Dobrodošli, goste ( Prijava | Registracija )

 Forum Rules *** PRAVILA FOTO FORUMA *** Pročitaj pre postovanja!
 
Reply to this topicStart new topic

KORISNA KNJIGA ZA FOTOGRAFE, ISTORIJA SRPSKE FOTOGRAFIJE

Ocena 3 V
V
Dragan M. Babovi...
poruka Aug 31 2010, 10:12
Poruka #1




Grupa: Članovi 1
Poruke: 5
Datum reg.: 18-June 10
Član broj: 36,349



GORAN MALIĆ

LETOPIS SRPSKE FOTOGRAFIJE
1839-2008

SVI koji živimo u ovoj našoj lepoj Srbiji, a bavimo se fotografijom, pitamo se kada i kako je sve to počelo kod nas? Kada se u našoj zemlji saznalo prvi put za fotografiju i ko se prvi njom bavio? Kako se razvijala, počevši od bogatih a naprednih pojedinaca onog doba, zanatlija, dvorskih fotografa, prvih foto atelja i radnji preko izrazito talentovanih fotografa i foto klubova do danas, kada se jedna velika armija dobro naoružanih ljubitelja fotografijom bavi kao svojom najvećom ljubavlju? Sve te odgovore možemo naći u knjizi koja se tek pojavila, a koja se može lako nabaviti putem mejla fotogram@nadlanu.com od izdavača.


LETOPIS SRPSKE FOTOGRAFIJE (1839-2008) je kapitalno delo Gorana Malića, posvećeno istoriji srpske fotografije duge 170 godina, knjiga koju svako ko sebe smatra fotografom treba da ima u svojoj biblioteci. Ovo delo je takve prirode, da je svojim kvalitetom i sadržajem samo sebi osiguralo vrlo važno mesto u istoj toj istoriji srpske fotografije.

Goran Malić je naš poznati likovni umetnik-fotograf, istoričar fotografije, publicista i prozni pisac, samostalni umetnik od 1979.g. Autor je više izložbi fotografija i većeg broja kustoskih, problemskih i monografsko-biografskih projekata vezanih za opštu i spsku istoriju fotografije XIX i XX veka. On je istraživač srpske kulturne baštine i etno-lingvistike. Pre svega zaljubljenik u fotografiju i pisanu reč, kojima je posvetio ceo svoj život, on nas na studiozan, znalački, inspirativan i nadasve objektivan način uvodi u fantastičan svet fotografije od njenih prapočetaka u kneževini Srbiji do današnjih dana. Samo deo knjige u kome je nabrojana literatura i izvori odakle je autor crpeo svoje podatke zauzima 30 strana najsitnije štampanih slova.

Ova knjiga bi i bez podataka o samom autoru bila velika, ali sama ličnost njenog tvorca, koji je izuzetan umetnik u oblasti vizuelnog izražavanja, čovek renesansnog, leonardovskog kapaciteta, daje joj njen pun smisao i poseban pečat. O njemu su objavljene dve knjige - Goran Malić: FOTOGRAFIJE (1974-1985) i Goran Malić: LIČNI POGLED (Tekst i fotografije Goran Malić - izbor fotografija Danilo Cvetanović).

Njegovo veliko fotografsko iskustvo i izuzetan talenat za fotografiju i pisanje ostaviće u istoriji srpske fotografije i prakse neizbrisiv trag. U svom traktatu o suštini fotografije u knjizi LIČNI POGLED, gde tvrdi da je slikanje oblik pacifizma, Goran Malić daje svoje vidjenje fotografisanja u 15 tačaka. Njegova misao je kristalno jasno izražena, kao brušeni dijamant. I sam kaže da pisac piše ono što bi on voleo da pročita, a ja dodajem da je dobar pisac onaj koji kaže nešto što je čitalac i sam želeo reći, ali to nije znao sam tako dobro da izrazi. Ove njegove misli o fotografiji govore sve:

1... Kada sam u lajf fotografiji, meni je sasvim dovoljno da uočavam i beležim neponovljive trenutke svakodnevnice, život u svim njegovim, čak i sirovim, oblicima...

4... Usmeren sam samo na jednu sliku u kojoj je zbijena suština nekog prizora...

5... U neka ranija vremena... veliku pažnju sam posvećivao tehničkoj perfekciji, a na prvom mestu oštrini slike. Ali taj zahtev često nije mogao da bude ispunjen ako sam morao da delujem u trenutku... Vremenom sam se toliko oslobodio torture oštre slike, da me neoštri negativi više ne brinu. Davno sam uočio da ljudi od osvedočenih vizuelnih sposobnosti (slikari, istoričari umetnosti) a koji nisu fotografi niti poznaju tajne snimanja, dok posmatraju neku fotografiju nikada ne prave pitanje da li je oštra ili nije, to jest oštrinu ne vide kao manu. Važno im je, kao i meni, nešto sasvim drugo: unutrašnja izražajnost. To takodje treba naučiti...

10... Iskustvo mi već dugo govori da najličnije slike nastaju onda kada se skreće sa uhodanog puta – ispred ili iza objektiva, svejedno. Baš stepen moje nesavršenosti i greške koje zbog toga nastaju donose mi najveću radost. Svaka greška koju iskoristim kao kreativnu nameru pokazuje osobenost mog rukopisa. Svi koji se trude da rade ispravno rade slično. Ali svako greši na svoj način. Ja volim te svoje vrlo česte greške i ne odričem ih se. Bez njih bih se utopio u masu sličnih fotografa."

12... Slika mora imati unvezalnost poruke, mora biti nešto više nego što je puka površinska čitljivost...

O sudbini fotografa, Malić kaže:

"Bio sam i ostao samo umetnik, što podrazumeva večno nezadovoljstvo, siromaštvo, skromnu opremu i uvek nedovoljno novca za ostvarivanje ideja. Ali i neograničenu slobodu odlučivanja, pa i stvaranja. Svevek živiš naglavačke mimo svih i nosiš sopstveni krst uprkos svemu. Nije ti pokretač profesionalizam, nego su to ljubav i opijenost, nije novac nego neprestana teskoba, unutrašnja pokretna nesreća koju u sebi pronalaziš, prepoznaješ, gajiš i nosiš."


Knjiga LETOPIS SRPSKE FOTOGRAFIJE je napisana jednostavnim, svima razumljivim jezikom, a dogadjaji su poredjani hronološki po godinama – od prvog čuvenja za fotografiju u Srbiji, preko pojedinaca koji su je tu doneli, do umetnika koji su obeležili gotovo tri veka njenog praktikovanja. Zahvaljujući originalnom i kreativnom pristupu samog autora ovog dela, u akcijama osnivača srpske fotografije, možemo takoreći prepoznati sebe danas. Te akcije, uvoženje tehnologije iz sveta i dalje prenošenje podataka, saznanja i samog zanata, slične su onome što mi danas radimo prateći ono što se dešava u svetu, otkrivajući nove uredjaje, tehnologije, tj. modele fotoaparata, njihovo korišćenje i primenu u praksi.

Ostao mi je tako detalj stranca iz ove knjige, Josifa Kapilerija, koji je u jednoj beogradskoj kafani, recimo 1844. godine sedeo i čekao zainteresovane da im uradi portret. Slika bi bila gotova za 20-40 sekundi, a ljude je pozivao dajući oglase u beogradskim Serbskim novinama – U kafani Dunavovića kod Varoš kapije sedi dagerotipista, taj i taj i slika vaše portrete... Gotovo da nema razlike u načinu delovanja iako nas deli 170 godina. I danas mnogi fotografi sede u kafićima i ugovaraju fotografisanje modela, druže se sa drugim fotografima, razmenjuju iskustva, prave planove za izložbe i sl.

Godine 1845. navodi, dalje Malić, Njegoš je nabavio prvi dagerotipski aparat, poslao Milorada Medakovića kod Antuna Drobca (inače apotekara) u Dubrovnik da od njega za desetak dana nauči zanat, te je ovaj prvi uveo fotografiju u Crnu Goru. Dakle, nizanjem ovako interesantnih dogadjaja, koje su sada istorijske činjenice, Goran Malić nam osvetljava ovu za sve nas značajnu oblast od daleke 1839. do današnjih dana. Videćemo koliko su ti ljudi, zaljubljeni u onda novu tehnologiju koja je donosila čudo, bili slični nama i koliko se u stvari ništa nije promenilo. Krajnji zaključak je ljubav prema fotografiji i njenoj moći delovanja na ljude, na društvo, na civilizaciju, ali i delovanje na samog sebe, koje bih nazvao malićevskim pacifizmom.

Prvi dagerotipski aparat, model br. 3 je u Beograd 1841.g. doneo Anastas Jovanović, da bi fotografisao kneza Mihaila Obrenovića, kneginju Ljubicu i sprsku vojsku. Posle snimanja, kaže Malić, Jovanović je napisao:.. nije baš osobito dobro ispalo... Anastas Jovanović će ostati zapamćen kao naš najistaknutiji fotograf 19. veka.

Prvi ženski poluakt izradio je u Beogradu 1900.g. fotograf Milan Jovanović, a model je bila mlada glumica Olga Ilić. Zbog zbijanja šala ona i njen muž, takodje glumac, morali su da napuste Beograd i da se zaposle u niškom Narodnom pozorištu. Već naredne godine 1901.g. kojom je počeo XX vek, objavljena je prva srpska fotomonografija SRBIJA U SLIKAMA, delo Djordja M. Stojanovića, a u Gradjanskoj kasini u januaru je otvorena prva amaterska izložba fotografija, na kojoj je učestvovalo 35 stvaralaca sa 960 radova, da bi u istim prostorijama 20. juna te godine osnovan prvi FOTO-KLUB u Srbiji. Godine 1911. u Beogradu je pokrenut prvi fotografski časopis pod nazivom Fotografski pregled.

Zbog ovakvog pristupa, knjiga Gorana Malića se doživljava krajnje aktuelno i životno. Naravno da svakoga pre svega privlače objavljene fotografije, jer to je naša oblast delovanja, a ima ih ukupno 165. Uz svaku fotografiju je dat njegov autor ili odgovarajuća napomena ukoliko je nepoznat.

Čitanjem ove knjige, koja navodi imena velikog broja naših fotografa koji su u početku uvodili fotografski zanat i umetnost u Srbiju, a potom učešćem na medjunarodnim konkursima osvajali brojne nagrade, svaki fotograf prosto dobija želju da i sam nešto doprinese u razvoju srpske fotografije. Knjiga je puna podataka o foto klubovima, kada su nastali i ko su bili njihovi istaknuti članovi. Svima će se dopasti deo koji govori o tome ko je najviše zastupljen u knjizi, pa će se ispostaviti da su to na prvom mestu fotografi, češće amateri nego profesionalci, jer su, kako kaže autor, “ovi prvi uvek bili vitalniji, radoznaliji i sposobniji za otkrivanje novih puteva”. Knjigom su često obuhvaćeni i strani autori koji su fotografski obradjivali srpske teme.

Goran Malić opisuje ne samo fotografe i njhovu aktivnost, već i sve dogadjaje koji su pratili razvoj fotografije, osnivanje i razvoj foto klubova, sve značajne izložbe, manifestacije, mnoga značajna foto izdanja – časopise, monografije, kataloge... Ono na šta autor naročito ukazuje, zbog čega je ova knjiga zaista obavezna literatura svakog fotografa, je činjenica da su mnogi značajni autori zbog svoje nemarnosti otišli iz istorije ne ostavljajući iza sebe nikakve podatke, ne ostavljajući svoje kataloge, svoje fotografije i sl. Pogotovo kada je reč o izložbama i katalozima, on ukazuje na to da mnogi nisu Narodnoj biblioteci Srbije dostavili bar jedan primerak koji bi bio zauvek sačuvan i dostupan drugima, pa savetuje svima da ono što izdaju ostave i budućim pokoljenjima na znanje i korist.

Navodjenjem ličnosti, pojava, godina i mesta gde se to sve dešavalo, dobijamo kompletnu sliku srpske fotografije tog doba, gde je bila u odnosu na Evropu odakle su stizali uticaji. Videćemo da Srbija u stvari nije zaostajala i da su sve novotarije i progres vrlo brzo stizali na ovo područje i da su naši ljudi imali i te kako uticaja i van granica Srbije, te da su i sami doprinosili razvoju svetske fotografije.

Goran Malić je kao ozbiljan i savestan istoričar obradio period do početka XXI veka, jer je vodio računa da tu uvrsti autore koje je proverilo samo vreme. Iako je bilo mnogo onih koji su u odredjenim periodima bili u modi, vreme ih je kasnije pregazilo. Da bi zadržao što veću objektivnost pisac je svoje stavove proveravao i u društvu naših najpoznatijih fotografa, istoričara i teoretičara, koji su svojim glasovima razrešavali dileme kod graničnih slučajeva. Naravno da se autor ogradio od mogućeg subjektivizma, koji se podrazumeva, pa je pozvao sve one koji su svedoci vremena, da mu svojim sugestijama pomognu da u narednom izdanju ispravi eventualne greške, omaške ili ocene.

Potpuno drukčiji pistup bez analitike primenjen je na 8 godina ovoga veka, gde se autor trudio da navede naznačajnije dogadjaje i autore, bez ocene istorijske uloge autora, a zbog toga što nema dovoljne vremenske distance.

U pisanje knjige Goran Malić je uložio natčovečanski trud, jer je podataka bilo malo na jednom mestu, te je zahvaljujući saradnji sa drugim fotografima koji su pratili našu scenu u prošlom, nama svima tako bliskom dvadesetom veku, došao do kataloga mnogih izložbi, koji su mu dali tako dragocenu gradju za ovaj letopis. Sada kada ovakvo bogatstvo dogadjaja, fakata, podataka iz istorije srpske fotografije postoji sakupljeno na jednom mestu, ono se ne može izraziti nikakvom cenom, jer prosto nema cenu. Nikakva novčana ili koja druga materijalna naknada ne može biti dovoljna satisfakcija autoru, kao što je činjenica da je njome dao svoj neprocenjivi doprinos istoj toj istoriji koju nam je velikodušno otkrivao i otkrio.

Ja mu se ovim putem lično zahvaljujem, jer sam obezbedio sebi korisnu literaturu za sledećih nekoliko godina u kojima ću nastaviti da se bavim i da dalje otkrivam sve draži fotografije. Zato vam je svima preporučujem i dostavljam vam kontakt sa izdavačem: web-adresu sajta www.fotogram.in.rs gde (osim u beogradskim knjižarama) možete nabaviti ovo jedinstveno delo. Istovremeno uzimam slobodu da podsetim sve koji danas deluju, čije fotografije učestvuju na domaćim i stranim fotokonkursima, izložbama, web sajtovima, autore fotografskih, monografskih izdanja, autorskih projekata u oblasti fotografije i srodnih disciplina, da i oni samim svojim delovanjem. takodje, grade istoriju srpske fotografije XXI veka.

Podaci o Goranu Maliću na sajtu:
http://users.beotel.net/~fotogram/gm/goran...ta%20biografija


Dragan M. Babović
Drbach
http://www.balkanphotocontest.com/index.ph...187&tip=fav


Go to the top of the page
 
+Quote Post

Reply to this topicStart new topic

 



Lo-fi verzija Trenutno vreme: Sunday 18. November 2018 - 04:48

Sve informacije (poruke, teme i sl.) predstavljaju stavove samo njihovih autora.
Objavljivanje informacija sa sajta u nekomercijalne svrhe moguće je samo uz navođenje URL adrese diskusije.
Za sve druge vidove distribucije potrebno je imati izričitu dozvolu administratora Dizajn Zone i/ili autora poruka.
Autorska prava za sadržaj poruke zadržava njihov autor, osim ako nije drugačije naznačeno.

powered by:Plus hosting