Dobrodošli, goste ( Prijava | Registracija )

 
Closed TopicStart new topic

Priprema za štampu, uvod u teoriju, pt. 1

V
henrik
poruka May 17 2005, 21:31
Poruka #1


Spanać

Grupa: Supermoderatori
Poruke: 4,262
Datum reg.: 21-January 05
Lokacija: Bgd
Član broj: 95



PRIPREMA ZA ŠTAMPU - UVOD

U poslednjih petnaestak godina svedoci smo ekspanzije pripreme za štampu u DTP (desktop publishing) okruženju, tj. kompjuterski generisanih procesa u pripremi. Za razliku od ere reprografije, fotosloga, ručno ubušavanih slika i doterivanja fotografija na skeneru, DTP era pružila je čovečanstvu daleko veći komfor u radu, automatizaciju procesa, i, na kraju, prijemčivost svakom ko poseduje odgovarajuću opremu. Stono izdavaštvo (kako je to prevedeno kod nas), pružilo je šansu pojedincu sa PC računarom i laserskim štampačem da priprema dokumente koji će biti odštampani u bilo kojoj tehnici štampe. Softverska industrija potrudila se da isprati celu evoluciju, tako da danas na tržištu postoji čitava gomila softverskih alata koji pokrivaju bukvalno svaki korak konvencionalne pripreme za štampu. Naravno, kako to obično ide, uz kompjuterizaciju čitavog procesa došlo je i do pojednostavljenja pojedinih rešenja u pripremi (koja se odnose na detalje koji su u pojedinim programima prenebregnuti na uštrb funkcionalnosti), ali veoma veliki izbor softvera omogućuje rešenje za bukvalno svaki problem na koji bi tradicionalni grafičari ukazali. Ova tema će se nadalje baviti osnovnim postulatima i metodama u kompjuterskoj pripremi za štampu.

Da bismo pripremili dokument za štampu pomoću nekog softvera, moramo znati odgovarajuće principe koji se tiču pre svega kolornih modela koji se koriste u štampi. Za razliku od RGB (red, green, blue) prikaza koji koriste računarski monitor i televizor, u konvencionalnoj štampi se koristi CMYK model (cijan, magenta, žuta i crna). To u praksi znači da se kolor slika (odnosno štampana emulacija realne scene) dobija kombinacijom četiri osnovne štamparske boje. Svaki početnik koji ima Adobe Photoshop to može proveriti učitavanjem bilo koje slike u CMYK modu, preko palete Channels. Suština je u tome da se (plastično objašnjeno) na svaki kanal nanosi odgovarajuća procesna boja, i mešanjem tih boja na papiru dobija se kolorna slika. RGB i CMYK modele možemo uporediti na sledeći način: u RGB-u, bela boja se dobija zadavanjem maksimalnih vrednosti crvene, zelene i plave boje (255, 255, 255); minimalne vrednosti (0, 0, 0) daju crnu. U CMYK modelu je obrnuto: belu boju možemo uporediti sa bojom praznog papira. Zadavanjem sve većih i većih vrednosti boja dobijamo tamnije nijanse. Teoretski, za dobijanje crne boje bilo bi dovoljno zadati 100% cijana, 100% magente i 100% žute boje, ali usled nesavršenosti medija na kome se štampa (uglavnom papira) i boja koje se koriste, dodaje se i crna (K - oznaka potiče iz dva razloga: prvi je izbegavanje konfuzije sa B iz RGB modela, a drugi je key color, odnosno ključna boja - što će biti razmatrano malo kasnije). Glavna uloga crne boje je da naglasi oštrinu i dubinu slike u punom koloru.

Sledeća stvar koju je važno razmotriti je kako se u štampi dobijaju prelazi boja koje vidimo na fotografijama. Ovde se susrećemo sa pojmom grayscale, odnosno skala sivog. Svako ko je imao informatiku u srednjoj školi seća se binarnih vrednosti 0 i 1 (ima struje/nema struje). Slika koja se sastoji iz 2 nijanse (apsolutno bela i apsolutno crna, recimo da je u pitanju tehnički crtež) ima dubinu 1 bit po pikselu (pixel - skraćenica od picture element, najmanji detalj slike na kompjuterskom monitoru i televizoru). Analogiju sa malopre pomenutim ima struje/nema struje možemo postaviti po principu ima boje/nema boje. Kada bismo u Photoshopu otvorili klasičnu crno-belu fotografiju, primetili bi da tu nema samo piksela crne i bele boje, nego i sivih. U pitanju je grayscale slika, koja može imati 256 varijacija sive boje (0-255), a pošto se 256 eksponencijalno predstavlja kao 2^8, kažemo da grayscale slika ima 8 bita po pikselu. Problem kod reprodukcije crno-bele fotografije u konvencionalnoj štampi (osim digitalne, koja funkcioniše na principu inkjet štampača) se sastoji u tome što je nemoguće ostvariti kontinuirani ton sive boje. On se prikazuje kombinacijom crne i bele boje, odnosno otiskivanjem pravilnih redova crnih tačaka različitog rastojanja i veličine na belom papiru, što vara ljudsko oko da vidi sivu boju. Takva tehnika se naziva raster ili poluton, pošto se tačke uštampavaju u pravougaonim nizovima. Za potrebe reprodukcije slike u četvorobojnoj CMYK varijanti, potrebno je zadati određenu gustinu nizova tačaka (u zavisnosti od vrste štampe odnosno vrste i kvaliteta medija na kome se štampa) koja se definiše kao linijatura rastera (screen frequency, halftone screen), i meri se u broju linija tačaka po linearnoj jedinici mere (uobičajeno lines per inch ili lines per cm). Postoji i alternativni način štampanja rastera, koji je u ekspanziji poslednjih desetak godina, a to je FM (frequency modulation) raster, kod koga tačke nisu raspoređene u pravilnim linijama, nego nasumično razabacane, što daje verniju reprodukciju boja u štampi, ali i povećava mogućnost zapušavanja rastera (zbog specifičnih upijajućih svojstava papira, tačka se pri otisku širi za određenu vrednost koja se naziva prirast tačke - dot gain, tako da treba biti oprezan pri nanošenju boje u štamparskoj mašini. Prirast tačke se može kompenzovati u pripremi za štampu, što će takođe kasnije biti razmatrano).

Prilikom pripreme za štampu dokumenta u boji, moramo voditi računa o uglovima rastera. Pošto smo već napomenuli da se tačke nanose u pravilnim nizovima, treba reći i da ugao pod kojim se prostiru te linije nije isti za svaku boju. Taj princip sprečava ružan efekat koji se naziva moire, a manifestuje se pravilnim šarama koje se pojavljuju na mestima gde se linije rastera nepravilno preklapaju. Zbog toga linije rastera moraju biti nanesene pod uglovima koji se razlikuju međusobno za bar 30 stepeni. Standard koji je usvojen za četvorobojnu ofset CMYK štampu je cijan 15°, magenta 75°, žuta 90° i crna 45°. Kao što ćete verovatno primetiti, u slučaju žute boje odstupa se od pravila, zato što je ona najslabija boja u smislu intenziteta. U prethodnom delu pomenuli smo naziv za crnu boju - ključna boja (key color), i to je razlog zašto se ona nanosi pod uglom od 45° - taj ugao je naučno potvrđen kao najpogodniji ljudskom oku za posmatranje. U slučajevima kada je dokument predviđen za štampu u jednoj boji, a ima rastera, preporučuje se zadavanje ugla od 45°.

Sada kada smo ukratko prešli osnove procesnih CMYK boja, razmotrićemo i posebne (spot) boje. To su boje koje su označene brojem i međunarodno sertifikovane, uspostavljene od različitih proizvođača (Pantone, HKS itd). Svaka od tih boja ima posebnu recepturu od koje se ne sme odstupati, vrlo precizno definisanu. Posebne boje se koriste najčešće u slučajevima kada je u štampi potrebno dobiti vrlo vernu nijansu (u slučaju štampanja logotipa kompanije, ili ako klijent zahteva visoku vernost otiska) uglavnom jednobojnih objekata ili teksta, zato što CMYK štampa ima određena ograničenja u pogledu reprodukcije nekih nijansi. Takođe, samo mali broj posebnih boja ima svoj teoretski CMYK ekvivalent, koji nije lako postići u praksi. Uobičajena je varijanta kombinacija procesnih i posebnih boja, pogotovo u slučajevima kada se štampaju kolor fotografije sa dodatnim tekstualnim i drugim elementima (naslovi itd) - za fotografiju je potreban CMYK, a za naslove recimo posebna boja. Naravno, to je uvek skuplja varijanta za štampu, tako da kod nas mnogi pribegavaju procesnoj simulaciji posebnih boja na uštrb kvaliteta. Inače, za posebne boje zadate u vrednosti manjoj od 100% važi isto pravilo što se tiče uglova rastera kao i za procesne boje.

Jedan od problema sa kojim se redovno susreću DTP operateri jeste postizanje sklada između boja koje se vide na računarskom monitoru prilikom pripreme za štampu i onih koje će izaći na finalnom proizvodu. Web dizajneri nemaju taj problem - njihov ciljni medij je monitor, i jedina ograničenja koja imaju tiču se stvari na koje je teško uticati, kao što su ekranska rezolucija svakog od više miliona korisnika, default fontovi koji se koriste na sistemu i dr. Međutim, razlika između RGB sistema koji koristi monitor i CMYK sistema koji se primenjuje u štampi dovodi do toga da nije lako predvideti kako će izgledati određena boja. Približna tačnost se može postići upotrebom vrhunskih monitora, profesionalno kalibrisanih prema referentnom odštampanom uzorku, ali to povlači niz zahteva - kalibrisane ulazne (npr. skener) i izlazne (osvetljivač grafičkih filmova) uređaje i standardno osvetljenje pri kome se radi a koje treba što bliže da simulira dnevno svetlo. Zbog toga se koriste referentne karte boja (ton karte).
Go to the top of the page
 
+Quote Post

Closed TopicStart new topic

 



Lo-fi verzija Trenutno vreme: Thursday 22. August 2019 - 05:46

Sve informacije (poruke, teme i sl.) predstavljaju stavove samo njihovih autora.
Objavljivanje informacija sa sajta u nekomercijalne svrhe moguće je samo uz navođenje URL adrese diskusije.
Za sve druge vidove distribucije potrebno je imati izričitu dozvolu administratora Dizajn Zone i/ili autora poruka.
Autorska prava za sadržaj poruke zadržava njihov autor, osim ako nije drugačije naznačeno.

powered by:Plus hosting