Dobrodošli, goste ( Prijava | Registracija )

4 - broj stranica V  < 1 2 3 4 >  
Reply to this topicStart new topic

Osnove Fotografije-kompozicija, vol. 1

Ocena 5 V
V
gornjane
poruka Feb 2 2006, 09:32
Poruka #21




Grupa: Članovi 1
Poruke: 332
Datum reg.: 7-October 05
Lokacija: NS
Član broj: 1,906



Zdravo Macho,

Jucer sam hteo da prokomentarisem temu koju si "naceo", ali sam imao problema sa "vezama". Bez obzira sto ta poruka nije vise aktuelna, ipak ti je saljem...

Pozdrav, S.M.

**********************************************************************

Zdravo Macho,

Svaka ti cast sto si pokrenuo veoma korisnu temu o primeni likovnim elementima u fotografiji. Predlazem da svaki "element" ilustrujes nekom svojom, ili fotografijom nekog od nas sa Zone, i da na njima debelim linijama, razlicitih boja, isctras to sto razmatras.

To bi moglo da izgleda recimo kao to radi Klaus na:

http://www.photozone.de/4Technique/index.html

ali mozes da koristis i neki drugi pristup!

Sto se tice mreze na skicama (podela radnog polja na jednake povrsine vertikalnim i horizontalnim linijama) koji su koristili stari majstori, to se i danas koristi, ne samo likovnim vezbama i radu, vec i u DFA. Moj Fuji FP S9500, na svom monitoru sa tecnim kristalima, pokazuje dve vertikalne i dve horizontalne linije tako da mi u mnogome olaksava komponovanje elemenata na fotografiji.

Jos jednom, moja 100% podrska na korisnoj ideji i pristupu! Svaka ti ..... o)

Amicus, S.M.

P.S. Tvoja "slickica" je ne-macho! Promeni je!

*********************************************************************

Kraj poruke! S.M.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
-=: soNic :=-
poruka Feb 2 2006, 15:35
Poruka #22




Grupa: Članovi
Poruke: 8,539
Datum reg.: 16-May 05
Lokacija: Beograd, Srbija
Član broj: 666



CITAT (macho @ Feb 2 2006, 00:59)
postovana gospodo smile.gif
tema je postigla cilj ako bilo ko iz nje izvuce nekakvu korist a najmanje je ovdje da bi se prepucavali oko nekih manje bitnih cinjenica..
hvala svima na komentarima i ako imate neki konstruktivan dodatak svemu ovome,neustrucavajte se..  smile.gif
*


evo ja imam smile.gif

dodaj neke fotke u tekst, primere smile.gif

1 fotka... 1000 rechi wink.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
macho
poruka Feb 2 2006, 15:58
Poruka #23




Grupa: Članovi 1
Poruke: 947
Datum reg.: 2-February 05
Lokacija: Herceg Novi
Član broj: 197



pa dodao sam fotke juce..pogledaj opet text smile.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
-=: soNic :=-
poruka Feb 2 2006, 17:48
Poruka #24




Grupa: Članovi
Poruke: 8,539
Datum reg.: 16-May 05
Lokacija: Beograd, Srbija
Član broj: 666



sorry, moja greska, svaka chas' smile.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
dr.grba
poruka Feb 3 2006, 07:46
Poruka #25




Grupa: Članovi 1
Poruke: 51
Datum reg.: 14-September 05
Lokacija: Kikinda
Član broj: 1,689



CITAT (macho @ Jan 31 2006, 22:35)
naime da se nebi hvalio tudjim perjem, clanak sam preuzeo iz jednog casopisa cudnog,kvadratnog oblika na kom nemam korice-tako da nemam pojma o cemu se radi .. naravno sve ovo je srkacena i prepricana verzija opsirnog detaljisanja..

pa iskreno se nadam da nije na izmet  biggrin.gif
*


Svakako nije na odmet, a da dodam i koji je izvor, pošto je takav red.

Reč je o dodatku iz serije Vital Skills Guide uz časopis Digital Camera. Ovo je dodatak pod naslovom Master Composition, koji je bio priložen uz DC #35, maj 2005.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
macho
poruka Feb 3 2006, 10:20
Poruka #26




Grupa: Članovi 1
Poruke: 947
Datum reg.: 2-February 05
Lokacija: Herceg Novi
Član broj: 197



e grbo hvala puno..sa moje raskupusane verzije nisam mogao da provalim o cemu se radi..malog je formata i cudnog oblika smile.gif
nego jel to izdanje izaslo 35-tog maja ili je 35 broj casopisa? biggrin.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
ender
poruka Feb 11 2006, 00:41
Poruka #27




Grupa: Članovi
Poruke: 216
Datum reg.: 31-December 05
Član broj: 2,779



http://educ.queensu.ca/~fmc/december2004/Seurat.html
http://goldennumber.net/classic/art.htm
http://facweb.cs.depaul.edu/sgrais/proportion.htm
http://www.laputanlogic.com/articles/2005/...-1647-4601.html

posebno preporucujem poslednji link a ovo je slika na kojoj se vezba gledanje i na kojoj se vezba kompozicija



slika se zove nedeljno posle podne na ostrvu Grande Jatte a naslikao ju je Georges Seurat (u, bog te vidi koliko zrno smile.gif - pointilizam ali nije to nego kompozicija)
pa koga ne mrzi neka povlaci linije i racuna

a ona prica o deljenju fotograma na 9 delova stoji u jednom, a to je kada nekoga ucis kadriranje kazes mu da je centar fotografije smrt za paznju, i da bez obzira na plan koji zeli da slika oci moraju da budu na gornjoj liniji. tako da covek koji prvi put fotografise ili snima kamerom moze da razume koliko je nepotreban luft iznag glave (headroom) ako postoji bolja srpska rec da mi neko kaze)).
Go to the top of the page
 
+Quote Post
vlah2005
poruka Mar 7 2006, 21:22
Poruka #28




Grupa: Članovi
Poruke: 473
Datum reg.: 4-January 06
Član broj: 2,814



Covece gde je drugi deo? Sta cekas, musmule? Olenjio si se? dry.gif

Rad je stvorio umetnost! laugh.gif

Vlah cool.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
VladaM
poruka Mar 10 2006, 13:27
Poruka #29




Grupa: Foto Temple
Poruke: 3,068
Datum reg.: 18-February 05
Lokacija: Beograd, Vrsac
Član broj: 294



CITAT (NiTRO @ Feb 1 2006, 15:22)
tako da na raznim mestima u prirodi nalazimo da su stvari rasporedjene po pravilnostima zlatnog broja 1.6180339887... i niza fibonacijevih brojeva koji su u direktnoj vezi sa zlatnim presekom

0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13 ..

gde se recimo broj 5 sa svojim sinom brojem tri sadrzi u svom ocu broju 8 smile.gif

Macho odlicno si ovo uradio, mislim da je prava "Sticky" tema.

Volim matematiku, pa bih dodao jos nesto u vezi Fibonacijevog niza, naravno, za one koji ne znaju.
Ocigledno je da je svaki naredni broj zbir prethodna dva.
Ono sto je sustina je da, kada izracunate kolicnik bilo kog broja i broja koji mu prethodi, kako niz raste, kolicnik se priblizava "zlatnom" broju 1, 618....
t.j., 13/8, pa 21/13, 34/21,....

Pozdrav,

Vlada
Go to the top of the page
 
+Quote Post
guja
poruka Mar 13 2006, 12:47
Poruka #30




Grupa: Članovi
Poruke: 2,286
Datum reg.: 22-January 05
Lokacija: Beograd
Član broj: 116



CITAT (VladaM @ Mar 10 2006, 13:27)
Macho odlicno si ovo uradio, mislim da je prava "Sticky" tema.

Volim matematiku, pa bih dodao jos nesto u vezi Fibonacijevog niza, naravno, za one koji ne znaju.
Ocigledno je da je svaki naredni broj zbir prethodna dva.
Ono sto je sustina je da, kada izracunate kolicnik bilo kog broja i broja koji mu prethodi, kako niz raste, kolicnik se priblizava "zlatnom" broju 1, 618....
t.j., 13/8, pa 21/13, 34/21,....

Pozdrav,

Vlada
*


Numerologija je prilicno besmislena i sugestivna nauka. Ima veliki broj brojeva kojima se moze pridodati estetska seksualnost. No, ako trazimo broj, bio on 1,618, pi, e, avogadrov ili vec koji broj nacicemo ga gotovo u svakom posmatranom objektu.

Inzenjerski pristup u okviru industrije , pocetkom 20 veka je zahtevao da se rese i standardizuju brojevi , tj. formiraju standardni redovi brojeva. I tu su se svakako istakli Nemci i formirali danasnji sistem standardnih redov brojeva,

Dakle, gospoda umetnici ne citaju bas puno sta i na koji nacin izuzetno inteligentni ljudi resavaju. Odlaze duboko u istoriju tumaceci Aristotela, ne shvatajuci da desetogodisnje savremeno dete ima neuporedivo jasnije shvatanje sveta.


Elem, standardni red brojeva se usvaja prema pootebi kao R10, R20 (moze i R5 i vec sta ti padne na pamet). Sta znaci R20. Faktor geometrijske progresije za R20 je dvadeseti koren iz 10. Za R50 bi bio pedeseti koren iz deset. (ajde malo papir i olovku u ruke pa nadjite koji je red 1.6180339887

Cemu ovo sluzi?

Pa u proizvodnji je veoma vazno pokriti optimalnim brojem proizvoda sve dimenzije. Npr. dimenzije cevi od najmanjeg do najveceg precnika se prave u serijama DN5, DN10, DN15, DN25, DN32, DN40, DN50, DN65, DN80, DN 100, DN 125 ... itd

Snage motora u vozilu ce biti rasporedjene kao 40kW, 50kW, 65kW, 80kW ...itd
odnosno ako krenemo od 45kW, 55kw, 90kW ...

Prema tome, ne u estetskom smislu je bitan princip doslednosti a ne vezivanja za bilo koji odnos. Izaberi koji hoces odnos , ali ga u potpunosti ispostuj i bice lepo.

Dopunska literatura: M.Ognjanovic: Konstruisanje Masina, Masinski fakultet, Beograd
Go to the top of the page
 
+Quote Post
SpinneR.sr
poruka Mar 14 2006, 12:13
Poruka #31


dark Sith

Grupa: VIP
Poruke: 1,809
Datum reg.: 17-January 05
Lokacija: Dark side of the force
Član broj: 19



Gujo laugh.gif

Meni je prosto žao da ti brišem ovoliki post..
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Dicky
poruka Mar 14 2006, 14:44
Poruka #32


Urednik

Grupa: Članovi
Poruke: 3,011
Datum reg.: 19-May 05
Lokacija: Beograd
Član broj: 697



MAcho jeli ovo preuzeto iz DCW???

Druagr Tolimir nam je na jednom od skupova podelio cdeove sa svim brojevima tog casopisa u PDF formatu, ima jako korisnih stvari za citanje...
Go to the top of the page
 
+Quote Post
NiTRO
poruka Jul 19 2006, 01:09
Poruka #33




Grupa: Članovi
Poruke: 906
Datum reg.: 19-January 05
Lokacija: Ниш
Član broj: 59



Slazem se sa Gujom da svaki pravilan niz daje zanimljive rezultate ako ga se pridrzavamo, ali ipak zlatna proporcija nije dzabe zlatna smile.gif

Verovatno je to odnos po kome je Svevisnji nas standardizovao pa nam se zato najvise svidja wink.gif



Oba pravougaonika recimo postuju neku proporciju izmedju visine i sirine, ali kad bih morao da kazem koji mi je lepsi, mislim da bih odabrao pravougaonik desno jer mi je "srazmerniji" tj. duza stranica nija jednaka sa kracom i time smanjujemo monotoniju, ali nije ni toliko duza od nje da bi je ugrozila svojom dominacijom.

Odnos stranica u levom je 3:1, a u desnom je 1.6:1.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Žana
poruka May 2 2007, 22:55
Poruka #34




Grupa: Članovi 1
Poruke: 9
Datum reg.: 4-August 05
Lokacija: Beograd
Član broj: 1,372



FOTOGRAF NIJE SLIKAR

Kompozicija je reč koju mnogi fotografi upotrebljavaju vrlo obazrivo, iz razloga straha, predrasuda ili neznanja. Oni koji se plaše, smatraju da je tema razgovora suviše problematična i zamršena za ma kakvu vrstu diskusije; oni koji se klone ovog izraza zbog predrasuda, dovode to u vezu sa jalovim piktorijalizmom staromodne salonske fotografije, a oni koji su ostali neznalice u fotografiji, pravdaju to zbog mističnih, zbrkanih diskusija koje suviše često zamute svaki razgovor o ovome predmetu. Ali kompozicija — »stvaranje celine«, da upotrebimo definiciju Thorndika Barnharta — je osnovni problem za svakoga fotografa koji želi da postigne više od običnog »škljocanja«.

Možda je »uređivanje« (organizacija) ili »pripremanje« bolja reč. Kompozicija bi, dakle, značila uređivanje (organizovanje) likovnih elemenata — forme, linija, svetlih i osenčenih partija — u ujednačenu, skladnu celinu.

Život je bezgranično raznolik, haotičan i promenljiv. Zadatak kreativnog fotografa je da odvoji fragmente ovoga haosa i da ga tako »uredi« u tražilo svoga aparata da slika ispadne jasna i povezana. Gramatika kompozicije, tj. oni grafički elementi koji stvaraju kompoziciju i zakone koji je prate, jeste ista za fotografiju kao i za slikarstvo ili bilo koju drugu likovnu umetnost. Ali metodi postizanja kompozicije nisu isti za sve likovne forme i ovo unosi dosta konfuzije i protivrečnosti.

I slikarstvo i fotografija koriste ravnu površinu i oboje su ograničeni oštrim, utvrđenim granicama pravougaonika ili kvadrata. Razlika između fotografa i slikara je u prilaženju pravljenja slika. Slikar stvara direktno i ima apsolutnu kontrolu nad elementima kompozicije. On stoji ispred parčeta čistog platna i koristi potpuno slobodu da stvori što želi. Ako je čak slikar apstraktan ili subjektivan, on može eksperimentisati i sa oblicima, bojama i strukturom koji nisu ni u kakvom stvarnom odnosu sa realnim objektima.

Fotograf, međutim, mora da radi indirektno da bi stvorio efektnu kompoziciju. U poređenju sa slikarom, fotograf je mnogo više i čvršće vezan sa realnošću. On može da registruje samo ono što stvarno živi pred objektivom njegove kamere. Da li ovo znači da je fotografija mehanički proces registrovanja bez kontrole fotografa? Svakako da ne, jer ovaj argumenat, koji se javio još pre 120 godina, čim su Daguerre i Niepce fiksirali svoje prve fotografije, prilično je brzo srušen, zahvaljujući nekim fotografijama u toku ovih istih 120 godina.

Fotografi stvaraju kompozaciju najvećim delom indirektnim metodama. Samo studio-fotograf radi sa uvežbanim modelima ili mrtvim predmetima, te tako ima direktnu kontrolu kao slikar. Događaj može da se režira, stolica može da se pomeri a rolpapir da uguši nepogodnu pozadinu, ali ovo su ipak ograničene metode. A što se tiče fotoreportera, on smatra na-ročitim uspehom ako događaj prikaže onako kako se desio. Pa koje su onda indirektne metode kontrole koje ostaju fotografu?

Mogle bi čitavu knjigu da napune, ali ove dve su najosnovnije: kontrola prostora i kontrola vremena. Kontrola prostora znači izbor daljine snimanja — opšti plan, srednji plan, krupni plan ili detalj — i određivanje ugla snimanja. Svaki onaj koji napravi korak dva udesno ili ulevo da bi se oslobodio neželjene pozadine, vrši kreativnu kontrolu u toku samog slikanja. Fotograf se kreće u prostoru oko svoga objekta i time menja kompoziciju. Ako ima dobre oči, on će naći daljinu i tačku snimanja koje će najbolje izvršiti uređivanje njegove slike. On može i povećati svoju kontrolu izborom objektiva različitih žižnih daljina, od ekstremno širokih do super-teleobjektiva.

Kontrola vremena je možda jasnije objašnjena Henri Cartier-Bressonovom koncepcijom »odlučujućeg momenta«. U toku događaja — većina situacija sa kojima se suočava fotograf su u stanju kretanja — trenutak koji se izabere za ekspoziciju je najznačajniji. Jedan delić sekunde kasnije ili ranije i slika (tj. veran trenutak događaja) je ispuštena. Fotograf treba da ima oštar vid i brz refleks da bi uhvatio »leteći trenutak« kada se elementi njegove slike spajaju u dobro organizovanu celinu.

Ove dve osnovne metode kompozicije slike ne znače sve metode koje stoje na raspoloženju fotografima. Postoji još osvetljenje, izbor žižne daljine (tj. izbor oštrine ili neoštrine), hemiska kontrola nad tonalitetom i kontrastnošću — i plus svega rad u mračnoj komori: kontrola kopiranja, razvijanja i povećavanja. Svi ovi metodi čine fotografiju više kreativnim sredstvom izražavanja, nego razni mehanički pronalasci za golo registrovanje realnosti.

Ipak, fotograf, više nego slikar, u milosti je slučaja. On treba još da razvije intuiciju za dobru kompoziciju i munjevitu reakciju zato što se često dobra fotografija pojavi neočekivano i nestane skoro uvek pre nego što on — ili zatvarač — okine. Nije potrebno nikakvo podudaranje između broja načinjenih ekspozicija i broja postignutih dobrih slika, ali jedan snimak je retko dovoljan. Ako slikar napravi grešku on može da je popravi i ponovo da pokuša. Ako fotograf pogreši, on ne može da popravi grešku sem da napravi novi snimak.

Svaka umetnička ekspresija ima svoja ograničenja. U poređenju sa slikarom, fotograf radi pod težim ograničenjima koja usto više zahtevaju. Ali u okviru ograničenja svoje forme on još može da koristi ogromnu slobodu stvaranja. Grešaka će biti utoliko manje ukoliko više savladate različite fotografske kontrole koji zapravo komanduju elementima kompozicije.



ZADATAK KOMPOZICIJE

Dobra kompozicija, kao vrlina, je nešto s čim se praktično svaki može pohvaliti. I dok većina fotografa barem veruje da dobro komponuje svoje slike, malo njih zna zašto je kompozicija tako važna. Odgovor na pitanje »Zašto se mučimo sa kompozicijom«? je stvarno vrlo jednostavan. Dobro komponovana slika je jasnija, efektnija i prijatnija nego ona koja je rđavo komponovana.

Fotograf izražava sebe ne samo izborom onoga što slika, već isto tako i načinom koji je izabran da gleda na objekat. Posao i briga svakog fotografa nije samo sadržaj slike već i kompozicija forme u kojoj je sadržaj izražen. I dok je dobra kompozicija značajna za svaku fotografiju, njen odnos prema objektu može da se menja. U većini fotografija zadatak kompozicije je da podupre i razjasni sadržaj slike. Međutim postoje i fotografije koje su apstraktne. U ovim fotografijama objekat je izabran pre svega za grafički efekat i u tome smislu kompozicija je slika.

Kompozicija svake slike ima više zadataka. Najosnovniji zadatak je da koncentriše pažnju na centar interesa slike. Kompozicija koja vodi pogled posmatrača na deo slike koji nije u odnosu sa idejom koju je fotograf hteo da izrazi, izgleda rđavije nego da je zaboravljena. Posmatrač ne bi trebalo da ima neugodan osećaj radoznalosti o tome šta se dešava »iza« slike. Držanje pažnje posmatrača je značajna funkcija fotografske kompozicije.

Najsloženiji i najprefinjeniji zadatak kompozicije je da podrži emocionalnu visinu fotografovih osećanja o objektu slike. Mišljenje da različiti tipovi linearne kompozicije mogu imati različito emocionalno dejstvo — iako se to često događa — postaje vrlo problematično i nejasno. Ipak, poznato je da horizontalna linija najbolje daje utisak mirovanja; vertikalna linija izražava dostojanstvenost i ozbiljnost; dijagonalna linija je najdinamičnija; cik-cak linija je najaktivnija a kriva je najgracioznija. Pri svemu tome ne sme se nikada zaboraviti da se dinamična kompozicija primenjuje samo na dinamične mo-tive.


NE M0ŽETE RUŠITI ZAKONE AKO IH NE POZNAJETE

Često se govori da nema utvrđenih zakona kompozicije i da mnoge fotografije ne poštuju ni osnovne zakone kompozicije. Međutim, zaboravlja se kada se zakoni ruše, da onda mora postojati stvarni razlog, vizuelan ili psihološki, da se to čini.

Evo nekoliko osnovnih zakona kompozicije kojih se, manje-više, svi drže:

Izbegavajte tonsko mešanje. Jedna od najobičnijih grešaka u kompoziciji je zaboravljanje da se isti tonovi mogu pomešati.

Dajte samo jedan centar interesa
. Ako ima više od jednog važnijeg objekta, odn. više centara interesa, slika će zbuniti posmartača.

Uključivanje prednjeg plana pomaže da se stvori iluzija dubine. Mnoge neplastične i neinteresantne slike mogu se lako spasiti ubacivanjem prednjeg plana.

Ne delite sliku na dva jednaka dela. Ovaj savet sadrži istinu da ni vertikale ni horizontale ne treba tačno da dele sliku. Rezultat će biti suviše statična, simetrična kompozicija.

Centar slike ne sme biti i centar interesa. Centar interesa je najznačajnija tačka na slici, — to je mesto na koje oči odmah idu. Efekat će se znatno smanjiti ako centar interesa bude i centar slike.

Pokret neka ima prostora ispred sebe, a ne da beži iz slike. Akcija ili pokret ma koje vrste vodi oči u pravcu kretanja. Ako akcija beži iz slike više nego što ulazi, kompozicija je oslabljena. Ovo isto važi i za portret.



JEDNOSTAVNOST JE KLJUČ ZA KOMPOZICIJU

Čista ili neutralna pozadina pomaže da se objekat lepše istakne. Ekspozicija i osvetljenje takođe pomažu da se reducira konfuznost i prenatrpanost. Ako vam nisu potrebni detalji u senci, tj. mogu nepotrebno da privlače pažnju, onda ćete kraće eksponirati i dobićete crnu senku. — Snimanje sa male daljine je najefektniji i najlakši način da se isključe nepotrebni detalji i da se istakne ono što je najvažnije na slici.

Oštrinom odn. neoštrinom slika se takođe pojednostavljuje. Osim toga već kada gledate motiv izbacite sve što je nepotrebno. Fotografsko gledanje je neprekidan rat protiv nebitnog i beznačajnog.


IZREZ IZ NEGATIVA STVORIĆE BOLJU SLIKU

Postoje dva osnovna tipa pravljenja izreza iz negativa. Prvi i najobičniji je korektivni izrez: to je izbacivanje elemenata koji ruše ekspoziciju i koje ne možete da isključite iz slike kada snimate. Korektivan izrez je i sređivanje manjih »nereda«, kao izbacivanje kosih ili ispravljanje horizontalnih linija.

Drugi tip pravljenja izreza se vrši u kreativne svrhe. Jasno je da nećete uvek želeti da budete ograničeni onakvim slikama kakve su snimljene. Neke slike prirodno traže vertikalan format, a neke bolje izgledaju u horizontalnom formatu.

Treba ipak podvući da je pravljenje izreza iz negativa stvar ukusa i znanja fotografa.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Abdee
poruka May 2 2007, 22:58
Poruka #35


Duhovni vođa

Grupa: Foto urednici
Poruke: 11,239
Datum reg.: 16-January 05
Lokacija: Detelinara, Novi Sad
Član broj: 13



Da li je ovo tvoj tekst ili je uzet odnekud?
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Žana
poruka May 2 2007, 23:03
Poruka #36




Grupa: Članovi 1
Poruke: 9
Datum reg.: 4-August 05
Lokacija: Beograd
Član broj: 1,372



CITAT (Abdee @ May 2 2007, 23:58) *
Da li je ovo tvoj tekst ili je uzet odnekud?



Nije moj.

Moglo bi se reći da je to kompilacija izvučena iz nekih starih foto časopisa (ima u njima oko pola veka, čini mi se.)
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Abdee
poruka May 2 2007, 23:25
Poruka #37


Duhovni vođa

Grupa: Foto urednici
Poruke: 11,239
Datum reg.: 16-January 05
Lokacija: Detelinara, Novi Sad
Član broj: 13



Navedi izvore, makar delimicno.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Bocca
poruka May 2 2007, 23:34
Poruka #38




Grupa: Članovi
Poruke: 3,483
Datum reg.: 7-November 06
Lokacija: Novi Beograd, Fontana
Član broj: 7,200



hmm da stvarno, pa ako moze da se nadje i skine sa nekih mreza, okacicu na neki share sajt da svi skinu smile.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Петар М. Дима
poruka May 3 2007, 01:32
Poruka #39




Grupa: Članovi
Poruke: 4,099
Datum reg.: 20-November 05
Lokacija: Бор
Član broj: 2,332



CITAT (Abdee @ May 2 2007, 10:58) *
Da li je ovo tvoj tekst ili je uzet odnekud?



CITAT (Abdee @ May 2 2007, 11:25) *
Navedi izvore, makar delimicno.



остав' Жаену на миру, довољно је рекла smile.gif

Хвала

што си несебично поделила оно што човек годинама скупља и љубоморно чува ... још да текст буде поткрепљен којом фотографијом и ето новог наслова:

Тао фотографије, мат у три потеза wink.gif

Свако добро.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
NiTRO
poruka May 3 2007, 01:50
Poruka #40




Grupa: Članovi
Poruke: 906
Datum reg.: 19-January 05
Lokacija: Ниш
Član broj: 59



Lep tekstic, evo i ja nesto slicno blogovao prosle godine na tu temu...

http://veljovic.blogspot.com/2006/02/blog-post.html
Go to the top of the page
 
+Quote Post

4 - broj stranica V  < 1 2 3 4 >
Reply to this topicStart new topic

 



Lo-fi verzija Trenutno vreme: Thursday 12. December 2019 - 19:16

Sve informacije (poruke, teme i sl.) predstavljaju stavove samo njihovih autora.
Objavljivanje informacija sa sajta u nekomercijalne svrhe moguće je samo uz navođenje URL adrese diskusije.
Za sve druge vidove distribucije potrebno je imati izričitu dozvolu administratora Dizajn Zone i/ili autora poruka.
Autorska prava za sadržaj poruke zadržava njihov autor, osim ako nije drugačije naznačeno.

powered by:Plus hosting