetnim fazama. Zovemo ga "tehnika pudlice": prica se da je neki dvorski slikar imao obicaj da na svaki portret uglavi u cose neku pudlicu. Klijenti bi uglavnom bili zadovoljni portretima, medjutim stavljali bi primedbu na tu pudlicu, koju bi ovaj slikar sa lakocom premazao. To je to - moras klijentu da das tu satisfakciju da ti bar nesto promeni, da se i on za nesto pita i da bude poslusan, ali da te to sto manje boli. Dakle, stavis mu pudlicu da se igra sa njom, bitno da ti sustinu ne dira (=stavis logo duplo manji nego sto bi iko normalno ocekivao, a onda kada ti poveca za 50% bude srecan)

[Denis_Radenkovic]

Jao ljudi, pa nemojte te tuzne price...
^ velika istina.

Postoji jedan recept koji obicno pomaze, bar u pocetnim fazama. Zovemo ga "tehnika pudlice": prica se da je neki dvorski slikar imao obicaj da na svaki portret uglavi u cose neku pudlicu. Klijenti bi uglavnom bili zadovoljni portretima, medjutim stavljali bi primedbu na tu pudlicu, koju bi ovaj slikar sa lakocom premazao. To je to - moras klijentu da das tu satisfakciju da ti bar nesto promeni, da se i on za nesto pita i da bude poslusan, ali da te to sto manje boli. Dakle, stavis mu pudlicu da se igra sa njom, bitno da ti sustinu ne dira (=stavis logo duplo manji nego sto bi iko normalno ocekivao, a onda kada ti poveca za 50% bude srecan)

Hah, I like that

Uvek se trudim da odradim sve do najsitnijih detalja kako treba, da ne bi doslo do promena. Ako dodje, sa prvom promenom se uglavnom slozim. Druga onako. Treca tesko da se slozim, ali znam da ce to verovatno biti poslednja pa je odradim. Cetvrta se retko dogodi ali ako se desi... ja ne vidim u cemu je problem. Meni sve izgleda kako bi trebalo i dodatnim promenama bismo izasli iz dogovorenog budzeta. Uglavnom se posle toga i oni sloze da je sve u redu

[deus&machina]

U velikom broju slučajeva imam osećaj da su accounti u stvari u paklenom savezu sa klijentima i da štite njih, a ne mene tj. svoju firmu.

Takođe, u velikom broju slučajeva klijenti imaju osećaj da su „accojunti” (menadžeri, producenti, komercijalisti, šta god...) u paklenom savezu sa dizajnerima i da ih štite, ne mareći previše za interese klijenta.

Ovo možda zvuči kao šala, ali nije. Uopšte ne zavidim ljudima koji su sticajem prilika postavljeni u ulogu posrednika između krajnosti. Ne branim ih. Ima među njima onih koji dizajnera (kreativca uopšte) tretiraju kao marvu i eventualne takve sitne mučitelje ispoštijem onoliko koliko posao zajteva i ni piksel preko toga. Svojom ličnom srećom smatram to što ih uglavnom nema u mojoj okolini.

Moj posao je rad (novinskih) oglasa za klijente koje nikada ne vidim. Ukoliko dođe do insistiranja na prezentaciji radova pre objavljivanja potrudim se da uz rad priložim realno objašnjenje koje se ne daje klijentu nego je pre svega lista teza za odbranu mog rada. Ova metoda uglavnom „pali”.

Naravno, postoje klijenti kod kojih je višestruko menjanje radova neminovnost i u takvim slučajevima sve ovo što sam napisao postaje samo retorička metafora.

[miloshz]

imao sam par takvih klijenata u poslednje vreme. zavrsilo se na tome sto sam im extra naplatio sve izmene i onda se smirili.

bonehead i denis imaju pravo.

[Helga]

"tehnika pudlice"
odlicna fora
Ja definitivno imam veliki problem sa nekim klijentima...prvo pomislim da sam los dizajner, pa kad situacija pocne da se ponavlja svaki put, ukapiram da je problem u njima...definitivno nisu trebali da daju da im agencija radi posao nego neki trecerazredni studio, koji ce da razume njihov dziberski ukus

[miloshz]

helga... imao sam takav period... isti taj osecaj sam imao.

inace... meni je ''pudlica'' obavezna i provereno paii... recimo... skoro sam radio korice za neku knjigu... ime autora sam slozio k'o debil... klijent trazio izmenu... ja namestio na normalno i svi srecni.

klijenti vole da ucestvuju u tome i vole da mogu da biraju.

u poslu svakom moras da se stavis u polozaj onog kom je namenjen proizvod.

dobar dizajn je prikladan dizajn i onaj dizajn koji zadovoljava potrebe.

polako prestajem smatrati dizajn umetnoscu... <; cast izuzecima. za mene je dizajn pre komercijalna disciplina.

[gx-x]

Evo i ja kao freelancer da se prikljucim odgovorima i kazem da se slazem sa svima vama, a pogotovo sa "miloshz"-ovom poslednjom recenicom

"polako prestajem smatrati dizajn umetnoscu... <; cast izuzecima. za mene je dizajn pre komercijalna disciplina."

Svaka cast za ovo !

I ja se konstantno koristim "metodom pudlice" , najcesce tako sto ubacim font koji je slabo citljiv,a u rezervi drzim slican koji je "taman" kako sam zamislio Onda smorim klijenta (kad naravno kaze da mu je necitljiv font) sa pola sata menjanja fontova, kad vidim da je poceo da gleda kroz ekran instaliram font koji sam namenuo i kazem "E to je sad to !" I on sav sretan Ima i jednostavnijih resenja, zavisi od klijenta. Dobra procena licnosti klijenta je imperativ, posle toga vaze standardi kao sto su "ciljna grupa" kojoj je proizvod/dizajn namenjen itd. itd.