Dobrodošli, goste ( Prijava | Registracija )

118 - broj stranica V  < 1 2 3 4 > »   
Reply to this topicStart new topic

ШВРЋК, до А од Ш

V
mr.sch
poruka Apr 12 2010, 06:07
Poruka #21


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



КК - ипак су то две анистоветне™ даме (ако се она друга не бави заиста кик(с)-боксом) huh.gif

ЧЧ - са три линије можеш само ако кренеш од теорије, да се паралелне линије ипак негде у бесконачности секу, па онда потпис мачем (дуг целу вечност) као Зоро. Хм, ако је она стварно фашиста, зар неће онда решење бити у шест потеза и са једним дизањем оловке? smile.gif


идеја од пре више година, да се на удаљеним станицама, поставе људске скулптуре, не би
ли умањили осећај усамљености (може и као споменик свим окамењеним Годоистима ГСП-а)
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Che che
poruka Apr 12 2010, 09:44
Poruka #22




Grupa: Članovi
Poruke: 2,143
Datum reg.: 26-January 05
Lokacija: Beograd
Član broj: 143



CITAT (mr.sch @ Apr 12 2010, 07:07) *
ЧЧ - са три линије можеш само ако кренеш од теорије, да се паралелне линије ипак негде у бесконачности секу, па онда потпис мачем (дуг целу вечност) као Зоро. ...

To i dodje pravo "aut sajd d boks" razmisljanje, zar ne...
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 12 2010, 20:00
Poruka #23


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



Па сад, могу те Гордијеве тачкице да се мацну једним потезом молерске четке. Мислио сам више на аутсајд'-д-баундинг-бокс, него на практичну примену математичкогеометријских теорија

Иначе се торија и пракса увек сукобљавају у екстремима и граничним вредностима. Тако нам је нпр, у основној школи дат један од задатака типа "ако Онај има толико година а Овај онолико, кад ће први бити старији...итд" или нешто слично томе.
Мада сам први пријавио решење, и мада је оно било тачно, био сам неславно дисквалификован, јер је поступак био неприхватљив (са научне тачке) у математици. Данас је то познато као brute force приступ проблему, тј. "принтовао" сам "листинг" параметара (графитном оловком на папиру), из године у годину, док се није појавило добитно решење. Уместо постављања формуле, која је употребљива за све наредне случајеве, добијено је једнократно решење, али за знатно краће време.
У животу се касније дешавало, још неколико пута, да је "практично исправније" ствари решити "пешачким приступом" - јер би развој посебног наменског програма, коштало и времена и новца, а следећа примена истог се није назирала. Све је у правилној процени - кад радити по правилнику, а кад најкраћим путем решавати проблем.
друга идеја, где скулптуре носе надстрешнице... ваљало би решити проблем
голотиње, мада ми се чини да би чак и тада, подлегли општој вандализацији
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 12 2010, 22:00
Poruka #24


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



...и трећа идеја, да се искористи сигнализација за рекламе,
кајрон од три линије или фиксни текст у "две строфе/боје"
Go to the top of the page
 
+Quote Post
cygap
poruka Apr 13 2010, 11:52
Poruka #25




Grupa: Članovi
Poruke: 469
Datum reg.: 1-February 07
Član broj: 8,840




Pade mi na pamet kako bi ove zakrivljene ručke kišobrana bile zgodne da se okači ceger ili kesa dok putnici čekaju prevoz...
A onda, kad pomenu golotinju, kačenje cegera i kesa dobija i širu primjenu... blush.gif huh.gif
Fino zamišljeno, sve pohvale, ali na udaljenim stanicama je čekanje jako dugo i ne sumnjam da bi skulpture bile brzo osakaćene, nažalost...
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 13 2010, 17:26
Poruka #26


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



Попут Расела који је пао са Кроува, изазван легендом о именовању зле машине из Одисеје, провртих пре пар година један тест, и... ОНО се јавило!
Шта ли ће на све ово рећи 128 "бинарних" чланова Зоне:
(3intuit, 6ar, balka, barka, bolkonski, Bone, boo, busu38, carlitos, che444, cisco, civi, cole, Cuchulainn, danedral, danen, davidov, Deadox, drnenadm, dzeriho, Dzon Vejn, fg_team, FleksoNilPeterF3000, floradesign, funtel, galeb, glumacglumac, gui-guru, Hehi, herox85, HuLsH, Jeremyn, kiklop79, King Shone, kresa, lecha, 'Mic, miniatura, mladjaniX, mrtwisteryu, munje, Nazg_ul, necone, nedan, neje77, [neks], nekula777, nelic, nelle, NeMiLose, nenad.s, nenad.xi, nenad92, nenad1912, nenadbg, nenadh, NenadMar, NenadMit, nenadn, nenadness, nenadsm, Nenad Stojanovic, nenad_pet78, nenenenad, nesa89gr, nesabass, nesaKG, nesa mika, Nesh82, Nesh83, Nesha, nesha056, neshadeath, NESHOKV, neskeks, nesonjacc, Nesso, nessokv, nex999, Nezla, nimreklame, nmaric, nnd.crc, nnisavic, nno, noname, omnispacer, panzer, pela, pepi, phoenix_design, pobesneli Super-Mario, pyost, ®ajko, rale88, redspy, RED_TRAKTOR, RJofVFX, RUSHezine, SANJAR72, sapic, sator koji hoda, ScheGuevara, Seasky foto, Sh0ne, shone75pa, shoneris, shonest, shonetow2, Shonnne, shonsy, shoxMeister, Sone, sonecu, sonello, spaceart07, staletic, stavrov, tataleka, tesovicn, TheHacker, tuturututu, vidak, vili, vnesha, vukela, watson i ajkula, x-mas)
... или су делови програма гигантског компјутера званог Земља?
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 14 2010, 00:11
Poruka #27


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



И, као почасни гост на подужој листи чланова, истоимени професор, маг сајберспејса (док исти још није ни постојао) геометрије и перспективе - укрштао је праве, увртао равни, кривоизводио површине, продирао, пројектовао, обарао и конструисао разна чуда, што рукама, што лењиром у ваздуху. И, премда ВР кациге нису биле подељене нетрепћућем гледалаштву, сви су се осећали дужни да уложе макар симболични напор у сагледавању те нове димензије чудеса.

сведочење једног посматрача, из хипнотисаног гледалишча
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 14 2010, 10:50
Poruka #28


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



пар његових "зен" поука, које излазе ван оквира предавања:

* * *
"Сенка коју бацимо, тамнија је од сопствене"
"Све што знамо је лако, све што не знамо - тешко"
"Није довољно гледати из једног угла, на основу искуства, да би одредили форму"

* * *


стари, неприхваћени предлог плаката за најпознатији словеначки андрграунд панк фестивал No Border Jam (синс 1992)
Go to the top of the page
 
+Quote Post
lisa
poruka Apr 14 2010, 17:18
Poruka #29




Grupa: Članovi
Poruke: 2,270
Datum reg.: 16-February 05
Član broj: 287



Gde izvuce ovaj ''intervju'' Kesica?!?
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 14 2010, 18:34
Poruka #30


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



То ми звучи као реторичко питање? Кад нисам пронашао Грујине изјаве онлајн, помислих да је довољна лепа реч о њему, а интервјуисаног има по часописима, чак и у Пешчанику (ДЛ)... па сад, нека свако за себе извлачи закључке о лику и делу. Шта сада ради, и где је, након 6 година... стварно немам појма, није ме занимало.

Но, кад смо већ код Новог Амстердама, ево основе једног стана, која ми је допадљива и на графички начин, онако, да се увећана окачи на зид, као постер или слика. Нажалост, немам фотографије ентеријера а ни име архитекте.
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 15 2010, 09:41
Poruka #31


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



У наставцима следи одломак из аутобиографије Џеки Чена I'm Jackie Chan: My Life In Action, објављене у часопису Details, 1998 (тада је имао само 44 године) - као клинци смо волели да га гледамо у филмовима, да би данас пука симпатија прерасла у поштовање. Срећан (окаснели) рођендан, легендо.

Stojim na nebu, na krovu tornja od stakla i čelika u Roterdamu, u Holandiji. Dvadeset jedan sprat vazduha deli me od betonskog pločnika. Spremam se da skočim. Moji kaskaderi mi kažu da je skok bezbedan - pa, ne baš bezbedan, ali možda manje nego smrtonosan. Naravno, oni su pokušali skok samo sa šesnaestog sprata. Ja sam odlučio da vratolomiju povećam za još pet spratova. Nekoliko sekundi uzbuđenja više pred kamerama. Nekoliko krikova više iz publike koja žudi za adrenalinom.
Umoran sam. Srce mi je teško kao kamen. Moje telo vrišti na mene zbog svih štrapaca kojima sam ga izlagao u poslednjih četrdeset godina. Kroz glavu mi proleće misao: Je li ovaj skok zaista neophodan? Ali odgovor je tu istog časa kad sam sebi postavio pitanje: da. Jer ovaj skok je specijalan. Nije samo zbog fanova, kritičara i boljeg mesta na listama koje se prave prema prihodu na blagajnama. Radim to za čoveka koji mi je omogućio da danas stojim ovde.
Ovaj skok je za mog učitelja.


Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 15 2010, 18:23
Poruka #32


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



BILO JEDNOM U HONGKONGU
( аутобиографија Џеки Чена 1/10 )

Čim smo prošli kroz vrata, učitelj Yu je pozdravio moju majku i oca, obavio mi ruku oko ramena i uveo me u foaje. "Dobro došao, Kong-sang. Nadamo se da ćeš uživati u boravku ovde."
"Smem li stvarno da ostanem, tata?" upitao sam još ne verujući u svoju sreću.
"Dokle god želiš", odgovorio je on.
Na stolu je bio svitak papira. Moj otac ga je uzeo, a mati je gledala preko njegovog ramena. "Mislim da je sve u redu, gospodine i gospođo Chan", rekao je učitelj. "Ovo je standardni ugovor. Čim potpišete, preuzimam svu odgovornost za dečaka. Hraniću ga, odevati, obezbeđivati smeštaj o svom trošku i pružiti mu najbolju obuku na svetu u veštini kojoj nema ravne: veštini kineske opere."
Moj otac je seo. Ja sam odšetao do police s oružjem. "Možda će postati čak i zvezda", osmehnuo se učitelj kad sam izvukao jedan mač i izmahnuo njime iznad glave.
"Ovde piše da dečaka možete disciplinovati čak i do smrti!" izustila je moja majka drhtavim glasom.
"Da, disciplina je duša naše veštine."
"Čuj", obratio mi se otac i prekinuo me u igri. "Koliko želiš da ostaneš ovde? Možeš ostati pet, sedam godina..."
"Zauvek!" viknuo sam.
Majčini zglavci su pobeleli, tako je stegla očevu ruku. "Najduži rok je deset godina", rekao je učitelj, uzeo pero i ispisao broj na zamotuljku. Otac se potpisao na dnu. Ugovor je bio sačinjen. Tad to nisam shvatao, ali od tog dana bio sam vlasništvo Kineske dramske akademije i učitelja Yu Jim-Yuena.
Imao sam sedam godina.




Аух, кад ли је пре прошло десет година - од ових грозомортриполуцинација, са мутираним рођаком вамилије Адамсових?
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 16 2010, 08:45
Poruka #33


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



PRIJEM U PORODICU
( аутобиографија Џеки Чена 2/10 )

"Kad ćeš se vratiti, tata?" upitao sam se dok smo se autobusom vozili kroz krivudave ulice. Lice mu je bilo ozbiljno i nepokretno, kao maska. "Mogućno je da te neću videti vrlo dugo", rekao je. Bio sam suviše mali da razumem ideju prolaznosti vremena. Da li misli na nedelje? Mesece? Godine? Mati me je uhvatila za ruku. "Tvoj otac ide da radi u Australiji, preko okeana, da jednog dana može da ti donese stvari koje voliš."
Činilo mi se da je pogodba poštena - moj otac odlazi da bi doneo lepe stvari.
"Kong-sang", oslovio me je on mojim pravim imenom, "ti si sad veliki dečak, dovoljno velik da se staraš o sebi. Znam da ćemo se ponositi tobom."
Tupo sam klimnuo glavom. Bilo je vreme da se vratim u Akademiju - i u svoj novi život.
Mada sam bio novi učenik, prema meni su se ponašali kao prema počasnom gostu. U vreme obeda sedeo sam kraj učitelja i imao pravo da biram jela, koja su zatim išla od ruke do ruke. Ali, pošto su me nekoliko dana mazili kao princa, sinulo mi je da deca sve manje razgovaraju sa mnom. Izjutra, dok su drugi učenici odlazili da vežbaju, nastavljao sam da spavam. Dok su oni radili bolne vežbe istezanja i do krajnjih granica snage trenirali kung fu i akrobacije, ja sam se igrao sam. Ponekad sam se priključivao njihovim vežbama - ali samo na koji minut, a onda sam počinjao da se smejem i gubio interesovanje.
Šestog dana boravka u Akademiji našao sam se u kujni s ostatkom zaliha koje mi je ostavila mama, vrećicom oraha u ljusci. Nisam video ni tučak ni malj. Razočarano sam počeo da udaram po stolu dok se vrećica nije pocepala. Koštunjavi plodovi rasuli su se po podu, a neki su se otkotrljali iza frižidera. Jauknuo sam i počeo da ih skupljam, a jednu ruku zavukao sam iza frižidera. Posle minut ili dva neko me je zgrabio za pantalone. Bio je to učitelj, a iza njega je stajao veliki brat, Yuen Lung. Bio je tu i Yuen Tai, koji se zlobno kezio.
"Vidite, učitelju", rekao je ovaj poslednji. "Kazao sam vam da se on igra utikačem za struju."
"Ne, nisam, samo sam hteo da dohvatim orahe!" viknuo sam.
"Trebalo je da držiš ruke u džepovima, novi dečko", kezio se Yuen Lung.
Učitelj me je odvukao u salu za vežbanje. Bio sam preplašen. Stari simpatični učitelj potpuno se promenio. Lice mu je bilo ljutito i hladno. Odjednom mi se pričinilo da vidim izraz očevog lica pre nego što bi me kaznio. "Kong-sang, ti voliš da grickaš između obroka, je li?" upitao je učitelj. Klimnuo sam, a onda odmahnuo glavom, ne znajući koja će me reakcija spasti.
"Mislim da je vreme za jiajiang mien", kazao je on i dao znak Yuen Tingu. Jiajiang mien je vrlo začinjeno jelo od testa, koje se sprema s mesom i služi hladno. Ostala deca skupila su se oko nas u širokom krugu i cerila se. Yuen Ting se vratio s tankim prutom od ratana.
Učitelj me je oborio na pod i naredio mi da legnem potrbuške. Osetio sam da mi grubo svlači pantalone do kolena. Onda fijuk i udarac. Vrisnuo sam. Žestok udarac prutom bio je bolniji od očeve šake, pa i od kožnog kaiša - najbolniji koji sam ikad dobio. A posle svakog razdirućeg zamaha prutom sledile su nove paklene muke dok nisam promukao, a zadnjica mi je gotovo obamrla od bola. Plakao sam i dozivao oca i majku da me vode. Želeo sam da se vratim kući. "Ćut!" grmnuo je učitelj, oznojen od napora. "Ako nećeš još jednu porciju!"
Zanemeo sam. Sutra izjutra učitelj me je odveo u salu i zvanično me predstavio ostalim učenicima. "Ovo je naš novi đak", rekao je svečano. "Došao je kod nas kao Chan Kong-sang, ali kao član naše porodice mora da dobije novo ime. Molim vas, pozdravite svog novog brata, Yuen Loa."
Učenici su me okružili, stiskali mi mišice, pljeskali me po ramenu i hvatali za ruke. Postao sam jedan od njih. Tako su me primili u klub.




на тему закомпликованије (puzzle yourself) географије, у последњих двадесетак година

Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 16 2010, 13:02
Poruka #34


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680




кратка пауза, чисто да поздравим најтврђу публику, која овде залази грешком... на путу до пијаце rolleyes.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 16 2010, 17:30
Poruka #35


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



KRVAVI TRENING
( аутобиографија Џеки Чена 3/10 )

Brzo sam naučio da pažljivo gledam drugu decu. Kad bi oni ustali, ustajao sam i ja. Ako bi seli, sedao sam i ja. Ponavljao sam sve što su govorili. Polako sam se navikao na režim. Najveći brat budio nas je u pet sati izjutra. Peli smo se na krov. Što smo tiše mogli, da ne uznemiravamo komšije, pretrčavali smo nekoliko krugova po krovu. Posle trčanja išli smo na doručak. Nije bilo vremena za odlazak u kupatilo jer je učitelj imao teoriju da ako nekom od nas treba toalet, to znači da nismo vežbali dovoljno oštro.
Doručak je jedva zasluživao da se nazove obrokom. Dobijali smo po zdelu u kojoj se nalazio congee, žitka kaša od pirinča. Onda su počinjale vežbe, koje su trajale po pet-šest sati: zagrevanje, rad nogu, borilačke veštine i akrobatika, sve jedno za drugim u sali Akademije.
Najteži deo obuke bile su gimnastičke vežbe u vazduhu, koje kineskoj operi daju vizuelnu raskoš. Skokovi s letenjem i prebacivanjem preko glave učeni su i uvežbavani bez zaštitne mreže ili pribora za kačenje, koji bi sprečio povredu u slučaju pada. Gledajući druge kako s lakoćom i elegantno izvode teške gimnastičke figure, poželeo sam da i ja to uradim. Učitelj, zadovoljan mojim oduševljenjem, pozvao je Yuen Tinga i Yuen Lunga da me nauče.
Oni su me bez upozorenja dograbili oko struka i prevrnuli. Prostorija se okrenula oko mene, a glava mi je bila suviše blizu poda.
"Sledeći put zabaci glavu nazad", rekao je najveći brat. "Moraš da ukrutiš vrat", dodao je drugi. A onda su mi kazali da pokušam sam. Bila je to cela lekcija koju sam dobio za ovaj opasni manevar. Posle niza padova uspeo sam da se nezgrapno dočekam na noge, ali pre toga dobro sam se ugruvao. U odnosu na neke druge, još sam prošao jeftino.
Jednog dana neki mlađi učenik seo je dok smo vežbali kolutove. Ranije tog jutra tiho se požalio najvećem bratu da ima vrtoglavicu. Ali učitelj nije hteo da čuje izvinjenja. Na povrede ili na bolest on je gledao kao na zabušavanje. Po njegovom mišljenju, ako ste mogli da se krećete, mogli ste i da letite - i samo povredu koja bi vas obogaljila uvažavao je kao razlog za poštedu.
"Zašto sediš, dečko?" upitao je ledenim glasom, punim prezira. "Napravi tuce letećih kolutova i biće ti bolje." Učiteljev predlog bio je ravan zapovesti, pa je dečak protrljao glavu i pokušao da napravi tražene figure u vazduhu. Posle dva nesigurna skoka pao je u stranu, udario glavom o oštri ugao jednog stola i onesvešćen srušio se na pod. Svi smo ga užasnuto gledali. Krv je curila iz rane na njegovoj slepoočnici. Nije se micao.
Umesto da pozove bolnicu, učitelj je rekao: "Yuen Ting, donesi mi torbu."
Učitelj je iz torbe izvadio nekoliko listova duvana i privio ih na ranu da zaustavi krvarenje. "Sklonite ga u stranu", naredio je starijoj braći i Yuen Lung i Yuen Tai digli su dečaka i smestili ga kraj zida. Vežbanje je nastavljeno kao i obično.
Četiri sata kasnije dečak se osvestio jaučući jer ga je glava bolela. "Učitelju, on je budan", rekao je Yuen Ting. "Ti si spavao dok su drugi radili", kazao je učitelj. "Posle ručka pokazaćeš nam šta može da uradi osoba koja se dobro odmorila."




нови врстићи од прстићи - укрстићи, срастићи и постићи да ићи, брстићи, велики порастићи и нас сустићи

Go to the top of the page
 
+Quote Post
Leon
poruka Apr 16 2010, 21:13
Poruka #36




Grupa: Članovi
Poruke: 997
Datum reg.: 28-November 06
Član broj: 7,655



I ta vie želi da čuje od najtvrđe publike koja potuje tvoj rad, kad već odavno sve zna ?
Svaki rad ima neponovljiv mek smile.gif (jbga, potrefilo se tako, ta da se radi)... i jedino to ostaje je nadanje da ih ima u visokoj rezoluciji i da će ih tampati kad+tad i napraviti izložbu.
Eto...

"Pozdrav i potovanje!"

smile.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 16 2010, 21:55
Poruka #37


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



PREŽIVETI DAN
( аутобиографија Џеки Чена 4/10 )

Ručak u školi bio je obilniji od doručka, sa supom, čiji su glavni sastojci bili tofu i zeleniš, s pirinčem i ribom kao glavnim jelom. Posle jela konačno su nam dozvoljavali da odemo u kupatilo. Zatim smo prelazili na najvažniji i bolniji deo treninga: vežbe savitljivosti. Izvođači u operi moraju da izvode potpunu špagu, kako horizontalnu (na tlu), tako vertikalnu (držeći jednu nogu visoko iznad glave). Najgore je bilo ako niste mogli da napravite potpunu špagu. Učitelj je slao najvećeg brata da pritiskuje vaše telo nadole dok vam se ne bi učinilo da vam zglobovi pucaju. A ako najveći brat to nije mogao sam, zvao je starije učenike i oni su vam razvlačili noge dok vas je on gurao iz sve snage. Nisu pomagali ni kuknjava ni vrisci - na kraju ste morali da uradite špagu.
Posle špagi vežbali smo stoj na rukama. Izvođač u kineskoj operi mora da se na rukama oseća isto tako sigurno kao na nogama. Učitelj je odredio da učenici moraju da stoje na rukama najmanje pola sata neprekidno. Posle petnaest minuta ruke su nam trnule, krv je jurila u glavu i tukla u slepoočnicama, stomak nam se prevrtao. Ali najmanje pomeranje nekog uda donosilo je kaznu prutom od ratana - a teško onome ko bi se usudio da padne!
Onda bi došla večera, koja je bila obilnija verzija ručka. Pošto bi sudovi bili odneti, učitelj je odlazio da se kocka ili da poseti prijatelje, a mi smo dugačkim hodnikom išli u veliku sobu sa stolovima i stolicama. Kad sam prvi put ušao tamo, nisam mogao da sakrijem razočaranje. Bila je to učionica! Nije mi smetalo da vežbam dok se ne srušim od umora - ali učenje! To je bilo više nego što sam mogao da podnesem. Srećom, nisam tako mislio samo ja. Praktično, jedino smo naučili da kažemo: "Dobar dan, nastavniče!" Posle toga časovi su se pretvarali u haos.
Ponekad bi nas izveli iz kruga Akademije i sretali smo učenike i učenice u školskim uniformama, uredno odevene dečake i devojčice, koji su se smejali našoj otrcanoj odeći. Ali nismo im zavideli mada su nas zadirkivali. Nismo mogli ni da zamislimo da idemo u normalnu školu, da sedimo na časovima i bubamo. Naš život svodio se na preživljavanje. Ako nas učitelj ne bi udario, taj dan je bio vrlo dobar.




О, поШтовање! Скидам шеШир! Без околиШања, молим - на ћаскању смо, ту нема устезања


Кад кажем ћаскање, мислим на отвореност концепта; и што се теме тиче, а и мене - ко год има неко запажање, питање, нешто га занима, или би да подели доживљај и утиске са осталима... слободно. Изгласали сте "ON", па не може много у "OFF" да се оде. Било би лепо да попричамо овде, али ми не смета ни да водим монологе, докле год мислим да имам шта да (по)кажем, а онда ћу сам угасити светло. Одломке туђих писанија ћу постављати и због опозиције, да се не досађују. smile.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 17 2010, 12:19
Poruka #38


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



TEŠKA VREMENA
( аутобиографија Џеки Чена 5/10 )

Školski režim bio je jednostavan. Učitelj je verovao u tri stvari: disciplinu, rad i poredak. Udarci prutom uvodili su disciplinu. Rad je bio dnevna zapovest. A poredak se ogledao u strogom lancu komandovanja. Na vrhu je bio učitelj. Druga u rangu bila je njegova žena, madam. Ispod nje nalazili su se instruktori. Na samom dnu lestvice bili su učenici. Sistem starešinstva protezao se i na učenike. Glavnu reč imao je najveći brat - učenik s najdužim stažom u školi, dok je najmanji brat, to jest, najnoviji učenik, morao da sluša sve ostale.
Ovaj poredak nikad i ni u kakvoj prilici nije doveden u pitanje. Kad bi vam neko viši po starešinstvu rekao da nešto uradite, ispunjavali ste bez pogovora. A kad bi naredbu izdao učitelj, znalo se - gde on okom, tu vi skokom. Poredak je održavan tako što je svako ko bi se ogrešio o režim dobijao batine, ili prutom od učitelja, ili pesnicom od učenika. Redosled za stolom bio je u skladu s hijerarhijom i jela su išla od učitelja do najmanjeg brata. Čim sam postao "zvanični" član škole, premešten sam s povlašćenog mesta pored učitelja na najdalji kraj stola. S očajanjem sam gledao kako jela s mesom ili ribom prolaze kroz mnoge ruke i sve se više smanjuju. Dok bi stigla do mene, ostala bi tek neka kost ili komadić masnoće.
Bila su to teška vremena za dečaka koji je voleo da jede. Ali najgori dani u mom životu počeli su kad je Yuen Lung unapređen u najvećeg brata. Lung je bio tiranin i jedan od najboljih boraca u školi. Kad je on nadgledao trening, i najsitniju grešku kažnjavao je gvozdenom pesnicom... ako nije imao učiteljev prut, a u tom slučaju izmahivao je iz sve snage. Van sale u kojoj smo trenirali bio je još gori. Tražio je da mu dajemo poklone kao najvećem bratu i mlatio je svakoga ko bi mu pružio otpor. Ako bi mu se dopao neki deo vaše odeće, samo bi rekao: "Lepa majica...". A sutradan nosio ju je on. Ali ni stalna pretnja batinama nije mogla da slomi duh buntovništva. Bar ne kod dečaka kao što sam bio ja.
Jednog dana učitelj se pojavio s posetiocima. "Ovo je naša sala za vežbanje", rekao je važno. "A ovo su učenici". Posetioci su bili jedan mladi par sa švrćom, koji je očigledno bio uplašen. Kad je par seo, dečak, manji čak i od mene prilikom stupanja u Akademiju, pobegao je u mamino krilo. Znali smo šta se dešava i nismo mogli da sakrijemo osmehe. Stiglo je novo meso.
"Neka svi pozdrave najnovijeg člana naše porodice!" zahtevao je učitelj sa širokim osmehom. Dečak je preplakao veći deo prepodneva i cvilio da mu se roditelji vrate. Video sam kako Yuen Tung i Yuen Tai izmenjuju značajne poglede. Posle ručka vratili smo se treningu. Vežbali smo kolutove i akrobacije. Švrća je sedeo sam i zadivljeno posmatrao šta radimo. Ulovio sam njegov pogled i dao mu znak glavom da dođe i proba. On je stidljivo pokrio lice, ali iskušenje je bilo preveliko. Posle nekoliko minuta sramežljivo mi je prišao i cimnuo me za košulju. Dok je Yuen Lung izvodio složeni niz skokova s prevrtanjem preko glave, ja sam objasnio dečku kako se pravi kolut.
"Hoću da probam", rekao je. "Ja to mogu". "Nije baš lako", uzvratio sam sećajuči se svojih prvih trapavih pokušaja. Novi dečak je napunio pluća vazduhom, uzeo zalet i napravio gotovo savršen kolut. Učitelj ga je začuđeno pogledao. Ostali su pozeleneli od zavisti. A Yuen Lung je bio preneražen. Ostatak dana dečak je više puta dokazao da je rođeni akrobata.
"Svi treba da učite na primeru ovog dečaka!" viknuo je učitelj. "Jedan dan obuke i mogao bi maltene da nastupa u operi". Zatim je prekinuo trening i odveo dečaka na čaj i kolačiće.
Yuen Lung je zgrabio Yuen Taia za ruku: "Taj mali se pravi važan!" viknuo je. Yuen Tai je klimnuo glavom. "Neće dugo". Otišli su zajedno planirajuči kako da se osvete švrći. A ja sam odlučio da im to ne dozvolim.




када самилост, сажаљење, обзир, пажљивост и брига нестану међу људима - животиње прве плате данак
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Zeka
poruka Apr 17 2010, 12:40
Poruka #39




Grupa: Članovi
Poruke: 750
Datum reg.: 16-June 05
Lokacija: Detelinara, NS
Član broj: 955



CITAT (mr.sch @ Apr 15 2010, 19:23) *
... Аух, кад ли је пре прошло десет година - од ових грозомортриполуцинација, са мутираним рођаком вамилије Адамсових?


Moz' biti da su to poze iz "Thingure VENERIS" tongue.gif



Keep walking!
Go to the top of the page
 
+Quote Post
mr.sch
poruka Apr 17 2010, 20:36
Poruka #40


шоумахер

Grupa: Članovi 1
Poruke: 1,000
Datum reg.: 17-May 05
Lokacija: астероид Б-612
Član broj: 680



Алудираш ли се ти то на: Mogens Toft - Figurae Veneris, ljubavni položaji u 50 c/b slika, 1970 g., Binoza/Zagreb, 140 strana?
Некада обавезан приручник (тактичке употребе пешадијског наоружања) у кућама/становима младих интелектуалаца,
уједно штиво најближе ономе што публику у одрастању највише занима. У данашњем веб хаосу делује као перформанс.
rolleyes.gif


јес' вала, рука/шака је увек веома инспиративна, ем је испред нас, расположена за позирање, ем уме свашта да уради.
Go to the top of the page
 
+Quote Post

118 - broj stranica V  < 1 2 3 4 > » 
Reply to this topicStart new topic

 



Lo-fi verzija Trenutno vreme: Wednesday 20. November 2019 - 20:03

Sve informacije (poruke, teme i sl.) predstavljaju stavove samo njihovih autora.
Objavljivanje informacija sa sajta u nekomercijalne svrhe moguće je samo uz navođenje URL adrese diskusije.
Za sve druge vidove distribucije potrebno je imati izričitu dozvolu administratora Dizajn Zone i/ili autora poruka.
Autorska prava za sadržaj poruke zadržava njihov autor, osim ako nije drugačije naznačeno.

powered by:Plus hosting